Razgovor sa aktivistkinjama i aktivistima iz Španije
U organizaciji Žena u crnom i Centra za kulturnu dekontaminaciju,
6. jul 2015. u 18h
Informacije o Podemos-u (Možemo), različita viđenja Podemos-a, političke partije izrasle iz M-15 – Indignados/Ogorčeno, pokreta masovnih građanskih protesta nastalog 2011. godine. Podemos je na poslednjim lokalnim izborima u Španiji (maj 2015.) osvojio veliki broj glasova u celoj zemlji. O Podemos-u, novoj političkoj platformi u Španiji, kao i drugim pitanjima u vezi sa političkim, društvenim, ekonomskim kontekstom u Španiji govorile/i su:
Martin Alonso Zarza – Santander (Kantabrija), profesor filozofije u srednjoj školi, sad je penzioner, doktorirao je političke nauke. Bavi se pitanjima nacionalizma, pitanjima identiteta, a poslednjih godina problemom nametnutim merama štednje neoliberalnog kapitalizma.
Jolanda Roullier - Santander (Kantabrija, Žena u crnom, prevoditeljka, profesorica francuskog jezika.
Konća Martin (Concha Martin) – Madrid, aktivistkinja Žena u crnom, Pokreta za prigovor savesti na vojne troškove, pokreta 'Indignados'
Marija de las Montanjas (Maria de las Montanas) - Sevilja, aktivistkinja Žena u crnom, pokreta 'Indignados'
Konća de Sena (Concha de Sena): Madrid, aktivistkinja Žena u crnom, sindikalistkinja
Almudena Olmo: Madrid, aktivistkinja Žena u crnom, Pokreta za prigovor savesti na vojne troškove, pokreta 'Indignados'
Milagros Garate: Santander (Kantabrija), profesorica u penziji, 1994. godine radila je kao volonerka sa izbeglicama kraj Splita, a sada radi sa imigrantima koji su izloženi kršenju ljudskih prava u mojoj zemlji.
Dolores Lola Robles- Madrid: aktivistkinja Žena u crnom i pokreta 'Indignados'
Razgovoru u dvorištu CZKD-a je prisustvovalo preko šezdeset (60) osoba- aktivista/kinja raznih društvenih pokreta, akademske zajednice, političkih partija.
Susret su moderirale: Marijana Stojčić i Staša Zajović, aktivistkinje ŽuC-a.
Kako je nastao pokret Indignados, iz čega je izrastao Podemos, o poslednjim izborima u Španiji...
Odlučili da zaposednemo sve trgove, ne samo u Madridu, već u celoj zemlji...
Nepoverenje u lidere i liderstvo, u monolitnost mišljenja, ključna stvar za našu politiku...
Ne, nećemo da plaćamo ovu krizu, nismo mi proizveli krizu, već oni...
Almudena: Objasniću vam kako se od 2011. godine razvijao pokret Indignados - pokret ogorčenih žena i muškaraca. U Indignadosu su se uključili ljudi iz partija, ljudi van partija, obični ljudi, i odlučili smo da je naše zborno mesto gradski trg. Počeli smo na najvećem trgu u Španiji – Puerta del Sol, a onda smo odlučili da zaposednemo sve trgove, ne samo u Madridu, već u celoj zemlji. Zajednički imenitelj ove platforme su feminizam, stambena politika, javne službe, politika zapošljavanja... Okupljali smo se u kružocima. Kako je tada u državi Španiji došlo do kresanja socijalnih usluga i davanja, i tim temama smo se najviše bavili.
Ta blistava akcija dovodi do pokretanja velikih talasa – Mareas/plima unutar kojih se građanstvo bavilo sledećim pitanjima: zdravstvo, socijalna politika, stanovanje, i to je ono što mislim da spada u goruće probleme našeg naroda. Naš osnovni moto je bio “mi nećemo ovu krizu platiti”. Na žalost, platili smo je.
Mi nikada nismo prestali da radimo. U tim debatama smo usaglasili da moramo da utičemo na korenitu promenu institucija, da menjamo ustav i izborni sistem. Da potpuno promenimo raspored političkih snaga u našoj zemlji. To je debata o ustavotvornom procesu, to je naš srednjoročni plan.
Postavilo se pitanje kako da zavladamo političkim institucijama u svom okruženju? Morali smo da imamo savezništvo sa građanstvom u predgrađima. Morali smo da napravimo savezništvo kako bismo okupirali te institucije, i takav način rada čini jedan deo pokreta Indignados.
Drugi deo pokreta se bavi sledećim pitanjem – kako zauzeti centralnu valst, pretvoriti se u političku partiju i 2014. godine nastao je Podemos.
Dakle, imamo dva polja delovanja:
1. Horizontalni rad - rad sa društvom u okruženju, u predgrađima, to je rad sa bazom i
2. Politički rad u užem smislu - parlamentarna borba.
Tako se 2015. godine predstavio Podemos na evropskim parlamentarnim izborima, i sada u maju, na lokalnim izborima. U maju smo napravili koalicije, mnoge koalicije, i Podemos je uspeo da porazi u mnogim gradovima vladajuću partiju-PP/Partido popular/Narodnu partiju.
Veoma je važno za Podemos pravljenje mnogih koalicija. Takođe smo odlučili da na izborima ne učestvuju poznate osobe, već anonimne, nepoznate. Naime, nepoverenje u lidere i liderstvo, u monolitnost mišljenja, ključna stvar za našu poltiku. Uskoro ćemo imati parlamentarne izbore u Španiji, pitanje je šta će se desiti, ali ono što znamo jeste - da se može i to je moto Podemosa.
Konća Martin: Iako je narodnjačka vladajuća partija (PP) naveliko pričala o iskorenjivanju korupcije, nikada nismo saznali koliko je bilo malverzacija, afera, niti je tačno utvrđeno koliko je sama PP učestvovala u tome, a učestvovala je u gotovo svim aferama. Istovremeno, politika je dovela da sužavanja radnih prava u Španiji, do kresanja socijalnih davanja. Ono što smo prvo izbacile kao svoj moto jeste bilo to “ne, nećemo da plaćamo ovu krizu, nismo mi proizveli krizu, već oni…”
Indignados su novi politički subjekt...
Indignados je jako otvoren pokret, protočan je, mi ne prestajemo da stalno preispitujemo svaku stvar...
Martin Alonso: Indignados svedoče o izrastanju novog političkog subjekta, može se uporediti sa arapskim prolećem, reprodukuju se ti slični oblici otpora. Stopile su se tri krize u Španiji i omogućile nastanak Indignados:
1. Kriza političkih partija - zbog toga što je levica preuzela neoliberalni program na planu ekonomije i time stavila na dnevni red pitanje postojanja političkih partija. Mislim da se od pada Berlinskog zida nije pojavila levica, delotvorna levica kao odgovor na sadašnje stanje, niti su to bile levice u istočnom bloku niti su to španski socijalisti (PSOE-Socijalistička radnička partija Španije).
2. Politika štednje - dovela je do umiranja države blagostanja, i time se približila modelu SAD-a.
3. Kriza moralnog poretka - za koju smatram da je ozbiljnija od dve prethodne. Ova kriza se ispoljava na dva načina – finansijska elita je korumpirala sve ostale sfere političkog života, a to je dovelo do ekstremnog individualizma, potrošačkog mentaliteta, gubljenja solidarnosti. Dovelo je do delegitimacije postojećih političkih aktera, i tako je bilo lakše pokretu kao što je Indignados da upadne u prazan prostor političkog života.
Veliki je izazov pred ovim pokretima: kako da se organizuju a da ne ponove istu grešku u koju su već odavno upale vladajuće strukture? Kako napraviti modele vlasti koja ne zloupotrebljava moć? Indignados je jako otvoren pokret, protočan je, ja sam samo jedan od tih glasova i mi ne prestajemo da stalno preispitujemo svaku stvar.
Marinaleda – liberterski grad u kojem vlada socijalna jednakost, internacionalistička solidarnost...
Marija, Sevilja: Želim da vam prićam o malom gradu na 80 km od Sevilje. To je čuveno libertersko mesto Marinaleda. Ima 2800 stanovnika, ruralni je kraj. To je grad koji je sačuvao duh i logiku sa početka pokreta Indignados. U pitanju je skupštinski način organizovanja. Još 1979. godine lokalni profesor istorije, inače sindikalac (Sanćes Godriljo/Sanchez Gordillo), tada je imao 25 godina i odlučio je da se kandiduje na lokalnim izborima, i pobedio. Njegov model od tada, do danas je isti – svi ljudi su jednaki, svi su socijalno jednaki. Sve odluke se na ovim skupštinama (asambleas) donose zajednički. On je napravio socijalne stanove koji su svi zajedno gradili, svi plaćaju istu mesečnu ratu kredita, i on živi u istoj takvoj, solidarnoj kući. To je siromašni deo Španije, sa siromašnom zemljom i oni su odlučili da zaposednu posede latifundista, koji ih nisu ni obrađivali, a zauzeli su i napuštene vojne i policijske poligone.
Sa takvim sistemom, koji su održali, oni 2008. nisu osetili krizu i dalje imaju platu od 1200 evra, jedan od njih je izabran u parlament EU, ali se on toga odrekao. Rekao je da ga više zanima da radi u svom selu, nego u Briselu. Na primer, ceo grad učestvuje u akcijama intenacionalne solidarnosti.
On ponekad pravi performanse, kojim skandalizuje javnost. Na primer organizuje akcije “danas krademo u tom i tom supermarketu” i ukradeno nose ljudima koji nemaju novaca da kupe ono što im treba, a njih same često hapse. Naravno, ima onih koji smatraju da su ludaci, i onih koji ih slede. Sanćez Gordiljo, tako se zove gradonačelnik Marinalede.
Učešće sindikata u državnim institucijama ubilo njegovu revolucionarnost...
Comisiones obreras (Radničke komisije) su najjača sindikalna centrala u Španiji, tu su I anarhistički sindikati...
U Španiji ima jako puno sindikalistikinja i sindikalaca, koji su borbeni, koji se zaista bore za radnička prava...
Konća de Sena: Ja mislim da je biti sindikalistikinja, danas u Španiji, baš žalosno. U svojim počecima taj je sindikat bio borben, revolucionaran. A mislim da je učešće sindikata u državnim institucijama ubilo njegovu revolucionarnost.
Ipak, ima jako puno sindikalistikinja i sindikalaca, koji su borbeni, koji se zaista bore za radnička prava. Neki od naših lidera su učestvovali u korupcionaškim aferama. Pogubno je bilo da se otkrije učešče sindikalista u korupciji, i onda se to širi na ceo pokret, iako svega mali broj učestvuje u aferi, ali to ruši ugled celog pokreta.
Uprkos tim problemima, Comisiones obreras (Radničke komisije) su najjača sindikalna centrala u Španiji i dalje. Naravno, ima i drugih sindikalnih organizacija, i ponekad nastupaju skupa.
Sada ću govoriti o manjim sindikatima. Postoje manji anarhističkih sindikata, ali postoji i fenomen nastajanja takozvanih “žutih sindikata”. To su korporativni, desničarski sindikati, koji štite interese vlasnika a ne radnika.
Nama koji radimo u sindikatima, kao funkcioneri, pruža nam se mnogo prilika da nas korumpiraju, i nije ni lako se odupreti, to jeste plodno tle za korupciju. Mi koji nemamo baš jako visoke pozicije u sindikatu, i mi koje smo sindikalke u samim preduzećima, i nemamo veze sa onima “gore”.
Da bude jasno, ne govori se ovde o velikom broju korumpiranih funkcionera, naprotiv, reč je o malom broju. Ali se svejedno time ruši ugled sindikata.
Želim reći da je EU dala pare za edukaciju radnika, taj novac je poslužio za održavanje sindikalnih centrala, jer nisu imali drugi način da održe, a to jeste bilo na uštrb radničkog obrazovanja. Ali nije poznat drugi slučaj.
Istovremeno, EU je davala ogromna sredstva za obrazovanje menadžmenta u preduzećima,i tu se desilo da su te ogromne pare, koji su dobili ljudi koji već imaju velike plate, strpane u privatne džepove.
U Španiji je mnogo novca kolalo godinama, i nema gore stvari i perverzije koja ljude degenerira od novca.
U mojoj sindikalnoj istoriji, imala sam dve putanje, volonterke, i profesionalke. Bilo je mnogo lepše kada sam bila volonterka sindikata pod diktaturom Franka.
Pitanja publike:
O horizontalnoj strukturi Podemosa: da li se profesionalni političari interesuju i pribiližavaju Podemosu i da li to može biti opasno po Podemos? (Dragan Stojković, Republika, MostArt)
Martin: Mala je šansa da se tradiconalni političar, sa tradicionalnim poimanjem moći uključi u Podemos jer su to suprotstavljenje politike. Podemosu prilaze bivši članovi Socijalističke partije/PSOE, jer su razočarani strukturama, oni imaju jasnu ideju o neponavljanju već jednom propalog političkog angažmana.
Delotvoran je uticaj Podemosa na tradicionalne partije, i one preuzimaju jezik i terminologiju od Podemosa u strahu od gubitka vlasti. Svakodnevni problemi su im postali konačno tema, i to je dobro. Drugi je problem to što žele da eliminišu Podemos iz političkog života, demonizuju ih, kao neprijateljsku, antisistemsku tvorevinu, izvrću ono što Podemos govori, da je Podemos pokret totalitarizma, da će uništiti demokratiju u Španiji što je besmisleno, jer demokratije već nema u Španiji, vlast vodi Trojka: MMF/Međunarodni monetarni fond, ECB (Centralna evropska banka) i Evropska komisija/EK.
Bez obzira kakav rezultat postigao Podemos u novembru 2015. na parlamentarnim izborima, on je već izazvao potres, i više se ne može voditi dosadašnja politika u Španiji...
Lola: Moram reći da Podemos nije pobedio samo u velikim gradovima, već i u malim mestima na izborima za EU parlament. Taj strah koji je proizvela pobeda Podemosa ispoljava se i kao demonizovanje u velikim gradovima.
Takođe, postoji i pokret desnice iz Katalonije, koji je trebao da parira Podemosu, instalirala ga je PP (Narodnjačka partija na vlasti), dobili su ogromne pare od krupnog kapitala, i mogli su svuda izaći na izbore. Istovremeno, Podemos se finansirao preko zajmova od ljudi koji su nudili novac. Ta lista zajmova je bila javna, a taj novac je vraćen ljudima.
Bez obzira kakav rezultat postigao Podemos u novembru 2015. na parlamentarnim izborima, on je već izazvao potres, i više se ne može voditi dosadašnja politika u Španiji.
Konća de Sena: Da vas podsetim – kada govorimo o dobrom uspehu Podemosa na lokalu, važno je reći i da su pobedili, u koalicijama, u tri najveća grada u Španiji – Madrid, Barselona i Valensija. Kao i u nekim drugim većim gradovima.
Pitanje: Kako će reagovati ‘Trojka’ ako pobedi Podemos?
Konća de Sena: Ja mislim da bi Trojka dobila višestruki infarkt. Hoću da budem optimistkinja, ne znam da li Podemos može da osvoji vlast...
Martin: Trojka nikako ne bi volela da Podemos dođe na vlast. Videćemo kako će Trojka da reaguje na situaciju u Grčkoj, potom u Španiji.
Ono što može da izađe kao opasno jeste simbioza nacionalizma i neoliberalizma, i to je najveća opasnost po Evropu. Opasan je uspon desničarskih partija. Samo pre deset godina je Hajder u Austriji bio usamljen slučaj, a danas ih ima mnogo. Postoji ozbiljna spona između neoliberala i desničarskih lidera u Evropi. Oni mogu da izazovu oluju protiv emancipatorskih, levičarskih pokreta u Evropi.
Pitanje: Kako vidite proces raspada SFRJ? (Sonja Prodanović, Republika, ŽuC)
Martin: Mnogo smo lekcija izvukli iz raspada SFRJ. Jedan deo levice je kritikovao samo NATO pakt, a nikada Miloševića, što je pojednostavljenje problema. Mnogi od njih zato nisu ni izvukli lekciju iz raspada SFRJ.
Ono što smo ipak naučili, a važno je za pokrete koji nastaju u Španiji, naime, separatistički pokreti u Španiji su opali, nisu bili onog inteziteta kakvog smo očekivali.
Konća de Sena: Najvažnija lekcija iz raspada SFRJ je upravo pogubnost nacionalizma, i ne razumem nikako levičarski nacionalizam, koji je ne malo raširen. Nacionalizam, za mene, nema veze sa emancipacijom naroda, on nije oslobodilačka ni emancipatorska ideja.
Pitanje: Kakve su veze Podemosa sa sindikatima u zemljama severne Evrope? Kažite nam nešto o razlikama u položaju radničke klase širom Evrope. Na primer, radnik Simensa, misli da je zaradio penziju od 3.000 evra i veruje da Cipras mu tu nešto krade... Da li se Siriza i Podemos mogu širiti Podemosa van Mediterana? (Bojan Aleksov, istoričar)
Konća de Sena: Od kako je postao partija, ne mogu reći kakve je odnose Podemos uspostavio sa sindikatima u severnoj Evropi.
Mogu da kažem kao sindikalistkinja da su odnosi između sindikata juga i severa veoma teški, nekad suprotstavljeni, kao i u pogledu posledica krize na nas radnike.
Sindikati na severu ne razumeju da moraju da nešto moraju da izgube od svog suverniteta, i da je nužno da se ustanovi minimalni zagarontovani dohodak. Oni se boje, imaju visoke plate u odnosu na ostale, i ne žele da ostanu bez njih.
Martin: To je u vezi sa onim što sam pominjao o uticaju nacionalizma. Problem je nacionalna država. Ovo je kao da smo opet u Evropi 1914. godine, i opet je na delu sukob radnika i elite svake države, i opet je postavljeno pitanje lojalnosti eliti svoje države, ili ćemo birati klasnu solidarnost. To je problem koji nije nezrazrešiv, ali se moramo njime baviti, moraju se praviti savezi na klasnoj solidarnosti.
(Priredile: Marija Perković i Staša Zajović)
Pokret 15 – M: Indignados/Ogorčeni
„Pokret 15 – M“/Indignados se vezuje za mirne demonstracije koje su počele u celoj Španiji, u vreme održavanja lokalnih izbora 15. maja.Tada su prvenstveno mladi, a potom građani/nke svih dobi izašli na ulice, bojkotujući izbore. Na ovim izborima izgubila je vlast PSOE i njen lider, Zapatero. Pokret se zove Ogorčeni/Indignados zbog nezadovoljstva i ogorčenosti parlamentarnom demokratijom i ekonomskim problemima, posebno visokom stopom nezaposlenosti među mladima (oko 43%).
Pokret Indignados čine obični ljudi, obrazovani i neobrazovani, iz svih socijalnih slojeva; to su najvećim delom građani/nke koji već odavno smatraju da je politička klasa jedan od najvećih problema u Španiji, ali i šire. Oni/e su saglasni da je u krizi parlamentarna demokratija, da moć korporacija i finansijskog kapitala direktno dovodi do smanjenja javne potrošnje, sve veće ugroženosti socijalnih prava i rasta siromaštva.
Pokret Indignados je oblik direktne demokratije, trgovi postaju mesta građanskih skupština, gde građani direktno donose odluke na plenumima o raznim segmentima života, nema ni lidera pokreta, a partijskim liderima nije dozvoljeno da govore i propagiraju svoju ideologiju. Pored socijalnih problema Indignados su jasno protiv rasta vojnih troškova, naoružanja, militarizacije.
Indignados zahtevaju duboke promene, smatraju da su političari u rukama bankara, da savremena demokratija ne funkcioniše i da mora da pretrpi korenite promene.
Odlike ovog pokreta su i: nenasilje i upornost (“vamos lentos porque vamos lejos” (Idemo polako zato što idemo daleko'); kapilarnost i horizontalnost - na hiljade mesta građani zajedno promišlja-ju/razmišljaju o tome “šta činiti?”; uzajamna podrška i solidarnost prema siromašnima, imigrantima, zajednička proizvodnja alternativa putem kolektivne refleksije, razmene, rasprave... Pokret Indignados je i dalje aktivan u celoj Španiji.
Pokret 15-Oktobar 2011: Internacionalizacija nenasilnog bunta i solidarnosti...
Pokret Indignados/Ogorčeni nastao je u Španiji 15. maja 2011. godine. Za samo pet meseci proširio se po celom svetu a 15. oktobar je doživeo „svetsku slavu“.
Pokret 15-M je uspeo da internacionalizuje protest: „izvezao“ je protest po celom svetu: Japanu, Sidneju, Kuala Lumpuru, Buenos Aires, u svim glavnim evropskim gradovima. Ukratko, 15. oktobra protest je organizovan u 951 grada u 82 zemlje.
Po prvi put u svetu neka građanska inicijativa uspela je da koordinira globalnu akciju – globalni odgovor na finasijsku krizu koja se ispoljava kao svetska ekonomska i društvena „depresija“. Zahtevi ovog pokreta uživaju simpatije najvećeg dela javnosti koja podnose ogromne žrtve zbog nejednake raspodela bogatstva.
U Španiji su ljudi protestovali u 80 gradova i to pod sloganom „Ujedinjeni u globalnoj promeni“ – protestujući protiv političara, banaka, finansijskog kapitala, kresanja troškova za obrazovanje i zdravstvo, kao i protiv nezaposlenosti.
U Madridu se, na čuvenom trgu Puerta del Sol, okupilo se pola miliona ljudi, u Barseloni 400. 000 ljudi, u Londonu i Frankfurtu više hiljada. Uglavnom su protesti svuda prošli bez nasilja sem u Rimu i Njujorku, gde je došlo do sukoba između policije i demonstranata.
Čudo u Marinaledi: „Neka kapitalisti plaćaju ovu krizu“
Oko dvesta aktivista sindikata SAT (Andalužanski radnički sindikati) 15. avgusta 2012. predvođenih Huan Sanćes Gordiljom (sindikalistom i gradonačelnikom Marinalede, poslanikom IU/Ujedinjene levice u pokrajinskom parlamentu Andaluzije) preuzeli su odgovornost za krađu, tj. eksproprijaciju izvršenu u više supermarketa u Sevilji. U ime organizatora akcije Sanćes je rekao: „Ovo je čin eksproprojacije, neka ovu krizu plaćaju kapitalisti’. Kasnije su namirnice podelili narodnim kuhinjama i najsiromašnijim građanima Sevilje. Narednih dana aktivisti istog sindikata su sličnu akciju su izveli u još nekim gradovima u Andaluziji (Kadis), policija se spremala da ih hapsi, ali građani su to sprečili, a uprava supermarketa je poklonila sve što su sindikalisti nameravali da ’prisvoje’. Svakodnevno raste broj osoba, pre svega aktivista sindikata i levičarskih udruženja, koje, u znak solidarnosti sa inicijativom i ogorčenosti zbog najavljenih hapšenja, sebe prijavljuju policiji (autoinkulpacija). Oni/e smatraju da je „krađa“ nenasilni i simbolički čin građanske neposlušnosti protiv socijalnih nepravdi. Prema informacijama od januara 2013. zbog ovih akcija pokrenute su krivične prijave protiv 500 sindikalista/kinja, ali svi izražavaju neposlušnost pred sudijama – odbijaju da govore i sudije ne znaju šta će sa njima!
Marinaleda se nalazi 110 km od Sevilje, a 90 km od Kordobe. Od kada je Sanćes Gordiljo gradonačelnik (1979.) Marinaleda nikad nije imala nijednog nezaposlenog. Do tada se 90% zemljišta nalazilo u rukama 2% bogatih robo/vlasnika, a od 1976. narod u Marineledi (oko 3000 ljudi) se organizovano i svakodnevno borio i u tim borbama je uvek bio Sanćes Gordiljo i na ogroman pritisak vlasti su morale da im ustupe 1 200 hektara kao ’narodno vlasništvo’, stvoreno je 8 zadruga, svi u gradiću su se zaposlili, svi primaju istu platu (oko 50 eura dnevno), međusobno se pomažu...Onima koji dolaze ili nemaju stan, iz/daju im se socijalni stanovi i to po ceni 15 eura mesečno ii na isti iznos kredita na 60 godina! Takođe su vrata Marinalede širom otvorili imigrantima, integrisali ih, nikada od 1979. nije bilo nijednog čina nasilja protiv imigranata.
Gradonačelnik Gordiljo (1952.) je inače doktor antropologije, živi u Marinaledi sa svojom ’sentimentalnmom drugaricom’ koja je nadničarka.
Tokom jeseni i zime 2012. i početkom 2013. nastavljene su zajedničke akcije Pokreta 15-M i radničkih sindikata, kako u Andaluziji tako i u drugim delovima Španije. Po poslednjim informacijama (kraj januara 2013.) popularnost sindikatu SAT, koji premašuje 20 000 članova; sredstva skupljaju članarinom, kao i koncertima jer najpoznatiji pevači/ce i uopšte umetnici/e bliski idejama SAT-a, besplatno pevaju i tako pomažu ove sindikate i ceo pokret.
Marinaledu smatraju ’komunističkom’ i/ili ’anarhističkom’ zajednicom.
„Nas inspiriše i Gandijeva nenasilna borba i nikad nećemo prestati da uznemiravamo vlast“, kaže Diego Kanjamero/Diego Canamero, sindikalni lider SAT-a.
(Priredila: Staša Zajović)
