Delegacija Žena u crnom je 22. juna u bosanskom selu Đulić pored Zvornika prijateljski i drugarski razgovarala sa tamošnjim ženama. U selo sa oko 500 porodica smo stigli kad je popodnevna vrućina slabila. Nekoliko žena čekalo je pred seoskim kulturnim centrom da nas pozdravi. Unutra je bilo tridestek žena, neke iz Đulića, neke iz Zvornika, a sve su doživele užasna poniženja, nasilje i traume rata i nepravde nakon rata. Razgovarale smo otvoreno nekoliko sati uz domaću kafu, cigarete i snežno beli sok od kukuruza. Neke žene su pričale o frustracijama zbog lokalne vlasti i svakodnevnoj borbi da ponovo izgrade život, druge kako ekonomsko siromaštvo sprečava društvenu obnovu i politički napredak. Neke, naročito iz Zvornika su razočarane tamošnjim fašizmom i agresivnošću suseda Srba.
Tokom razgovora gledala sam svaku od njih. Osetila sam snažan afinitet prema njima. Kao strankinja, sa kursističkim znanjem bosanskog/hrvatskog/srpskog pitala sam se da li mi je nešto promaklo. Svaka od ovih žena je toliko izgubila, propatila tako mnogo, borila se tako mnogo i ne izgleda slomljena. Bile su preživele, a ne žrtve!
Beogradski DAH teatar nam se pridružio u Đulićima predstavom „Prelazeći liniju“. Saznala sam da u Đulićima najmanje 20 godina nije bilo predstave uživo. Nakon predstave nije bilo diskusije što me iznenadilo. Ostatak večeri potvrdio je moje sumnje da su ove žene umorne od toga da se njihov identitet svodi na viktimizaciju, da su njihova iskustva i identiteti (kako u ratu, i naročito nedavna) složeniji. Ostatak večeri me ubedio u to.
Nakon predstave žene su priredile zadivljujuću svečanost od domaćih specijaliteta. Kasnije smo sedele na Suvadinoj terasi. Shvatila sam da nakon rata nije ostao skoro ni jedan muškarac u Đulićima. Žene koje su se vratile pomagale su jedna drugoj da obnove život i domove i kroz to su izgradile novi osećaj zajedništva. Naučila sam kako su žene poput Suvade pomogle lokalnim ženama da se organizuju u odbrani svojih prava i usklade neobične i bez sumnje traumatizovane posleratne živote. Naravno, bilo je veoma tužno kad su Suada i druge pričale o svojim iskustvima. Ali, snažniji je bio osećaj otpora, osećaj da menjaju život. Parališuća priroda njihovog očaja i tuge je ustupila mesto odlučnosti, a kroz taj proces i međusobnu solidarnost u godinama posle rata do danas one su se od žrtava pretvorile u preživele.
To je suština mog iskustva u Đulićima i na neki način predstavlja ono što sam naučila za 10 i više godina u bivšoj Jugoslaviji. Priča o ženama iz Đulića je više od priče o viktimizaciji, više nego priča o ratu. To je složena priča o rodnom nasilju u kome počinjemo da vidimo širu žensku priču o ratu – onu koja prelazi regionalne etno-nacionalne identitete i ima šire pouke za opšta ženska iskustva. Tu postoji i šansa da se transcendira neizbežna uloga žrtve u koju rat gura žene, mogućnost da se nađu šanse u procesu tranzicije. Groteskno je da rat prisiljava žene da dožive rod u najprimitivnijem, svedenom obliku kao hiper-normativno patrijarhalno ograničenje. To je zajedničko ženama. Iako se rodni disparitet i nasilje iskazuju različito i u različitom obimu u različitim kulturama, ima ih na svakom nivou, u raznim oblicima, osnaženih u neupitnim uglovima najnaprednijih kultura. To rodno nasilje inficira i posle rata. Zato je važno obratiti pažnju na različita, višestruka, ratna i posleratna iskustva žena, vodeći računa o složenoj i dinamičnoj ljudskosti žena. Naravno, priče o viktimizaciji žena u BiH ratu su jezive i treba ih ispričati, ali pojednostavljeni fokus o viktimizaciji žena je kratkovido viđenje ženskog iskustva u ratu. To je paternalistički, patrijarhalni, statički pogled na žene nakon rata. Kulturološki smo prilagođeni da imamo predstavu o ženi kao pasivnoj žrtvi. Razotkrivanje i borba protiv kulturoloških predrasuda koje omogućavaju rat i rodno nasilje su korak dalje od viktimizacije žena. Rodna ratna iskustva omogućavaju uvid u osnove rodnog nasilja, jer žene trpe i kao deo zajednice i kao pojedinac.
Dr Christina M. Morus, asistentkinja na studijama za rod & genocid na koledžu Richard Stockton u Nju Džersiju i aktivistkinja Žena u crnom.
Kliknite na fotografije iz ove serije.
 |
 |
 |
 |
 |
