Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Rasprava o knjizi Božidara Jakšića 'Smutna vremena'

U okviru internih tribina koje se u prostorijama Žena u crnom održavaju svake srede organizovana je 5. novembra rasprava o knjizi Božidara Jakšića Smutna vremena koja je ove godine objavljena u izdanju Mostarta iz Zemuna. To nije bila klasična promocija nego rasprava o toj knjizi u kojoj su u prvom redu učestvovale/i aktivistkinje i prijatelji/ice Žena u crnom koje/i su već ranije pročitale/i knjigu, bilo u celini bilo pojedine njene delove. Na raspravi o knjizi učestvovali su i sam autor (koji je već u više navrata sudelovao na našim tribinama sredom), kao i izdavač Dragan Stojković. Izdavač je dao opšti prikaz knjige (koja se sastoji od uglavnom već ranije objavljenih tekstova koji obuhvataju period od devedesetih godina prošlog veka pa do današnjih dana i u prvom redu problematizuju savremenu Srbiju), istakavši njene bitne vrednosti.

U razgovoru su učestvovali/e: Aleksandar Kraus, Dragomir Olujić Oluja, Marija Perković, Snežana Tabački, Staša Zajović, Miodrag Kapetanović, Jelena Marković i drugi/e. Samo da se spomenu neki naglasci iz rasprave: neki učesnici/e su smatrali da je Jakšićeva kritika modela realnoga socijalizma koji je bio uspostavljen u Jugoslaviji neprimereno oštra odnosno da on nedovoljno naglašava i pozitivne strane tog poretka. Postavilo se i pitanje da li se i na koji način Marksov analitički model iz 18. brimera Luja Bonaparte može primeniti na balkanske vladavine u drugoj polovini 20. veka, da bi se u raspravi razjasnilo kako se taj model prvenstveno može primeniti na neoliberalni divlji kapitalizam u novostvorenim balkanskim državama na kraju 20. i na početku 21. veka (pri čemu je naglašeno da su vođe naroda u tim državicama iznikli iz šinjela jednog maršala). Značajan je naglasak stavljen na Jakšićevu analizu kultivisanja podaničkog mentaliteta građana. Umesto preuzimanja rizika javnog delanja podanici praktikuju poslušnost prema vlasti a svoje nezadovoljstvo ograničavaju na privatno ogovaranje; ti mamurni podanici se samo povremeno razbude i postanu građani u pravom smislu reči. Takođe je naglašena važnost autorove analize statusa i kvaliteta društvenih elita (a to su oni delovi društva koji su i u politici i u kulturi odgovorni za duboku društvenu krizu i za haotično stanje u državnim institucijama).

Božidar Jakšić je iscrpno odgovarao na postavljena pitanja i primedbe, te razjasnio niz momenata kako iz svoje lične biografije, tako i onih koji su vezani uz kontekst pojave „smutnih vremena“ što su zadesila i Srbiju i ceo region, a sve to omogućuje produbljenije razumevanje tih zbivanja i autorovih kritičkih analiza.

Sonja Prodanović kritički je primetila da je autor isuviše oštro i po njenom sudu nepravedno svrstao Bogdana Bogdanovića na stranu bivšeg režima, ne uzimajući u obzir njegove zasluge, prvenstveno u sferi urbanističke politike i u kritici nacionalističkog i urbicidnog režima koji je došao na vlast nakon propasti socijalističke Jugoslavije. U naknadnoj diskusiji Sonja i Božo su razjasnili te nesporazume.

Diskusija je u celini pokazala neophodnost čitanja i promišljanja najboljih dela koja nam omogućuju razumevanje vremena u kome živimo i otvaraju prostor za osmišljavanje delovanja koje nudi perspektive izlaska iz tih naših „smutnih vremena“. A knjiga pod tim naslovom jedna je od najvrednijih priloga našem samoosvešćivanju.








Štampa   El. pošta