Saopštenje povodom 19. godišnjice genocida u Srebrenici
Povodom devetnaest godina od genocida u Srebrenici, Mreža Žene u crnom i UDIK – Udruženje za društvena istraživanja i komunikaciju iz Sarajeva organizuju mirovnu akciju „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!“, 10. jula 2014. godine na Trgu Republike u Beogradu od 19.30 do 20.30h.
Genocid u Srebrenici je najveći ratni zločin nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim S. Miloševića saučesnik je genocida pružanjem ogromne političke, vojne, logističko-finansijske pomoći Vojsci Republike Srpske. Međunarodni sud pravde utvrdio je 2007. da država Srbija nije sprečila genocid. U Haškom tribunalu je van razumne sumnje dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta.
Zahtev skoro stotinu organizacija civilnog društva prvi put je istaknut početkom 2009. a poslednji put 8. jula 2014. da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici i da se negiranje genocida zakonski sankcioniše i proglasi krivičnim delom. Naši zahtevi do sada nisu čak ni uzeti u razmatranje od strane najviših predstavnika Republike Srbije (predsednika Republike, Vlade i Narodne Skupštine). Sadašnje vlasti, kao i ’postpetooktobarske’ vlasti, nastavljaju sa negiranjem i relativizovanjem genocida u Srebrenici. Sada su u Srbiji na vlasti kreatori, izvršioci i saučesnici politike koju je simbolizovao Milošević.
Budući da je za predsednika Republike i druge najviše predstavnike Srbije genocid teško izgovoriva reč, zahtevale/i smo i da se genocid u Srebrenicu nazove – genocidom – i da time uvaže žrtve, ali i sugrađane i sugrađanke Srbije koji iskazuju saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida.
Ignorisanje naših zahteva potvrđuje i nedostatak političke volje sadašnjih vlasti za suštinsku transformaciju društva, izgradnju trajnog i pravednog mira, dobrosusedskih odnosa i poverenja u regiji.
Genocid u Srebrenici je paradigma svih srpskih zločina - zločina počinjenih u naše ime. Srebrenica je, kao i Aušvic, najdublji etički problem. Sve dok se nastavlja sa poricanjem, relativizovanjem i zaboravom genocida, nastavlja se sa ponižavanjem žrtava, njihovog dostojanstva i bola preživelih.
I ovom mirovnom akcijom nastavljamo izgradnju živog spomenika žrtvama genocida u Srebrenici:
Memorijalni centar Potočari/Srebrenica u Beogradu: „Preseljenjem“ Srebrenice na Trg Republike u Beogradu, sa 8.372 imena žrtava genocida, želimo da upozorimo da se ne mogu zatvarati oči pred počinjenim genocidom, i da samo suočavanje sa njim može doprineti uspostavljanju političke kulture kažnjivosti zločina. Istovremeno, time se podstiče distanciranje društva u Srbiji od počinjenog genocida i to ne samo u pravnom smislu, već i u kulturi, nauci, umetnosti, obrazovanju, politici. Postavljanjem trajnog spomenika Beograd bi stekao status grada koji priznaje; grad koji se stidi svojih zločina - status postgenocidnog grada.
Pamtimo – Srebrenica – 8.372: Scenskom akcijom na Trgu Republike izražavamo naše saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida. I ovim činom ponavljamo da su ubijeni u genocidu u Srebrenici ostavili neizbrisiv trag u našim životima i da ćemo negovati pamćenje na njih.
Pamćenje i odgovornost: Saosećanje i solidarnost sa žrtvama genocida - zločina počinjenih u naše ime, izrazićemo odlaskom na komemoraciju/dženazu u Potočare/Srebrenicu, gde će 11. jula biti ukopano 175 posmrtnih ostataka žrtava.
Žene u crnom
Beograd, 10. jul 2014.
