Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Militarizam, nacionalizam i seksizam uvek idu zajedno



(protiv populacione politike države i crkve)

Uporedo sa učvršćivanjem nacionalizma kao državne ideologije u Srbiji, krajem 80-tih godina, jača propaganda i praksa protiv žena. Nude se razni zakonski projekti koji identitet žena svode isklučivo na ulogu majki i supruga. Pozivaju se žene da se vrate "kući i porodici" i da stave svoje telo na raspolaganje za preporod i umnožavanje srpske nacije. Ovu propagandu i praksu zagovaraju i upražnjavaju istovremeno i uskladjeno svetovni i duhovni "očevi nacije", tj. režimske i crkvene vlasti kao i opozicione partije nacionalističkog opredeljenja. Njihov zajednički imenitelj jeste: MRŽNJA PREMA ŽENI kao drugom, Različitom. Rat je logično ishodište nacionalističko-militarističke ideolgije isključivanja i ubijanja Drugih, Različitih u svakom pogledu: etničkom, verskom, ideološkom, seksualnom.
Režimski političari, mediji, lekari, demografi pozivaju žene većinske, srpske nacije da spasu istu od odumiranja optužujući žene drugih naroda u Srbiji, a pre svega labanskog i muslimanskog, da se "neracionalno razmnožavaju i ugrožavaju srpski narod". Takva dvojna populaciona politika: pronatalitetna i antinatalitetna predstavljaju instrument patrijarhalnog razdvajanja žena na nacionalnoj osnovi, podstiču nacinalističku mržnju, rasizam i etnofundamentalizam u Srbiji. Uporedo sa materinskom mobilizacijom, tj. pozivima da žene radjaju iz patriotskih razloga, odvija se i otadžbinska mobilizacija muškaraca. Nacionalisti i militaristi traže da se i porodilišta pretvore u regrutne centre; da kolevke i puške postanu osnovno orudje rada u Srbiji; da radjanje i ratovanje budu glavno zanimanje Srpkinja i Srba. Najnovija ograničenja prava na abortus od strane Skupštine Srbije deo je iste mizogine, rasističke logike. Represivne administrativne mere uzaludne su jer Srpkinje sve manje radjaju a Srbi sve manje "rado idu u vojnike".
Brojne činjenice svedoče o aktivnom učešću SPC u ratnohuškačkoj propagandi počev od blagosiljanja tenkova pre polaska u boj do podsticanja i odobravanja zločina etničkog čišćenja; od blagosiljanja ratnih zločinaca pre pohoda u sveti rat do dodele medalja istovremeno i ratnicima i visoko fertilnim srpskim majkama. Za SPC žen ae isključivo predmet mržnje i osude, čime je prožeta i Božićna poslanica patrijarha Pavla. Zapravo za njih postoji samo fetus koji bi crkva odmah da prisvoji, krsti, nahuška na mržnju i uvežba za rat sa mnogobrojnim srpskim neprijateljima! Za fetus začet unutar srpske nacije, SPC i patrijarh Pavle iskazuju bezgranični humanizam. A kad je u pitanju žena njihove nacije silovana u ratu, oni kao ljuti protivnici abortusa, daju blagoslov da abortira jer se tako sprečava radjanje nesrpske dece.
Uzalud SPC pokušava da nas ubedi da se isključivo bavi pitanjima vere i duhovnosti, da je navodno sve, pa i začeće u božjim rukama i po božjoj volji. A toliko je zemaljskih stvari u rukama SPC. Crkvene vlasti ne samo što su umešane u ratnohuškačku propagandu već i u političke igre i finansijske mahinacije.
Putem propagande, SPC veru pretvara u fanatizam i pravoslavni fundamentalizam. Odobrava širenje etničke i verske natolerancije koju već godinama upražnjavaju razna crkvena glasila. Najnoviji primer toga jeste antisemitski članak u poslednjem broju LOGOSA časopisa studenata Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.
Smatramo da se pomenuta propaganda, zakonski projekti, praksa i politika predstavljaju kršenje ženskih ljudskih prava, negiranje prava Ženana samoopredeljenje kao uvažavanje telesnog, duhovnog, socijalnog, emotivnog integriteta žena. Ako žene zaista uzivaju pravo na izbor, demografski problem ne pos­toji.
Umesto administrativne populacione politike, zalažemo se za reproduktivna prava: pravo žena da li će imati ili ne decu, kada, kako bez obzira na nacionalnost, klasu, rasu, religiju, bračni status ili seksualni izbor.

ŽENE U CRNOM PROTIV RATA,
BEOGRAD, 18. januar 1995.


Štampa   El. pošta