četvrtak, februar 9, 2012
Da li želiš da te građani upamte kao glavnog krivca za propast društva i zatiranje i ono malo demokratskog potencijala osvojenog 5. oktobra?
Dragi Borise, zamolila sam da me primiš da Ti lično, u prijateljskom razgovoru kažem neke stvari o katastrofalnom stanju u našem društvu, koje saznajem putem istraživanja, a koje Tebi sigurno neće reći ljudi iz Tvog okruženja – ali Ti si odbio da me primiš, zato sam prinuđena da Ti se obratim preko javnosti, jer osećam i ličnu odgovornost ako ćutim pred upropašćivanjem svake nade u budućnost za građane Srbije.
Prvo pitanje koje sam želela da Ti postavim bilo je: da li želiš da Te građani upamte kao glavnog krivca za propast društva i zatiranje i ono malo demokratskog potencijala osvojenog 5. oktobra? A drugo pitanje glasi: zašto si godinama tolerisao objavljanje loše privatizacije, koju je inagurisao Vojislav Koštunica, a koja je nastavljena i u periodu Tvoje vlasti, ne insistirajući da se raskinu ugovori sa novim vlasnicima koji su namerno dovodili kupljena preduzeća do stečaja i bukvalno uništavali privredu? (Možeš reći da nije Tvoja ingerencija da se mešaš u ekonomiju, ali se u procesu transformacije vlasništva radi o posledicama na celinu društva, i to, svakako, jeste domen i Predsednika). Danas se postavlja pitanje: u čijem interesu se nastavljaju malverzacije sa privatizacijom, uprkos dokazanim pogubnim rezultatima u većini privatizovanih firmi.
Najupečatljiviji je slučaj „Jugoremedije“ iz Zrenjanina, odakle su posle privatizacije izbačeni većina radnika-akcionara, navodno kao „tehnološki višak“, mada je novi vlasnik na njihovo mesto doveo svoje radnike. Ali su se proterani radnici, koji su tri godine bili na ulici, udruženi u sindikat borili da dokažu da novi vlasnik ne ispunjava ni jednu obavezu iz ugovora o privatizaciji i da rastura fabriku (prodajući nove mašine i inventar i kupujući nova preduzeća sa tim novcem). Ali se postavlja pitanje: zašto su se sudski organi oglušivali o dokaze radnika ili su više puta menjali odluke koje su donosili u korist opravdanih zahteva akcionara da im se vrati fabrika i radnici na svoja radna mesta, da bi tek 2007. godine bio konačno raskinut ugovor sa novim vlasnikom, ali kada je fabrika bila dovedena do stečaja?
Priča se tu ne završava. Kada su akcionari preuzeli fabriku uspeli su da isplate ogromne dugove koje je napravio bivši vlasnik, i to od svoga novca, da pokrenu pogone i nove licence lekova i da počnu uspešno da rade. Ali opet „nevidljiva ruka“ „tržišne države“ 2011. godine pokreće zahtev o novoj privatizaciji „Jugoremedije“, potpuno ignorišući uspon akcionarstva i dobre rezultate i vršeći stalne pritiske i policijske istrage navodno zbog mnogih nepravilnosti akcionara-vlasnika, koja nikada nisu dokazana. Uvode se prisilne mere koje remete rad firme, sprečava se prodaja proizvedenih lekova koji ostaju na lageru, a istovremeno se sklapaju ugovori sa inostranim firmama o uvozu istih lekova, na štetu proizvoda „Jugoremedije“. Zbog tih smetnji ponovo rastu dugovi i nekoliko meseci radnici ostaju bez prihoda, što se koristi kao potvrda da je neophodna nova prodaja firme. Sve to i mnogo drugih detalja (videti Bilten radnika i akcionara Jugoremedije A.D. Zrenjanin 14.01.2012).
Posebno je pitanje, koje kao i mnoga druga koja se tiču kazni za prekršioca ugovora ili zakona, zašto bivši vlasnici koji su kršenjem ugovora o privatizaciji, uključujući i bivšeg vlasnika „Jugoremedije“, nisu kažnjeni, a surovo se kažnjavaju radnici koji ostaju bez posla godinama na ulici?
Pored ovog pisma je sada ozbiljna pretnja stečajem „Jugoremedije“, a tiče se i svih drugih namerno proizvedenih stečajeva, kojima je upropašćena privreda. Ali je slučaj „Jugoremedije“ ozbiljniji, jer je ova firma teškom borbom radnika izborila svoja prava, postala simbol slobode akcionara i neke vrste oživljavanja radničkih pokreta u borbi protiv zloupotreba vlasti, te sadašnja politika koja se sprovodi prema toj firmi može odjeknuti u javnosti kao bezuspešni pokušaj koji ne vredi preduzimati. A to će sigurno značiti veliki minus za demokratsku vladu i Predsednika Republike, jer građani ne procenjuju rad Predsednika Republike samo prema onome što misle da ne čini dobro, već i po onome što ne čini, a morao bi.
Drugim rečima, zaokret u politici koji si Ti kao predsednik javno promovisao mora da se ispolji i u strategiji i u praksi u oštrijem reagovanju na sve nelegalne radnje, neracionalne kompromise i zloupotrebe, koje sada nekažnjeno prolaze.
Zato ovaj tes sa „Jugoremedijom“ može da ojača poverenje građana u demokratsku vlast ako se pravično reši, ili da skrši demokratsku koaliciju, ali i veru građana i bar minimalni demokratski potencijal današnje Srbije, ako se dozvoli da društvom upravljaju tajkuni i kriminalci.
Nadam se da Tvoje obećanje zaokreta nisu prazne reči.
Sa nadom u dobar ishod naše krivudave tranzicije,
pozdrav od Zagorke Golubović.
