(Izveštaj sa suđenja za ratne zločine počinjene u opštini Zvornik)
Nastavak suđenja optuženima za ratne zločine počinjene nad muslimanskim civilima sa teritorije opštine Zvornik u proleće 1992. g., nastavljeno je 17. maja 2010. davanjem izjave svedoka optuženih, Miloša Petkovića (rođen 1964., mašinbravar, zaposlen u Loznici). Petković je svedočio da je u aprilu, pred rat u BiH, postao zamenik komandira štaba T. O. (operativac na terenu) a taj posao je prekinuo 1996. Istovremeno je bio član privremene civilne opštinske vlade.
Svedok je rekao da "nije upoznat sa događajima iz optužnice, ali kada je na poziv Jova Mijatovića otišao u Kozluk, tamo je video mnogo autobusa zvorničkog autobuskog preduzeća "Drinatrans" i brojne kamione. Video je da tamošnje muslimane tim autobusima i kamionima prevoze preko Šepačkog mosta", ali nikog nije pitao ko je, zbog čega i po čijem naređenju organizovao iseljavanje – to ga nije interesovalo. Poznaje Branka Popovića (alias Marko Pavlović), tvrdi da je Popović bio komandant Zvorničke brigade, što je ranije optuženi B. Popović u iznošenju svoje odbrane negirao. Svedočio je da nije bio prisutan i ne zna da li je Popović prisiljavao lokalne muslimane da potpišu dokumenta u kojima se navodi da oni svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu dobrovoljno poklanjaju institucijama i pojedincima (isključivo Srbima) koji su se pred početak rata nalazili na teritoriji opštine Zvornik (što znači i ratnim dobrovoljcima, koji su već tada bili na tom području – op. P. V.) ili su muslimani uistinu dobrovoljno poklanjali svoju imovinu. Svedok Miloš Petković je tvrdio da o stradanjima lokalnih muslimana ništa nije čuo i porekao je tvrdnje tih muslimana ali i Srba zaštićenih svedoka da je bio apsolutno upoznat sa svime što se događalo na teritoriji zvorničke opštine i da im je oduzimao novac i nakit. Porekao je svedočenje Fadila Banjanovića da je od njega, Fadila, zahtevao da "za šesdeset minuta okupi sve muslimane iz sela i odvede ih van teritorije opštine Zvornik"; pominjao je nazive dobrovoljačkih jedinica ("Beli orlovi", "Žute ose", "Vukovi sa Drine") i njihove komandante, potvrdio da su pripadnici tih jedinica od opštinskih civilnih vlasti tedovno primali platu a da se spisak tih lica nalazio na zidu jedne od prostorija štaba T. O. "Vukove sa Drine" formirali su neki ljudi iz Srbije i Crne Gore, a na teritoriji zvorničke opštine viđao je Arkana, Kapetana Dragana, Dragana Obrenovića (poznat po nadimku Aždaja; pominje se u suđenju za ratne zločine u Lovasu – op. P. V.) i druge". Video je pripadnike vojne i civilne policije iz Srbije, video je i neke aktivne vojne oficire JNA, po tome je zaključio da su JNA, lokalne civilne vlasti, dobrovoljačke jedinice i pripadnici T. O. u "nekom zajedničkom poslu, ali nije zaključio i danas ne zaključuje da su zajednički planirali prisilno iseljavanje muslimana". Ne zna ko ih je angažovao, ali pouzdano zna da su njihova vozila, pa i vozila dobrovoljaca, gorivom snabdevale zvorničke opštinske vlasti. Seća se zaštićenog svedoka "7" – u to vreme aktivnog kapetana JNA, ali ništa ne zna o njegovim tvrdnjama da su postojali spiskovi muslimana predviđenih za ubijanje ili za razmenu. Takođe, seća se dobrovoljaca i/li njihovih starešina: "Žuća, Pivarski, Niški – Niškog su se svi strahovito plašili, pa i Srbi". Rekao je da je za sekundarne masovne i uopšte za masovne grobnice prvi put čuo 1996. godine. Čuo je da je za vreme rata u Čelopeku ubijeno 16 – 17 muslimana. Za ubijanje 700 - 800 muslimanskih civila čuo je 17. maja 2010. godine, kada je predsedavajuća Pretresnog veća pročitala u kom sudskom predmetu je pozvan da svedoči!
Idućeg dana svedočio je Milan Lukić (1944., poljoprivrednik, u toku rata bio u "rezervnom sastavu policije Srpske opštine Zvornik"); tekst zakletve da će govoriti samo istinu pročitao je jedva sričući slova. Svedočio je doslovno jedva čujnim glasom, ravnomernim – bez ikakvih modulacija. (U ranije datom iskazu, svedok Petar Urošević je svedočio da je Milan Lukić bio dežurni u policijskoj stanici kada su iz sela Pilice muslimani dovedeni u Dom kulture a u toj zgradi je bila prostorija policije.) Ništa nije čuo, video ili bar naknadno saznao o prisilnom iseljavanju i ubstvu muslimana i pojma nema da je u Gerinoj klanici ubijeno nekoliko stotina muslimana, ali jeste čuo da su Srbi ubijali Srbe i da su muslimani ubili jednog Srbina. Međutim, odlično se seća kog datuma, gde i šta je rekao Naser Orić i počeo je da citira Orićev govor, ali ga je u tome prekinula predsedavajuća pretresnog veća – objasnivši da Orićev govor nije predmet optužbe. Milan Lukić setio se i gde je i zbog čega boravio 12. jula a predsedavajuća Pretresnog veća ga je upitala: "Kada već tvrdite da se ničeg za ovaj sudski postupak važnog ne sećate, kako znate šta ću da vas sledeće pitam pa navodite taj datum?" Već od sledećeg trenutka svedok se opet ničeg nije sećao!
Za 19. maj bilo je predviđeno svedočenje lokalnog Srbina, ali je on Sud za ratne zločine zvanično obavestio da je bolestan i da ne može da dođe u Beograd. "Međutim, Sud ima saznanja da je ovaj svedok neprekidno izložen različitim oblicima pretnji, pa i pretni smrću i da je to jedini razlog zašto ne može da svedoči", objasnila je predsedavajuća Pretresnog veća. Napomena: u emisiji ,,Dvougao“ opunomoćena zaštitnica žrtava Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo i Bruno Vekarić iz Suda za ratne zločine rekli su da u Srbiji još uvek ne postoji zakon o zaštiti svedoka, a to je u emisiji "Kažiprst" (emisije B 92, 15. i 17. maj 2010.) Nataša Kandić ponovila.
"Sledeće ročište biće održano 28. i 29., a ako bude potrebno i 30. juna", rekla je predsedavajuća.
Persa Vučić
