DANAS SVEDOČILA PREDSTAVNICA LABRISA
Beograd, 05/12/2011
U Prvom osnovnom sudu u Beogradu danas je održano suđenje portparolu fašističke organizacije „SNP 1389 Naši” koji je optužen za diskirminaciju LGBT osoba uoči Povorke ponosa 2009. godine, koja je otkazana samo 24 sata pre nego što je trebalo da se održi.
“Ovo je primer direktne disrkiminacije, naša prava su bila povređena i mi smo se žalili Ustavnom sudu, a i podneli smo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu”, rekla je svedokinja.
Razlog zašto je doneto rešenje o izmeštanju Povorke ponosa, policija je navela “da više nema zapaljivih sredstava u gradu, da će nas gađati bombama.”
Na suđenju je svedočila Marija Savić, predstavnica Labrisa - organizacije za lezbejska ljudska prava, koja je govorila o atmosferi straha i nasilja koja je vladala uoči zakazane povorke 2009. godine, kao i o aktivnostima organizacije "SNP 1389 Naši" koje su doprinosile takvoj atmosferi.
Prema rečima svedokinje Marije Savić, njihove aktivnosti i proglasi su predstavljali poziv na nasilje i linč pripadnika LGBT populacije i u takvoj atmosferi ni policija ni drugi državni organi nisu mogli da garantuju bezbednost učesnicima Parade.
Marija Savić je predočila sudu dokumantaciju koja sadrži Vacićeve izjave za štampane medije, gostovanja u TV emisijama u kojoj optuženi nedvosmisleno poziva na linč LGBT populacije.
Svedokinja je podelila i informaciju da je čitav organizacioni odbor Parade ponosa 2009. godine zbog bezbednosnih razloga, na određeno vreme, morao da napusti zemlju neposredno nakon zabrane parade. “Naša bezbednost je bila jako ugožena”, rekla je svedokinja.
Na ovo je optuženi dobacio “Ona govori gluposti”, na šta ga je sutkinja opomenula.
“Članica organizacionog odbora Majda Puača je nakon godinu dana zbog pretnji i napada morala da napusti zemlju i sada se nalazi u postupku traženja azila u SAD.”
Takođe, sudu su predočene i informacije da je ova fašistička organizacija na svom facebook profilu postavljala i lične podatke pojedninih članica organizacionog odbora parade ponosa, poput adrese stanovanja i broja telefona.
Svedokinja je ukazala na direktne pretnje iznošene u javnosti nekoliko dana i nedelja pred zabranjenu paradu i izjave poput:
“Ako dođe do gej parade, narod će je razbiti, biće to parada “po nosu,, bićemo na ulicama i uradićemo šta je potrebno da ne dođe do ove bruke za srpski narod, što se nas tiče, parada sigurno neće biti održana...”
“Neka se Đilas ugleda na gradonačelnika Moskve koji je zabranio paradu srama. Znamo po Bibliji šta se desilo Sodomi i Gomori zbog boleštine, spaljene su ognjem.”
“Tod dana će izaći svi srpski patrioti i neće dati taj sram na ulicama našeg grada.”
“Homoseksualizam je vid bolesti, društvena devijacija, a gej parade je propagiranje te bolesti.”
Na suđenju je spomenut i projekat ove organizacije “Zaštiti svoje dete” koji predstavlja drastičan primer i diskriminacije i kršenja prava na zaštitu podataka o ličnosti, jer je upravo njime Vacić tražio od brojnih medija da mu pošalju fotografije LGBT aktivista kako bi prema njegovim rečima “obavestio roditelje od kojih ljudi treba da štite svoju decu”.
Marija je govorila o svojim osećanjima straha i ugroženosti: “Osećala sam se jako uplašeno, izbegavala sam da hodam gradom. Doživljavala sam pretnje na ulici. Mnogi učesnici povorke ponosa su zbog straha odustali, a neki su pravili maske kako bi se zaštitili, kako ne bi bili prepoznati.”
Marija je govorila kako je optuženog videla na stajanju Žena u crnom 10. jula 2009. prilikom obeležavanja genocida u Srebrenici, na kojoj je uzvikivano “Ubi ubi pedera” i “Pederske nakaze”.
Obraćanje advokata odbrane i samog optuženog išlo je u pravcu diskreditovanja iskaza svedoka, nepoštovanja institucije suda i stvaranju neozbiljne atmosfere.
Poslednje pitanje optuženog upućeno svedoku,“Da li si ti zaljubljena u mene, kada toliko pratiš moje aktivnosti” jasno stavlja do znanja da postoji želja da se zamene teze i da se udaljavanjem od predmeta, minimizira pozadina njihovih aktivnosti.
Suđenje i saslušanje ostalih svedoka se nastavlja 23. januara 2012. godine.
Jovanka Todorović za Labris
Miloš Urošević za Žene u crnom
