Žene u crnom su 8. marta obeležile Međunarodni dan žena, uz učeće aktivistkinja i aktivista iz brojnih gradova Srbije, koje su članice Mreže, ali i prijateljica i prijatelja iz drugih nevladinih organizacija, akademske zajednice, sindikata, umetničkih udruženja i sl.
Program obeležavanja je započeo na Trgu Republike, u Beogradu. Aktivistkinje i aktivisti su držali tri banera: Za radna prava žena (centralni) i sa strane - dva manja banera: Ni suvišne, ni poslušne – i buntovne i solidarne i Ni kurve, ni svetice – i drugarice i veštice. Iza njih, na stepeništu kod spomenika Knezu Mihailu, stajalo je još 50 aktivistkinja, koje su nosile isto toliko fotografija naših borbenih pretkinja.
Preko dva megafona su pet aktivistkinja, koje su držale fotografije Flore Tristan, Klare Cetkin, Roze Luksemburg, Odri Lord i Nede Božinović, čitale izjave tih žena, koje su se odnosile na ugnjetavanje žena, tlačenje žena od strane muškaraca, prava na život crnačkih žena u Americi, ubijanju u ratu zbog vlasti i privilegija i pravu da se govori glasno ono što se zastupa. Na ove tvrdnje je odgovarala još jedna aktivistkinja, navodeći razne podatke o nasiju nad ženama, nesigurnim i slabo plaćenim poslovima namenjenim ženama, diskriminaciji Romkinja i nemogućnosti da dobiju bilo kakav posao, nacionalizmu, koji je radnice i radnike doveo do bede, te o maloj zastupljenosti žena na javnim funkcijama.
Nakon javnog čitanja, koje je trajalo oko 15 minuta, aktvistkinje i aktivisti su u koloni krenuli na ulični marš. Tokom marša, praćeni bubnjarom, uzvikivale/i su „Ni suvišne, ni poslušne – i buntovne i solidarne“. Marširale su Knez Mihailovom ulicom, prošle Plato Filozofskog fakulteta i Kapetan Mišinom ulicom, stigle do kuće u Jovanovoj 49, gde je živela filozofkinja, feministkinja i antifašistkinja Ksenija Atanasijević. U čast Kseniji Atanasijević, otkrivena je spomen-ploča, koju su postavile, na inicijativu ŽuC, feministkinje i antifašistkinje. O Kseniji Atanasijević, prvoj ženi-docentu i prvoj ženi koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu 1922. godine, govorila je Ljiljana Vuletić, koja je priredila njenu monografiju.
Ulični marš je potom nastavljen dorćolskim ulicama, da bi se završio ispred Kulturnog centra Rex, u Jevrejskoj 16.
Nakon kraće pauze za osveženje, tokom koje su prikazani dokumentarni filmovi o 8 martu, u produkciji ŽuC, program je nastavljen razgovorom o pljačkaškoj privatizaciji „Jugoremedije“ iz Zrenjanina. O svom zalaganju za „Jugoremediju“ i pismu predsedniku Tadiću, govorila je Zagorka Golubović. Potom su tri radnice (Valerija Stevčić, Ružica Glišić, Dobrila Stajić) ove fabrike ispričale kako je Jugoremedija opljačkana u procesu privatizacije i kako su se borile da je ponovno preuzmu od kriminalca koji je kupio. Govorile su i o državi, koja ponovo pokušava da njihovu fabriku otera u stečaj, iako su pokazali da znaju i umeju da rade i vode svoju fabriku.
Usledila je igročinka, pod nazivom „Različite, a iste“, u izvođenju aktivistkinja i aktivista iz Vlasotinaca. Osnovna poruka se ticala teškog položaja žena – radnica i diskriminaciji Romkinja.
Program je završen prikazivanjem dokumentarnog filma „Drugačije“ (kraći, najavni odlomak, od 5 minuta), u produkciji Ženskog prostora, iz Niša. Pre filma, Manuela Alić i Milica Arifović su govorile aktivnostima na povećanju vidljivosti romsko - ženskog aktivizma.
Za sve učesnice/ke, ali i širu publiku, K.C. Rex je , u okviru ciklusa „Slobodna zona“, pripremio i filmove: Dobar otac – optužnica ćerke i Pink sari, čime se pridružio obeležavanju 8 marta.
