Danas je u Prvom osnovnom sudu, u Beogradu, u 10 h, nastavljeno suđenje vođi fašističke organizacije „ Obraz“, Mladenu Obradoviću, koji je optužen za diskirminaciju LGBT osoba uoči Povorke ponosa 2009. godine, koja je otkazana samo 24 sata pre nego što je trebalo da se održi.
Bilo je prisutno oko 20 osoba. Između ostalog, su organizovano, došli stažisti i stažistkinje Pravnog fakulteta, kako bi ostalo što manje mesta za javnost. Predstvanici/e organizacija za ljudska prava, nas osmoro smo opet ušli/e kao novinari/ke, jer drugačije ne bismo uspeli/e.
Sutkinja Ivana Ramić, odbrana Goran Petronijević, tužilaštvo Leposava Vujanović Porubović.
Na današnjem glavnom pretresu, u nastavku dokaznog postupka, svedočila je predstavnica Labrisa, organizacije za lezbejska ljudska prava, Marija Savić.
Marija se jako dobro pripremila, donela je veoma obimnu dokumentaciju koja sardzi pres kliping i video kliping i objave na sajtu “Obraza” sa posebnim akcentom na “proglas srbskim neprijateljima: seksualni perverznjaci”.
“Posle zabrane, nas pet koje smo učestvovale u procesu pripreme povorke ponosa, napisalo je žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije i predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, jer smo smatrale das u naša ljudska prava bila povređena.”
Govorila je načelno o atmosferi straha i nasilja koja je vladala uoči zakazane povorke 2009. godine, kao i o aktivnostima organizacije "Obraz" koje su doprinosile takvoj atmosferi.
Po njenim rečima aktivnosti Obraza i Obradovića su predstavljale poziv na nasilje i direktni poziv na linč, kao i pretnje smrću pripadnika LGBT populacije i u takvoj atmosferi ni policija ni drugi državni organi nisu mogli da garantuju bezbednost učesnicima i učesnicama Parade.
Priložila je izjave u štmapanim medijima, pres kliping, video kliping, Insajder od decembra 2009. i screen shot-ove sa Obrazovog sajta. Navodila je izjave iz novina Kurir, Borba i Politika gde je optuženi govorio: “Ako misle da mogu nekažnjenio da guraju prst u oko svima nama i našem narodu, srpski narod i Obraz to neće dozvoliti. Mi ih pozivamo da još jednom dobro razmisle o svemu i poručujemo Čekamo vas”, “ Obraz neće dozvoliti jednu takvu nakaradnu manifestaciju i svi znaju šta će se desiti ako pokušaju da to organizuju...”
Marija je rekla da joj je najteže palo to: svi znaju šta će se desiti, jer aludira na 2001. godinu.
Na sajtu je nalazila informacije da se organizuje dolazak ljudi iz svih krajeva Srbije, a više puta je rečeno da će sva odgovornost za sve što se desi biti na organizatorima.
Sutkinja je upitala šta je policija govorila tih dana na šta je Marija odgovorila da su rekli da u prodavnicama više nema zapaljivih sredstava, jer je sve pokupovanao i da se očekuju napadi iz vazduha, paraglajderima i bombama.
Takođe je dosta pažnje posvećeno aktu pod nazivom “proglas srpskim neprijateljima” koji se nalazi na sajtu ove organizacije, gde između ostalog stoji “za svoj nakazni i protivprirodni način života odgovaraćete pred Bogom, ali ćete za širenje svojih odvratnih običaja krivično odgovarati i pred Srbskom državom. Svejedno da li ste pederi, pedofili, sodomisti, trans ili biseksualci znajte da, ako se ne pokajete, za vašu izopačenost neće biti ni Božije ni ljudske milosti. Bićete najstrože kažnjeni i iskorenjeni”! Marija je tu tvrdnju protumačila kao poziv na linč i pretnju smrću.
Dalje, parole i grafiti koji su se pojavili pred povorku ponosa kao što su one "Čekamo vas", „Beogradom krv će liti gej parade neće biti”, po njenim rečima predstavljaju poziv na nasilje, diskriminaciju i huškanje koje ima za cilj onemogućavanje slobode okupljanja. “Bilo je to organizovano pisanje grafita.”
Na pitanje advokata odbrane iz kog razloga nisu prihvaćene druge dve ponuđene lokacije, Ušće i plato Palate Srbije, odgovorila je da je to politička odluka i da se ni jedan drugi politički ili javni skup nikad ne održava na periferiji već u centru grada i da bi prihvatanje te lokacije značilo dalju diskriminaciju LGBT osoba.
Advokat odbrane je vrlo očigledno želeo da sebi kupi vreme i da odloži kraj suđenja te je iz tog razloga postavljao nerelevantna pitanja poput: Ko je prijavio skup, da li organizacija ili pojedninci, ko je lično primio rešenje o izmeštanju skupa, da li je svedokinja upoznata sa tim šta je objavljivano na sajtu organizacije Queeria, da li znate ko je pisao grafite - u tom momentu je udaljen iz sudnice momak koji je dobacio “Sram te bilo, kako te nije sramota, bre!”
Koliko je bilo potpisanih a koliko nepotpisanih grafita, da li je ona imala lični kontakt sa firmama koje su bile angažovane da dostave binu, balone i toalete, da li je bina bila montirana da li isto tumači termin iskoreniti i istrebiti, šta znači politička odluka da se Parada ne održi zato što je promenjena lokacija, da li se u Bosni, Hrvatskoj i Makedoniji održavaju ovakve manifestacije – poslednje pitanje je odbijeno. Da li su lgbt organizacije pozivale na nasilje? Marija je odgovorila: “Ni jedna nije nikada pozvala na nasilje prema bilo kome u srbijanskom društvu.” Odluku o izmeđtanju skupa, Marija je prokomentarisala: “To je direktna diskriminacija lgbt osoba”. Takođe, rekla je: “Meni oba termina: iskoreniti i istrebiti znače isto: pobićemo vas sve.”
Petronijević je tražio da se na sledeće ročište pozove premijer Cvetković (umesto ranije predloženog Dačića), koji je organizatorima povorke ponosa 19. septembra 2009. godine uručio rešenje o izmeštanju skupa. Tužiteljka se usprotivila ovom predlogu i rekla da jedini relevantan, onaj koji je potpisao document direktom uprave policija Milorad Veljović.
Suđenje se nastavlja 3. februara 2012. godine u 10 h.
Jovanka Todorović za Labris
Miloš Urošević za Žene u crnom
