Sve organizacije koje se javno obraćaju ovim pismom su navedene u Aneksu 1
Beograd, 26. decembar 2012
Nacrt
1. Cilj
Podrška za zaštitu branitelja/ki ljudskih prava od nasilja, pretnji i pritisaka ekstremno desničarskih organizacija u Srbiji.
2. Rezime
Srpski narodni pokret „Naši“ je početkom novembra objavio spisak NVO i medija1 čije delovanje treba zabraniti. Organizacije na tom spisku su poznate po zaštiti ljudskih prava i mirovnom aktivizmu, a neke od njih su, još iz vremena devedesetih, na udaru režima i nacionalističkih grupa. Čin stavljanja ovih organizacija na „crnu listu“, objavljenu na web sajtu SNP „Naši“, jeste ozbiljna diskriminacija, pretnja, i protivno je zakonima koji važe u ovoj državi. Ne sme se izostaviti ni veoma opasna tvrdnja sa sajta SNP „Naši“ ( http://nasisrbija.org/?p=9714), gde se National Endowement for Democracy naziva organizacijom za sprovođenje specijalnih operacija CIA, koja se finansira u sklopu budžeta USAID i odobrava od strane Stejt Departmenta.
„Naši“ su otišli i korak dalje. Posle akcije Žena u crnom i Art klinike iz Novog Sada, 9. novembra 2012, u Beogradu, članovi ovog pokreta su zаtražili od premijera Srbije i ministra policije Ivice Dаčićа i potpredsednika vlade Aleksаndrа Vučićа dа u nаjhitnijem roku uhаpse odgovorne u organizaciji Žene u crnom", jer su 9. novembrа – Međunarodnog dana protiv fašizma i antisemitizma, u Beogrаdu nosili trаnspаrent "Priznаjem nezаvisnost Kosovа", što po njihovom mišljenju, znači priznanje kаpitulаcije ili okupаcije i kažnjava se zаtvorom od nаjmаnje deset godinа.
Usledila je odluka Ustavnog suda Srbije (15. 11. 2012), kojim se odbija predlog bivšeg republičkog javnog tužioca, Slobodana Radovanovića za zabranu SNP” Naši” i SNP “1389 “zbog raspirivanja mržnje prema neistomišljenicima, ksenofobije, homofobije i zalaganja za proterivanje ljudi koji nisu iste nacije..." Uprkos profašističkoj delatnosti ovih organizacija, u proteklim godinama, Ustavni sud je odgovornost za zabranu ovih grupa, vratio nižim sudskim instancama.
Druga sudska odluka je objavljena samo nekoliko sati, nakon toga. Apelacioni sud je ukinuo presudu vođi zabranjene organizacije "Obraz", Mladenu Obradoviću , koji je prvostepeno bio osuđen na dve godine zatvora.
Nešto ranije, početkom 13. avgusta, aktuelni pomoćnik ministra kulture zadužen za medije, Dragan Kolarević je na portalu http://www.standard.rs, objavio tekst „Vreme je za prvi srpski kulturni ustanak“, sa spiskom istaknutih ličnosti iz kulturnog i javnog života, koje je označio kao “nosioce i izvršioce pogubne antisrpske kulturne politike, jer su dali nedvosmislenu podršku Tadiću i Jovanoviću na proteklim i svim prethodnim izborima”.
3. Pozadina/Diskusije
Evidentna je višegodišnja pasivnost i nezainteresovanost državnih institucija da se angažuju na odbrani ljudskih prava, zaštiti branitelja/ki ljudskih prava i osudi organizacija koje šire mržnju i netrpeljivost. Nezavisnost sudstva je takođe upitna, naročito posle poslednjih odluka Ustavnog i Apelacionog suda. Otačestveni pokret „Obraz“je zabranjen od strane Ustavnog suda, u julu mesecu 2012, a 2011. je bio zabranjen „Nacionalni stroj“. U oba slučaja, zabrana koju je izrekao Ustavni sud, bila je zasnovana na tome da su te organizacije „opasne ili potencijalno opasne zato što: krše ljudska prava drugih i sprečavaju slobodu okupljanja neistomišljenika, njihovu slobodu govora, i time zloupotrebljavaju slobode, koje i sami uživaju“. Kada su bili u pitanju „SNP Naši“ i „SNP1389“, isti sud, u istom sastavu i pod predsedavanjem istog predsednika, a u razmaku od samo pet meseci, je zauzeo stav da je zabrana tih političkih ili parapolitičkih organizacija nepotrebna. Takođe, kaznena mera zatvora prema vođi zabranjene organizacije „Obraz“, je bila dovedena u pitanje, istog dana, presudom Apelacionog suda. Iako je sasvim jasno, da se radi o organizacijama koje imaju iste ili slične ciljeve, iste nasilne metode delovanja, Ustavni sud je u kratkom vremenskom razmaku, nakon promene vlasti, reagovao na dva potpuno različita načina. Po rečima profesorke Vesne Rakić-Vodinelić, „u takvoj situaciji je teško poverovati u nezavisnost pravosuđa u odnosu na političku vlast“. Posledice višegodišnje pasivnosti izvršne i sudske vlasti su već vidljive: jačanje ekstremno desničarskih organizacija i grupa koje se pretvaraju u političke stranke i postaju legitimni subjekti političkog procesa, kao što se već dogodilo sa „Dverima“. Sve to zajedno utiče na svakodnevnu pravnu, političku, pa i ekonomsku sigurnost branitelja i braniteljki ljudskih prava i podstiče klimu nebezbednosti građana i građanki u Srbiji, kao i uverenje o nekžnjivosti i svemoći ekstremno desničarskih organizacija.
4. Zaključci/akcije
Povodom 10 decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava, nevladine organizacije sa “crnog spiska” su pripremile Deklaraciju (Aneks 2), u kojoj su zatražile:
- da država ispunjava svoje međunarodne obaveze, koje se odnose na poštovanje ljudskih prava i punu primenu međunarodnih standarda ljudskih prava, te da braniteljima/kama ljudskih prava pruži adekvatnu i delotvornu zaštitu u slučajevima napada na njih zbog njihovog angažmana na odbrani i unapređenju ljudskih prava;
- da se relevantne državne institucije javno oglase povodom objavljivanja crne liste nevladinih organizacija i medija i da javno osude čin javne stigmatizacije i linča organizacija za ljudska prava i medija;
- da se spreči dalje protivustavno delovanje organizacija koje šire mržnju i netrpeljivost, bilo da je reč o registrovanim udruženjima građana ili neformalnim grupama.
Očekujemo od vas, kojima se javno obraćamo, da utičete na Vladu Srbije da reaguje na delovanje desničarskih organizacija i preduzme konkretne korake povodom pojavljivanja u javnosti različitih “crnih spiskova” nepoželjnih pojedinica, organizacija i medija te primeni Deklaraciju o zaštiti branitelja/ki ljudskih prava, usvojenu od strane UN, 08. marta 1999. i Evropske smernice, kako bi se branitelji/ke ljudskih prava, zaštitile od svih oblika diskriminacije.
ANEKS 1.
Žene u crnom,
Beogradski centar za ljudska prava,
Peščanik.net,
Rekonstrukcija Ženski fond,
Građanske inicijative,
Centar za nove komunikacije Dokukino,
Regionalni centar za manjine,
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji,
Komitet pravnika za ljudska prava,
Labris,
Autonomni ženski centar,
Kvirija centar,
Centar za unapređenje pravnih studija
Inicijativa mladih za ljudska prava
