Udruženje žena Peščanik i Mreže Žena u crnom Srbije organizovale su mirovnu akciju „Pamtimo hrabri otpor žena“ u Kruševcu 15. maja od 13h do 14h, na Trgu Kosovskih junaka. Uprkos lošim vremenskim prilikama, više od 50 aktivistkinja i aktivista podsetilo je na pobunu žena Rasinskog okruga protiv prisilne mo¬bilizacije 1999. godine, odalo priznanje njihovom činu građanske hrabrosti i odgovornosti i iskazale najdublje poštovanje prema doprinosu žena u izgradnji mira.
Istovremeno, solidarnost iskazana na kruševačkom krugu zahteva i zahvalnost aktivistkinjam i aktivistima iz Kruševca okupljnih u organizacijama Peščanik, Alternativni centar za devojke i Marks21, ženskim grupama iz Niša - Ženskom prostoru i Centru za devojke, Ženskoj mreži i URS iz Trstenika, SOS telefonu iz Vlasotinaca, Ženama za mir iz Leskovaca, kao i aktivistkinjama i aktivistima Žena u ctžrnom iz Pančeva i Sremskih Karlovaca.
Podsećamo da je od 24. marta 1999., kada je počelo NATO bombardovanje Srbije, oko 12000 rezervista iz Kruševca je, prema nezvaničnim podac¬ima, mobilisano, a većina i poslata na Kosovo. Nedostatak informacija i protivrečne vesti sa ratišta bile su povod za okupljanje majki, su¬pruga, sestara… rođaka mobilisanih u Kruševcu i Aleksandrovcu sredinom maja, ispred štabova teritorijalne odbrane. Zahtevi za dobijanja informacija o rezervistima ubrzo su prerasli u pobunu protiv režima i zahteve za prestanak mobilizacije. Nedelju dana od početka događaja u Kruševcu, oko 1000 rezervista dezertiralo je sa Kosova i pridružilo se protestu. Tadašnji načelnik generalštaba JNA obećao je okupljenima da više neće biti mobilizacije, što se pokazаlo kao neistina jer su mnogi dezerteri ponovo dobili poziv, a neki se i vratili na Kosovo.
Danas, 15 godina nakon protesta u Kruševcu i Aleksandrovcu pitamo:
Ko je odgovoran za prisilnu mobilizaciju i slanje rezervista iz Rasinskog okruga na Kosovo?
12000 mobilisanih i 52 osobe iz Rasinskog okruga poginule 1999. - Zašto? Ko je odgovoran?
Ko je odgovaran za posledice? Ko će odgovarati za neizmerne gubitke, patnje, traume žena izazvanih prisilnom mobilizaci¬jom njihovih muških srodnika?
Kada će državni organi preduzeti konkretne korake na suočavanju države i društva sa prošlošću?
Bez suočavanja i sećanja nema odgovornosti. Država koja ne ume da izmeri i sagleda svoju prošlost ne može dobro da iskroji ni svoju budućnost. U ime pamćenja kao izvora odgovornosti, tražimo od Grada Kruševca da 24. maj, Međunarodni dan ženskih akcija za mir i razoružanje proglasi Danom sećanja na pobunu žena 1999.
 |
 |
 |
