„Fašisti ne žele našu političku diskreditaciju, oni se zalažu za našu fizičku eliminaciju“ –
Marieme Heli Lukas
Država i dalje ne percipira LGBT prava kao ljudska prava
Završne reči tužiteljke Vere Stanić u postupku protiv pripadnika organizacije "Obraz", kao i završne reči advokata optuženih, oslikale su većinski stav društva u Srbiji prema LGBT populaciji koji se kreće u dijapazonu od trpljenja (tužiteljka Stanić) do otvorene mržnje (pripadnici Obraza, odnosno, advokati odbrane). Stav državne tužiteljke je u završnoj reči jasno uputio na to da država, doduše prepoznaje nasilje kao krivično delo, spremna je da prepozna zloupotrebu religije pripadnika "Obraza", ali još uvek nije spremna da prepozna ljudska prava LGBT populacije.
Naime, tužiteljka vera Stanić je u završnoj reči, između ostalog, rekla: "Za organizaciju Obraz, pravoslavlje je samo instrument za postizanje svojih ciljeva. Poruka “Čekamo vas“ – kao namera odbrane pravoslavlja je neprihvatljiva. Diskriminatorski stav optuženih je izazvao nasilje na ulicama."
Međutim, poražavajuće je da tužiteljka, kao predstvanica države, nijednom u svom govoru nije jasno artikulisala prava LGBT kao ljudska prava već je napomenula da joj je tokom pauze neko od optuženih dobacio "dabogda ti unuče bilo peder", što je i za optuženog, kao i za tužiteljku, predstvaljalo uvredu. Takođe, tužiteljka je navela da su pripadnici "Obraza" mogli: "... tog dana da ostanu u svojim kućama i da ignorišu Paradu. Tako bi pokazali na dostojanstven način svoje neslaganje ali ne, oni su izabrani da izađu na ulice. Sva krivična dela navedena u optužnici stoje i ja predlažem da sud optužene proglasi krivima i osudi ih po zakonu."
Ipak, tužiteljka je navela i da optuženi imaju "diskriminatroski i dogmatski stav" pozivajući sud da vidi opasnost od takvog stava.
Promovisanje mržnje prema Drugom kao pravo "na slobodu mišljenja"
Završne reči advokata odbrane pripadnika organizacije "Obraz" mogu se okarakterisati kao pokušaj da se očigledno zastupanje i promovisanje klerofašističkih ideja pripadnika "Obraza" podvode pod ustavno pravo na "slobodu mišljenja" i slobodu veroispovesti. Pri tom se sama Parada ponosa imenovala sa: "nesrećni skup, nesrećna parada, nesrećna gej parada, ujdurma, navodna parada ponosa ne znam kog i čijeg," ta svečana manifestacija" (Petronijević), "privatni skup nazvan parada ponosa" (Belanović), "pod znakom pitanja javni skup"(Jakšić), čime je odbrana jasno prenebregla postojanje Zakona o zabrani diskriminacije i njen član 21 koji se odnosi upravo na slobodu izražavanja seksulane orijentacije i zabranu diskriminacije po tom osnovu. Ni tužiteljka Vera Stanić nije se pozvala na taj Zakon.
Аdvokat Mladena Obradovića je izričito naveo da: "Manjinska prava se odnose na politička prava nacionalnih manjina. Nacionalne manjine imaju pravo na pozitivnu diskriminaciju. Sva ostala, pa i prava homoseksualne, rekao bih manjine, nemaju prava na pozitivnu diskriminaciju, na benefit, diskriminaciju većine. Prava homoseksualne manjine ne mogu biti prava. Ne može se tražiti pravo manjine i da se osporavaju prava većine."
Ovim rečima je praktično negirano postojanje Zakona o zabrani diskriminacije i njegovog navedenog člana 21.
Isto tako, pokušaj odbrane da klerofašisizam okarakteriše "slobodom mišljenja" kao pravom garantovano Ustavom, ogleda se u izjavama većine advokata. Za ovaj većinski stav je ilustrativna izjava advokata Jugoslava Tintora koji je naveo da se zalaže za pravo da ljudi mogu da misle da je homoseksualnost bolest. "Ja lično mislim da to nije bolest, to je normalno seksualno opredeljenje, ali mi je prihvatljivo da živim u zemlji gde neko misli da je to bolest."
Takođe, opravdanje klerikalne i fašističke ideologije "Obraza" se tražilo kroz njihovu pripadnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi, uz obrazloženje da oni nisu hteli nasilje već "da su hteli da idu na liturgiju". Njihova religioznose se pokušala prikazati kao ono što ih čini društveno prihvatljivim osobama, nasuprot pripadnicima LGBT populacije i osobama koje ih podržavaju.
Advokat Radulović, branitelj Jelene Obradović, imao je dug govor koji bi pre odgovorao prostoru crkve, a ne sudnici jedne sekularne države. Kvazi- teološkim rečnikom je predstavio pripadnike klerofašističke organizacije "Obraz" kao "sile" dobra protiv "sila zla", a da sudija nije reagovao na, u najmanju ruku čudne konstrukcije, neprimerene dosadašnjoj sudskoj praksi u Srbiji. Naime, Radulović je kazao da: "Nakon parade, u utorak 12. oktobra je dočekan svetski Kajafa (Hilari Klinton). Ovo je duhovni sukob ovih duhonosaca i onih protiv kojih nemaju ništa u fizičkom smislu. Oni su morali biti žrtvovani radi dolaska onog političkog velikodostojnika iz utorka. Obraz je stvoren da nas sačuva. On je svetlost u mraku. Ja bih branio homoseksualce ako ih neko napada po osnovi toga što jesu. Ali, kada bi me neko pitao da li bih voleo da moj sin, koji je jedan od najvećih svetskih naučnika , imunološki stručnjak u Londonu, homoseksualac ili mrtav, ja bih rekao da bih više voleo da je mrtav, to je moj aksiološki stav. Oni (optuženi) su uznemirili svetskog moćnika afirmisanjem duhovnih vrednosti, putem koji ne ide levo ili desno nego gore, ka Bogu, ka logosu, i u dubinu. Oni bi da budu večnost pred bogom, a ne prolazna vest pred čovečanstvom. Oni su nagrađeni večnošću, jer su mučenici, oni su žrtve. Oni su postali besmrtnici i živeće večno.12. oktobra su podneti kao što je knjaz Miloš doneo glavu svog kuma turskom sultanu. Na osnovu odbrane M.Obradovića, tu se možda krije svetovni Nikolaj Velimirović."
Pri tom, sam pseudoteološki i pseudoepski govor advokata Radulovića, a više odsustvo reakcije sudije, ukazuje na to da je klerikalizacija u Srbiji uzela maha, i da se ta ideologija pomalo normalizuje (a time i pacifikuje) i to unutar državnih isntitucija.
Priredio/la: Uroš Milošević i Marija Perković za Žene u crnom
