U Beogradu je 31.10, u Medija centru, u organizaciji Žena u crnom održana pres konferencija povodom devetogodišnjice od donošenja R1325 SBUN Žene, mir, bezbednost i desetogodišnjce od donošenja Deklaracije o braniteljkama i braniteljima ljudskih prava.
Na konferenciji su govorile Maja Pešić, ŽuC, Katarina Jozić, Komitet pravnika za ljudska prava/ YUCOM, Marijana Stojičić, ŽINDOK i ŽuC, Vera Marković, potpredsednica SDU, Regionalni ženski lobi.
Maja Pešić je u uvodnom obraćanju naglasila povezanost koncepta ljudske bezbednosti i R1325, napravljena razlika između tradicionalnog pristupa bezbednosti, po kome je država referentni objekat, i proširenog pristupa ljudskoj bezebdnosti/LJB, koji u prvi plan stavlja pojedinca. Pojam LJB je akciono orijentisan pristup i nastoji da zaštiti ljude u toku nekih neizbežnih, imanentnih kriza. Ovaj koncept dopunjuje i učvršćuje dve perspektive: perspektivu ljudskog razvoja i perspektivu ljudskih prava. Koncept LJB zahteva stalno problematizovanje, posebno u smislu da se pristup globalnoj bezbednosti fokusira na primat ljudskih potreba.
Vera Marković govorila je o Regionalnom ženskom lobiju za mir, bezbednost i pravdu, čije su članice političarke i aktivistkinje iz zemalja regiona (među njima i aktivistkinje ŽuC-a) a cilj delovanja je uspostavljanje trajnog mira u regionu posle devastacije devedesetih godina. U nastavku je bilo govora o R1325, kojom se zahteva prisustvo žena na svim nivoima odlučivanja, kako tokom tako i posle konflikata. Važna je za naš region, a samim tim i za Lobi. Međutim, čak i tamo gde postoji politička volja nema glatke implementacije R1325, zbog militarizovanosti i klerikalizacije u čitavom regionu. Zbog toga se zahteva da vlade u regionu stvore atmosferu koja će omogućiti primenu Rezolucije. Politički ambijent u Srbiji obeležava dvojstvo: deklarativno zalaganje za evropski put i pozivanje na mehanizme koje i R1325 podrazumeva, a istovremeno nespremnost da se pristupi pravim promenama. Promene koje zahteva R1325 su promocija uloge žena u izgradnji mira, njihovo uključivanje u mirovne pregovore, u procese tranzicione vlade, a one bi podrazumevale zadiranje u postojeće odnose moći i mehanizme vladanja, a nužan preduslov za to bila bi razgradnja partijske države kakva je sada. Malobrojne rasprave o R1325, koje vlast organizuje, namenjene su uskom krugu “partijskih stručnjaka”, a ne stvarnom informisanju šire javnosti. Zakon o ravnopravnosti polova u pripremi je još od pre 2000 godine, a još uvek nije uvršten u dnevni red parlamenta. Komitet UN za eliminaciju svih oblika diskriminacije/CEDAW stalno nas upozorava svojim izveštajima i traži unapređenje ženskih prava u Srbiji.
Katarina Jozić iz YUCOM-a govorila je o pravnoj snazi Deklaracije o braniteljkama i braniteljima ljudskih prava. Danas se u Srbiji postavlja pitanje imaju li NVO-e prava da se bave aktivnostima koje znače zaštitu i promociju ovih prava zagarantovanih Deklaracijom. Zabrinutost MZ je sve veća jer se Srbija oglušava o obaveze svake države da zaštiti one koji se bave zaštitom ljudskih prava. I međunarodne NVO-e, poput Amnesti Internešenela/AI izražavaju svoju zabrinutost položajem braniteljki ljudskih prava u Srbiji. AI je prošle godine u svom izveštaju UN izneo da i dalje postoje stalni napadi na Natašu Kandić, medijski napadi na Sonju Biserko, na aktivistkinje i aktiviste Žena u crnom. Žene u crnom i YUCOM takođe podnele izveštaj o stanju ljudskih prava braniteljki i branitelja ljudskih prava u Srbiji, i na osnovu njihovog i izveštaja AI donete su konkretne preporuke državi koje bi ona morala da primeni u narednom periodu. Jedna od preporuka je da se odredbe ove deklaracije integrišu u naše zakonodavstvo. Takođe su pozvani svi političari da javno osude napade na braniteljke i branitelje LJP, da se sprovode brze i efikasne istrage protiv svih napadača na braniteljke i branitelje LJP.
Marijana Stojičić govorila je o prethodnim aktivnostima vezanim za R1325. Organizovane su konferencije, seminari, radionice, zakonodavne inicijative. Od 2002. godine održava se konferencija “Sve za mir, zdravlje, znanje, ništa za naoružanje”, gde se preispitivao tradicionalni koncept i promovisao koncept ljudske bezbednosti. 2005. godine podnet je i Nacrt rezolucije ‘Žene, mir, bezbednost’ Skupštini Srbije, koja nažalost, ni do danas nije razmatrana. Mreža Žena u crnom organizovala je radionice širom Srbije čiji je cilj upoznavanje aktivistkinja, političarki, novinarki sa sadržajem i značajem R1325, kao i promovisanjem feminističkog koncepta bezbednosti. Sprovedena su i dva istraživanja: ‘Žene, bezbednost, reproduktivna prava i tranziciona pravda’ (2007) na reprezentativnom uzorku u 20 gradova u Srbiji i ‘Reproduktivna prava i retradicionalizacija’ (2008) na reprezentativnom uzorku u 55 naselja u Srbiji a bavila su se pitanjima bezbednosti, tranzicionom pravdom, kao i impaktom klerikalizacije na bezbednost žena i njihova reproduktivna prava.
Maja Pešić govorila je o predstojećim aktivnostima vezanim za R1325. Projekat će se fokusirati na širenje znanja i svesnosti o potrebi implementacije R1325, o sličnim dokumentima, o stanju ljudskih prava u Srbiji, o ulozi žena u rekonceptualizaciji bezbednosne paradigme u Srbiji, o opasnostima od klerikalizacje i jačanja fundamentalizma u Srbiji. Analiziraće se postojeći izveštaji o implementaciji R u regionu, ispitaće se ko su zainteresovane strane za implementaciju i koja je njihova motivacija, kakve su veze između njih i lokalnih/međunarodnih organizacija. Finalni izveštaj sadržaće konkretne smernice za sve aktere koji se bave pitanjima implementacije R1325. Ciljne grupe su braniteljke i branioci ljudskih prava u Srbiji, žene i ženske grupa u Srbiji, članice i članovi građanskih inicijativa, političke partije, vladine i druge institucije, žene u medijima. Planirane aktivnosti obuhvatiće edukativne aktivnosti (Trening Mreže ŽuC, radionice O bezbednosti, od tradicionalnog do feminističkog stanovišta u čitavoj Srbiji, radionice o braniteljkama i braniocoma ljp); monitoring i implementaciju R1325; javne kampanje; ulične akcije. U projektu će se povezivati tačke u kojima R1820 i R1888 dopunjuju R1325.
Tokom diskusije Nataša Petrović, iz Beogradskog centra za političku izuzetnost/BFPE, naglasila je činjenicu da do 2004. ni jedna zemlja u svetu nije uradila ništa na implementaciji R1325. Generalni sekretar UN je tek 2004. u svom izveštaju pozvao sve zemlje članice da naprave Akcione planove za primenu Rezolucije, od kada je doneto 16 Nacionalnih akcionih planova. Pozvala na javnu raspravu o implementaciji, početkom decembra.
Staša Zajović (ŽuC) odgovorila da država proizvodi fragmentaciju unutar civilnog sektora, ona vrši striktnu podelu, putem NAP-a, na poslušne i neposlušne, na organizacije koje su autonomni deo javnosti u Srbiji, poput ŽuC, i na one druge koje su produžena ruka države i nemaju funkciju vršenja pritiska na državu. Država će brzo usvojiti Nacionalne akcione planove tih organizacija, ali one nemaju nikakve veze sa stvarnošću i potrebama žena. Nama je stalo da učestvujemo, ali kao veoma autonomne i samostalne aktivistkinje civilnog društva, što i jesmo bile do sada, jer isključivo od toga zavisi demokratičnost.
Jelena Milić, Centar za evro-atlantske integracije, govorila o raspravi o strategiji nacionalne bezbednosti, koju je organizovao CCVO u Skupštini Srbije, a kojoj se nije odazvalo jedino Ministarstvo odbrane. Danas se u Skupštini raspravlja o nizu zakona i strategija o nacionalnoj bezbednosti, koji su potpuno rodno neosetljivi. Novi zakon o vojsci će još više smanjiti mogućnost predstavnika vojske da komuniciraju sa civilnim sektorom, što je jedan veliki korak natrag. Javne rasprave su fingirane, pozivaju se samo novonastale, vlastima bliske nevladine organizacije, a svi ostali se diskvalifikuju ili kao žene ili kao amateri. U skupštinskoj rezoluciji o evropskim integracijama, usvojenoj 2006. godine, stoji da „Srbija u potpunosti podržava i prati evropski koncept zajedničke platforme bezbednosti, pod nazivom Partnerstvo za mir.“ Niko u skupštinskoj raspravi nije podsetio da je EU usvojila 2003. svoju strategiju o razvoju bezbednosti i odbrane, u kojoj se jasno kaže da pretnja građanima jesu sve situacije van granica na koje se mora preventivno delovati. EU će sada, na osnovu Lisabonskog sporazuma imati strukturne mehanizme zajedničkog preventivnog delovanja. Bitno pitanje je kako se naša proklamovana „vojna neutralnost“ odnosi prema evropskom konceptu bezbednosti.
Beograd, novembar 2009.
(Priredila: Maja Pešić)
