Nastavak dokaznog postupka u predmetu Republika Srbija (Osnovno javno tužilaštvo u Čačku, Odeljenje Tužilaštva u Ivanjici) protiv rukovodilaca Namenske „Milan Blagojević“ u Lučanima, Vladimira Lončarevića i Tome Stojića
Oba stručna savetnika odbrane okrivljenih, Vladimir Kapor i Predrag Bogdanović, pozivala su se na kršenje propisa i ozbiljne nepravilnosti u radu kao uzrok nesreće u julu 2017. godine, u kojoj su smrtno stradali Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović, a Marko Mitrović bio povređen. Oni, međutim, uzrok nesreće nalaze jedino u potezima preminulih Milivojevića i Ignjatovića;
Zamenik tužioca, Dobrivoje Milutinović, predložio je Sudu da se usaglašavanje veštaka, Julija Cinkelra i Miloša Vukadinovića, predviđeno za 26. decembar 2022-e, obavi u kontekstu izjašnjavanja o konkretnoj odgovornosti okrivljenih za nesreću;
Na ovom sudskom ročištu su ispitivana dva stručna savetnika optuženih Tome Stojića i Vladimira Lončarevića i njihovih zastupnika, Vladimir Kapor i Predrag Bogdanović.
Iako je bilo predviđeno da ovog puta sudski veštak, Julije Cinkler, prisustvuje suđenju i bude ispitan od strane drugog sudskog veštaka Miloša Vukadinovića, on je odsustvovao iz zdravstvenih razloga i poslao nalaz Hitne pomoći iz Novog Sada u kojem stoji da je povređen usled pada u stanu...
Stručni savetnik kojeg je angažovao optuženi Lončarević, Vladimir Kapor (a koji na prethodnom ročištu nije prisustvovao zbog poslovnog puta u Iran), ukratko je predstavio svoje profesionalne i radne angažmane koji su počeli u fabrici za izradu baruta i raketnih goriva u Vitezu-gde je radio kao vojno lice, zatim u Vojno-tehnološkom institutu-kao načelnik Odeljenja za barute i raketna goriva i MB Namenskoj - do penzionisanja 2006. Kapor je posebno istakao svoju ulogu u 90-tim godinama kada je učestvovao u prenošenju gabarita i tehnologije namenske fabrike u Vitezu u fabriku u Lučanima. On je, međutim, kako je rekao, nastavio svoju profesionalnu karijeru i posle penzionisanja: desetak godina sve do 2020-e radio je kao šef razvojnog programa u MB Namenska, a sada je, naglasio je, zaposlen u državnom preduzeću Jugoimport SDPR.
Kapor-inače magistar tehnoloških nauka, na početku je izjavio da je veštak Cinkler napravio „izvanredan izveštaj“ (mada je kasnije stavio i nekoliko važnih primedbi), da bi se potom najviše fokusirao na saznanja i iskustva u vezi sa tehnološkim procesom izrade balistita, njegovom sastavu i hemijskim osobinama, ističući posebno da je nitroglicerin kao sastojak jake smeše za izradu baruta, „veoma osetljiv na sve vrste mehaničkih udara“.
Tvrdio je da se, prema vojnim propisima, barut u magacinu može držati neprekidno deset godina, a da se posle toga vojno-komisijski pregleda i ako je sve u redu-rok se produžava za još pet godina.
Stručni savetnik Kapor je dalje objasnio da su kartonska burad za prevoz barutnog ostatka korišćena (“kao i svuda u svetu“) i pre donošenja Standarda odbrane 2003., kada je to i ozvaničeno. On je izjavio i to da nisu tačni navodi ranijih veštaka i svedoka da su kartonska burad namenjena samo za jednokratnu upotrebu, a o uvođenju nove buradi od nerđajućih materijala u Namenskoj posle nesreće 2017., rekao je da ona radnicima „samo otežavaju posao“ jer su ta burad teža od kartonskih.
Kapor se osvrnuo i na svoja radna iskustva iz namenske fabrike u Vitezu i tadašnju radno-bezbednosnu situaciju uporedio sa onom koja je postojala u MB Namenskoj kada je on tamo došao. Prema njegovim rečima u Vitezu je korišćena zastarela tehnologija izrade baruta-pa je procenat tehnoloških požara bio oko deset odsto (u 1986-oj bilo je 4160 požara), dok je u fabrici u Lučanima on sveden na manje od jedan odsto.
Pozivao se na niži nivo znanja u vezi sa tehnološkim procesom i transportom baruta kao uzrokom brojnih nesreća: „Većina poslova u ovoj proizvodnji se zasniva na iskustvu“.
Vladimir Kapor je davao odgovore na niz pitanja obe strane u postupku i sudije Ljubiše Tomićevića. Tako je, u jednom od odgovora, objasnio da propisi za međufazni transport balistita faktički ne postoje već da se radnici upozoravaju na pažljivo rukovanje – „burad ne sme da se baca“, kao što je pisalo u Naredbi Generalnog direktora na koju se i ovaj stručni savetnik, često pozivao.
On je, upitan, o uzroku nesreće, decidirano negirao da su to mogli biti gasna eksplozija (za koju je trvdio da je u ovom slučaju nemoguća), kao i način međufaznog transporta, količina baruta u magacinu, pa ni spoljašnja temperatura – za koju je rekao da je na dan nesreće bila „izuzetno visoka“.
Kapor smatra normalnom posledicom nesreća u Namenskoj to da se posle njih uvek nešto popravi i unapredi, pa tako i u slučaju nesreće koja je predmet ovog sudskog procesa. On tvrdi da su bezbednosni uslovi u našim fabrikama namenske industrije „bolji nego u Češkoj“ i da namenska industrija u Srbiji „sada proizvodi za čitav svet“.
Drugi stručni savetnik odbrane, Predrag Bogdanović, elektroinženjer koji je pohađao i Školu rezervnih vojnih oficira, radio je, kako je sam rekao, 27 godina u Sektoru za vanredne situacije, MUP Srbije. Posebno se bavio inspekcijskim nadzorom u svim namenskim industrijama u Srbiji, kao i tehničkim prijemom objekata. Bogdanović je na početku svog izlaganja rekao da je redovno dolazio u inspekcijski nadzor u MB Namensku u Lučanima. U vezi sa tim svojim poslom, istakao je da je u Srbiji problem sa nadzorom to što je dozvoljen i civilni nadzor kod izgradnje objekata u namenskoj industriji - jer su naša namenska preduzeća akcionarska društva. Pomenuo je i to da su za nadzor izgradnje objekata i postrojenja u hemijskoj industriji, U Srbiji nadležni Ministarstvo građevinarstva i MUP. Za razliku od Srbije, naglasio je Bogdanović, u zemljama članicama EU, ovaj nadzor je isključivo u nadležnosti njihovih ministarstava odbrane.
Bogdanović je potvrdio da MUP Srbije koristi tehnološku regulativu koju je 60-tih godina preuzeo od SAD. Na toj regulativi je izrađen pravilnik koji se i danas koristi. „To nije naš pravilnik: oni su platili danak u krvi, a mi smo ga samo preuzeli. Mi smo neke stvari poboljšali“, objasnio je stručni savetnik Predrag Bogdanović.
Zatim je govorio o konkretnoj nesreći iz jula 2017. godine i izneo zaključak interne radne grupe MUP Srbije-čiji je i sam bio član, a koja se bavila primenom delova Pravilnika iz 1969-e, da je bilo „više propusta u postupanju na radu“, posebno u vezi sa Naredbom Generalnog direktora u vezi sa prevozom balistita, a osnovni zaključak je bio da je„vozilo koje je korišćeno u ovom transportu imalo nedostatke“.
Iako je još jednom rekao da elektro-vozilo nije trebalo da bude korišćeno, Bogdanović je tvrdio da ono samo nije bilo „uzrok požara“, ali da je predstavljalo veliku opasnost kada se našlo u „zonama opasnosti“: „Slučaj se dogodio sticajem nesrećnih okolnosti jer Ignjatović nije znao da je vozilo neispravno, pa ga je pogrešno parkirao, ispred ulaznih vrata u magacin.“
I dodao: „Pretpostavljam, sa velikom verovatnoćom, da je prilikom skidanja buradi došlo do pada i prosipanja barutnog ostatka neposredno pored vozila, na mestu gde je NKTC konstatovao oštećenje vozila.“
Sudija je najavio mogućnost da se na sledećem ročištu zakazanom za 26. decembar, nastavi ispitivanje veštaka Julija Cinklera, ali i obavi usaglašavanje veštaka. Zamenik tužioca, Dobrivoje Milutinović, zatim je predložio Sudu da izda naredbu veštacima da se, tom prilikom, izjasne o odgovornosti odgovornih lica tj. da li u radnjama okrivljenih postoje propusti u smislu kršenja propisa kojima su izazvali opasnost po život i telo ljudi, kao i o uzroku akcidenta. Milutinović je tražio da se njihovo usaglašavanje, izvrši u tom kontekstu.
Nastasja Radović
