Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Učešće žena u dijalogu između Kosova i Srbije radi postizanja pravednog mira

D e k l a r a c i j a

* Imajući u vidu da je 31. oktobra 2000. Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1325 „Žene, mir, bezbednost“ koja insistira na važnosti učešća žena i uključivanje rodne perspektive u mirovne procese, zaštiti žena u ratnim i kriznim područjima, posebno od seksualnog nasilja, kao i na uključivanju rodne perspektive u mehanizme za primenu mirovnih sporazuma,

* Verujući da su interesi mira i bezbednosti svih građanki i građana Srbije najviši državni i nacionalni interes,

* Polazeći od toga da se bez aktivnog i delotvornog učešća žena u pregovorima za obe zajednice ne može dostići pravedan i trajan mir i ljudska bezbednost,

* Uzimajući u obzir tragična iskustva iz perioda ratova u kojima je naša zemlja učestvovala, kao i nespremnost aktuelnih vlasti države Srbije da se suoči sa uzrocima, odgovornošću i posledicama rata i ratnih zločina počinjenih u naše ime na teritoriji Kosova i cele SFRJ,

zahtevamo sledeće:

- da Beograd poštuje dokumente koje je prihvatio i institucije koje je osnovao u vezi sa R 1325 (Nacionalni akcioni plan za implementaciju Rezolucije 1325, Politički savet i Multisektorsko koordinaciono telo za sprovođenje NAP-a),

- da obezbedi učešće žena u pregovaračkoj delegaciji i formulisanju polaznog dokumenta za pregovore, u skladu sa NAP-om za primenu Rezolucije 1325,

- da državni vrh informiše celokupnu javnost o nacrtu državne platforme za pregovore o Kosovu, jer to ne sme da bude državna tajna – tiče se ljudske bezbednosti svih građanki i građana, a posebno činjenice da je odnos Srbije prema Kosovu jedna od najvažnjih determinanti evropskog statusa Srbije,

- da, u skladu sa Rezolucijom 1325, Srbija učini ono što se od nje traži, odnosno da „spreči nekažnjivost i krivično goni odgovorne za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući i one koji se odnose na seksualno i drugo nasilje nad ženama i devojkama”,

- da se postavi pitanje nestalih, koje za nas nije samo „humanitarno“ pitanje budući da je, prema međunarodnim podacima, 1.886 ljudi i dalje evidentirano kao „nestali“, od čega je 500 nealbanaca (Srbi, Romi i ostali),

- da Beograd u pregovorima poštuje Rezoluciju 1244 SB UN iz 1999. godine: nema povratka na stanje od pre NATO bombardovanja, nema prisajedinjenja Kosova drugoj državi i nema podele Kosova; tražimo da Beograd u pregovorima poštuje ova tri postulata koja je definisala Kontakt grupa,

- da Beograd u pregovorima poštuje činjenicu da je 91 država od 193 članice UN priznala nezavisnost Kosova, a da Kosovo kao suverenu državu priznaju i 22 od 27 članica EU, kao i da su dobrosusedski odnosi sa Kosovom jedan od uslova približavanja Srbije EU.

Napominjemo da Regionalni ženski lobi za mir, bezbednost i pravdu u jugoistočnoj Evropi (u kojem deluju i aktivistkinje Žena u crnom i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji), kontinuirano zahteva primenu Rezolucije 1325 u svim globalnim agendama o miru i bezbednosti, kao i učešće žena u pregovorima u regiji između Kosova i Srbije.

Podsećamo da je do sada proces dijaloga sa Prištinom obeležen odsustvom saradnje pregovaračkog tima Srbije sa ženskim mirovnim mrežama i drugim organizacijama civilnog društva, iako NAP za primenu R1325 predviđa najmanje 30% žena u svim pregovaračkim timovima Srbije do 2013. godine. Stoga ćemo i dalje zahtevati od države Srbije striktnu primenu R 1325 i ispunjavanje obaveza koje iz toga proističu.

U Beogradu, 07.11.2012.

Žene u crnom uz podršku:
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Glas razlike
Rekonstrukcija ženski fond
Esperanca, Novi Sad
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, Vlasotince


Štampa   El. pošta