Žene u crnom su 12. maja 2014, u Memorijalnom centru i mezarju Veljaci položili venac i prisustvovali osmom kolektivnom ispraćaju i ukopu posmrtnih ostataka šest identifikovanih tela ubijenih bošnjačkih civila stradalih u Bratuncu 1992 godine. U centru je zaključno sa 2014 godinom, ukopano 267 tela civila - Bošnjaka, a traga se još uvek za oko 300 tela.
Na području Bratunca ubijene su 603 osobe, a 18.000 je proterano. Polovinom aprila 1992. u Bratunac je došao Novosadski korpus JNA. Za njim su došle i druge oružane paramilitarne grupe iz Srbije. Krajem aprila počelo je razoružavanje muslimanskog stanovništva. Svo legalno oružje u posedu Bošnjaka je moralo biti predato policiji uz obećanje da će ih ona štititi. Umesto toga, nakon razoružavanja, mesto je opkoljeno i počela je pucnjava. Ko god je pokušao da pobegne, bio je ubijen. Potom su muškarci oterani na fudbalski stadion, koji je služio kao sabirni centar, odakle je vršeno odvajanje onih koji će biti odvedeni u fiskulturnu salu i potom likvidirani.
Od 603 ubijena Bošnjaka, manji broj je pronađen u masovnim grobnicama. U grobnicama (oko 73), pored žrtava sa teritorije opštine Bratunac iz 1992 godine, nalaze se ubijeni tokom genocida u Srebrenici, ili dovedeni i tu ubijeni sa područja Milića,Vlasenice, čak Višegrada i Foče. Tačan podatak ubijenih i ekshumiranih iz tih grobnica još uvek ne postoji.
Šuhra Sinanović, predsednica Udruženja Žene Podrinja Bratunac je istakla nezadovoljstvo porodica žrtava procesom identifikacije i pronalaska grobnica i ostataka njihovih najmilijih, dodajući da to predugo traje i da je do 2014 godine nije pokopana ni polovina od bratunačkih žrtava. Između ostalog, u ime tih žrtava, ona je zatražila da krivci odgovaraju, a da se zločin u Bratuncu verifikuje sudskim presudama.
Po rečima Ramiza Salkića, podpredsednika Narodne skupštine RS broj identifikovanih se iz godine u godinu znatno smanjuje. „To zabrinjava budući da posle 22 godine izumiru i porodice nestalih“. On je takođe podvukao da su Bratunčani nezadovoljni procesuiranjem ratnih zločinaca. „Dešava se da povratnici skoro svakodnevno gledaju ljude koji su ih mučili u logorima ili ubijali njihove najmilije, kako slobodno hodaju po Bratuncu, što je, sramotno“.
Pružajući podršku porodicama žrtava iz Bratunca, Staša Zajović, je izjavila: „To je nastavak naše politike prijateljstva i građenja solidarnih odnosa, jer mislimo da se pravedan mir ne može postići samo dogovorima između elita“.
