Nastavak dokaznog postupka u predmetu Republika Srbija (Osnovno javno tužilaštvo u Čačku, Odeljenje Tužilaštva u Ivanjici) protiv rukovodilaca Namenske „Milan Blagojević“ u Lučanima, Vladimira Lončarevića i Tome Stojića
Svedočila su tri svedoka Tužilaštva: Rade Obrenović, Boris Kaplarević i Nikola Živković; Suđenju su, u ime Žena u crnom, prisustvovale Violeta Djikanović i Nastasja Radović; Sudija Ljubiša Tomićević je ovog puta posebno isticao značaj prisustva javnosti; Uobičajena za ovo suđenje, značajna medijska propraćenost, ovog puta je izostala; Pored nerežimskih medija, nisu došli ni oni prorežimski;
Na ovom sudskom ročištu na kojem je nastavljen dokazni postupak ispitivanjem svedoka Tužilaštva, svedočili su: Rade Obrenović, Boris Kaplarević i Nikola Živković koji su, u vreme nesreće, bili zaposleni u Namenskoj.
U nekim delovima njihovi iskazi (koje su ranije dali u Tužilaštvu), bili su slični, posebno u vezi sa nošenjem zaštitne odeće i kontrolom toga, proradom propisa, količinom baruta u priručnom magacinu E03, načinom prevoženja barutnog ostatka, upotrebom PP sistema u vreme nesreće i drugim uslovima rada...
Sva trojica su doživela, nakon svedočenja u Tužilaštvui neku vrstu „odmazde“-pomeranjem na drugo radno mesto, intrigom o sabotaži rada ili su proglašeni „tehnološkim viškom“.
Prema njihovim izjavama, magacin je bio pretovaren barutom (umesto dozvoljenih 450 bilo je preko 1000 kilograma baruta u danu nesreće), burad za barutni ostatak nisu imala drške i prevožena su nepropisno-na elektro vozilu, hidrant je bio oštećen-u njemu nije bilo vode, požar je bio velik-zahvatio i visoko drveće, primena propisa o zaštiti na radu se nije kontrolisala a iako je njihova prorada rađena redovno ponedeljkom-nije bilo vremena za diskusiju i razgovor, dvojica okrivljenih retko su im se obraćala i kad bi prošli pogonom, radilo se i na izuzetno visokim i niskim temperaturama, i subotom a često i nedeljom... Na njih je vršen direktan ili indirektan pritisak od strane preminulog direktora i dvojice prisutnih okrivljenih...
Optuženi, Vladimir Lončarević i Tomo Stojić kao i njihovi advokati i advokatica, postavili su niz pitanja svedocima koja su se, uglavnom, ticala provere njihove kredibilnosti, kroz informacije o njihovim radnim kapacitetima i poznavanju Pravilnika o zaštiti i bezbednosti na radu, a posebno Naredbe koju je 2015 svim zaposlenima uputio prvooptuženi u ovom postupku direktor Radoš Milovanović koji je preminuo aprila 2022-e, pa je postupak protiv njega obustavljen.
Zamenik Tužioca, oštećeni- članovi porodice Milivojević i njihovi zastupnici, zanimali su se za situaciju koja je prethodila nesreći i usledila neposredno posle nje, kvalitet zaštitne opreme, stanje u magacinu za odlaganje baruta i način na koji je on prevožen i prenošen...
Rade Obrenović je opisao mesto tragedije i scenu koju je doživeo sa Milomirom Milivojevićem koji je stradao u ovoj nesreći i kako je video drugog nastradalog Milojka Ignjatovića: „Milomir beži od plamena, ali ga plamen sve vreme stiže. Bežao je ka meni. Pao je, sve mu je od odeće izgorelo. Stigao je sanitet, krenuo sam sa njim. Drugi čovek je bio kao buktinja. Nisam znao ko je...“ Kasnije je, na pitanje advokata drugooptuženog Stojića, Miloljuba Jovičića, šta mu je rekao tada Milivojević, odgovorio: „Šta mi je rekao: „Šta se dogodilo sa mnom? Umreću...“ Plakao je. Bio je uplašen. Izgoreno je po leđima i ramenima. Pitao sam ga šta se dogodilo. Rekao je da ne zna: „Kako smo spustili bure, vatra je krenula iz bureta“.“
Svedok je napomenuo, u slobodnom izlaganju, da nije video niti čuo ništa u vezi sa momentom spuštanja bureta sa barutnim ostatkom, ali da je, kada je izašao, video plamen i da se čuo huk: „Tako gori barut“, objasnio je. Rekao je da nije čuo eksploziju.
Obrenović je svedočio da nije bilo kontrole nošenja zaštitne odeće niti se Uprava, posebno obazirala na primedbe radnika u vezi sa pitanjima bezbednosti. Rekao je da su se i on – ali i drugi radnici, više puta žalili poslovođama i predradnicima, ali je retko bilo efekta. Slično je, rekao je, bilo i sa težinom baruta u burićima i njihovim brojem na vozilu kao i količinom baruta koja je skladištena u magacinu. Radnici, tvrdio je, o tome uopšte nisu odlučivali već samo rukovodioci. „Taj pokojni Ignjatović nikada ne bi natovario šest ako mu je rečeno da natovari četiri burića. Bio je tačan kao švajcarski sat. Niti bi stavio buriće na elektro vozilo, da mu to neko nije rekao.“ S tim u vezi, pomenuo je i da bi „bure moglo da se ispusti jedino ako bi otpalo dance od bureta, a to bi moglo da se desi samo ako je bila velika količina baruta“.
Obrenović je opisao i svoj susret i razgovor sa optuženim Lončarevićem, neposredno pre davanja iskaza kod Tužioca, a koji mu je, kako tvrdi, rekao: „Misliš da ću ja da te držim ovde, a ja da idem u zatvor?“ Obrenović smatra da je to imalo za posledicu njegovo prebacivanje na drugo radno mesto.
Svedok Boris Kaplarević je tvrdio da je, dok je bio na pauzi, čuo eksploziju: „Čula se eksplozija. Sve je bilo izgorelo kad sam dotrčao.“ Kasnije je dodao: “Čulo se šištanje nekoliko sekundi. Pojavila se dimna pečurka, visoko.“ U vezi sa tim, rekao je i: „Bilo je šištanje, a to liči na eksploziju jer tako gori balistit.“
Rekao je i to da nije uvek potpisivao papir da je prisustvovao proradi propisa ponedeljkom iz protesta – jer se propisi nisu poštovali. Lončareivić mu je ponudio posao, a i jednom ga je opomenuo zbog zavrnutih nogavica, svedočio je dalje.
On smatra da je u magacinu u vreme nesreće bilo čak oko 2,5 tone baruta. „Znam to, često sam tamo prolazio“. Rekao je i da hidrant za vodu nije radio čitavih mesec dana, da se prikolica za prenošenje baruta koristila samo za „jake smeše“, a kao razlog za svoje napuštanje posla u Namenskoj, naveo je da je od strane Direktora „etiketiran“ kao „strani plaćenik koji ide u kuhinju kod Milivojevića“, a u gnjetalici za barut na kojoj je radio pronađeno je kamenje. „Bila mi je manja plata, a to sam i očekivao“.
Treći svedok koji je saslušan na ovom ročištu, Nikola Živković, nije bio neposredni svedok događaja jer je tog dana radio u prvoj smeni, pa je od drugih saznao šta se dogodilo. On se prisetio da je na dan nesreće temperatura bila preko 40 stepeni Celzijusa, da se i inače nije obaziralo na preniske ili previsoke temperature, pa se tolerisalo nenošenje potpune zaštitne odeće. Sem toga, poslovođe i predradnici su na poslu boravili „u civilu“, a viđao je povremeno i Lončarevića kako se „šetka“ kroz pogon.
Burići su, prema njegovom uvidu, ćesto bili pretovareni, ponekad i sa blizu 60 kg barutnog ostatka.
„Svi radnici koji su bili prisutni kod nesreće, rekli su da nije Milomir ispustio bure“, naveo je on ono što su tvrdili neposredni svedoci nesreće.
Živković je izjavio i to da više ne radi u Namenskoj jer je dobio rešenje u kojem piše da se radi o smanjenju obima posla na njegovom radnom mestu. To za njega znači da je kažnjen otkazom. Na posao koji je on radio posle njegovog odlaska primljeno još deset radnika, a ovom njegovom odstranjivanju iz Namenske, prethodio je sukob sa direktorom Milovanovićem. Naime, rekao je Živković, on je negodovao kada je Direktor na skupu radnika rekao: „Pokojni „pečeni“ je šutnuo bure. Nek mu je laka zemlja“.
Sudija je odlučio da se dokazni postupak tu prekine (nakon kraja radnog vremena suda i pet sati trajanja ovog ročišta) i nastavi 15. juna 2022-e, i da se tada saslušaju još četiri svedoka.
Nastasja Radović
