Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

NASTAVLJA SE SKRIVANJE ZLOČINA I ZLOČINACA


Bez prisustva porodica oštećenih a u prisustvu velikog broja onih koji daju podršku liku i delu optuženih za ratne zločine počinjene na teritoriji opštine Veliki Zvornik, 8. IX 2010. godine je u Sudu za ratne zločine nastavljeno suđenje svedočenjem Sretena Lazarevića iz V. Zvornika. Pred sudom u Sarajevu protiv Sretena Lazarevića vođen je postupak u predmetu Ratni zločini protiv civilnog (bošnjačkog – op. P. V.) stanovništva koji su počinjeni na teritoriji opštine Veliki Zvornik i doneta je pa ukinuta presuda i obnovljen postupak, koji je u toku. Neposredno pre i u toku rata u BiH Sreten Lazarević je bio policajac. O zločinima u Zvorniku je svoj iskaz dao pred Kantonalnim tužilaštvom u Tuzli, Sudom za ratne zločine u Beogradu i Haškim tribunalom a aktivno učešće u ovom ročištu je dopuna ranijeg svedočenja u Sudu za ratne zločine, u cilju razjašnjenja – jer je uočeno da su njegove izjave važne u ovom sudskom postupku kontradiktorne.

,,Izveštaj i arhiva koji su traženi od Generalštaba Vojske Republike Srpske nisu dostavljeni Tužilaštvu Suda za ratne zločine“, obavestila je predsedavajuća Pretresnog veća.

Doslovno u toku drugog minuta ovog ročišta jedan od advokata se osorno i veoma glasno obratio predsedavajućoj, žaleći se i kritikujući odluku Suda da se ne dozvoli u sudnicu unošenje vode i sokova ni u flaši ni u čaši, tvrdeći da je to ,,povreda ličnog i profesionalnog dostojanstva i dostojanstva cele advokatske profesije“; pošto je rekao da je dijabetičar, dozvoljeno je da na stolu ima čašu vode. Sreten Lazarević je mogao da svedoči.

Međutim, i ovo suđenje / razjašnjenje / iskaz obilova(l)o je kontradiktornostima: na početku davanja iskaza Lazarević je rekao da je o ubijanju 700 – 800 bošnjačkih civila u Gerinoj klanici čuo nekoliko godina posle rata, kada je počelo hapšenje nekih Srba optuženih za ratne zločine protiv civilnog stanovništva a dva sata kasnije rekao je da je za masovno ubistvo Bošnjaka čuo dva, tri dana pošto su ubistva počinjena i da mu je o tome pričao poznanik, čovek koji je po naređenju (i) i optuženog za te zločine Branka Popovića, alias Marko Pavlović, učestvovao u kopanju i zakopavanju masovnih grobnica za te Bošnjake i koji je sada zaštićeni svedok ,,M“ u svedočenju pred Sudom za ratne zločine u Beogradu. Nikada nikoga nije pitao gde su odveženi Bošnjaci koje je video u manjim i većim kamionima koji su se kretali ka Gerinoj klanici, jer ga ,,nije interesovalo šta je sa njima“... Ali, spisak ljudi koji su ubijeni pojedinačno, ili masovno u Gerinoj klanici sigurno postoji u SUP u Velikom Zvorniku, ako ga oni u SUP nisu sakrili!“

Svedok Lazarević se ne seća da je nešto čuo, video ili na bilo koji način, bar nešto, saznao za bilo koji zločin u tom delu BiH, pa i na teritoriji opštine Veliki Zvornik. Ali jeste nešto čuo da su neki iz Srbije pridošli dobrovoljci i neki meštani, Srbi, dolazili u prostorije zvorničke policije i pritvorene Bošnjake prisiljavali da njima, Srbima, ,,rade oralni seks; ako je bilo oralnog seksa, sigurno nije bilo kada je on, Sreten Lazarević, bio u zgradi policije“. Ipak, setio se da je u pritvoru, u zgradi policije, video svog poznanika Bošnjaka, poznatog po nadimku Bubica (,,jedan fin, miran čovek“), koji mu je ispričao da su se ,,dobrovoljci iživljavali nad njim i na kraju tog iživljavanja zabili su mu motku u čmar i da mu je veoma loše a i sam sam video da mu je teško, jedva je nekako otišao u toalet, pogledao sam i na zadnjem delu pantalona, kod čmara, video sam fleku. Nešto kasnije, u toku tog dana, dobrovoljci predvođeni Draganom Obrenovićem, Bubicu su odveli i sutradan je pronađen mrtav“. Pomenuo je i grupu dobrovoljaca koju je imenovao kao Gogićevce: Svedok je rekao da je čuo da su Bubicu opet tukli i mučili i na kraju ubili, ali ne zna da li je to tako bilo. Takođe se seća starog Bošnjaka koji je imao ,, potpuo spržena stopala“.

,,A ona presuda doneta u Sudu u Sarajevu u kojoj ste proglašeni krivim za učestvovanje u ratnim zločinima, da li je ukinuta?“, predsedavajuća Pretresnog veće je upitala svedoka. ,,Ukinuta je, ali je postupak obnovljen“, odgovorio je svedok Sreten Lazarević.

Svedok za sebe tvrdi da je nevin, da nije počinio zločin/e i da je proces koji je vođen i sada se protiv njega opet vodi u Sudu u Sarajevu neosnovan, ali tvrdi da je optuženi Marko Pavlović, alias Branko Popović, svakodnevno i neprekidno nosio neku torbu u kojoj je bio spisak imena i adresa stotine i stotine Bošnjaka i da su po tom spisku Bošnjaci hvatani, privodjeni, zatvarani, saslušavani, mučeni i potom ubijani (prethodno je u toku ovog ročišta svedok rekao da ništa ne zna i nije čuo za pojedinačna ili masovna ubistva Bošnjaka – op. P. V.), a svega ostalog o čemu ga u Sudu pitaju ne seća se ili nije za to čuo. ,,I u obnovljenom postupku koji se protiv vas vodi u u Sudu u Sarajevu optuženi ste za ratne počinjene baš u Velikom Zvorniku, baš za OVE ratne zločine i zato tvrdite da ništa ne znate o tome! Ako biste rekli istinu o onome o čemu vas zamenik tužioca, predsedavajuća Pretresnog veća i ja pitamo, otkrili biste vašu umešanost u ratne zločine u Karakaju, u Velikom Zvorniku, u Gerinoj klanici...“, reagovao je advokat optuženog Marka Pavlovića. ,,Imate li šta da kažete na ove tvrdnje Pavlovićevog advokata?“, upitala je predsedavajuća. ,,Pa...“, bilo je sve što je odgovorio svedok.

Posle svedokovog odgovora je ovo ročište završeno a sledeće je zakazano za 11. i 12. oktobar 2010. godine.

Persa Vučić


Štampa   El. pošta