„Dve strane sećanja: ona svedoči – on poriče“
Januara 2021. godine, nekoliko bivših polaznika škole glume „Stvar srca“ iznelo je optužbe za silovanje i seksualno zlostavljanje protiv svog bivšeg učitelja glume Miroslava Aleksića. 21. aprila 2021. godine podignuta je optužnica protiv Miroslava Mike Aleksića. On je uhapšen i u pritvoru je proveo osam meseci, kada je pušten da se brani sa slobode.
Sudski postupak protiv Aleksića je počelo u februaru 2022. godine posle više odlaganja i završenih pripremnih ročišta.
Na današnjem glavnom pretresu, u nastavku dokaznog postupka nastavljeno je iznošenje odbrane optuženog Miroslava Aleksića.
Punomoćnik jedne od oštećene, advokat Borivoje Borović se obratio sudskom veću i rekao: „Stvara se utisak da vi mnogo podilazite okrivljenom, da on ovde može da stvara utisak da je umetnik koji je nepravedno na optuženičkoj klupi i koji drži predavanje sudu.“
Na to mu je odgovorio branilac optuženog, advokat Zoran Jakovljević: „Molim vas da utičete na mog kolegu da ga opomenete da se ne ponaša demagoški i ne optužuje i napada mog klijenta koji je bolestan. On to radi da bi novinari pisali o njemu.“
Advokat Borović mu je na to dobacio da je „režimski advokat.“
Optuženi Aleksić je u svom izlaganju rekao sledeće: „Iva je četiri godine to o čemu govori pokušavala da zakopa u sebi, ubeđujući sebe da se to možda nije ni dogodilo i nije istina, da je krenula na terapiju i tada je počela da misli svojom glavom i stvari naziva svojim imenom. Ona se pronašla u vremenu, ali ne i u projektu „Nisi sama“ – medijskoj kampanji koju je pokrenula. Ona o događajima koji su se dogodili 7, 8 godina ranije iznosi sa 26 godina, a sagledava ih sa pozicije devojčice kako sebe doživljava, jer sebe zove detetom, devojčicom, a tada ima 18 godina. Takvo označavanje je funkcionalno da bi došlo do konstrukta disocijacije sećanja. To je uzrok koji je doveo do lažnog sećanja.
Iva je u studio dolazila devet godina, ona se izdvajala, imala je smisao za komično. Milena Radulović joj je navodno rekla: „Nije sve tako kako izgleda. Nije Mika onaj za koga se predstavlja. Nešto se dešava u kancelariji.“
U avgustu 1992. godine, britanski novinarima Edu Vulijamiju, Roju Gatmanu i Peni Maršal je pošlo za rukom da uđu u logore koje su u opštini Prijedor držali bosanski Srbi (Omarska, Keraterma i Trnopolje). Na naslovnoj stranici časopisa Tajms osvanula je slika Fikreta Alića, dok je neko uspeo da kaže: „Mnogo je gore nego što izgleda.“
Optuženi je nastavio sa svojim pokušajima diskreditacije oštećene: „Za ove događaje ne postoji očevidac i to ne sme da se izgubi iz vida. Ja sam očevidac. Ja znam zašto ona govori to što govori. Ja sam svedok tih događaja. Ivina izjava je početak ovog slučaja poznatog kao „Milena Radulović.“ Ona ima poremećaj pamćenja, jer je rekla da ima crne rupe i da se ne seća svega. Moj posao je primenjena psihologija kada je u pitanju sećanje i komfibulacija, odnosno stvaranje lika. Od 13 slučajeva koji se navode u optužnici, 10 se desilo u kancelariji. Iva je sama došla u tu famoznu kancelariju da mi saopšti da je odlučila da se bavi glumom. Kaže da sam postavio sedam pitanja sa seksualnom konotacijom, kao neku prostačku anketu. To se ponavlja kao deo krivične radnje, to je moj modus operandi. Lako je proveriti moj prostački vulgarni rečnik. Iva je rekla da joj je moje ponašanje delovalo kao ponašanje njenog oca. To upućuje na njen odnos sa ocem. Ta izjava upućuje na moguće postojanje nerazjašnjenog odnosa sa ocem i to je njen pokušaj da ga ona razreši preko mene. Ova izjava je proizašla iz zajedničke pripreme. Ona se solidariše sa grupom. To poklapanje izjava ne ukazuje na njihovu tačnost nego na potrebu da se one međusobno usklade. Iva je rekla da joj je Milena ispričala šta sam joj ja navodno radio. Njena ideja je bila da moraju da me prijave. Ja Ivi nisam naredio da ona podigne bluzu i potkušulju kako bih joj video grudi i struk, te da je ona to uradila iz straha i zbog toga nije pružala otpor. To spada u nedozvoljene polne radnje. Ja to osporavam. Ja u tom trenutku imam 62 godine. To je primereno psihologiji adolescenata. To je neuverljivo i netačno. U to vreme, Iva ima ozbiljne porodične probleme i njoj nije dobro. Moja dužnost je bila da joj pomognem jer sam verovao u njen potencijal. Ja nisam povredio pravo na slobodu odlučivanja. Ona je rekla da sam je ja pipkao, ljubio, sa jezikom u ustima i govorio: „govori tekst“ što je ona i radila. To bi značilo da i Iva i ja imamo rezervna usta. To je fenomen glumačke probe. Te njene suze koje pominje nisu dokaz, one su njeno glumačko umeće. Iva je dobra glumica, ona je komičarka, ona ima smisla za to. Ona treba da bude Liza Dulitl. Njeno sećanje je iskonstruisano. Sve optužene pokušavaju da tuširanjem speru sve sa sebe. To ne može da bude dokaz moje nedozvoljene radnje, nego je normalno da se čovek tušira posle probe. Ona je rekla da se ta nedozvoljena polna radnja desila od 22:30h do 00:30h jer sam joj ja naredio. Inkriminisana radnja je banalizovana i simplifikovana da je nemoguća. Nemoguće je da ona toliko vremenski stoji i čita, a ja stojim i sve to radim. To je protivno i prirodnom i logičkom zaključivanju. Sećati se nečega što se nije ni dogodilo je nemoguće.“
Današnji glavni pretres je iznenadno prekinut zbog dojave o u sudnici postavljenoj bombi, a sledeći je zakazan za 12. septembar 2022. godine.
Miloš za Žene u crnom
