Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Arhiva vesti

20 godina od otmice u Štrpcima – počinioci bez kazne, žrtve nepriznate

Žene u crnom , Fond za humanitarno pravo i Incijativa mladih za ljudska prava obeležiće godišnjicu otmice u Štrpcima, pred ulazom u Glavnu železničku stanicu u Beogradu 27.02.2013. sa početkom u 15:30 časova.

U sredu, 27. februara 2013. godine navršava se 20 godina od otmice 19 državljana Srbije i Crne Gore, od strane Vojske Republike Srbije (VRS) na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH, Republika Srpska). Do sada je za ovaj zločin osuđen samo Nebojša Ranisavljević. Institucije Srbije ni do danas žrtvama ovog zločina nisu prizna status civilnih žrtava rata.

Do sada su pronađena tela samo tri žrtve ovog zločina: krajem 2009. godine identifikovano je telo Halila Zupčevića u selu Sjedača na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćosića i Jusufa Rastodera, nađeni su u istom jezeru 2010. godine.

U sudskom postupku vođenom protiv Nebojše Ranisavljevića, pred Višim sudom u Bijelom Polju, utvrđeno je da je grupa pripadnika Višegradske brigade VRS, predvođena Milanom Lukićem u poslepodnevnim časovima 27. februara 1993. godine zaustavila voz koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar. Nakon legitimisanja putnika, iz voza su izveli 18 Muslimana i jednog Hrvata koje su potom sproveli do sela Prelovo. U sali lokalne osnovne škole, pretresli su ih, opljačkali i pretukli. Nakon toga su ih vezali žicom, uveli u kamion i odveli u jedno selo u okolini Višegrada. Tamo su ih u garaži jedne kuće likvidirali Milan Lukić i Boban Inđić, naređujući im da legnu a potom pucajući u njih. Nebojša Ranisavljević je čuvao stražu ispred garaže. Kada je jedan od otetih putnika pokušao da pobegne iz garaže, Ranisavljević je pucao u njega i ranio ga. Milan Lukić je prišao ranjenom čoveku i prerezao mu grkljan.

Tokom suđenja Ranisavljeviću, utvrđeno je i da je otmica bila planirana mesec dana ranije, da su državni organi Republike Srbije znali za pripremu otmice ali da niko ništa nije nije preduzeo. Pored Lukića, Inđića i Ranisavljevića, tokom postpka su pominjana imena drugih pripadnika VRS koji su tog dana bili na stanici Štrpci ali protiv njih nikad anije vođen postupak.

Haški tribunal osudio je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora za zločine nad višegradskim Muslimanima tokom 1992. i 1993. godine, ali ne i za zločin u Štrpcima.

Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličina, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifet Husović, Sead Đečević, Ismet Babačić, Halil Zupčević, Adem Alomerović, Rasim Ćorić, Fikret Memetović, Favzija Zeković, Nijazim Kajević, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Jusuf Rastoder, Zvezdan Zuličić i Tomo Buzov.

Institucije Republike Srbije ne priznaju žrtvama ovog zločina status civilnih žrtava rata jer se otmica desila na teritoriji Bosne i Hercegovine a VRS se ne smatra neprijateljskom vojskom. Fond za humanitarno pravo poziva državne organe da, nakon 20 godina nemara prema porodicama žrtava i nepriznavanja odgovornosti za zločin, izmenama zakonskog okvira, pre svega Zakona o pravima civilnih invalida rata, iskažu elementarnu odgovornost i solidarnost prema žrtvama i njihovim porodicama.

Žene u crnom
Fond za humanitarno pravo
Incijativa mladih za ljudska prava Beograd, 26. 02. 2013.


Štampa   El. pošta