Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Ženski sud: feministički pristup pravdi

Prvi ženski sud na teritoriji Evrope, održan je u Sarajevu, od 07. do 10. maja 2015. godine, u organizaciji 10 ženskih grupa sa prostora bivše Jugoslavije (Pokret Majkle enklava Srebrenica i Žepa, Fondacija Cure, Sarajevo, Bosna i Hercegovina, Centar za žene žrtve rata, Centar za ženske studije, Zagreb, Hrvatska, Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima, Kotor, Crna Gora, Savet za rodnu ravnopravnost, Skopje, Makedonija, Ženski lobi, Ljubljana, Slovenija, Centar za ženske studije i Žene u crnom, Beograd, Srbija).

Žene u crnom su tokom svih pet godina bile nositeljke programskih aktivnosti Ženskog suda.

Ženskom sudu je prethodila pres konferencija (7. maja). Pres konferencija je održana u Bosanskom kulturnom centru, a na njjoj su govorile članice Organizacionog odbora Ženskog suda (Kada Hotić, Staša Zajović, Jadranka Miličević, Ljupka Kovačević i Rada Borić). Na konferenciji je bilo reči o: o celokupnom procesu organizovanja ŽS, o feminističkoj etici brige i odgovornosti u radu sa svedokinjama, o feminističkom pristupu pravdi, učincima ŽS, estetici otpora ŽS itd.

Ženski sud je počeo mirovnom uličnom akcijom Žene zajedno za pravedan mir. Marš se odvijao glavnim gradskim ulicama, a u njemu je učestvovalo više stotina žena.

Uveče je Bosanskom kulturnom centru bilo svečano otvaranje, na kome su govorile članice Organizacionog odbora Ženskog suda (Munira Subašić i Staša Zajović), kao i naše međunarodne drugarice, odnosno članice Međunarodnog savetodavnog veća (Šarlot Banč/Charlotte Bunch, Marieme Heli Lukas/Marieme Helie Lucas i Marta Druri/Marta Druri).
Potom je izvedena umetničko-aktivistička scenska akcija „Pamćenje – Solidarnost – odgovornost“, prilikom koje je održan i minut ćutanja za sve žrtve rata, kako na prostoru bivše Jugoslavije, tako i svuda u svetu.
Takođe je otvorena i izložba „Pamćenje – Solidarnost – Odgovornost“, koja se sastojala od umetničko-aktivističkih artefakata (fotografija uličnih akcija, pozorišnih predstava, itd) koji svedoče o estetici otpora (antiratnog, feminističkog, antimilitarističkog) Žena u crnom i kolektiva angažovane umetnosti.

U Bosanskom kulturnom centru 8. i 9. maja održano je pet sesija svedočenja žena, kako o pretrpljenim zločinima i nepravdama, tako i o otporu žena.

Svedočenja svedokinja su bila podeljena u pet sesija:
- Rat protiv civila (etničko/militarističko/rodno nasilje) – 11 svedokinja
- Žensko telo – bojno polje (seksualni zločini u ratu) – 4 svedokinja
- Militarističko nasilje i otpor žena – 7 svedokinja
- Etničko nasilje – 8 svedokinja
- Ne/objavljeni rat (socioekonomski zločini nad ženama) – 6 svedokinja

O ovim zločinima je svedočilo 38 svedokinja iz svih zemalja bivše Jugoslavije (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, Slovenija i Srbija). Svedokinje su govorile o individualnom iskustvu koje odražava iskustva velikog broja žena. Te svedokinje su prošle kroz proces organizovanja Ženskog suda, aktivno učestvovale u kreiranju svih programa i učestvovale su u konačnom odabiru svedokinja – postale su subjekti celokupnog procesa. Tokom ovog procesa stvorena je snažna mreža svedokinja za Ženski sud, to je solidarna zajednica žena, izvan i iznad državnih podela i granica...

Nakon svake od sesija svedočenja, saradnice ŽS tumačile su na osnovu svedočenja žena širi politički, vremenski i prostorni kontekst izvršenja zločina i nasilja.

U ovom radu je učestvovalo 12 saradnica ŽS/ekspertkinja: Rada Iveković, Vjolca Krasnići, Renata Jambrešić Kirin, Miroslava Malešević, Snježana Milivojević (za rat protiv civila i etničko nasilje) Marijana Senjak i Gabi Miškovski (za seksualno nasilje u ratu), Staša Zajović, Snežana Obrenović i Bojan Aleksov (za militarističko nasilje), Tanja Đurić Kuzmanović i Senka Rastoder (za ekonomsko nasilje), od kojih je polovina učestvovala u direktnom radu na sastancima sa potencijalnim svedokinjama, a tokom petogodišnjeg procesa pripreme organizovanja Ženskog suda.

U okviru Ženskog suda održani su 8. i 9. maja uveče susreti „Snaga internacionalističke ženske solidarnosti“ na kome su govorile: Naila Aješ/Naila Ajesh (Gaza, Palestina), Lili Traubman/Lily Traubman (Žene u crnom, Izrael), Nora Kortinas/Nora Cortinas (Majke s Majskog trga, Argentina).

Poslednjeg dana rada Ženskog suda, Međunarodno sudsko veće, sastavljeno od 7 osoba. Međunarodno sudsko veće sastavljeno od eminentnih regionalnih pravnih stručnjakinja, istoričarki, mirovnih aktivisktinja ( Vesna Rakić Vodinelić, Gorana Mlinarević, Latinka Perović, Vesna Teršelič) i međunarodnih (Charlotte Bunch, Diana Otto, Kirsten Campbell) izrekle su preporuke i odluke na osnovu svedočenja žena a u skladu sa feminističkim modelom pravde. Ženski sud ne izriče krivične sankcije, ali ustanovljava nove vidove kažnjivosti: zločin protiv mira, političku odgovornost država u bivšoj Jugoslaviji, pre svega Srbije, koje su organizovale zločine, intelektualnih elite su podržavale rat, mediji su raspirivali sukobe, ratne profitere, međunarodne institucije koje nisu sprečile sukobe... Tekst odluka i preporuka će biti dostupan uskoro svim učesnicama ŽS.

Tokom završne sesije “Idemo dalje – uvek neposlušne” sve svedokinje, stotine učesnica popelo se na pozornicu, označavajući simboličko kreiranje istorije odozdo, snagu alternativne moći žena-subjekata novog modela pravde, rušenje dominantnih narativa o ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

Ženski sud je pratio i umetnički program. Angažovani umetnički kolektivi (Multimedijalni centar/Led art/ Art klinika, Novi Sad, Dah teatar, Act Women, Škart, Beograd), Grupa za video aktivizam Žena u crnom, kao i pojedinke (Marija Aranđelović, Marija Vidić, Jelena Marković, Vahida Ramujkić i druge/i). Ovaj umetničko-aktivistički tim, zajedno sa svedokinjama, osmišljavao je ceo umetnički program – izložbe, scenske akcije, performanse tokom Ženskog suda.

Ženskom sudu je prisustvovalo više od 500 osoba iz svih zemalja bivše Jugoslavije, ali i iz: Argentine, Alžira, Palestine, Izraela, SAD, Španije, Italije, Švedske, Austrije, Belgije, Velike Britanije, itd.

O procesu organizovanja Ženskog suda, možete pročitati u sledećim knjigama, kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku. Takođe prilažemo i autorske članke, koje su nam poslale, kako učesnice ŽS, tako i novinarke:
Andrea Oskari Rossini - itlijanski
Andrea Oskari Rossini - prevod
Karima Bennoune - engleski
Karima Bennoune - prevod
Marieme Helie Lucas - engleski
Marieme Helie Lucas - francuski
Marieme Helie Lucas - španski
Marieme Helie Lucas - prevod
Vjollca Krasniqi - engleski
Vjollca Krasniqi - prevod
Jelena Čaušević
Jasmina Tešanović - engleski
Jasmina Tešanović - prevod
Nidžara Ahmetašević
APOYAMOS EL TRIBUNAL DE MUJERES DE SARAJEVO
WE SUPPORT THE WOMEN´S COURT OF SARAJEVO
Podržavamo Ženski sud


Štampa   El. pošta