Komšije - uvek budni balkanski špijuni...
Na desetak – Rusi i Ruskinje antiratni aktivisti, koji su pobegli i od rata i od Putinove diktature, Ukrajinka koje odranije živi u Beogradu, Dejan, aktivista RUBS-a (Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbije zajedno protiv rata) i ja iz Žena u crnom došli smo kao solidarna podrška Mariji/Maši Vihivskoj. Odmah na početku ročišta, sudijka je nametnula cenzuru, nije dozvolila da svima da uđu u sudnicu sa sledećim obrazloženjem ’broj lica u sudnici je dovoljan!’. A bilo je dovoljno mesta za sve i tu počinje, tj. nastavlja se montirani politički proces jer je prethodno ročište održano pred istim sudom krajem decembra 2022.
Ukrajinska državljanka Marija Vihivska optužena je za ’remećenje javnog reda i mira’ iako je bila žrtva napada. Događaj se odigrao 12. avgusta 2022. godine u Vinči. Danas su prvo su svedočili majka i sin – Radunka i Ivan Jovanović. Oboje su imali dogovor da žrtvu napada pretvore u krivca. ’Oni su, otkad su se doselili (krajem maja 2022.) stalno pravili buku, a najviše je vikala Marija’ (majka). ’Samo sam se javljao Juriju (Marijin partner, ruski državljanin) jer se ona (Marija) nikad nije javljala. Oko 2 sata te noći, sišao sam dole do njihovog stana, rekao sa Juriju da prestanu sa bukom’. Sin, čuvar morala, počinje sa javnim blaćenjem Marije ’inače, dreka, seks, pomeranja stolica i drugog nameštaja – to se dešavalo svake noći...’
U patrijarhalnom poretku otpor žena nasilju uvek je za nasilnike ’histerija’: ’Te noći se čuje Marijina histerija na Jurija, pomislio sam da će neko nekoga da ubije. Sve je moglo da se završi da Marija nije histerisala i snimala. Nisam video kad je Marija ošamarila mamu, ali sam video da joj se levi obraz zacrveneo i ja sam tad gurnuo Mariju, a komšija Aca i mama su me zaustavili...’ Onda se nastavlja združeno cinkarenje majke i sina uz pojačanje komšije Aleksandra sa sprata– poziv gazdarici (vlasnici stana) da se odmah pojavi i disciplinuje podstanare...Marija je znala s kim ima posla pa je sve snimala, što je majku Radunku naročito iritiralo ’htela sam da je zaustavim da ne snima, onda me je Marija ošamarila desnom rukom u levi obraz’. A za to vreme, majka Radunka je bila kod gelendera pa nije jasno kako je Maša uspela da je udari, kao da ima ’rastegljive ruke’ kako je kasnije rekao advokat Čedomir Stojković. On je svedočenje majke ocenio ’lažnim, kontadiktornim i nelogičnim’ jer je sve suprotno Marijinom snimku celog događaja; snimak je advokat priložio sudu. Sin je negirao da je tukao Mariju i Jurija...Advokat je sinovljev iskaz kvalifikovao ’lažnim, sračunatim na izbegavanje zakonskih posledica njegovog nasilništva. A to su preneli mediji – lokalni i međunarodni’. I sinovljev, kao i majčin iskaz suprotan je Marijinom video materijalu.
Kažnjivi (ukrajinski) pasoš i nekažnjivi (ruski) pasoš...
Došla je gazdarica, stigla je i policija. Jedan od policajaca, Aleksandar Denić, takođe je danas svedočio. Na pitanje zašto je privedena Marija, policajac je kazao: ’Bilo je elemenata prekršaja jer je Marija ošamarila Radunku, priznala je da je to uradila u samoodbrani, Radunka je udarila Mariju u predelu glave, a njem sin je nasrnuo na Jurija i Mariju. I protiv Radunke i Ivana (majke i sina) podneta je prekršajna prijava. Oni nisu privedeni jer su srpski državljani. Mariju smo teretili, a Juriju nismo ništa stavili na teret...’ Na pitanje advokata zašto je samo podneta prijava protiv Marije jer je, navodno ona, zajedno sa Jurijem pravila buku, policajac je slegnuo ramenima: ’Ne znam’. Policajac je takođe priznao da ni on, niti bilo ko od njegovih kolega nije znao ni ukrajinski ni ruski ni engleski ’nismo uopšte angažovali prevodioca, niko sem Marije nije ispitan!’
Žena u otporu ’histerična’ = neposlušna...
Policajac Đorđe Pavlović je svedočio da je Marija, koja se žalila na zdravstvene tegobe odvedena u Dom zdravlja u Leštane, a nakon toga odbijala da uđe u službeno vozilo. ’Juri je došao jer je ona bila histerična, morali smo da je prinudno vežemo i uvedemo u vozilo. U policijskoj stanici koristili smo i telefon za prevod, a onda je i vlasnica stana prevodila. U Grockoj je Marija sprovedena kod sudije...’. Na pitanje advokata: ’Šta znači da je Marija histerisala?’, policijac je potvrdio da je već postignut ’konsenzus’ o Marijinom mentalnom stanju: ’To su rekli ostali jer Marija nije htela da joj se objasni, ona je pričala na svom jeziku, nije htela da posluša...ja sam samo slušao naređenja vođe smene – da lice bude dovedeno u stanicu...’
Marija, kao tolike osobe u ratovima devedesetih i nažalost, i danas, ima pogrešno ime i na pogrešnom je mestu – u Srbiji, gde je režimskom propagandom dehumanizacija za osobe ukrajinskog imena oduzela prostor za empatiju prema žrtvama – u tome saučestvuju i ’obični’ građani i državna pravosudna mašinerija. Za obe strane, Marijina i Jurijeva ljubav je nepoćudna: ’Marija/Maša je pobegla od rata u Češku. Da bi mogla da bude sa svojim verenikom Rusom, preselila se u Srbiju’. Marija opravdano smatra da je ’napad nacionalno motivisan’ (Danas, 31.12.-2.1.23.)
Zahvaljujući advokatu Stojkoviću ukinuta je prvostepenu presudu izrečena Mariji, a Prekršajni apelacioni sud uvažio sve žalbene navode advokata.
Sledeće ročište je zakazano za 7. mart u 10h.
(Zabeležila: Staša Zajović, 6.2.2023. )
