Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Sloboda za Flora Brovinu


Sve smo mi Flora Brovina

Premda svesne ;injenice da je sudstvo u funkciji ovog režima, želimo da verujemo da u Vrhovnom sudu Srbije jos ima časnih ljudi koji će doprineti da se na zasedanju 16. maja 2000. donese pravična odluka i oslobodi Flora Brovina.

Dana 9. decembra 1999. Flora Brovi­na je osuđena na 12 godina zatvora zbog ,,terorizma". Osuđena je bez ikakve dokazane krivice. Inkriminisani materijal su zavoji i vunica za pletenje. Svaka od nas poseduje isti inkriminisani materijal. Njena ,,krivica" je i to sto je aktivistkinja humanitarne organizacije, sto je organizovala nenasilne akcije protiv represija ovog režima, nasilja i rata. Svaka od nas može biti osuđena za ista ,,krivična dela".

Sve smo mi Flora Brovina.

Presuda Flori Brovini je dokaz političke samovolje i zlo/upotrebe sudstva. Pre­suda Flori Brovini je ne samo izraz državne represije, već i produžetak rata, samo drugačijim sredstvima, produžetak stalne proizvodnje mržnje, etničke diskriminacije, poništavanja Drugih, Različitih.

Ovaj režim sve Druge, Različite, bilo u etničkom, ideološkom, seksualnom, verskom pogledu, tretira kao neprijatelje/ice. To je ogroman broj ljudi. Na svakog od nas može da dođe red. U zavisnosti od političkih potreba režima. Svako od nas, već danas, sutra može postati objekat para/državne represije.

Ukoliko opravdavamo bilo koji vid repesije u stilu ,,mora da je nešto skrivila/o inace je/ga ne bi dirali..." Ukoliko se zanosimo mišlju da ce nas represija mimoići ako ,,se ne bavimo politikom i gledamo svoja posla", dozvoljavamo ovom režimu ne samo da razbija našu solidarnost, već postajemo saučesnice/i i žrtve političkog nasilja. Ćutanjem i ravnodušnošću dopuštamo da se i u ,,ime naroda" vrše zločini i represija. Ne može biti opravdanja ,,nismo znale/i".

Dizanjem glasa za oslobađanje Flore Brovine i svih političkih zatvorenika/ca, bez obzira na nacionalnu pripadnost, preuzimamo građansku odgovornost, podstičemo uzajamnu podršku i solidarnost, ne mirimo se sa državnim niti bilo kojim nasiljem.

Ne želimo da na nas dođe red. Jer, ako se to desi, ,,niko neće ostati da se protivi tome".

Mi, aktivistkinje mirovnih humanitarnih organizacija zasnivamo, između ostalog, nađ rad na poštovanju života, na poštovanju Drugih, Različitih. Za nas mir je ne samo odsustvo rata, već i uvažavanje Zato se nadamo da ce Vrhovni sud, na svom zasedanju 16. maja 2000. doneti pravicnu odluku i osloboditi Floru Brovinu i sve koji misle drugačije.

Verujemo u nenasilno rešavanje svih sukoba i svih problema.

Beograd, 12. maj 2000.

Žene u crnom (Beograd, Niš, Čačak); Žene dolaze (Čačak, Niš); Žegrin (Kraljevo); Žene u akciji (Velika Plana); Ženske studije ,,Mileva Marić-Ajnštajn" (Novi Sad); Beogradski ženski lobi (Beograd); Centar za razvoj demokratskog društva Kragujevac); Narodni parlament (Leskovac); Udruženje žena i majki (Novi Pazar); UNON - Udruženje nevladinih organizacija (Niš); Žar (Kikinda); Narodni pokret OTPOR!; Iz kruga (Beograd); Ćilim (Pirot); Mirovna akcija ,,M" (Pančevo); Nada (Šabac); Autonomni ženski centar (Beograd); Žene na delu (Beograd); Ženska izdavačka kuća '94 (Beograd); Justicia (Beograd); Grupa za promociju ženskih političkih prava (Beograd); Centar za žensku akciju (Beograd); Labris (Beograd); Centar za ženske studije (Beograd);


Štampa   El. pošta