U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju je 5. decembra promovisana knjiga „Građanske i negrađanske vrednosti u Srbiji: vreme posle Miloševića“, u izdanju Žena u crnom. Priređivači knjige su Ola Listhaug, Sabrina Ramet i Dragana Dulić. Na promociji su govorile istoričarke Latinka Perović i Dubravka Stojanović, te Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Perović je govorila o upotrebi „nebeskog Kosova“ za profane ciljeve „zemaljskog carstva“ Srbije. Ona smatra da bi i analiza beogradske politike prema Kosovu posle 1999. pokazala slom i da Kosovo dešifruje kontinuitet i diskontinuitet kosovske politike Beograda do 2000. godine. Diskontinuitet beogradske politike prema Kosovu je prividan, ta politika je uvek ista, kaže Perović. Podsetila je da je na evropske, građanske evrednosti Srbija odgovarala patrijarhalno, a osnovna bifurkacija u srpskom društvu je opredeljenje za „modernu“ ili „svesrpsku državu“. Vrednosti „ekonomske međuzavisnosti“ i „kosmoplitizma“ ne korespondiraju sa Srbijom koja „gubi sposobnost za komunikaciju sa okruženjem“, zaključila je Perović.
Biserko je ocenila da „građanske vrednosti nisu u centru pažnje političke elite u Srbiji“. Ona je optužila i Zapad jer je tek posle 2008. i paljenja beogradskih ambasada zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova odbacio Vojislava Koštunicu kao demokratskog partnera. „U odnosu prema prošlosti, srpska elita ne prihvata realnost, a Demokratska stranka je najveći krivac za to“, zaključila je Biserko.
Stojanović je komentarisala tog dana objavljene rezultate izbora u Hrvatskoj Sloveniji, zemalja koje su najbliže EU od svih država bivše Jugoslavije: „Rezultati izbora pokazuju sazrele birače, a Srbija čeka neizvesnu kandidaturu za EU. Srbija nije postkonfliktno društvo. Ona još nije izašla iz konflikta. Postoji privrženost građana Srbije Evropi ali je ona na klimavim nogama. Od 70 odsto građana Srbije koji hoće u Evropu, 20 odsto njih nema poverenja u evropske institucije“, zaključila je.
Listhaug je objasnio da su knjigu o građanskim vrednostima u Srbiji formulisali na osnovu hiljadu razgovora , a upoređivali su pojedine regione u Srbiji, Srbiju sa okruženjem i Srbiju sa Evropom. Zaključak je da je Srbija vrednosno slična sa onim evropskim zemljama koje imaju slični politički background.
Dulić kaže da je Srbija u „endemskoj, dubokoj moralnoj krizi. Za to su podjednako odgovorne politička i intelektualna elita. „Ne znam da li je zdrav razum još prisutan u Srbiji“, zaključila je urednica srpskog izdanja knjige „Građanske i negrađanske vrednosti u Srbiji: vreme posle Miloševića“.
Ramet, druga priređivačica knjige, predaje politiku na Norveškom univerzitetu nauke i tehnologije u Trondhajmu (Trondheim) i viša je saradnica u Centru za proučavanje građanskog rata u Međunarodnom institutu za istraživaje mira u Oslu. Autorka je 12, a urednik ili kourednik 26 knjiga. Naslov njene poslednje knjige je „Srbija i Srbi u Drugom svetskom ratu“, a knjigu je uredio Listhaug (Palgrave, 2011).
Tamara Kaliterna
