Stavovi Mreže Žena u crnom Srbije
Nezavisnost Kosova je stvarnost još od 1999. godine
Nakon vojne intervencije NATO-a, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, juna 1999. Kosovo je realno nezavisno u odnosu na Srbiju koja se obavezala na povlačenje svojih vojnih i policijskih snaga. Pregovori o rešenju statusa Kosova između albanske i srpske delegacije odvijali su se od februara 2006. i neuspešno okončani krajem 2007. s tim što je albanska strana prihvatila Ahtisarijev plan, a srpska ga je odbacila.
Nezavisnost Kosova je činjenica koja se mora prihvatiti iz mnoštva razloga:
- u dugom vremenskom periodu, posebno dolaskom S. Miloševića na vlast (1987.) albanski narod je bio izložen organizovanom državnom teroru, aparthejdu, progonu, sistematskom ponižavanju;
- nakon uspostavljanja protektorata na Kosovu, određeni elementi sa albanske strane sprovodili su odmazdu nad nealbanskim stanovništvom, posebno srpske pripadnosti, što je dovelo u pitanje suživot i još više narušilo bezbednost na Kosovu;
- posle pada režima S. Miloševića (oktobar 2000.) situacija nije suštinski promenjena, jer nove vlasti nisu ništa učinile da podstaknu dijalog sa kosovskim Albancima;
- zato što dva miliona osoba albanske nacionalnosti na Kosovu nisu želeli da žive u sastavu države Srbije, a to je činjenica koja se mora prihvatiti.
Čemu služi sadašnja propaganda vlasti u Srbiji?
Nakon očekivanog proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine, vlasti u Beogradu su podigle tenzije, došlo je do organizovanog nasilja: napada na ambasade zapadnih država, predstavništva stranih kompanija, ulični neredi...
Ciljevi ovakvog ponašanja i propagande vlasti u Srbiji su:
- održanje na vlasti na osnovu mita o Kosovu: pozivanje na nacionalnu svest u cilju etničke mobilizacije i homogenizacije;
- ubiranje političkih poena: proizvodnjom haosa pred izbore, ugrožavanjem bezbednosti političkih neistomišljenika/ca i nacionalnih manjina, ukratko, uvođenjem neke vrste vanrednog stanja pod izgovorom zaštite ustavnog poretka i državnog suvereniteta;
- skretanje pažnje sa realnih problema u Srbiji: sa ekonomskih i socijalnih problema, propaganda vlasti skreće javnost sa pitanja odgovornosti za ratne zločine, saradnje sa Haškim tribunalom, lustracije i ostalih institucionalnih reformi;
- sprečavanje građanske proevropske orijentacije u Srbiji: izolacija od Evrope i vraćanje 90-tim godinama režima S. Miloševića odgovara retrogradnim snagama u Srbiji radi nekontrolisane pljačke i legalizovanja bogatstva ratne mafije;
- represija nad 'unutrašnjim neprijateljima': posebno nad braniteljkama ljudskih prava i svima koji su van nacionalnog konzensusa po pitanju nezavisnosti Kosova, po pitanju odgovornosti za rat i ratne zločine, itd.
Koja je uloga civilnog društva u Srbiji u vezi sa nezavisnošću Kosova?
Civilno društvo kojem pripada Mreža Žena u crnom Srbije treba da se zalaže za:
- stvaranje klime radi osvešćivanja ljudi u Srbiji da je Kosovo nezavisno, kao i prihvatanja realnosti da dva miliona pripadnika/ca albanskog stanovništva ne želi da živi u okviru pravnog poretka Srbije;
- javno ukazivanje na političke motive i manipulacije sadašnje vlasti u vezi sa nezavisnošću Kosova;
- iskazivanje solidarnosti sa žrtvama političke represije i odmazde nacionalističke javnosti, tj. aktivistima/kinjama civilnog društva zbog drugačijih stavova od dominatnih, a vezanih za nezavisnost Kosova;
- slobodno, javno izražavanje stavova o nezavisnosti Kosova;
- nastavak odnosa saradnje i solidarnosti sa civilnim društvom na Kosovu, upoznavanje javnosti i vidljivost dobrih iskustava i praksi;
- zajednički rad sa civilnim društvom na Kosovu u izgradnji mira, poštovanja ljudskih prava, ljudske bezbednosti, manjinskih prava, itd.
Na koji način će nezavisnost Kosova uticati na odnose između civilnog društva u Srbiji i na Kosovu?
Između organizacija civilnog društva, kao i političkih partija građanske orijentacije dve zemlje postojali su odnosi u dužem periodu, doduše u manjem obimu od željenog. Opšti stav aktivistkinja Mreže Žena u crnom jeste da će ti odnosi biti ne samo nastavljeni nego i da će proglašenje nezavinosti Kosova dovesti do:
- opuštenijih odnosa, uz više otvorenosti i bez opterećenja, budući da je civilno društvo na Kosovu veliki deo svoje energije posvećivalo rešenju statusa Kosova i za očekivati je da ćemo se sada zajedno više zalagati za pitanja ljudske bezbednosti, ljudskih prava, manjinskih prava koji imaju treba da imaju nad pitanjima nacionalnog i državnog suvereniteta;
- odnosi ne smeju da budu u funkciji 'projektnog umrežavanja', dobijanja donacija ili diktata donatora već prevazilaženja antagonizama između dva naroda, zbližavanja u funkciji pomirenja i izgradnje pravednog mira – za to je neophodno mnogo zajedničkog rada na terenu.
Na koji će način nezavisnost Kosova uticati na odnose između Mreže Žena u crnom Srbije i Mreže žena Kosova (KWN), tj. na odnose u u okviru Ženske mirovne koalicije?
Više od decenije i po uzajamne podrške, solidarnosti i plodotvorne saradnje, Mreža Žena u crnom Srbije i Mreža žena Kosova (WKN) napravile su Žensku mirovnu koaliciju, početkom 2006. godine. Aktivistkinje Mreže Žena u crnom Srbije zalagaće se za:
- saradnja ne bude samo nastavljena, već i obogaćena novim zajedničkim akcijama, sa mnogo više konkretnih aktivnosti vezanih za ženska ljudska prava, žensku autonomiju i feminizam naspram dominatnog tradicionalizma i etnonacionalizma;
- prevazilaženjem nacionalističko-militarističke klime u obe zajednice, i da se umesto klime nekažnjivosti, glorifikacije i poricanje zločina zalažemo za odgovornost za zločine počinjene u naše ime – za građansko društvo naspram dominatne etničke homogenizacije, itd.
Dugotrajni odnosi prijateljstva, solidarnosti i poverenja nalažu nam da našim prijateljicama, aktivističkim drugaricama sa Kosova – Mreži žena Kosova (KWN) najiskrenije izrazimo naše zadovoljstvo jer se ostvario njihov san o nezavisnosti Kosova.
I uvek imajući na umu da dolazimo iz države odgovorne za bezbrojne zločine počinjene nad narodom kojem pripadju, kao i činjenicu da smo uvek bile neposlušne svojima, da smo uvek bile izvan etničkog, nacionalnog i državnog konzensusa, želimo da im prenesemo naš feministički i etički imperativ:
- Ne dajte se od svojih prevariti! a to znači gradimo potpunu autonomiju u odnosu na etničke principe i autoritete, negujmo zajedno nenasilni otpor nacionalistima i militaristima, prvo svojima, a potom svim drugima. Negujmo zajedno feminističku solidarnost i sestrinstvo koje ne poznaje etničke podele, državne granice i prepreke!
Mreža Žena u crnom Srbije
Beograd, marta 2008.
Nezavisnost Kosova je stvarnost još od 1999. godine
Nakon vojne intervencije NATO-a, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, juna 1999. Kosovo je realno nezavisno u odnosu na Srbiju koja se obavezala na povlačenje svojih vojnih i policijskih snaga. Pregovori o rešenju statusa Kosova između albanske i srpske delegacije odvijali su se od februara 2006. i neuspešno okončani krajem 2007. s tim što je albanska strana prihvatila Ahtisarijev plan, a srpska ga je odbacila.
Nezavisnost Kosova je činjenica koja se mora prihvatiti iz mnoštva razloga:
- u dugom vremenskom periodu, posebno dolaskom S. Miloševića na vlast (1987.) albanski narod je bio izložen organizovanom državnom teroru, aparthejdu, progonu, sistematskom ponižavanju;
- nakon uspostavljanja protektorata na Kosovu, određeni elementi sa albanske strane sprovodili su odmazdu nad nealbanskim stanovništvom, posebno srpske pripadnosti, što je dovelo u pitanje suživot i još više narušilo bezbednost na Kosovu;
- posle pada režima S. Miloševića (oktobar 2000.) situacija nije suštinski promenjena, jer nove vlasti nisu ništa učinile da podstaknu dijalog sa kosovskim Albancima;
- zato što dva miliona osoba albanske nacionalnosti na Kosovu nisu želeli da žive u sastavu države Srbije, a to je činjenica koja se mora prihvatiti.
Čemu služi sadašnja propaganda vlasti u Srbiji?
Nakon očekivanog proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine, vlasti u Beogradu su podigle tenzije, došlo je do organizovanog nasilja: napada na ambasade zapadnih država, predstavništva stranih kompanija, ulični neredi...
Ciljevi ovakvog ponašanja i propagande vlasti u Srbiji su:
- održanje na vlasti na osnovu mita o Kosovu: pozivanje na nacionalnu svest u cilju etničke mobilizacije i homogenizacije;
- ubiranje političkih poena: proizvodnjom haosa pred izbore, ugrožavanjem bezbednosti političkih neistomišljenika/ca i nacionalnih manjina, ukratko, uvođenjem neke vrste vanrednog stanja pod izgovorom zaštite ustavnog poretka i državnog suvereniteta;
- skretanje pažnje sa realnih problema u Srbiji: sa ekonomskih i socijalnih problema, propaganda vlasti skreće javnost sa pitanja odgovornosti za ratne zločine, saradnje sa Haškim tribunalom, lustracije i ostalih institucionalnih reformi;
- sprečavanje građanske proevropske orijentacije u Srbiji: izolacija od Evrope i vraćanje 90-tim godinama režima S. Miloševića odgovara retrogradnim snagama u Srbiji radi nekontrolisane pljačke i legalizovanja bogatstva ratne mafije;
- represija nad 'unutrašnjim neprijateljima': posebno nad braniteljkama ljudskih prava i svima koji su van nacionalnog konzensusa po pitanju nezavisnosti Kosova, po pitanju odgovornosti za rat i ratne zločine, itd.
Koja je uloga civilnog društva u Srbiji u vezi sa nezavisnošću Kosova?
Civilno društvo kojem pripada Mreža Žena u crnom Srbije treba da se zalaže za:
- stvaranje klime radi osvešćivanja ljudi u Srbiji da je Kosovo nezavisno, kao i prihvatanja realnosti da dva miliona pripadnika/ca albanskog stanovništva ne želi da živi u okviru pravnog poretka Srbije;
- javno ukazivanje na političke motive i manipulacije sadašnje vlasti u vezi sa nezavisnošću Kosova;
- iskazivanje solidarnosti sa žrtvama političke represije i odmazde nacionalističke javnosti, tj. aktivistima/kinjama civilnog društva zbog drugačijih stavova od dominatnih, a vezanih za nezavisnost Kosova;
- slobodno, javno izražavanje stavova o nezavisnosti Kosova;
- nastavak odnosa saradnje i solidarnosti sa civilnim društvom na Kosovu, upoznavanje javnosti i vidljivost dobrih iskustava i praksi;
- zajednički rad sa civilnim društvom na Kosovu u izgradnji mira, poštovanja ljudskih prava, ljudske bezbednosti, manjinskih prava, itd.
Na koji način će nezavisnost Kosova uticati na odnose između civilnog društva u Srbiji i na Kosovu?
Između organizacija civilnog društva, kao i političkih partija građanske orijentacije dve zemlje postojali su odnosi u dužem periodu, doduše u manjem obimu od željenog. Opšti stav aktivistkinja Mreže Žena u crnom jeste da će ti odnosi biti ne samo nastavljeni nego i da će proglašenje nezavinosti Kosova dovesti do:
- opuštenijih odnosa, uz više otvorenosti i bez opterećenja, budući da je civilno društvo na Kosovu veliki deo svoje energije posvećivalo rešenju statusa Kosova i za očekivati je da ćemo se sada zajedno više zalagati za pitanja ljudske bezbednosti, ljudskih prava, manjinskih prava koji imaju treba da imaju nad pitanjima nacionalnog i državnog suvereniteta;
- odnosi ne smeju da budu u funkciji 'projektnog umrežavanja', dobijanja donacija ili diktata donatora već prevazilaženja antagonizama između dva naroda, zbližavanja u funkciji pomirenja i izgradnje pravednog mira – za to je neophodno mnogo zajedničkog rada na terenu.
Na koji će način nezavisnost Kosova uticati na odnose između Mreže Žena u crnom Srbije i Mreže žena Kosova (KWN), tj. na odnose u u okviru Ženske mirovne koalicije?
Više od decenije i po uzajamne podrške, solidarnosti i plodotvorne saradnje, Mreža Žena u crnom Srbije i Mreža žena Kosova (WKN) napravile su Žensku mirovnu koaliciju, početkom 2006. godine. Aktivistkinje Mreže Žena u crnom Srbije zalagaće se za:
- saradnja ne bude samo nastavljena, već i obogaćena novim zajedničkim akcijama, sa mnogo više konkretnih aktivnosti vezanih za ženska ljudska prava, žensku autonomiju i feminizam naspram dominatnog tradicionalizma i etnonacionalizma;
- prevazilaženjem nacionalističko-militarističke klime u obe zajednice, i da se umesto klime nekažnjivosti, glorifikacije i poricanje zločina zalažemo za odgovornost za zločine počinjene u naše ime – za građansko društvo naspram dominatne etničke homogenizacije, itd.
Dugotrajni odnosi prijateljstva, solidarnosti i poverenja nalažu nam da našim prijateljicama, aktivističkim drugaricama sa Kosova – Mreži žena Kosova (KWN) najiskrenije izrazimo naše zadovoljstvo jer se ostvario njihov san o nezavisnosti Kosova.
I uvek imajući na umu da dolazimo iz države odgovorne za bezbrojne zločine počinjene nad narodom kojem pripadju, kao i činjenicu da smo uvek bile neposlušne svojima, da smo uvek bile izvan etničkog, nacionalnog i državnog konzensusa, želimo da im prenesemo naš feministički i etički imperativ:
- Ne dajte se od svojih prevariti! a to znači gradimo potpunu autonomiju u odnosu na etničke principe i autoritete, negujmo zajedno nenasilni otpor nacionalistima i militaristima, prvo svojima, a potom svim drugima. Negujmo zajedno feminističku solidarnost i sestrinstvo koje ne poznaje etničke podele, državne granice i prepreke!
Mreža Žena u crnom Srbije
Beograd, marta 2008.
(Priredila Staša Zajović na osnovu razgovora i javnih istupanja
aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije)
