Komemoracija ubijenim civilima na Kosovu (Orahovica) 1998. godine – 15 godina od zločina
Niko od predstavnika srpske države, patriotskih organizacija, niti bilo ko od medija nije prisustvovao komemoraciji.
Prisustvovale su samo Žene u crnom.
Naišle smo na veliku srdačnost i toplinu žena, koje su imale veliku potrebu za pričanjem, za svedočenjem. Potrebu da ih neko čuje i razume ono o čemu one pričaju. To su žene koje su potpuno izgubile nadu da će počinioci zločina biti kažnjeni.
Kada su nas ugledale žene su nam se zahvalile na dolasku i pažnji koju im posvećujemo.
Delić priča koje smo čule, prenećemo vam:
Jedna baka nam je rekla, jula 1998. odvezli su odvojenim kamionima ljude albanske nacionalnosti, odvojene žene i muškarce. Žene, gde je bila i ona je oslobodio Međunarodni crveni krst. Tražila je da vidi šta se dogodilo sa muškim članovima porodice. U Prizrenu je zaustavila vozilo MUP-a i tražila da joj pomognu. Odgovor koji je dobila od njih bio je: “Stani baba ispred auta da ti pomognemo“, što je značilo das u hteli da je zgaze i da se sve zaboravi.
Druga baka nam je rekla o svojim sinovima: „Odveli su iz žive i zdrave, a vratili su mi samo njihove kosti. Rekli su mi dali su to oni, ali ja ne znam da su to oni. Ja čekam da mi se oni vrate. Izdala nas je država“.
I ovog puta, opet smo se videli sa ženama koje žive od svog nadničarskog rada. One ne primaju socijalnu pomoć, a i ako se desi da primaju, to je jako simbolično. Na primer žena sa troje dece prima 12 000 dinara.
Njihovu tragediju su unovčili oni koji nisu nikada došli na groblje. Latinka Perović je rekla: „Narod koji ne ume da komunicira sa drugima, ne ume da komunicira ni sa sobom“.
Zabeležila Tijana nakon komemoracije na groblju Orlovača i razgovora sa Ljiljom, Marom i Stašom.
P.S.
Podsećanja radi:
U oružanom sukobu koji se vodio na Kosovu između vojnih i policijskih snaga Srbije sa jedne strane, i OVK sa druge strane, počinjeni su zločini i nad srpskim civilima na teritoriji opštine Orahovac.
U toku jula 1998. iz opštine Orahovac iz sela Retimlje, Opteruša, Zočište i Velika Hoča u logore odvedeno je više od 100, na mestu ubijeno ili oteto a potom likvidirano 47 lica.
Zahvaljujući najviše naporima Medjunarodnog crvenkog krsta, 60 osoba je oslobođeno uglavnom žena i starijih muškaraca, a nestalo je 37 Srba i 3 Roma.
Najveći napad dogodio se 18. Jula kada je petoro ljudi ubijeno, a 35 muškaraca oteto i nestalo, dok je svo srpsko stanovništvo sela Retimlje i Opteruša proterano, te se ovaj datum obeležava kao dan sećanja na žrtve albanskih zločina, na području opštine Orahovac.
Dosad su pronađeni posmrtni ostaci ukupno 40 žrtava, od toga 28 u pećini Volujak, i još 12 žrtava u masovnoj grobnici Mališevo, nedaleko od Orahovca.
Na groblju Orlovača sahranjeni su posmrtni ostaci 23 žrtve.
U Beogradu, 18. jula 2013.
