Društvo u Srbiji se pre četvrt veka, u trenutku nestanka SFR Jugoslavije našlo na sudbonosnom raskršću: da nastavi putem antifašizma, demokratije, saradnje i mira, ili putem nacionalizma, rehabilitacije četničkog pokreta, oživljavanja projekta o Velikoj Srbiji, netolerancije i ratne avanture. Sa nacional-socijalističkim režimom Milošević-Šešelj srbijansko društvo je izabralo ovaj drugi, poguban put i još uvek plaća surovu cenu tog pogrešnog izbora.
Katastrofalna ekonomska situacija sa ogromnom stopom nezaposlenosti i nezajažljivom javnom potrošnjom, endemska korupcija u javnim službama, a naročito u pravosuđu, opšta klerikalizacija društva, organizovani kriminal i njegove veze sa službama bezbednosti, javno mnjenje svedeno na nivo tabloida, politika svedena na demagogiju i politikanstvo, nerešena osnovna ustavna pitanja, nesiguran medjunarodni položaj zemlje, masovna apatija i nezainteresovanost za društvena pitanja – sve su to posledice vladavine nesposobne političke klase i njene zločinačke ravnogorske ideologije.
Doneti su Zakon o izjednačavanju četnika i partizana (2006) i Zakon o rehabilitaciji četnika (2008). Time se opravdavaju četnički zločini, rehabilituje fašizam, a saradnici fašista se proglašavaju antifašistima i najzad, relativizuju fašizam i antifašizam. Tim zakonima politička klasa Srbije nije se samo narugala žrtvama fašizma, već i zdravom razumu, istorijskoj istini i pravdi. Tim zakonima, kao i izjavama pojedinih zvaničnika da bi za Jugoslaviju bilo bolje da je 1941. godine ostala u savezu sa fašizmom, daje snažan podstrek bujanju desnog ekstremizma i neofašizma i njegovom agresivnom nastupu na javnoj sceni. Danas u Srbiji deluje više registrovanih i neregistrovanih neonacističkih, neofašističkih i ultra desnih grupa i pokreta, koji prave ulične nerede, veličaju ratne zločine, napadaju i ubijaju pripadnike manjinskih grupa i branitelje i braniteljke ljudskih prava.
Antifašizam je civilizacijska vrednost koja stoji iznad svih ideoloških i političkih opredeljenja. Antifašizam je, izmedju ostalog, moralni stav po kojem je fašizam zločinačka tvorevina sa kojom nema kompromisa.
Poslednji je trenutak da sve antifašističke i demokratske snage Srbije ustanu i kažu odlučno NE fašizmu. Za zločine fašizma nema zaborava i nema oproštaja, ratni zločini ne zastarevaju. Negiranje holokausta i negiranje genocida počinjenog na teritoriji bivše Jugoslavije predstavlja zločin. Proglašavanje onih koji su počinili masovne zločine nad ženama, decom i starima za antifašiste ili za „heroje“ srpskog naroda i organizovanje zvaničnih dočeka ratnim zločincima osudjenim u Haškom tribunalu, predstavlja drsku provokaciju srpskog fašizma i kažnjivo podstrekavanje na vršenje ratnih zločina.
Ovaj Antifašistički manifest predstavlja poziv na akciju i na zajedničko delovanje protiv fašizma. Ono neće biti uspešno ako se jasno ne sagleda šta je to što je omogućilo obnovu fašizma, ako se pre svega ne ukinu oni sramni zakoni kojima su legalizovani genocidni četnički i neočetnički pokret. Ti zakoni su kamen temeljac i izvorište srpskog fašizma i svaka akcija protiv njega biće uzaludna dokle god su oni na snazi i dokle god se mladi u školama indoktriniraju tvrdnjama da su saradnici okupatora bili antifašisti.
Ovaj Manifest upućujemo javnosti Srbije na 59. godišnjicu oslobodjenja Beograda od fašizma 20. oktobra 1944. godine.
SAVEZ ANTIFAŠISTA SRBIJE
ŽENE U CRNOM
HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA
U Beogradu, 17. oktobra 2013.
Olivija Rusovac, novinarka lista Republika
