Optužnica tereti optuženog Gorana Stjepanovića da je „Za vreme neposredne ratne opasnosti na teritoriji opštine Srebrenica i Bratunac i oružanog sukoba između Armije Bosne i Hercegovine i Vojske Republike Srpske, u svojstvu vojnika VRS, jedinice Vojna pošta VP-7042 Bratunac, neutvrđenog dana, početkom juna 1992. godine, nakon što je iz prostorije Rudnika cinka i olova „Sase“, mesna zajednica Sase, Opština Srebrenica, gde je prethodno bila zarobljena zajedno sa članovima svoje porodice i ostalim civilima bošnjačke nacionalnosti, oštećena AB je zajedno sa svojom sestrom AV i osobom AK izvedena iz prostorija kompleksa Rudnika cinka i olova Sase od strane njoj nepoznatih vojnika srpske nacionalnostii odvežena vozilom u pravcu Bratunca, da bi ih prilikom dolaska u Bratunac ti nepoznati vojnici smestili u napuštenu kuću u Bratuncu, gde je oštećena prenoćila, da bi sutradan ili jednom od narednih dana u večernjim satima u tu kuću ušao BB u pratnji nekoliko oštećenoj nepoznatih naoružanih vojnika koji su ih odveli u drugu kuću u Bratuncu, gde zatiče AA zvanog ........., kojom prilikom ju je u toj kući osumnjičeni prisilio na seksualni odnos (silovao) na način da joj je u sobi na spratu te kuće prvo naredio da skine odeću sa sebe, što je ista i uradila, bojeći se za svoj život, skinuvši donji deo garderobe, ostajući da stoji nasred sobe, da bi joj zatim osumnjičeni naredio da priđe i legne na krevet, što je ista morala da uradi, te je oštećenu silovao na tom krevetu ejakulirajući u nju, pri čemu je oštećena osećala bol i drhtavicu, jer je bila nevina, što je sve za posledicu imalo nanošenje povreda telesnog integriteta i psihičkog zdravlja oštećene AB.“
Na današnjem glavnom pretresu u nastavku dokaznog postupka svedočila je svedokinja Fatima Demirović. Ona je sudskom veću prvo rekla da poznaje optuženog Novaka Stjepanovića zvanog Krke/Krle, iz vremena pre rata a potom ispričala svoja posredna saznanja o zločinu:
„Teško je početi. Jednom je moja sestra Raza došla iz Kanade i ispričala šta se desilo njoj i sestri Ramizi koja živi u Americi. One su bile u stanu naših roditelja sa našim bratom, jer smo starija sestra i ja bile udate. Ona nije htela da se seća toga što se desilo njoj i sestri. Htela je da zaboravi. To se ne može zaboraviti. Kada se zaratilo, vojska je ušla u stan i Saša Cvetković je tražio našeg brata Muhameda. On je uspeo da pobegne kroz prozor. Tog dana su razdvojili naše sestre i naše roditelje. Otada za roditelje ništa ne znamo. Sestre su zatvorili u upra vnu zgradu rudnika Sase. Sa njima je bila i Edina Karić. Njih su sve vodili da čiste neke kuće. Kada je došao Krle, raspravljao se sa vojskom i odveo Razu u jednu kuću, gore u sobu. Legao je na krevet i rekao joj je da se skine. Onda je uradio to što je uradio. Rekao joj je da ide u kupatili, a posle da se vrati dole.“ Svoj iskaz, svedokinja je završila molbom upućenom optuženom: „Ako nešto zna za moje roditelje, ja ga molim da mi kaže da bar znam gde su kosti.“
Suđenje se nastavlja 01. juna 2022. godine u 09.30h, u sudnici broj 1.
Miloš za Žene u crnom
