Izveštaj: januar 2024. – decembar 2024.
Donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u vezi sa organizovanjem Ženskog suda-feministički pristup pravdi u ovom periodu. Ukoliko vas zanimaju opširnije informacije, možete ih naći na našem web-sajtu www.zeneucrnom.org i www.zenskisud.org ili nam se obratite putem mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Prvi Ženski sud na teritoriji Evrope, održan je u Sarajevu, od 07. do 10. maja 2015. godine, u organizaciji 10 ženskih grupa sa prostora bivše Jugoslavije (Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa, Fondacija Cure, Sarajevo, Bosna i Hercegovina, Centar za žene žrtve rata, Centar za ženske studije, Zagreb, Hrvatska, Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima, Kotor, Crna Gora, Savet za rodnu ravnopravnost, Skopje, Makedonija, Ženski lobi, Ljubljana, Slovenija, Centar za ženske studije i Žene u crnom, Beograd, Srbija). Ženskom sudu je prisustvovalo više od 500 osoba iz svih zemalja bivše Jugoslavije, ali i iz: Argentine, Alžira, Palestine, Izraela, SAD, Španije, Italije, Švedske, Austrije, Belgije, Velike Britanije, itd.
Završni događaj u Sarajevu nije kraj procesa, već naprotiv, podsticaj da se iz feminističke perspektive nastavi sa kreiranjem novih modela pravde. To je obaveza pre svega prema svedokinjama, ali i izraz naše odgovornosti prema ogromnom teretu nedavne prošlosti.
U nastavku procesa Ženskog suda, Žene u crnom, Beograd koordiniraju programske i druge aktivnosti, uz podršku organizacija: Anima, Kotor (Crna Gora), Centar za žene žrtve rata, Zagreb (Hrvatska), neke članice bivšeg Organizacionog odbora Ženskog suda (OOŽS) koji je delovao do događaja u Sarajevu učestvuju sporadično (Fondacija ’Cure’, Sarajevo) dok su se ostale članice OOŽS podržavaju aktivnosti bez aktivnog učešća.
U ovom izveštajnom periodu organizovane su sledeće aktivnosti:
I Regionalni sastanak Ženskog suda – feministički pristup pravdi, 20, 21. i 22. april 2024.
Na devetnaestom (19) regionalnom sastanku, održanom u Radmilovcu kod Beograda, učestvovalo je 25 žena: svjedokinja, organizatorki, terapeutkinja, saradnice i to iz Bosne i Hercegovine (Bratunac, Đulići, Klisa, Foča/Sarajevo, Srebrenica, Tuzla); Crne Gore (Pljevlja); Hrvatske (Novska i Zagreb); Srbije (Beograd, Kraljevo, Kruševac, Leskovac) i Poljska (Krakov). Program se sastojao od radionica, dinamičkih vežbi, projekcije dokumentarnih filmova itd.
Iz programa izdvajamo:
O aktivnostima u prethodnom periodu (od prethodnog sastanka decembar 2022. do aprila 2024. (izveštavale: Staša Zajović, Mira Vilušić…)
O značajnim dešavanjim na polju pravde govorile su:
Marica Šeatović, Novska/Hrvatska: ‘Krajem 2023. godine Republika Hrvatska je donijela odluku o otpisu sudskih troškova članovima porodice ubijenih i nestalih civila. Međutim, odluka se odnosi i na otpis sudskih troškova osuđenim počiniocima ratnih zločina’. Marica smatra da je taj vid ‘pravde’ uglavnom usmeren na obeštećenje osuđenih za ratne zločine a da su civilne žrtve drugorazredne: ‘U fokusu su ratni zločinci a ne žrtve. Ja sam plaćala sudske troškove u visini moje penzije, a sad mi novci koje ću dobiti (kao obeštećenje) ništa ne znače. Ipak, države je time priznala da sam pretrpela nepravdu’.
Suvada Selimović, Đulići/BiH je obavestila o novim optužnicama za ratne zločine u Zvorniku – krajem 2023. godine Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv 11 osoba srpske nacionalnosti za ratne zločine na području Zvornika. Oni se terete da su krajem maja i početkom juna 1992. učestvovali u nezakonitom zatvaranju i nečovečnom postupanju prema 700 bošnjačkih muškaraca i dečaka.
Halida Konjo Uzunović, Foča/Sarajevo: Na Okružnom sudu u Trebinju/BiH održan je 27. februara glavni pretres u krivičnom predmetu optuženih Milutina Đilasa i Rajka Vojvodića zbog krivičnog dela ‘Ratni zločin protiv civilnog stanovništva – ratni zločin silovanja’. Na ovom ročištu u svojstvu svedokinje bile saslušana Halida Konjo Uzunović iz Foče (inače svedokinja na Ženskom sudu-slučaj Foča), kao i Ema Kuprešanin iz Foče. Obe žive u Sarajevu. Aktivistkinjama ŽUC-a iz Beograda (Violeta Đikanović, Staša Zaković i Daša Ranković), iz Kotora i Herceg Novog (Ljupka Kovačević i Ervina Dabižinović) i Ameli iz Mostara nije bilo dozvoljeno da prate suđenje zbog 'zaštite morala i demokratskog sistema', kako je naveo sudija. Halida je takođe kazala 'niko od udruženja žrtava rata iz BiH mi nije pružio podršku na suđenju i ženske NVO koje se bave seksualnim nasiljem u ratu nemaju odnos sa svedokinjama' i zahvalila na solidarnoj podršci ŽUC-a. Zaključeno je da ženske grupe u celoj regiji, sem nekih izuzetaka, nedovoljno rade na seksualnom nasiljem i u ratu i u miru i da se nasilje nad ženama uglavnom svodi na porodični kontekst.
Tokom razgovora o strahu od novog rata na Zapadnom Balkanu, žene su navele da žive u strahu od početka rata (1992.):
Zastrašivanje bošnjačkog stanovništva od strane policije Republike Srpske: ’Posle terorističkog napada u Moskvi, policija Republike Srpske/RS pojačala je svoje prisustvo u našim selima zbog navodnog straha od ’terorista’ i sve nas to podsjeća na 1992’ (Suvada); ’Sve me podsjeća na 92’, kao Bošnjaci se osjećamo ugroženim u RS, čak ugroženije nego 92’ – opet ćemo mi biti meta (Šehida).
Provokacije i ratno-huškačka propaganda uoči usvajanja Rezolucije Generalne skupštine o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici: ’Ako se izglasa ta rezolucija, strah nas je od odvajanja RS od BiH i sve to oživljala ratne traume (Šaha); ’Opet imam užasne noćne more o proživljenom u Foči. Stalno sanajm zatočenje i plašim se ćemo zakasniti da pobjegnemo kao što se desilo 92’ (1992.), užasno se bojim i niko me neće razuvjeriti da neće biti rata u BiH. Sad je druga faza – otcepljenje RS’ (Halida); ’U Srbiji nikad nije vreme za rezoluciju o genocidu u Srebrenici, režim neprestano širi narativ o srpskom narodu kao žrtvi svetske zavere, tj. spoljnih ali i unutrašnjih neprijatelja i zato smo mi iz Dečjeg centra u Zaječaru i srodne NVO meta režimskih napada’ (Selena).
Geopolitički kontekst – pretnje od Trećeg svetskog rata: ’Lideri na Zapadnom Balkanu koriste realne opasnosti od globalnog sukoba za očuvanje vlasti’ (Sabina); ’Srbija na čelu sa A. Vučićem pravi haos svuda u regiji, hoće da odvrati pažnju od odgovornosti za teroristički napad na Kosovu od strane njegovih kriminalaca (septembar 2023.), od izborne krađe itd. Celokupna situacija je posledica nekažnjivosti i nesuočavanja sa teretom zločina u prošlosti’ (Nadežda).
Gde stojimo sada? – tokom dinamičke vežbe za zajedničko promišljanje razgovarale smo o dve teme:
Rastuća militarizacija u regiji - pretnje ponovnim uvođenjem obaveznog vojnig roka, koji je inače je ukinut u svim državama na Zapadnom Balkanu. Sve učesnice su se izjasnile protiv jer je obavezni vojni rok ’obuka za ubijanje’ i slanje muškaraca na ratište kao ’topovskog mesa’. Izjasnile su se protiv militarizacije društva u vidu poslušnosti i autoritarnosti i umesto toga se zalažu za ulaganja u mir, zdravlje i obrazovanje – ništa za naoružanje.
Ženske kvote u politici – stavovi su bili podeljeni:
Za ženske kvote - važne su kao vid rodne ravnopravnosti i vidljivosti žena jer su one ’upornije, više rade za javno dobro, osetljivije su za potrebe drugih’ itd.
Protiv ženskih kvota – žene koje se nalaze na pozicijama moći ne zastupaju ženske interese, već se isključivo rukovode partijskim interesima i instrukcijama partijskih vođa i zato su učinci učešća žena na mestima moći ’politički beznačajni’, one su samo ukras i služe za zadovoljavanje formalnih standarda, a političarke koje su u korist ženskih interesa, partije su kažnjavale kao ’neposlušne’.
Vežba za opuštanje, zajedničku radost, bolje upoznavanje – tokom vežbe Čarobni dućan, žene su navodile ona ponašanja kojih se uglavnom žele se žele rešiti/prodati a to su: brzopletost, plahovitost, bes, brigu o drugima, nebrigu o sebi, empatiju prema drugima, manjak samopoštovanja, poslušnost u porodici, bespomoćnost, traume, krajnju otvorenost, sve godine rata, beskrajnu tugu – mrak iz devedesetih itd.
Vrednosti koje žele ‘kupiti’: strpljenje, staloženost, poverenje, slobodu, pravdu, samopouzdanje, mir (najviše žena se za to opredelila). U razgovoru nakon ove vežbe zaključeno je da su ženski kvaliteti (posebno briga o drugima) društveno nepriznati i potcenjeni, da žene žude za slobodom i pravdom jer žive u okruženju stalnog straha od rata, neizvesnosti, nekažnjivosti…
Ženska tombola i interaktivna izložba – protekla je u izuzetno prijatnoj atmosferi…
Ženski sud – slučaj Foča – o javnim prezentacijama će biti reči kasnije u ovom izveštaju.
‘Mali Dunav’ – nakon filma je organizovana zajednička posjeta zelenoj oazi, akvarijumu, naselju iz praistorije… (pored motela Radmilovac).
Ženska borba za mir i pravdu – popodnevne sesije
- “Žanka” – projekcija dokumentarnog filma (25 min.); autorka: Lina Vušković; fotografije: Marija Vidić, Marija Arandjelović, Zoran Miljković; direktor fotografije, montaža i režija: Milan Nikolić; produkcija Rekonstrukcija ženski fond (2016.). Ovaj dokumentarni film govori o Žanki Stojanović, majki poginulog radnika RTS-a u bombardovanju Nato-a 1999; film svedoči o Žankinoj borbi za pravdu…
- “Solidarne majke za mir” (32 ): O regionalnim susretima uzajamne podrške žena – žrtava najtežih ratnih zločina iz Srebrenice, Vukovara (Hrvatska), Bele Reke, Beograda (Srbija). U filmu svedoče žene koje su svoju tragediju i bol pretvorile u zajedničku borbu za mir i pravdu. U ovom filmu, između ostalog, prikazano je učešće 'Solidarnih majki za mir' u obeležavanju godišnjice ubistva radnika RTS-a u Beogradu; film je uradila grupa za videoaktivizam ŽUC-a.
Žene smatraju da su filmovi pokazali ‘veličinu majki, univerzalnost bola majki, uzajamno poštovanje majki – to je pravi put pomirenja odozdo’.
Slavimo ženski otpor: Kako su žene u Poljskoj masovno glasale protiv kleronacionalističke vlasti? – govorila je Magdalena Štandara, Jagelonski univerzitet, Krakov/Poljska
Magdalena je govorila o izborima u Poljskoj, održanim oktobra 2023: ’U Poljskoj pobedile žene, a inače postignuta je rekordna izlaznost - 74% biračkog tela’. Govorila je o razlozima za mobilizaciju žena: frustracija i bes, Zakon o zabrani abortusa, visoke cene itd. Potom se osvrnula žensku ’mobilizaciju na izborima: ’Bilo je 27 kampanja različitih nevladinih organizacija. Izašle su žene u malim gradovima. Mlada generacija ja izašla na izbore, najviše zbog zabrane abortusa’.
O feminističkoj etici brige – o zajedničkom ženskom aktivnom odmoru u kući Seka na Braču razgovor je vodila Mira Vilušić.
Pogrešno upisane – interaktivna pozorišna predstava koju je osmislila i vodila Selena Ristić, dramska umetnica, aktivistkinja ‘Dečji centar’, Zaječar izvedena je nakon večere. U predstavi je desetak učesnica sastanka na izvanredan način predstavile tekstove o nasilju nad ženama u raznim kontekstima, ali i o otporu žena.
Završna sesija je bila posvećena dogovorima o aktivnostima u narednom periodu.
Regionalni sastanak Ženskog suda – feministički pristup pravdi – održan je 6, 7. i 8. decembra u Radmilovcu kod Beograda. Na dvadesetom (20) regionalnom sastanku učestvovalo je 28 osoba (27 žena i jedan muškarac) iz 15 gradova i to: Bosna i Hercegovina (Sarajevo, Foča, Zvornik, Srebrenica); Crna Gora (Pljevlja), Hrvatska (Zagreb, Novska); Srbija (Pančevo, Kraljevo, Leskovac, Kruševac, Sombor, Beograd, Vlasotince) i Španija/Baskija (Bilbao). Iz programa izdvajamo:
O aktivnostima Ženskog suda u prethodnom periodu (od prethodnog sastanka – od aprila do decembra 2024.)
Tranziciona pravda – Priznanje, pokajanje, smišljeni pragmatični gest?
Razgovor o pismu Radoslava Krstića, bivšeg generala Vojske Republike Srpske, najbližeg saradnika ratnog zločinca R. Mladića; on je prva osoba koju je Haški tribunal osudio na 45 godina zatvora za učešće u genocidu i drugim zločinima protiv čovečnosti (2001.) godine, a 2004. godine kazna je smanjena na 35 godina. Obratio se UN pismom nakon 26 godina zatvora i traži puštanje na slobodu, priznaje genocid u Srebrenici itd.
Reakcije učesnica sastanka:
Pismo R. Krstića – uvreda za žrtve, koje neće dozvoliti da poseti Memorijalni centar Potočare:
’Mi žrtve smo povrijeđene. Najteže mi je bilo kad on kaže da bi došao u Potočare. Ja ne znam da li bi on mogao stati pred jednom majkom? Kada bi on bio pušten, njemu se ne bi smjelo dozvoliti dolazak u Potočare. Mi smo na putu istine i pravde i od toga odustati nećemo’ (Šehida, Srebrenica).
Priznanje genocida je važno, treba da podstakne da to učine i negatori genocida:
’Mi smo ohrabrene njegovim činom - priznanjem genocida. Mislimo da posle njega treba
da se oglase drugi i priznaju genocid. Nama žrtvama će onda biti lakše da se borimo sa ovim političarima monstrumima u regionu’ (Šehida).
’Važno je njegovo priznanje da je počinjen zločin. Pokajanje dovodi do toga da on olakša svoju dušu, ali to nas ne zanima’ (Suvada, Đulići).
’Može li se pojedinac nakon suočavanja sa vlastitim zlodjelima zaista reintegrirati u društvu koje ga i dalje slavi ili će ga težina prošlosti sustići’ (Memnuna, Sarajevo).
’Meni je važno što on priznaje genocid i interesuje me kako će institucije sada poricati genocid, budući da ga je on priznao?’ (Sabina).
’U Srbiji je bio muk oko priznanja Krstića, osim u dnevnom listu Danas. Priznanje je lažno, ali je važno što je konačno neko ko je bio u utrobi zla priznao genocid u Srebrenici. Nažalost, bojim se da to neće dovesti do promene stava u Srbiji’ (Staša).
(Ne)važno je pokajanje Krstića, smišljeni pragmatični gest – važna je njegova odgovornost:
’Ovakva vrsta pokajanja ima svoje dvije strane. Sa jedne je jako cinična, a sa druge je jako važna za žrtve. Sa druge strane pokazuje da negdje ima malo nekakve ljudskosti pa se kaje i izvinjava žrtvama’ (Halida).
’Za nas je najvažnije pitanje odgovornosti. Može da bude i priznanje i pokajanje, ali mora da postoji odgovornost. On treba da odgovara za ono što je počinio. Mnogi priznaju, pa kad izađu na slobodu, onda nastave da poriču’ (Suvada).
’Nije mi važno što se on pokajao. Ja mu ne vjerujem’ (Sabina).
’Njegov cilj je da ranije izađe iz zatvora’ (Nela).
’Bog ne žuri. Šta god da je ko zaradio, Alah će doći po svoje’ (Refija).
O tranzicionoj pravdi u Latinskoj Americi (Kolumbija, Meksiko...): o Ženskoj komisiji za istinu, pravdu, reparaciju u Kolumbiji – dostignuća, izazovi; o učešću žena u mirovnim pregovorima; o iskustvima iz Meksika itd.
O Komisiji za istinu u Kolumbiji (Comision de la verdad) – ustanovljena kao vid tranziciona pravde (2017.) a tiče se internog oružanog sukoba koji je trajao u Kolumbiji skoro 60 godina a koji je uzrokovao 9 miliona žrtava. Karlos M. Beristain je govorio o svom iskustvu člana pomenute Komisije.
O gorenavedenim pitanjima govorio je: Karlos Martin Beristain/Carlos Martin Beristain (Bilbao, Baksija/Španija): lekar, stručnjak za mentalno zdravlje, više od 30 godina kontinuirano radi sa žrtvama političkog nasilja i grupama za ljudska prava u Latinskoj Americi. Takođe je radio u Ženskoj komisiji za istinu, pravdu i reparaciju u Kolumbiji zajedno sa feminističkom mrežom Ruta pacifica/Ženska mirovna putanja. Karlos je saradnik Ženskog suda – feministički pristup pravdi, radeći sa svedokinjama, organizatorkama i aktivistkinjama ŽS.
Vrtenje – esej u pokretu, Hleb teatar
Priču o svojih 25 godina vrtenja na sceni Sanja Krsmanović Tasić je prikazala koristeći tekstovi Darka Suvina, Oktavija Paza (Octavio Paz), Džemaludin Rumija i Sanje Krsmanović Tasić; koncept, tekst, režija i izvođenje: Sanja Krsmanović Tasić; video i muzika: Jugoslav Hadžić
Završna sesija (evaluacija, dogovori o aktivnostima u narednom periodu)
Feministička etika brige i odgovorosti – posete aktivistkinja ŽUC-a svedokinjama (ŽS Sarajevo), mirovni susreti razmene i saradnje u regiji - podrška žrtvama:
- i 29. januar; 5. i 6. mart i 16. i 17. april – susreti sa ženama iz udruženja žrtava genocida u Srebrenici iz Tuzle i Srebrenice, koje zajedno sa aktivistkinjama ŽUC-a pratile suđenje za zločin u Kravici.
- februar, Memorijalni centar Potočari/Srebrenica – zajednička poseta Memorihalnom centru, susret sa ženama Srebrenice smeštenim u Centru za starija lica ’Hatidža Mehmedović’, otvorenom sa namerom da srebreničke majke, koje su ostale bez srodnika, budu zbrinute u starosti. U ovom susretu je učestvovalo četrdesetak (40) osoba, uglavnom žena: pored žena Srebrenice (svedokinje na ŽS itd.), aktivistkinja ŽUC-a iz Beograda i Leskovca, učestvovale i žene iz udruženja ’Anima’ Đulići/BiH, kao i iz Novog Pazara. U okviru programa organizovane su razne aktivnosti: druženje uz tombolu u Bosanskoj sobi; uručivanje albuma fotografija; zajedničko čitanje tekstova o ženskoj solidarnosti; rođendansko slavlje za Refiju i Nuru itd.
- i 19. april - susret sa Majkom Mejrom Dautović iz Bihaća (BiH), koja prati suđenje za zločine u konc-logoru Omarska (’Slučaj Milorad Kotur’) u kojem njena deca (ćerka Edne i sin Edvin) bili zatočeni u konc-logoru Omarska/BiH, a potom ubijeni; Majka Mejra prati suđenje zajedno sa aktivistkinjama ŽUC-a.
- april, Bečej – solidarna poseta Juliji Teleki, antiratnoj aktivistkinji, učesnici procesa organizovanja ŽS.
- Beograd, 13. i 14. maj - susreti sa ženama iz udruženja žrtava genocida u Srebrenici iz Tuzle, Doboja i Srebrenice, koje zajedno sa aktivistkinjama ŽUC-a pratile suđenje za zločin u Kravici.
- Beograd, 6. i 7. maj - susret sa Majkom Mejrom Dautović iz Bihaća (BiH), koja prati suđenje za zločine u konc-logoru Omarska (’Slučaj Milorad Kotur’) u kojem njena deca (ćerka Edne i sin Edvin) bili zatočeni u konc-logoru Omarska/BiH, a potom ubijeni; Majka Mejra prati suđenje zajedno sa aktivistkinjama ŽUC-a.
- Retreat/druženje – Osam (8) svedokinja, organizatorki Ženskog suda iz BiH, Crne Gore i Srbije bile su i 26. jula na zajedničkom odmoru u selu Akmačići/Nova Varoš/Srbija.
- Aktivni ženski odmor u ženskoj kući 'Seka' Brač/Hrvatska od 27. jula do 11. avgusta. Jedanaest (11) žena - svedokinje, aktivistkinje ŽS iz BiH, Hrvatske i Srbije:Bosna i Hercegovina: Suvada Selimović i Ramiza Đulići/Zvornik; Hrvatska: Marica Šeatović, Novska; Jovanka Carević i Milica Miladinović, Zagreb; Srbija: Nadežda Kostić, Kruševac, Milka Rosić i Mirjana Mijailović, Leskovac, Beograd i Snežana Obrenović, Kraljevo i Svetlana Šarić, Vlasotince.
- oktobar i 28. novembar – susret sa Majkom Mejrom Dautović iz Bihaća (BiH) koja je svedočila na Specijalnom sudu za ratne zločine u Beogradu zbog mučenja i ratnog silovanja svoje ćerke Edne Dautović, koja je zajedno sa svojim bratom Edvinom bila zatočena u konc-logoru Omarska/BiH;
- Vršac/Vojvodina, 15. oktobar i 30. decembar - poseta Rosi Jakovljević, svedokinji na ŽS, majci ubijenog vojnika (5.10.2004.); u poseti su bile: Majka Mejra Dautović, Ljilja Spasić, Nadežda Kostić, Violeta Đikanović, Staša Zajović aktivistkinje Mreže ŽUC-a iz Beograda, Pančeva i Kruševca).
II Ženski sud – slučaj Foča - 26. juna 2023. godine organizovale su u Beogradu Žene u crnom i Autonomni ženski centar iz Beograda, uz podršku feminističkih grupa iz BiH, Crne Gore, Hrvatske u Beogradu Ženski sud-slučaj Foča.
Ženski sud – slučaj Foča bio je posvećen seksualnim zločinima jer je tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992.-1995.), Foča je bila mesto sistematskog seksualnog nasilja i silovanja u ratu u BiH. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je prvi put na slučaju Foča utvrdio da se seksualno ropstvo smatra zločinom protiv čovečnosti. Ipak, i pored ove istorijski značajne presude, neki od seksualnih zločina nad ženama i muškarcima Foče, nažalost, nisu obelodanjeni niti priznati, već su prećutani i zaboravljeni...Ženski sud – slučaj Foča je nastavak borbe, zajedno sa ženama i muškarcima Foče za pravdu za žrtve seksualnih zločina u Foči i šire. Na Ženskom sudu – slučaj Foča svedočile su: Ilvana Konjo, Zenija Hajdarević, Halida Konjo Uzunović i Kemalemir Frašto, dok su saradnice ŽS tumačile politički kontekst na osnovu svedočenja.
Ovom događaju je prisustvovalo oko sedamdeset osoba, kako iz regije, tako i iz evropskih i vanevropskih zemalja.
U ovom izveštajnom periodu održane su sledeće aktivnosti Ženski sud- slučaj Foča:
Javne prezentacije Ženski sud – slučaj Foča: u ovom periodu održano je osam (8) javnih prezentacija:
Prezentacija ŽS – slučaj Foča sastoji se od više segmenata:
- Šta je Ženski sud/ŽS? Šta je feministički pristup pravdi? Istorijat, proces organizovanja Ženskih sudova (Sarajevo, 2015.); aktivnosti u nastavku procesa, učinci ŽS; Ženski sud - slučaj Foča, 2023.
- Ženski sud – slučaj Foča - projekcija dokumentarnog filma (42 min.) u režiji Marije Aranđelović, produkciji Žena u crnom. Film govori o Ženskom sudu-slučaj Foča, održanom u Beogradu (26. jun 2023.)
- Svjedokinje govore o svom iskustvu svedočenja na Ženskom sudu uBeogradu (Šta je za mene značilo svedočenje na Ženskom sudu?)
Navodimo hronološki datum i mesto održavanja JP:
Đulići/BiH, 1. februar – 17 žena iz desetak sela sa područja Zvornika gledalo je film. Evo par utisaka nakon projekcije: ‘Od svih ratnih zločina, silovanje u ratu je najgori vid nasilja nad ženama ‘silovanje je zločin nad zločinima’; ‘Divimo se hrabrosti žena da o tome progovore – jer ‘ako budemo ćutale, nikad se neće saznati’.
Potom su govorile o seksualnim zločinima tokom rata, posebno 1992. na području Zvornika: Seksualni zločini su potisnuti, prekriveni ćutanjem, žrtve seksualnih zločina su stigmatizovane od strane porodice, zajednice – iz straha žene se nisu usudile da o tome govore, iako imaju saznanja da su mnoge žene bošnjačke nacionalnosti na području Zvornika bile silovane.
Beograd, 23. februar - promocija dokumentarnog filma Ženski sud – slučaj Foča u Ndžio habu – prostorije Inicijative mladih za ljudska prava u prisustvu 55 osoba.
Svedokinja Halida Konjo Uzunović je, između ostalog, kazala: ’Odlučila da progovorim uz neku silu i uz ljude poput vas koji našu priču slušaju srcem, empatijom i poštovanjem. Ja nisam pričala jer sam se bojala da ne budem na takav način prihvaćena. Bojala sam se da me dodatno ne povrijede ljudi koji će me žaliti, koji me neće u potpunosti razumjeti. Iz tog razloga sam šutjela. Zločin je prešutjeti zločin. Ponosna sam što sam je iznjela. Ta istina me mnogo oslobodila, promjenila. Sada sam lakša u smislu tog ogromnog bremena nepravde i poniženja i grižnje savjesti i svega što sam nosila. Istina oslobađa i pravi je put zdravijeg suživota’.
Novi Sad, 2. mart – prezentacija je održana je u prostorijama NVO ‘Iz Kruga – Vojvodina’ u organizaciji Centra za ženskih studija i istraživanja, Novi Sad i Žena u crnom, Beograd. U prezentaciji učestvovalo je 10 osoba iz: Novog Sada, Subotice i Beograda.
Uključio se putem zoom-a svedok Kemalemir Frašto, Foča/SAD, koji je između ostalog kazao:
‘Puno mi znači što ste vidjeli film naših svjedočenja. Poslije 31. godine odlučio sam da pričam, da dođem u Beograd na ŽS. Mi nismo samo žrtve nego pobjednici upravo zbog toga što smo govorili u Beogradu. Imam osjećaj tuge, ali sam sretan jer sam počeo da slažem kockice koje su bile razbacane. I to sam učinio uz pomoć Staše i ŽUC-a’. Takođe su se uključili/e prisutni komentarima i utiscima.
Beograd, 16. mart – na sastanku Mreže ŽUC-a je učestvovovalo 60 osoba iz BiH, Hrvatske,
Crne Gore, Srbije, Poljske, Gruzije, Ruske federacije.
Kemalemir Frašto, svedok govorio putem video linka o svom iskustvu svedočenja na Ženskom sudu u Beogradu: ‘Sam početak svjedočenja je bio težak, ali sada imam svoju viziju i svoj put, a to je da pomognem budućim generacijama da se ne zaboravi i da se nikada nikome ne dogodi ono što se nama dogodilo.
Ti djelovi užasne traume su bili oko mene. Ja nisam bio u stanju da ih sakupim sam.
Ja sam mislio da ne treba otvoriti staru ranu. Međutim, otvaranje stare rane mi je pomoglo.
Moja poruka bi bila da bez obzira kroz šta prolazimo, kroz ekonomsku situaciju, kroz genocid u Gazi, da mi kao narod treba da budemo ujedinjeni.
Zahvaljujem se i vama što ste mi omogućili da kažem šta mi je na srcu i što ste mi omogućili da budem deo ove velike organizacije, što zajedno radimo i pokušavamo da pokažemo svijetu kako treba da se radi’.
Halida Konjo Uzunović je u pismu poručila: ’Voljela bih, da budem uzor i drugim ženama da otvore svoju dušu i zapišu svoje žive rane. Jer, manje će da ih boli…. Znam to po sebi…. Ja sam uz vas i uz istinu, druga JA…’
Beograd, 22. april na Regionalnom sastanku Ženskog suda –feministički pristup pravdi učestvovalo je 25 žena - svjedokinja, organizatorki, terapeutkinja, saradnice i to iz Bosne i Hercegovine (Bratunac, Đulići, Klisa, Foča/Sarajevo, Srebrenica, Tuzla); Crne Gore (Pljevlja); Hrvatske (Novska i Zagreb); Srbije (Beograd, Kraljevo, Kruševac, Leskovac) i Poljska (Krakov).
Kemalemir Frašto putem zoom-a: ’Učešće na ŽS značilo mi je puno: drago mi je što sam se vratio radi historije, da ovo ostane iza nas, da buduće generacije saznaju ono što se dešavalo pred njihovim očima, a nisu znali. Htio sam i odustati od svjedočenja, a dobro je što nisam odustao jer bih izdao i sebe i vas. Želim da u BiH živimo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih. Moja misija je miroljubiva poruka. Da se nikome nikad ne desi ono što smo mi proživjeli. Naša miroljubiva poruka je svijet bez rata’ itd.
Halida Konjo Uzunović: ‘Istina nas je oslobodila i razvedrila sam se i proljepšala jer smo raskinuli okove. Trideset godina sam nosila te okove, ali uz podršku ŽUC-a smo ih skinule. Šutjela sam. Neizmjerno sam zahvalna što ste mi pomogle da iznesem svo to breme. Druga sam ja sad. Znam da su učinila pravu stvar zbog onih koji su umrli prije smrti I zbog budućih generacija. I da budemo ohrabrenje ženama koje to još nisu uradile’.
Zenija Hajdarević: ‘Da nije bilo ŽUC-a ovo nikad ne bi izašlo na vidjelo. Neka sam ovo uradila i opet bih isto uradila – da druge podstaknem da govore. Poremetila sam svoj ritam, ali sa ovim možemo nekom otvoriti oči da iz sebe izbace gorčinu. Znam da se nikad nećemo osloboditi onog zla koji su nam nanijeli’.
24. maj, Kruševac – Prezentacija u organizaciji udruženja ‘Peščanik’ Kruševac, Žena u crnom i Autonomnog ženskog centra Beograd je održana u Alternativnom kultunom centru ‘Gnezdo’ u prisustvu 22 osobe iz: Kruševca, Trstenika, Kragujevca i Beograda.
Nakon projekcije filma obratio se svedok, putem zoom-a Kemalemir Frašto, koji je između ostalog kazao: „Ne želim živjeti u prošlosti, ne želim sebe samosažaljevati ‘jadan ja’. Sam početak ovog filma i svaka nova prezentacija davali su mi novi podstrek i snagu. Samo zajedno možemo promijeniti zlo i zle ljude. Nema veze što je manjina nas koji ovako razmišljamo. Znam da moramo učiti buduće generacije da se ovo ne ponovi. To mi daje vjetar u leđa. Meni je pomoglo, nisam znao da imam toliko istomišljenika i ljudi koji se ograđuju od onog što se desilo. Drago mi je što imam toliko istomišljenika“ itd.
Iskaz Kemalemira ostavio je najdublji utisak kod prisutnih – divljenje zbog ljudskosti, hrabrosti, dostojanstva…
20. jun, Podgorica/Crna Gora - Javna prezentacija u organizaciji Kulturnog centra 021, Podgorica, Anima, Kotor i ŽUC, Beograd. Organizatorka Slađana Kavarić Mandić, filozofkinja, feministička aktivistkinja, Ljupka Kovačević i Staša Zajović su govorile o istorijatu, značaju ŽS itd.
O značaju svedočenja na Ženskom sudu govorile su:
Halida Konjo Uzunović: „Ja sam skoro tri decenije šutjela i potiskivala počinjene zločine. To mi se desilo iz razloga zato što su moje nana i majka šutjele o tome. One nisu bile privilegovane da govore javno kao ja. nisu imale nikakve sesije, nisu imale podršku, nisu smjele da govore o ratnim zločinima, o svemu onome što se dešavalo, o stravičnim pokoljima u Drugom svjetskom ratu. Moja je sreća da sam na tom putu istine upoznala ŽUC koje su mi pomogle i ohrabrile da to javno iznensem, da ne osjećam ni stid, ni sram...“
Zenija Hajdarević: „Mi smo svjedočile učinile da bi drugim ženama dale podstrek da i one pričaju, mnoge od njih nisu preživjele, mnoga su djeca ostala siročad i bez oca i bez matere...“
Kemalemir Frašto: „Moj prvenstveni cilj je pričati i naići na razumjevanje. Hvala vam što ste došli da vi prenesete znanje, ono što ste čuli večeras jednoj osobi pa onda ona drugoj. Jedino je taj način sa kojim ćemo se svi izboriti da se historija ne ponovi i da se ovaj jad i ovo neshvatljivo što se desilo nama, da se nikome nikada nigdje ne ponovi“.
Ilvana Konjo: „Prošlo je godinu dana od svjedočenja i još uvijek se osjećam loše. Nije jednostavno. Vidite, mislim, rat, mi nismo znali šta je rat. Mi nismo znali da neko spema oružje da nas ubija, siluje, kolje. Ja nisam znala šta je to. Prošlo je godinu dana i ta trauma se kod mene samo produbila...“
Ovom prilikom kako svedokinje i svedok, tako i organizatorke su govorili o zločinima koje su počinile u Foči oružane formacije iz Crne Gore:
„Crnogorski režim je bio u sadejstvu s srpskim, ratnici iz Crne Gore su pljačkali, ubijali, silovali u Foči“ (Staša); „Crnogorska vlast ni jedan zločin ne želi da prizna. Patnja žrtava traži odgovor države. Civilno društvo daje podršku žrtvama“ (Ljupka).
Ovom događaju je prisustvovalo preko pedeset (50) osoba – aktivista/kinja za ljudska prava, za LGBT prava, novinari, građani/nke...
Zagreb, 24. oktobar - u organizaciji Centra za ženske studije, Centra za žene žrtve rata, Zagreb i Žena u crnom, Beograd. O Ženskom sudu su govorile: Dorotea Šušak, Nela Pamuković, Renata Jambrešić Kirin, Zagreb, Jadranka Miličević, Sarajevo i Staša Zajović, Beograd, svedokinja Halida Konjo Uzunović, Foča/Sarajevo i svedok Kemalemir Frašto, Foča/SADF (online). Na javnoj prezentaciji bilo je prisutno 20 osoba iz Zagreba, Varaždina, Novske (Hrvatska), Foča, Sarajevo (BiH) i Beograda, a putem zoom-a se obratio i svedok Kemalemir Frašto (Foča, SAD).
Nakon projekcije filma, govorila je svedokinja Halida Konjo Uzunović, koja je, između ostalog, istakla: ’Ja sam, kao i mnoge žene, bila ubjeđena da će sve ono zlo što se meni desilo u Foči, biti duboko negdje zakopano. Međutim, na obilježavanju Međunarodnog dana sjećanja na sve žrtve seksualnog nasilja u sukobu (19. 6.2018.), srela sam aktivistkinje Mreže ŽUC-a, kada sam prepoznala i osjetila u njima silnu podršku, emocije i empatiju. Uspjeli smo evo doći da otvoreno i to čak u Beogradu na ŽS govorimo o ovako teškim i bolnim temama. Ova istina jako oslobodila, napravila me drugom ja. Nije me više briga da li treba ja da nosim nekakvu stigmu, nekakvu sramotu... Smatram da je vrlo bitno, u mom slučaju je to bilo preteško breme, koje ja stvarno u datom trenutku nisam mogla više da nosim...’
Kemalemir Frašto se obratio putem zoom-a: ’Samim svjedočenjem na ŽS učinili smo jedan historijski čin. To je bio veliki uspjeh doći u Beograd i svjedočiti. Bilo me strah kako ćemo biti dočekani u Beogradu. Vidjeli smo od samog početka da ima naših istomišljenika, osoba koji šire ljubav a ne mržnju, u Beogradu sam izgubio taj osjećaj straha... Svjedočeći na ŽS zaista se bolje osjećam, da sam nešto uradio, nešto će biti zapisano iza nas. Da se nikada i nikome ne desi ono što se nama desilo’ rekao je Kemalemir.
Izdavačka delatnost
U ovom izveštajnom periodu objavile smo:
Ženski sud – slučaj Foča: feministički pristup pravdi – o Ženskom sudu održanom 26.juna 2023. u Beogradu. Knjiga ima četiri (4) poglavlja: Uvod; Pamtimo zločine – svedočenja; Saradnice Ženskog suda – analiza konteksta svedočenja i Prilozi i Pogovor. Uredila: Staša Zajović; saradnice/e: Maša Malešević, Sanja Pavlović i Miloš Urošević; recezentkinje: Svenka Savić i Rada Iveković; prelom i dizajn: Škart; štampa: Art print; knjiga ima 159 stranica.
Women’s court – the case of Foča – Feminist approach to Justice – version in English of Ženski sud – slučaj Foča: feministički pristup pravdi) – o Ženskom sudu održanom 26.juna 2023. u Beogradu. Knjiga ima četiri (4) poglavlja: Uvod; Pamtimo zločine – svedočenja; Saradnice Ženskog suda – analiza konteksta svedočenja i Prilozi i Pogovor. Uredila: Staša Zajović; saradnice/e: Maša Malešević, Sanja Pavlović i Miloš Urošević; recezentkinje: Svenka Savić i Rada Iveković; prelom i dizajn: Škart; štampa: Art print; knjiga ima 171 stranica.
Ženski sud – slučaj Foča (42 min.) preveden i titlovan na engleskom i španskom jeziku: 'Women's Court – Foča case' i 'Tribunal de mujeres – caso Foča.
(Priredila: Staša Zajović)
Beograd, januar 2025.
