Dana 4. avgusta 2008. godine, 11h, u crkvi Svetog Marka, u Beogradu, održan je parastos žrtvama stradalim u hrvatsko vojno – policijskoj akciji „Oluja“, avgusta 1995. godine.
Parastos je održan u organizaciji Udruženja građana „Porodice nestalih lica iz Krajine“.
Na poziv gospodina Čedomira Marića, predsednika Udruženja, parastosu su prisustvovale i aktivistkinje/sti Žena u crnom: Ljiljana Radovanović, Lina Vušković, Jelena Čelebić, Janet Rabin i Miloš Urošević. Sastali smo se sa predstavnicima Udružena.
Ovom prilikom, Žene u crnom su odale svoju poštu nevino stradalim srpskim civilima u operaciji „Oluja“ i svoju solidarnu podršku porodicama žrtava.
Pored Žena u crnom, od organizacija civilnog društva, bili su prisutni i ljudi iz Fonda za humanitarno pravo, kao i Nataša Kandić.
Parastosu, sem prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića sa suprugom, nije prisustvovao niko iz državnih institucija Republike Srbije. Ni jedan zvaničnik vlade države Srbije, koja se predstavlja kao zaštitnica srpskih žrtava, nije našao za shodno da se pojavi i da svoju podršku porodicama žrtava. Za njih, očigledno, žrtve postoje samo onda kada su im potrebne za političku manipulaciju.
Parastosu je prisustvovao i izvestan broj mladih ljudi sa belim majcama na kojima je pisalo: „Republika Srpska Krajina“, sa jedne strane, a sa druge, „Dogodine u Krajini“, „Kosovo je Srbija“, „Sa verom u Boga za kralja i otadžbinu“, majce sa likom haškog optuženika Radovana Karadžića, sa likom četničkog komandanta Draže Mihajlovića, sa znakom klerofašističkog pokreta „Obraz“.
Parastosu je još prisustvovala i grupa ljudi obučena u četničku uniformu, sa šubarama, sa kokardama, sa bradama i čizmama. Oni su u crkvu uneli i svoje crne barjake sa mrtvačkom glavom.
Prisustvo ljudi sa ovakvim simbolima samo je još jedan od dokaza manipulacija žrtvama. Oni svojim prisustvom remete ceremoniju i politizuju pomen žrtvama.
U Beogradu, 04. avgusta 2008.
Ljilja i Miloš za Žene u crnom
