Suđenje za ratni zločin u selu Ćuška (opština Peć, Kosovo) počelo je pred Većem za ratne zločine Specijalnog suda u Beogradu, decembra 2010. godine. Optužnica tereti: Miladinović Toplicu, Popović Srećka, Kastratović Slavišu, Bogićević Bobana, Cvetković Zvonimira, Brnović Radoslava, Korićanin Vidoja, Korićanin Veljka i Abdulaha Sokića da su dana 14. maja 1999. godine, tokom oružanog sukoba između Oslobodilačke vojske Kosova, sa jedne strane i oružanih formacija Republike Srbije, sa druge strane, počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ubivši 43 albanskog civila. Oni su kao pripadnici jedinice "Šakali" i pripadnici TO. Ubijeni su: Rasim Rama, Muhamet Šalja, Brahim Gaši, Kadri Čeku, Hasan Čeku, Halit Gaši, Selim Gaši, Sulj Gaši, Skender Gaši, Muharem Gaši, Ibiš Gaši, Čauš Ljuši, Avdi Beriša. U tri kuće, ubijeni su: u kući Azema Gašija: Emin Gaši, Jašar Gaši, Ram Gaši, Haljilj Gaši, Iber Keljmendi, Skender Keljmendi, Dem Keljmendi, Uk Ljuši, Osmani Ljuši, Ismet Dima, Gani Avdiljaj, Isa Gaši. Iz ove kuće preživeo je Isa Gaši. U kući Dem Gašija, ubijeni su: Ahmet Gaši, Brahim Gaši, Besim Keljmendi, Erdogan Keljmendi, Brahim Keljmendi, Mentor Keljmendi, Sefedin Ljuši, Hasan Avdiljaj, Ramiz Ljuši, Redž Keljmendi. Iz ove kuće preživeo je Redž Keljmendi. U kući Sahit Gašija, ubijeni su: Mus Gaši, Džafer Gaši, Abdulah Ljuši, Džafer Ljuši, Arijan Ljuši, Zećir Aljijaj, Isuf Šalja, Emruh Krasnići, Skender Aljuši, Hazir Beriša. Iz ove kuće preživeo je Hazir Beriša. Onda su tela zapalili. Ovom prilikom, uništili su više od 40 porodičnih kuća i više od 40 pratećih objekata. Tada su iz sela proterali više od 400 albanskih civila i to žene, decu i starce.
U nastavku dokaznog postupka, dvojica okrivljenih, koja su se do sada branila ćutanjem, odlučili su da iznesu svoje odbrane.
Ranko Momić, okrivljeni, zvani "Mazalo", između ostalog je rekao da "ne priznaje krivično delo koje mu se ovom optužnicom stavlja na teret" i dodao: "Dana 23. marta 1999, kada je počelo bombardovanje, dobio sam poziv od Vojske Jugoslavije i ja sam se uredno odazvao pozivu na mobilizaciju. Ja sam odbio da budem u tenkovskoj jedinici, jer sam u ratu u Bosni imao loša iskustva sa tenkom. Onda sam raspoređen u 177 brigadu Teritorijalne odbrane Peć. Komandant voda u toj jedinici je bio Nebojša Minić zvani "Mrtvi". On nam je rekao da smo mi tu zbog toga što je naš jedini cilj otkrivanje i pronalaženje terorističkih boraca UČK (Oslobodilačka vojska Kosova)."
Okrivljeni je onda prešao na dan, kada se desio masakr u selu Ćuška, o čemu je rekao sledeće: "Dana 14. maja 1999. godine, ispred štaba je bila okupljena vojska i ja sam bio tu. Onda je došao Minić sa zaštićenim svedokom PS, koji je bio njegova pratnja i rekao da idemo u akciju u selo Ćuška. Kada smo stigli tamo, Minić mi je rekao da ja ostanem tu, da obezbeđujem automobile. Tu su već bili teritorijalci. Jedna grupa teritorijalaca me odvela pored nekog velikog zida da mi pokažu neki auto. Ja sam ga razgledao i došao na ideju da taj auto koristim za potrebe voda. U tom trenutku sam video Minića kako skida automatsku pušku ide ka meni psuje i puca. Ja sam iskočio iz auta i zalegao. Odatle sam otišao u bolnicu gde je bio opšti haos. Bilo je puno ranjenika i povređenih. Jednom lekaru sam ispričao šta mi se desilo i on mi je dao petnaest dana poštede. Onda sam otišao u Crnu Goru, pa sam se vratio za Peć i počeo da radim do prestanka bomdardovanja. Onda sam napustio Kosovo, otišao u Italiju, pa za Nemačku, gde sam se zaposlio."
Milojko Nikolić, okrivljeni, sa nadimkom "Šumadinac", bio je dobrovoljac, pripadnik Arkanovih tigrova, i kao član garde (za koju je tvrdio da je delovala kao redovni sastav Vojske Republike Srpske), bio na ratištu u Bosni i Hercegovini (Doboj i Ključ), od 1993. do 1995.
Upitan da se izjasni o optužnici, rekao je: "Ne osećam se krivim. Ja sam se u vojsci zakleo da ću braniti otadžbinu. Meni je zakletva nalagala da branim srpski narod."
O događajima na Kosovu, ispričao je sledeće: "Kada su počeli sukobi na Kosovu, ja sam se prijavio u rezervni sastav PJPa Peć i bio skoro čitavu 1998. angažovan. Kada je počelo bombardovanje, ja sam se prijavio u 177 brigadu Vojske Jugoslavije. Komandant jedinici nam je bio Nebojša Minić, zvani "Mrtvi". On nam je naredio da dana 14. maja 1999. idemo u selo Ćuška. Ja sam povezao Srećka Popovića. Krenuli smo ka jednom lugu odakle su pucalo na nas. Ja sam uzvratio vatru. Onda je prestalo. Onda smo krenuli napred. Minić mi je naredio da ostanem da čuvao auto. Tu je bilo naroda, civila, žena. Tada je akcija završena. Vratili smo se u Peć i tu je svakoj priči kraj."
Ni jedan od ove dvojice okrivljenih nije pomenuo masakr albanskih civila, ubijenih toga dana u selu Ćuška.
Zapisao Miloš za Žene u crnom
