(Osnovno tužilaštvo u Čačku, Odeljenje u Ivanjici, protiv generalnog direktora Namenske MB u Lučanima, Radoša Milovanovića i visokih rukovodilaca te fabrike, Vladimira Lončarevića i Tome Stojića);
Sudi-sudija pojedinac: Ljubiša Tomićević
Oštećeni: Milovan, Nela i Mirjana Milivojević
Marko Mitrović
01. decembar 2021. godine
Sudija prihvatio zahtev advokata oštećene porodice Milivojević, Borivoja Borovića (kome se pridružio i advokat Vladimir Todorić), da se Republičkom javnom tužilaštvu uputi zahtev za „delegiranje suda“ odnosno izmeštanje postupka u neki drugi sud i tužilaštvo; Predstavnice Žena u crnom su i ovog puta ostale van sudnice;
Ovo sudsko ročište sudija Ljubiša Tomićević, započeo je neuobičajeno: obratio se izveštaču tabloida Informer i opomenuo ga da ne može više da piše o njemu na način kako je to uradio posle prethodnog ročišta, insistirajući da je naslov u tabloidu „neprimeren“. „Ovo je ozbiljan postupak“ rekao je sudija Tomićević izveštaču Informera, a ovaj sudiji: „ Ja ne mogu ništa da kažem?“, na šta je sudija odgovorio da ne može, a predstavnik Informera se požalio: „ Vi utičete na moju novinarsku slobodu“.
Pored ovog neobičnog uvoda, ovaj pretres je prošao u još značajnijoj dinamici između zastupnika-advokata dve strane, čemu je glavni ton davao advokat oštećene porodice Milivojević, Borivoje Borović.
Naime, postupak je nastavljen ispitivanjem oštećenog i svedoka, Milovana Milivojevića, oca preminulog Milomira Milivojevića. Na ovom pretresu, akcenat je bio na pitanjima advokata koji su zastupali drugooptuženog i trećeoptuženog, Vladimira Lončarevića i Tome Stojića, a posle njihovih advokata i oni sami su imali priliku da postavljaju pitanja svedoku Milivojeviću.
Advokati su insistirali na nizu detalja iz svedočenja Milivojevića, često ponavljajući pitanja na koja je on već odgovorio, tako da je svedok i otac nastradalog mladića, doveden do stresnog stanja, pa je njegov advokat Borović zatražio od sudije da se sa takvim načinom ispitivanja prestane.
Advokatica Tome Stojića, Danica Milošević, ispitivala je Milivojevića na osnovu materijala koji nisu bili u spisima predmeta niti ponuđeni kao dokazi na pripremnom ročištu, pa su Borović i zamenik tužioca tražili da se ti dokazi odbiju.
Milošević je, u svom ispitivanju, pokušala da od Milivojevića dobije potvrdu da njen branjenik nije bio dužan da „ juri radnike koji nisu propisno obučeni“-već da je to obaveza poslovođe i predradnika, ali je svedok i oštećeni rekao da mu je lično Stojić, kada je 18. oktobra 2018. godine došao u kuću Milivojevića da bi im rekao da namerava da prizna krivicu, tada tvrdio da je „u više navrata video kako se radi i da je usmeno upozoravao“. Da se uvrsti dokaz koji je ponudila advokatica Milošević, podržali su i branioci direktora Radoša Milovanovića, Dragan Palibrk i Miloljub Jovičić, a sudija je njihov predlog prihvatio. Na kraju ispitivanja svedoka, advokatica je odustala od pitanja jer je advokat Borović insistirao na tome da dokazi nisu predočeni svedoku što, po njemu, nije po ZKP-u, a smatrao je da se Milivojeviću postavljanju tzv. navođena pitanja. Sudija to, međutim, nije smatrao smetnjom jer, kako je rekao, u toku unakrsnog ispitivanja moguće je postavljati takva pitanja.
Za razliku od direktora Milovanovića koji nije imao pitanja za ovog svedoka i istovremeno oštećenog-njegovi advokati kao i Lončarević i Stojić i njihovi advokati, nizom pitanja koja su zahtevala preciznije poznavanje i dobro sećanje, pokušavali su, očigledno, da zbune ali i iznerviraju svedoka. Pitanja su se, u najvećem broju, odnosila na niz pravilnika i propisa, kao i na detalje proizvodnje i skladištenja baruta i barutnog ostatka, o kojima dvedok-oštećeni nije trebalo da ima saznanja niti je bio stručno lice da bi o tome mogao da svedoči, a na neka od njih već dao odgovore tokom svog svedočenja i ranijeg ispitivanja.
Nakon oštrog i povremeno, invektivnog, raspravljanja advokata Borovića i Palibrka, Borović je predložio da se izvrši veštačenje odeće koju je preminuli Milomir Milivojević nosio na dan svog stradanja, kao i da se izveštaj inspekcije Ministarstva odbrane RS o stanju u Namenskoj od 27. jula 2017. godine uvrsti među dokaze.
Advokati i advokatica optuženih su se oštro suprotstavili ovom predlogu, insistirajući da branitelji oštećenih nisu strana u ovom sporu, pa da zato ne mogu predlagati nove dokaze.
Nakon kraće pauze, sudija Tomićević je decidirano odbio oba ova predloga, obrazlažući da su po članu 117-stav jedan Zakona o krivičnom postupku, stranke u postupku tužilac i optuženi, a da punomoćnik nema „svojstvo stranke“. Za drugi predlog je rekao da je nedopustiv i zbog toga što ima oznaku strogo poverljivog dokumenta.
Na ovakvu odluku je reagovao predlagač advokat Borović i zatražio delegiranje suda odnosno premeštanje ovog slučaja u neki drugi sud i poveravanje drugom tužilaštvu koje se upućuje Republičkom javnom tužilaštvu-„zbog dokaznih predloga oštećenih koji su neopravdano odbijeni“ i jer „sud, sudija i tužilac nemaju kapaciteta da privedu kraju ovaj predmet“. Borović je, dalje, rekao da je, po njegovoj proceni, ovaj postupak i započet samo zahvaljujući pritisku javnosti, a da je jasno da bi na ishod postupka, ako se zadrži u ivanjičkom sudu, uticala izvršna vlast. Borovićevom predlogu se pridružio i advokat opštećenog Marka Mitrovića- Vladimir Todorić koji je istakao da sud nema zakonsku prepreku da dokument sa oznakom stroge poverljivosti uvrsti u dokaze, kao što svedoka koji je u obavezi da čuva „tajnu“ može osloboditi te obaveze. Todorić je dodao i to da je pomenuti izveštaj inspekcije Ministarstva odbrane već objavljen na sajtu Insajdera čime je „prestala vremenska važnost trajnosti podataka“.
Tužilac o ovom predlogu nije želeo da se izjašnjava jer, kako je rekao, pošto se već sumnja u njegov rad, neka se o njemu izjasni Republičko javno tužilaštvo.
Uprkos protivljenju advokata odbrane, sudija Tomićević je izjavio (iznenadivši i predlagače): „Sud će ovo prihvatiti“.
S obzirom da je sudija odlučio da se zahtev za delegiranje suda pošalje Republičkom javnom tužilaštvu, sudija nije donosio nikakve nove odluke. Ostalo je da se sačeka odluka Republičkog javnog tužilaštva.
Nastasja Radović
