U organizaciji Žena u crnom i Komiteta pravnika za ljudska prava/Jukom iz Beograda, 30. oktobra održana je konferencija „Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325“ posvećena rezoluciji koja je doneta 31. oktobra 2000. godine
Rezoluciju 1325 'Žene, mir, bezbednost je doneo Savet bezbednosti UN. To je prvi put da Savet bezbednosti UN zagovara, na tako visokom nivou, uključivanje civilnog društva, pre svega žena, u mirovne procese i primenu mirovnih sporazuma.
Publici koji su činile 75 aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz petnaest gradova Srbije: Beograd, Vlasotince, Velika Plana, Subotica, Leskovac, Novi Sad, Pančevo, Kikinda, Niš, Kruševac, Sremski Karlovci, Novi Pazar, kao i predstavnice Demokratske stranke, Liberalno demokratske partije, Lige socijaldemokrata Vojvodine kao i G17 obratili su se: prof. dr. Vesna Rakić – Vodinelić, prof.dr. Dragana Dulić, Verica Barać, Jelena Milić i Rodoljub Šabić, Biljana Kovačević Vučo, Staša Zajović kao i aktivisti i aktiviskinje za ljudska prava koji su govorili o svakodnevnim problemima sa kojima se suočavaju u svom radu, a koji su vezani sa njihovom ličnom bezbednošću.
Povodom dana Rezolucije Saveta bezbednosti 1325 da na osnovama ravnopravnosti polova države izgrade mehanizme za rešavanje konflikata, poslanici Snežana Stojanović-Plavšić, Elvira Kovač i Nikola Novaković (potpredsednik NS) primili su predstavnice nevladinih organizacija Žene u crnom i Komiteta pravnika za ljudska prava - YUCOM u zgradi Narodne Skupštine, 31.10.2008.
Nakon dugogodišnjeg bezuspešnog podnošenja na razmatranje Rezolucije 1325 od strane Žena u crnom i YUCOM-a, na sastanku se prvi put razgovaralo o važnosti učešća žena u mehanizmima koji garantuju bezbednost građanki i građana Srbije, i utvrđene su osnove za saradnju nevladinog sektora i parlamentarki u ostvarenju zahteva Rezolucije.
Parlamentarke i parlamentarci su, istovremeno, upoznati i sa obavezama iz Deklaracije UN o braniteljkama ljudskih prava, i pozvani su da, u skladu sa njom, zaštite braniteljke ljudskih prava, putem usvajanje Deklaracije i da na druge načine uzmu učešće u unapređenju i zaštiti ljudskih prava.
