Nastavak dokaznog postupka u predmetu Republika Srbija (Osnovno javno tužilaštvo u Čačku) protiv rukovodilaca Namenske „Milan Blagojević“ u Lučanima
Sudija je konstatovao da je prvooptuženi Radoš Milovanović preminuo 21. aprila 2022.godine i povukao optužbu protiv njega, prema članu 20 ZKP-a; Svedočile su majka i sestra preminulog Milomira Milivojevića, Nela Milivojević i Mirjana Milivojević-Tadić, kao i zaposlena radnica-kontrolorka u Namenskoj, Maja Kovačević;
Staša Zajović, akreditovana predstavnica ŽUC-a, ušla je u sudnicu prvi put posle vremena od dve godine, iako je za svako ročište poslat zahtev za praćenje suđenja. Međutim, Violeti Đikanović (ŽUC) nije dozvoljeno prisustvo, iako je bilo slobodnih mesta u sudnici.
Ovom sudskom ročištu nije prisustvovao advokat porodice Milivojević, Borivoje Borović;
Na početku sudskog ročišta, sudija Ljubiša Tomićević je informisao prisutne o postupku kojim je Sud konstatovao da je prvooptuženi u ovom slučaju i direktor Namenske, Radoš Milovanović, preminuo 21. aprila 2022. godine. Sudija je dalje rekao da se, prema članu 20 ZKP-a, obustavlja postupak protiv preminulog Milovanovića.
Ovo ročište je proteklo u ispitivanju svedoka i svedokinja. Nela Milivojević, majka preminulog Milomira Milivojevića, u svojstvu oštećene-svedokinje, ostala je kod svog iskaza datog pred tužiocem, ali je dodala više detalja i postavila neka pitanja. Insistirala je na nepropisnom korišćenju priručnog magacina ispred kojeg je teško povređen njen sin: „ Taj objekat nije radio ni dva meseca, a već je uzeo dva života“. Ona je dalje govorila o opremi koju su njen sin i Milojko Ignjatović imali na sebi u momentu nesreće, skrećući pažnju Sudu i javnosti, da su oni radili u običnim pamučnim odelima, a da je odmah posle nesreće obezbeđena nova-bezbednija i propisnija oprema, kao i da su kartonski burići u kojima je odlagan barutni ostatak, zamenjeni prohromnim. „Puno toga se promenilo posle smrti mog sina“, rekla je ona plačući. „Zašto je on morao da bude poslednja žrtva Radoša Milovanovića?“
Govorila je i o nebrizi optuženih za stanje njenog sina i Ignjatovića neposredno posle nesreće i naglasila da su joj lekari na VMA gde se Milomir lečio i preminuo posle tri nedelje, rekli da su njegove povrede bile „ratne“, blast povrede-povrede unutrašnjih organa. U dokumentaciji, navela je majka, piše da je temperatura na mestu nesreće morala biti između 2600 i 3000 celzijusa. „ U svim izveštajima Ministarstva odbrane, inspekcije rada, u svemu tome se vidi da je rađeno mimo propisa“, rekla je Nela Milivojević. Na pitanje Tužioca, Nela M. je odgovorila da je o nesreći razgovarala sa oštećenim Markom Mitrovićem, a advokatu Mitrovića, Vladimiru Todoriću, odgovorila je na pitanje o tome da li je njen sin radio vikendom:“ Skoro svakog vikenda“. Nagovarala je sina da napusti taj posao, ali je sve iskomplikovala izjava premijerke Ane Brnabić, da je izdvojen novac da bi se bezbednosni uslovi u Namenskoj tako popravili da više niko ne strada. „ Govorila sam mu da napusti posao. Plašila sam se...“
Sestra Milomira Milivojevića, Mirjana Milivojević-Tadić, podsetila se teških dana kada se njen brat borio za život i kao i njena majka, napomenula da su lekari insistirali da je reč ne samo o teškim opekotinama (oko 69% Milomirove kože), već i o blast povredama unutrašnjih organa koje dovode, kako je rekla, do toga da se oni „rastresu“. To je sve deo medicinske dokumentacije od oko 500 strana, napomenula je ona. Zatim je dodala da je razgledanjem spisa predmeta, ustanovila da magacin nije imao ni upotrebnu ni građevinsku dozvolu, a ni lokacijske uslove. „U trenutrku eksplozije, prema svedocima i Radošu Milovanoviću, u magacinu E-03A, bilo je oko 300 buradi. Zaključila sam da je bilo oko 2500 kg baruta, što je izazvalo eksploziju“, rekla je i napomenula da je na ulazu u magacin pisalo da je dozvoljeno skladištiti do 450 kg baruta. Dalje je sestra preminulog Milomira, govorila o sastanku porodice sa direktorom Milovanovićem, kada su od njega saznali „da burići nisu bili adekvatni kao ni odela“. Prisetila se i razgovora sa trećeoptuženim, Tomom Stojićem, koji je došao u kuću Milivojevića 19.10.2019. godine sa predlogom za nagodbu sa Tužilaštvom-o priznanju krivičnog dela. „Ništa nije tako kao što je trebalo da bude, rekao nam je“.
Sudija je dodao da je tačno da je Stojić hteo nagodbu sa Tužilaštvom, ali da ju je Tužilaštvo odbilo. Na neke primedbe Stojića da nije bilo kako je Milivojević rekla, ona je uzvratila tvrdnjom da poseduje audio snimak tih Stojićevih izjava.
Zastupnik drugooptuženog, Vladimira Lončarevića - Raško Radovanović, insistirao je da se ne može govoriti o eksploziji kao uzroku nesreće već samo o požaru, kako i piše u optužnici, dok je advokatica Stojića – Danica Milošević, izjavila da je mišljenje veštaka bilo da se radilo samo o požaru, a da Sud ima samo lekarski izveštaj jer nije bilo obdukcije. Dodala je da taj lekarski izveštaj može onda biti samo posledica „lekarske greške“. Vladimir Todorić je na to ponovo predložio da se sasluša i lekar koji je na VMA lečio Milomira Milivojevića.
Obe svedokinje i oštećene, izjavile su da se pridružuju krivičnom gonjenju Lončarevića i Stojića i potražuju od njih milion eura na ime imovinsko-pravnog zahteva čiji bi veći deo utrošile u humanitarne svhe, posebno u korist obolele dece. „To bi bio poklon od mog brata“, rekla je Mirjana Milivojević-Tadić.
Maja Kovačević, zaposlena u Namenskoj kao kontrolorka, svedočila je posle svedokinja-oštećenih, pre svega o svojim sećanjima na dan nesreće kada je radila u drugoj smeni. „Ja sam bila sa jedne strane vrata magacina, a to se desilo sa druge strane-na udaljenosti od 3-4 metra“ rekla je i dodala da se seća samo udara, da se čuo „izuzetno jak, tup udarac“. „Odjednom su se upalili svi alarmi, sve je bilo crveno oko mene. Nisam videla šta su oni uradili. Nisam mogla da zaključim šta se dešavalo sa druge strane objekta.“ Dalje je opisala situaciju ovako: posle minut-dva minuta vratila se ka magacinu i tada je ugledala Ignjatovića „kako se udaljava, kako ide pored hidranta“. „Nije bilo prikolice kada sam došla na mesto“, dodala je. A za elektro kolica je rekla da su bila pored rešetke gde se videlo da je izgoreo asfalt.
Kovačević je dalje svedočila i odgovarala na pitanja u vezi sa funkcionisanjem sistema protivpožarne zaštite, tvrdeći da se svakog petka taj sistem aktivirao da bi se videlo da li radi. Po tvrdnjama drugih očevidaca, pa i Milovana Milivojevića, u hidrantu nije bilo vode u momentu nesreće, pa se morao sačekati dolazak vatrogasaca. Kovačević je potvrdila njegovo sećanje da je lišće na drveću oko mesta nesreće bilo sprženo.
Svedokinja je zatim govorila i ispitivana je od svih strana u postupku, o praksi kakva je postojala u vezi sa nošenjem zaštitne opreme, kontrolisanjem toga od strane optuženog Lončarevića - gde je Kovačević izjavila da su radnici često nosili samo deo opreme kada su bile velike vrućine, ali i da su zbog toga kažnjavani, ali samo kada bi naišao Lončarević, ali ne i od poslovođe i predradnika.
Na neka od niza postavljenih joj pitanja ona nije znala da odgovori, navodeći kao razlog da je imala uvid samo u ono što je bilo povezano sa njenim radnim mestom...
Sudija je, zbog isteka radnog vremena Suda, za sledeće ročište odložio ispitivanje još tri prisutna svedoka. Nastavak dokaznog postupka zakazan je za 2. jun 2022. godine.
Nastasja Radović
