Glavni pretres
Aktivistkinji Žena u crnom i novinarki, Nastasji Radović, nije dozvoljeno prisustvo u sudnici, iako je crnogorski nedeljnik Monitor za nju , dan ranije, Osnovnom sudu u Ivanjici, uredno poslao akreditaciju. Nije joj bilo omogućeno ni da uđe u hodnik Suda, da bi dobila informaciju zašto nije na spisku novinara kojima je akreditacija prihvaćena. Ulaz u Sud je čuvalo više policajaca, dok su portiri pokazivali dokument na čijem je kraju pisalo koji će novinari moći da prisustvuju suđenju. Nije ništa pomoglo ni pokazivanje imejla u kojem se vidi kada je zahtev za akreditaciju poslat i kako je formulisan.
Nedeljnik Monitor, sa druge strane, nije dobio nikakav odgovor od Osnovnog suda u Ivanjici, na svoj zahtev.
Na samom početku ovog sudskog ročišta, advokati optuženih su komentarisali da odsutni novinar Kurira-čija je akreditacija odobrena „ima koronu“, a branioci prvoopuženog tražili su da sudija Tomićević skrati vreme koje je planirao, zbog lošeg zdravstvenog stanja generalnog direktora Radoša Milovanovića.
Prorežimski tabloidi čiji su izveštači bili prisutni u sudnici, uglavnom su izvestili da je otac nastradalog, Milomira Milivojevića, Milovan Milivojević, dobio dozvolu od Suda da priča o čemu je hteo, ali da je i Mitrovićevim i njegovim svedočenjem potvrđeno da direktor Milovanović nije odgovoran za predmetnu nesreću.
Nastavak dokaznog postupka: Osnovno javno tužilaštvo u Čačku-odeljenje u Ivanjici protiv Radoša Milovanovića, Vladimira Lončarevića i Tome Stojića, visokih rukovodilaca MB-Namenska u Lučanima
Zamenik tužioca OJT: Stevan Milićević
Sudija-pojedinac: Ljubiša Tomićević
Oštećeni: Marko Mitrović, Milovan Milivojević, Nela Milivojević, Mirjana Milivojević (porodica preminulog radnika Namenske)
Advokati optuženih: Dragan Palibrk, Miloljub Jovičić, Raško Radovanović, Novak Roganović, Danica Milošević
Advokati oštećenih: Vladimir Todorić, Ognjen Radić, Borivoje Borović
Nastavljeno je ispitivanje svedoka i oštećenog Marka Mitrovića koji je, na pitanje advokata Borivoja Borovića, rekao da u svemu ostaje kod iskaza koji je dao u Sudu, u maju ove godine. On je, donekle, ponovio ono što je u ranijem ispitivanju rekao o opremi radnika, pravilima za prevoz barutnog ostatka (rekavši da nije znao da li pamučna oprema štiti od požara niti da je čuo da se na vučnom vozilu ne sme prevoziti više od jednog bureta). Na pitanje Borovića o broju požara tokom njegovog rada u Namenskoj, izjasnio se da je bilo „više od 20 požara“, te da je u pomoćnom magacinu, u momentu stradanja dvoje radnika, bilo više od dve tone baruta, dok je na vratima pisalo da je maksimalna količina 450 kg. Borović mu je postavio i jedno pitanje koje se ranije nije čulo: Da li je rukovodstvo preferiralo mlade ljude kod zapošljavanja, „da bi mogli da beže“, ali je Mitrović rekao da nije za to čuo.
Maja Kovačević je na dan tragedije, beležila količinu baruta u priručnom magacinu-i to tri puta, ali je nakon toga Mitrović više nije video da to radi... Izneo je ponovo detalje o situaciji neposredno posle kritičnog događaja, posebno naglašavajući da u hidrantu nije bilo vode za gašenje požara. O neprodužavanju svog ugovora o radu, Mitrović je rekao da misli da je to „osveta generalnog direktora“ zbog iskaza koji je dao kod javnog tužioca.
Opisao je atmosferu koja je vladala u danima posle tragedije, kada se on vratio na posao: „Nakon kritičnog događaja bio sam na bolovanju mesec ili mesec i po, kada sam došao na posao video sam poslovođu, predradnika, smenskog poslovođu. Nije bilo razgovora između mene i njih u vezi ovoga što se prethodno desilo. Uglavnom sam se sklanjao i bio sam sam. Nikome nisam rekao da je bilo u priručnom magacinu preko dve tone baruta. Sećam se da sam pričao sa Majom Kovačević u vezi ovoga što se desilo. Rekla je da ništa nije čula, da je samo gledala da sačuva živu glavu. Maji Kovačević ništa nisam rekao u vezi događaja.“
Kako su se pitanja branilaca optuženih počela „vrteti u krug“, reagovao je Mitrovićev zastupnik Todorić – primedbom da je to iscrpljivanje njegovog klijenta, ali je sudija dozvolio pitanje, a malo kasnije izrekao i opomenu advokatu Vladimiru Todoriću.
Na kraju svedočenja Marka Mitrovića (koji se pridružio krivičnom gonjenju optuženih), prvooptuženi - generalni direktor Radoš Milovanović je ponovo rekao da nema pitanja za svedoka i da se ne protivi njegovom iskazu, dok su druga dvojica optuženih, Lončarević i Stojić, rekli da se svedočenju Mitrovića u celosti protive, što je izjavio i branilac direktora Milovanovića, Dragan Palibrk.
Novi svedok-oštećeni, Milovan Milivojević
Nakon pauze, nastavljen je dokazni postupak, iskazom oštećenog Milovana Milivojevića, oca preminulog Milomira Milivojevića.
Milivojević je odmah, na početku svog svedočenja, kao odgovorne za smrt sina, naveo i poslovođu Božidara Miloševića, glavnog poslovođu Ivana Pušića, izvršnog direktora Predraga Ilića, upravnika B pogona Gorana Jaćimovića, i u međuvremenu preminulog, Gorana Jovaševića. Za poslovođu Miloševića je rekao da je, po njegovim saznanjima, malo pre kritičnog događaja „seo na elektro vozilo i otišao da pije kafu kod prijateljice“.
Milivojević je, zatim, opisao za sebe neke od najtežih trenutaka, kada mu se teško povređeni sin, preko medicinske sestre, javio rečima: „ Joj tata, ja sam izgoreo. Kako smo spustili bure, iz bureta je planulo“. Otac nastradalog Milomira, nastavio je opisujući okolnosti pod kojima je njegov sn radio na rizičnom radnom mestu: „Sin nikada nije imao slobodan dan. Na njegovom radnom mestu, radilo se i subotom i nedeljom. Ukoliko izostane neki dan, ne dođe subotom ili nedeljom, ostao bi bez posla, ne bi mu se produžio ugovor.“ Rekao je i to da je bilo naredbi direktora u vezi sa pravilima ponašanja radnika, ali da nisu sprovođene: „da se ne sme na kolicima prevoziti barut, a prevozili su se i ljudi“. Naglasio je da su se novi poslovi radili na starim i nepropisnim mašinama, pa je tako zbog rada na starim valjcima, stradalo petoro ljudi, ali se praksa nastavila: „Nastavilo se i dalje sa radom i da se postižu rezultati, uvedene su i stimulacije, jurilo se za parama, bili su zapostavljeni radnici, a stimulacia se odnosila na one koji najviše urade na valjku.“ Milivojević je ocenio da ti poslovi nisu smeli biti normirani jer se time ugrožavao život radnika.
Osvrnuo se i na nagle promene koje je Uprava uvela nakon stradanja njegovog sina i Milojka Ignjatovića (nova radna odeća, prohromna burad, uzemljenje, prikolice za sva elektro vozila, velike stumulacije za radnike u pogonu za izradu raketnih goriva-plate i preko 100.000dinara). „Bukvalno, sve je promenjeno, samo nisu promenjeni rukovodioci i poslovođe. Moj zaključak je da nisu promenjeni jer su podobni, poslušni i da ne bi imali krivičnu odgovornost vezano za ovaj događaj o kojem svedočim“, objasnio je oštećeni, dodajući da niko nije kažnjen ni novčano-„a kamoli pomeren sa radnog mesta“.
U nastavku svedočenja, Milivojević je govorio i o drugim velikim propustima Uprave, posebno u vezi sa priručnim magacinom punim baruta, ispred kojeg se desio tragični događaj a koji, kako je rekao, „nije imao ni građevinsku, ni upotrebnu ni atestnu dozvolu“. Reagovao je i na , na ranijim ročištima, izrečene tvrdnje drugooptuženog Lončarevića-da je tražio da mu zaposli sina baš na tom opasnom radnom mestu, objasnivši da nije mogao da bira gde će se zaposliti jer mesta nije bilo tamo gde se, prvobitno, raspitivao u vezi sa sinovljevim šansama za zaposlednje. Navode Lončarevića, nazvao je „apsolutnom neistinom“.
Na kraju ovog dela svog iskaza, Milomir Milivojević je opisao razgovor koji su on, supruga i kćerka imali sa generalnim direktorom i prvooptuženim Milovanovićem, 12.10.2017. godine, pred predsednikom Sindikata i pravnikom Namenske, kao i ubeđivanja koja su usledila kada su u njegovu kuću došla još dva člana visokog rukovodstva fabrike i Sindikata, sa ponovljenim ponudama Radoša Milovanovića. „Ja sam to razumeo kao predlog za vansudsko poravnanje“, zaključio je.
Baranilac direktora Milovanovića, Dragan Palibrk, prigovorio je Sudu da dopušta Milivojeviću da priča o onome što, po njemu, nije u vezi sa događajem.
Sud je, međutim, dozvolio svedoku da nastavi, pa je Milivojević rekao i to da je posle pomenute posete i ponovljenih predloga za vansudsko poravnanje koje je on, i drugi put, odbio, usledio poziv na informativni razgovor u PS Lučani, gde mu je rečeno da postoji krivična prijava (po kojoj je on, navodno, pretio da će ubiti Generalnog direktora i njegovog sina). Usledile su, podsetio je, tužbe protiv njega i njegove kćerke koja je tužena zbog dela sadržaja u svom pismu Predsedniku Srbije.
Ovde je svedočenje prekinuto, a nastavak dokaznog postupka je zakazan za 13. oktobar 2021, u 11 sati. Zakazano je i naredno sudsko ročišta za 5. novembar 2021, takođe u 11 sati.
Nastasja Radović
