Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Suđenje Mladenu Obradoviću - 03. oktobar 2011.

03. oktobra 2011. godine u 10 časova je u Palati pravde održano ročište u postupku protiv Mladena Obradovića, jednog od lidera fašističke organizacije Obraz, koji je optužen za krivično delo Rasna i druga diskriminacija za vreme organizovanja Povorke ponosa 2009. godine (Krivični zakon, član 387).

Na ovom ročištu je na predlog tužilaštva svedočio zakonski zastupnik Gej strejt alijanse Lazar Pavlović. On je svedočio o položaju LGBT populacije i homofobičnim pretnjama i napadima kojima su izložene LGBT osobe i aktivisti i aktivistkinje, kao i o aktivnostima Mladena Obradovića i njegove organizacije pred zabranjenu Povorku ponosa 2009. godine.

U sudnicu su neometano ušli pripadnici fašističke organizacije “Obraz” noseći majice sa natpisom “Образ”, “Србин”, majice sa likom ratnog zločinca Ratka Mladića. Sutkinja nije reagovala. To je dokaz iste one klime nekažnjivosti u kojoj je država Srbija zabranila održavanje Parade ponosa 2011. godine.

U svom iskazu, između ostalog, svedok Lazar Pavlović je rekao sledeće:
“Desničarska, ekstremistička udruženja pozivala su na nasilje nad učesnicima Parade ponosa. U medijima je bilo nekoliko tekstova koji su pozivali na sprečavanje Parade ponosa. Ovde optuženi, Mladen Obradović je rekao da će se “po svaku cenu” suptotstaviti Paradi ponosa. Mene i druge LGBT osobe je Mladen Obradović i “Obraz” zastrašivao. Po svaku cenu znači po cenu batinanja, nasilja, pa čak i ubistva. Sva odgovornost za nasilje je prebacivana na organizatore Parade. Zastrašivanjem su uspeli da mi ne održimo Paradu ponosa. Mi smo se bojali i nismo održali Paradu koja je miran skup političkog karaktera. Pretnje optuženog i njegove organizacije “Obraz” su doprineli tome da policija ne može da garantuje bezbednost.”

Svedok je sutkinji priložio dokument Ministarstva zdravlja Republike Srbije u kome se kaže da homoseksualnost nije bolest, a potom materijal sa sajta “Obraza”, u kome se kaže sledeće: “Proglas srpskim neprijateljima – perverznjacima: za vas ne postoji ni ljudska ni božija milost. Bićete najstrožije kažnjeni i iskorenjeni.” Svedok je podsetio da je Krivični zakon Republike Srbije dekriminalizovao homoseksualnost 1994. godine.

Tužiteljka je svedoka pitala: “Čitav grad je bio oblepljen plakatima “Čekamo vas”, kako vi to tumačite?”

Svedok je odgovorio: “Taj slogan jasno glasi da se radi o fozičkom napadu i na sprečavanju, zastrašivanju, zagovaranju diskriminacije, narušavanje slobode okupljanja. Ja nemam zbog čega da se kajem i kada krenem na Paradu ponosa, želim da iskažem svoj stav i tražim svoja Ustavom zagarantovana prava.”

U nastavku, svedoka je ispitivao advokat optuženog Goran Petronijević: “Da li je taj strah bio razlog zbog otkazivanja Parade, ko je odlučio da se ta manifestacija otkaže, zašto ste istupili iz Organizacionog odbora, ko je podneo prijavu, koje organizacije su činile organizacioni odbor, zašto dve ponuđene lokacije nisu prihvaćene, ko je doneo rešenje o zabrani?”

Sva ova pitanja advokata optuženog su u skladu sa njegovim „nacionalnim radom“ – on je u ime države uvek progonio druge i različite; bilo kao sudija Miloševićevog zločinačkog režima (slučaj Đakovička grupa), a sada kao advokat haških optuženika, ratnih zločinaca, napada sve one koji se zalažu za ljudska prava i slobode.

Na sva ova pitanja koja nemaju direktne veze sa optužnicom, svedok je odgovorio: “Pretnje su kod mene izazvale strah za sopstveni život i osećaj nesigurnosti. Zbog toga, ja nisam mogao da odlučim da li će se Parada odložiti ili ne. Država je donela rešenje o izmeštanju Parade ponosa. Organizacioni odbor je tu odluku odbacio kao nerealnu. Ta odluka je kapitulacija države Srbije. Za to se vode postupak pred Ustavnim sudom Srbije i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. To je urađeno jer nije mogla biti garantovana bezbednost. Ja sam osetio veliki strah i nisam znao da li ću učestvovati ili ne. Mi smo se iz Organizacionog odbora povukli zbog osećaja straha. GSA je prijavila skup policiji. Ponuđene lokacije nisu prihvaćene iz političkih i logističkih razloga. Parade ponosa se održavaju u centru grada. Nije doneto rešenje o zabrani, nego o izmeštanju skupa.”

Sutkinja je svedoka pitala: “Da li ste vi reagovali povodom izjava optuženog?”

Svedok je odgovorio: “GSA je reagovala, izdavala saopštenja za javnost da država omogući slobodu okupljanja i garantuje bezbednost. Podnošene su krivične prijave protiv ljudi koji su pozivali na sprečavanje održanje Parade ponosa i na ubijanje LGBT osoba.”

Na kraju je advokat optuženog, svedoka pitao: “Da li vam je poznat stav Srpske pravoslavne crkve po pitanju istopolnosti i da li ste vernik?”

Svedok je odgovorio: “Stav mi je poznat, a ne želim da odgovorim na pitanje da li sam vernik ili ne.”

Nastavak suđunja je zakazan za 25. novembar 2011. godine.

Miloš Urošević za Žene u crnom


Štampa   El. pošta