18.jul 1998. – 18.jul 2017.
Na groblju Orlovača, nadomak Beograda, danas je održan pomen srpskim civilima, nad kojima su izvršeni ratni zločini u Orahovcu, na Kosovu. Na ovaj dan, 1998. god., na prostoru opštine Orahovac i u okolnim selima, Retimlje, Opteruša, Zočište i Velika Hoča, desio se oružani napad Oslobodilačke vojske Kosova na srpske civile, kada je ubijeno pet ljudi, a 35 muškaraca oteto i ubijeno, dok je svo srpsko stanovništvo iz sela Retimlje i Opteruša proterano. Inače, u Orahovcu i okolini je, tokom jula 1998. god., više od 100 ljudi odvedeno je u logore, a na mestu su ubijeni ili oteti i kasnije likvidirani ukupno 47 ljudi. U nekim porodicama je ubijeno mnogo članova, poput porodice Kostić, 14 njenih muškaraca. Do sada su pronađeni posmrtni ostaci 40 žrtava, od toga 28 u pećini Volujak aprila 2005. god., a maja iste godine i ostaci 12 žrtava, u masovnoj grobnici Mališevo, nedaleko od Orahovca. Identifikovano je ukupno 36 žrtava, među njima i posmrtni ostaci trojice Roma iz Orahovca.
Žene u crnom su prisustvovale komemoraciji i položile venac sa natpisom „Pamtimo zločine u Orahovcu“. Prišle su porodicama žrtava, majkama, sestrama, kćerima, suprugama, sinovima, braći, kao i prethodnih godina. Bile su tu da čuju, vide, osete, prime, daju, upute, ukažu, podrže porodice, naročito u njihovim zahtevima za utvrđivanjem svih činjenica o ovom zločinu i privođenjem svih počinilaca pravdi.
Uz porodice, u ovom za njih najtužnijem danu i danu sećanja na najmilije, državnih zvaničnika i medija nije bilo, a ni onih koji su ružili akciju Žena u crnom na Trgu Republike, posvećenu srebreničkim žrtvama. Da, očigledna je bila činjenica da nema onih kojima su svakodnevno „usta puna Kosova“, „Kosovo, srce Srbije“, „Kosovo, srpska Sveta zemlja“, „Kosovo, Zemlja naših predaka“, „Kosovo, neodvojivi deo Srbije“. Srpski junaci i heroji, novog srpskog tipa, ne behu danas na groblju Orlovača, ne videše suze porodica, ne zaplakaše sa njima, za žrtvama, ne čuše njihove vapaje za istinom i pravdom.
Doživljaji, koje su sa ovog mesta ponele Žene u crnom, govore jezikom ženske saosećajnosti, razumevanja, solidarnosti i odgovornosti.
“Hodamo prema grobnim spomenicima žrtava, oko kojih su okupljene porodice, vidim baku Petru, njoj i prilazim. Pozdravljamo se i ćutimo. Pričamo i razumemo se. Za mene je bilo veoma važno što su nam se baka Petra i njena ćerka Olgica zahvalile što pošutujemo njihove žrtve. Takođe, razgovarala sam sa profesorom iz Orahovca. Preneo mi je da u Orahovcu živi 300 Srba. Sa komšijama nemaju nikakvih problema, nikad ih nisu ni imali. Po njegovim rečima, ovi odozgo(Beograd) počnu da vode politiku preko naše grbače“ (Staša)
“Krenula prema baki, majci kojoj su ubijena dva sina. Nakon toga, pred drugim spomenikom upoznala sam Stanu, mladu ženu, koja je stajala pred spomenikom svog oca. Zahvalile su nam se na podršci. (Marija)
„Dirnuo me je plač bake Petre na grobovima njenih sinova, njena upitanost nad čijim kostima plače i njena nada da su sinovi možda živi i da će se možda vratiti. (Milka)
„Pomoglo mi je to što sam porodicama rekao da sam iz Obića, sa Kosova. Tako sam otvorio priču među nama. Pogodila me je ubeđenost bake da će joj se sinovi vratiti, da su, možda, negde u inostranstvu. Takođe, i sudbina 12-godišnjeg dečaka iz Orahovca.“ (Stefan)
“Bakina priča o zarobljeništvu od 24 sata me je rastužila. Kritikovala je državu, njenu pasivnost i hladnokrvnost. Policiju iz Prištine je molila da joj kažu nešto o njenim sinovima. Ona ih je, kako je rekla policiji i nama danas, žive ispratila.“ (Mina)
“Upoznala sam na Orlovači mladu devojku, Stanu. Stanin ujak, rođeni brat njene majke, poziva državu da mu omogući penzionisanje zbog invalidnosti usled povreda od nagazne mine. Država ga dugo odbija.“ (Ivana)
„Drago mi je da sam sa vama danas bila na Orlovači. Bilo bi mi važno da čujem njihove životne priče.“ (Ljilja)
„Članovi porodice žrtava smatraju da su njihove priče i gubici najmilijih, kao i patnje i boli, nebitni državi. Smatraju da obe strane zarađuju na njima. Mlađi misle da će se zahvaljujući Specijalnom sudu otvoriti put ka istini i ostvariti neka pravda. Stariji i muški članovi porodica su sigurni da Specijalni sud neće imati nekih rezultata.“ (Snežana)
S poštovanjem prema dostojanstvu žrtava i njihovim porodicama,
Snežana Obrenović uz podršku:
Marija Kovačev, Novi Bečej,
Milka Rosić, Leskovac,
Stefan Milosavljević, Obilić,
Mina Damnjanović, Beograd,
Ivana Rosić, Leskovac,
Ljilja Živković, Mali Lošinj,
Staša Zajović, Beograd.
Beograd, 18.07.2017.
