Izveštaj: januar 2025. – decembar 2025.
Prvi Ženski sud na teritoriji Evrope, održan je u Sarajevu, od 07. do 10. maja 2015. godine, u organizaciji 10 ženskih grupa sa prostora bivše Jugoslavije (Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa, Fondacija Cure, Sarajevo, Bosna i Hercegovina, Centar za žene žrtve rata, Centar za ženske studije, Zagreb, Hrvatska, Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima, Kotor, Crna Gora, Savet za rodnu ravnopravnost, Skopje, Makedonija, Ženski lobi, Ljubljana, Slovenija, Centar za ženske studije i Žene u crnom, Beograd, Srbija). Ženskom sudu je prisustvovalo više od 500 osoba iz svih zemalja bivše Jugoslavije, ali i iz: Argentine, Alžira, Palestine, Izraela, SAD, Španije, Italije, Švedske, Austrije, Belgije, Velike Britanije, itd.
Završni događaj u Sarajevu nije kraj procesa, već naprotiv, podsticaj da se iz feminističke perspektive nastavi sa kreiranjem novih modela pravde. To je obaveza pre svega prema svedokinjama, ali i izraz naše odgovornosti prema ogromnom teretu nedavne prošlosti.
U nastavku procesa Ženskog suda, Žene u crnom, Beograd koordiniraju programske i druge aktivnosti, uz podršku organizacija: Anima, Kotor (Crna Gora), Centar za žene žrtve rata, Zagreb (Hrvatska), neke članice bivšeg Organizacionog odbora Ženskog suda (OOŽS) koji je delovao do događaja u Sarajevu učestvuju sporadično (Fondacija ’Cure’, Sarajevo) dok su se ostale članice OOŽS podržavaju aktivnosti bez aktivnog učešća.
U ovom izveštajnom periodu organizovane su sledeće aktivnosti:
I Regionalni sastanak Ženskog suda – feministički pristup pravdi” - Sarajevo, 9, 10. i 11. maj Na dvadesetprvom (21) regionalnom sastanku učestvovalo je tridesetjedna (31) žena: svjedokinje, organizatorke, terapeutkinje, saradnice i to iz: Bosne i Hercegovine (Đulići, Klisa, Foča/Sarajevo, Srebrenica, Tuzla); Crne Gore (Pljevlja, Kotor, Herceg Novi, Nikšić, Bijelo Polje); Hrvatske (Zagreb); Srbije (Beograd, Pančevo, Kruševac, Leskovac, Prijepolje) i Nemačke (Berlin).
Na ovom Regionalnom sastanku obeležena su dva istorijska događaja:
Deset godina se navršilo od istorijskog događaja – Ženskog suda-feministički pristup pravdi održanom u Sarajevu (7-10. maj 2015.).
Dve godine od Ženskog suda suda- Slučaj Foča - (Beograd, 26. jun 2023.)
Od aktivnosti na ovom susretu izdvajamo:
O aktivnostima Ženskog suda u prethodnom periodu (od prethodnog sastanka – od decembra 2024. do maja 2025.
O tranzicionoj pravdi – suđenja, saopštenja, memorijali…
Suđenja u BiH - Foča, Sarajevo (Klisa, Đulići…)
Suvada Selimović je izvestila o suđenjima pred Sudom BiH u Sarajevu za zločine počinjene 31. maja i 1. juna 1992. Tada je prognano je više hiljada civila bošnjačke nacionalnosti iz 13 sela sa područja opštine Zvornik, a oko 700 muškaraca potom je ubijeno u mestu Gerina klanica. Pre pet godina je pokrenuta istraga za taj zločin. Optužnica je pokrenuta i podeljena na tri zločina: za progon bošnjačkog civilnog stanovništva, za zatočenje više od 700 muškaraca u bivšem koncentracionom logoru u Tehničkom školskom centru u Karakaju i treći predmet je Gerina klaonica gde su ljudi pogubljeni. Do sada je održano 26 ročišta, 22 ročišta su pratile porodice ubijenih. od 50 do 70 osoba.
Sud je prostor za počinioce, (ne)pravda za žrtve: ’Porodice se same organizuju - od 50 do 70 osoba putuje na suđenja u Sarajevo. Dosada je svedočilo 55 osoba (iz porodice ubijenih), a 30 je bilo pozvano od strane tužilaštva. Šta je najteže za porodice? Ja sam bila svjedokinja na tom sudu. Onda dođe jedna majka koja svedoči, sve su joj ubili, nju ispituju tužilac, sud, optuženi, advokat. Ta majka nema nikakva prava. Svi optuženi (srpske nacionalnosti) imaju advokate, postavljaju besmislena pitanja: šta su optuženi imali na sebi, kako su bili obučeni, kako su izgledali? Ja ne znam kako sam ja izgledala...I pored svega, mi smo jako srećni što je pokrenuto to suđenje’, kazala je Suvada.
(Zlo)upotreba memorijala od strane država, ali i društva...
Halida Konjo Uzunović se osvrnula na pokušaj izgradnje spomenika/memorijala u Sarajevu doktoru Sekuli Staniću iz Foče. Budući da se radi o veoma kontroverznom liku (Stanić, kao direktor bolnice bio je odgovoran za izvođenje i likvidaciju i ranjenika, pacijenata i žena itd.) bošnjačka zajednica je reagovala i ta inicijativa je odbačena.
Halida smatra da je ceo taj slučaj ’provokacija, namerno ponižavanja žrtava, falsifikovanje događaja da bi se od nekog ko to ne zaslužuje napravi heroj. Bošnjačke žrtve u Foči nemaju nijedan memorijal’.
Ervina je upozorila na otpor lokalne zajednice prema memorijalima za zločine počinjene u naše ime: ’Mi imamo vojsku koja čuva memorijalnu ploču na mjestu gdje je bio logor Morinj (za hrvatske zarobljenike). Vojska ne smije da se povuče odatle, jer će lokalna zajednica skinuti tu ploču. Sada 27.05. ponovo idemo pred Centar bjezbjednosti Herceg Novi. Možda će gradonačelnik da pristane da stavimo ploču’ (Ervina)
Koncept pomirenja bez odgovornosti - izjednačavanje žrtava i dželata...
’Smislili su koncept pomirenja bez odgovornosti - elite se dogovaraju da se izjednače žrtve i dželati. Pomirenje između koga, na koji način i u čijoj funkciji? Primer toga je Vučićev odlazak u Srebrenicu na 20. godina genocida u Srebrenici (2015.)’, smatra Staša.
’Najgori je onaj religijski koncept o oprostu: ja nikom nisam oprostila za koga smatram da je odgovoran. Ne mogu da opraštam konkretnim počiniocima i nikada im u životu neću oprostiti. Nikada u životu nisam smatrala da mi je to učinio čitav jedan kolektiv. Ta priča o pomirenju je došla i sa međunarodnim organizacijama’ (Rada).
Možda može da se oprosti kada se prođe čitav proces krivične odgovornosti’ (Ljupka).
’Ja ne govorim ni pomirenje ni oprost. Želim da mi radimo na stvaranju povjerenja da bi buduće generacije mogle možda da rade na pomirenju. Oprostiti nekome ko vam nešto otuđi, to se može, ali da ja oprostim nekome ko me ostavio sa ovim životom koji živim danas, to nikada ne mogu. Treba raditi na miru, na boljoj budućnosti za mlade. Naš život je takav kakav jeste’ (Šehida).
’Ko traži oprost od nas? Ja ne želim nikome da oprostim dok sam živa. Mogu da budem u miru sa dobrim ljudima. Ne treba sve u jedan koš da stavimo. Kad izađete iz Foče, gdje je bio pakao, slušate samo svoje prijateljice šta su preživjele, a nemam dodir sa ženom koja je Srpkinja, ne znam šta se desilo njoj. Kada upoznate te žene, kada vas one zagrle, kada vam one pruže ruku, onda shvatite...’ (žena iz Foče/Sarajevo).
O odsustvu institucionalne podrške žrtvama govorilo je više učesnica: ’Žrtva je dokazno sredstvo u sudskim postupcima, instrument. Trebaju nam žene feministkinje u podršči žrtvama u sustavima i sudskim postupcima. Država koristi civilne organizacije koje pružaju pomoć žrtvama, često bez ikakvih sredstava’ (Marijana).
’Kao žrtve i svjedokinje ne možemo očekivati nikakvu pomoć od naše države. Da se nismo mi porodice uključile da pronađemo svjedoka, da tužiocu dostavimo broj telefona, da odem kod svjedoka da porazgovaramo sa njim itd. suđenja ne bi bilo. To sve mi radimo, grupa žena i par muškaraca koji su preživjeli. Da nije nas, ne bi mogli naći svjedoke. Mi trošimo svoje vrijeme i svoj novac i pratimo suđenje, ustajemo u 2 ujutru i idemo u Sarajevo’ (Suvada).
Međunarodna zajednica u funkciji režima, aktivistkinje u funkciji mira i pravde...
’Majke Srebrenice su pokrenule krivični postupak protiv države Holandije vezano za materijalno obeštećenje, jer su odgovorni. Taj proces je trajao više od 12 godina. Oni su imali spisak od 230 muškaraca koji su bili u fabrici akumulatora. Tu je bilo preko 3.000 muškaraca, a Holanđani su priznali samo taj broj’ (Šehida).
’Prije mjesec dana u Njujorku sam bila u UN-u. Tamo nisam mogla da govorim ni o ŽS, ni od trideset godina Dejtonskog mirovnog sporazuma, niti o genocidu u Srebrenicu, niti o Zaboravljenoj djeci rata, ni o Gazi. Obećala sam sebi da neću prestati da govorim o tome da su me cenzurisali. Mi ne smjemo prestati pričati. Možda nemamo vremena, možda nema onoga ko će nas zamjeniti, ali ima onih koji hoće da nas čuju. Imamo odgovornost i prema sebi i prema ženama koje u ovom trenutku trpe nasilje. Borile smo se i borićemo se. Nemojte prestati govoriti i djeliti’ (Selma, Sarajevo).
Tranziciona pravda u Srbiji – Specijalni sud za ratne zločine, Beograd (Staša):
Broj podignutih optužnica kontinuirano se smanjuje - prema podacima Tužilaštva za ratne zločine/TRZ ima preko 1 700 predmeta u predistražnoj fazi;
Optužnice su selektivne – ne bave se odgovornošću nadređenih, srednje i visoko rangiranih oficira (već pukih izvršilaca).
Procesi za seksualno nasilje u ratu – samo 13 od ukupno 106 podignutih optužnica za ratne zločine uključuje dela seksualnog nasilja. Srbija ne priznaje ratni zločin silovanja itd.
Glorifikacija rata, ratnih zločina i zločinaca – na nivou države i društva itd.
Trauma i oporavak – o iskustvu rada sa porodicama masovnih ubistava na Cetinju (Crna Gora): 12. avgust 2022. u Medovini, kod Cetinja jedan muškarac je ubio je deset osoba i 1. januara 2025. muškarac je ubio 12 osoba. Osnovni problemi se kojima se suočava Crna Gora: militarizacija društva (nezakonito nošenje oružja dodati ), odsustvo adekvatne reakcije države; demonizacija žrtava zločina od strane medija - ćutanje medija o protestima porodica žrtava i građanstva itd. Sa porodicama žrtava radi 'Anima': psihološka pomoć porodicama, pritisak na institucije radi osnivanja nekog instituta za traumu, demilitarizacija itd. O tome su govorile Ljupka Kovačević i Ervina Dabižinović, Anima, Kotor)
Slavimo žensku hrabrost i otpor…
Ostavile su trag u nama – svjedokinje, aktivistkinje, saradnice Ženskog suda koje više nisu sa nama: Nevena Nena Kostić, Zumra Šehomerović, Nada Dabić, Borka Pavićević – dokumentarni filmovi u produkciji Grupe za video aktivizam ŽUC-a (33 min.)
Solidarne majke za mir (32 min.): o regionalnim susretima uzajamne podrške žena – žrtava najtežih ratnih zločina iz Srebrenice, Vukovara (Hrvatska), Bele Reke, Beograda (Srbija). U filmu svedoče žene koje su svoju tragediju i bol pretvorile u zajedničku borbu za mir i pravdu.
Subota, 10. maj
Kratak rezime aktivnosti Ženskog suda – kvantitativni izveštaj (Staša)
Odakle smo pošle, kuda idemo? – radionica, rad po grupama
Koji su najveći učinci, rezultati ŽS?
Učesnice radnih grupa su potvrdile: Ženski sud ima istorijski značaj (Sarajevo 2015, Foča 2023.); održavanju ŽS prethodio je dug i naporan period u pripremama za otvaranjem sigurnog prostora da žene glasno i javno progovore, solidarna sestrinska podrška od strane psihološkinja, zajedničko učenje i proces traje...
Potom su iznele konkretne učinke i dostignuća...
Osnaživanje preživjelih – svedokinje u centru celokupnog procesa ŽS; mreža solidarnosti među ženama sa prostora bivše Jugoslavije; oslobađanje od trauma putem svedočenja; ukidanje hijerarhije – jednakopravnost bola i trauma:
Preživjela – u centru procesa (proces vodile žene); jak sistem pomoći i podrške; žene se oslobodile straha, stigme i progovorile javno, to je pozitivno utjecalo na našu psihu i oslobađanja od traume; samopoštovanje i samopouzdanje; priznavanje vlastitog i tuđeg bola - svako iskustvo je podjednako vrijedno; razbijanje predrasuda (nisu svi isti); stvaranje mreže među ženama bivše Jugoslavije - razumevanje i podrška jedna drugoj, bez obzira na vrstu i težinu nepravde koju nosimo - doživotna prijateljstva; ozdravljenje žrtve kroz razne vidove podrške, na primer odlazak na zajedničko letovanje; izgradnja međusobnog povjerenja, solidarnosti i saosjećanja doprinjelo su jačanju i osnaživanju žena; zajedničko promišljanje u vezi sa nastavkom zajedničkih aktivnosti...
Učinci na institucionalnom nivou: svedočenje na ŽS omogućilo pokretanje sudskih postupaka, dobijanje reparacija: priznavanje statusa civilnih žrtava rata; nekim ženama svedočenje na ŽS je priznato kao dokaz u sudskom procesu koji su vodile protiv počinioca; neke žene su svjedočenje na ŽS uspjele dobiti reparacije (uglavnom žene iz BiH i Hrvatske).
Kemalemir Frašto, svedok na ŽS – slučaj Foča javio se online: ’Uspio sam dobiti taj status civilne žrtve rata. To je dio oporavka. Ni u to nisam vjerovao da će biti lakše, da će se dobiti neka satisfakcija. Osjećam se da nisam gubitnik’.
Doprinos tranzicionoj pravdi: dokumentovanje- arhiv ŽS, praćenje sudskih procesa; podrška stručnjaka/inja iz regije i inostranstva; doprinos pomirenju; vrijednosti za nove generacije; ŽS je pružio podršku akcijama protiv poricanja zločina;
Koji su najveći nedostaci, neispunjena očekivanja od ŽS?
Veoma ograničen impakt na institucionalnu pravdu; prisilna mobilizacija je zločin koji nije priznat ni na međunarodnom nivou; nedovoljan uticaj na društvo i podizanje svesti i odgovornosti; nedostatak finansijskih sredstava: mnogi zločinci nisu presuđeni na međunarodnom sudu a ni na nacionalnim sudovima; nije došlo priznanja od strane vlasti - ignorisanje ŽS od strane zvaničnih institucija; nedostatak razumjevanja ljudi iz okruženja o ŽS; ŽS je ostao je u malom krugu - nije imao uticaj na veliki broj ljudi, da osvjesti više slojeva društva; da širi krug ljudi sazna šta se dešavalo na prostorima ex YU; ograničena finansijska sredstva; nedostatak sredstava za još širu podršku ženama žrtvama rata.
U nastavku su žene govorile o institucionalnim nepravdama prema žrtvama: o nezadovoljavanju pravde na krivično-pravnom nivou, o reparacijama (simboličkim, materijalnim), o posledicama nesuočavanja s prošlošću.
Zajedničko promišljanje o važnim tačkama, poukama iz izlaganja Karlosa M. Beristaina (Regionalni sastanak Ženskog suda, decembar 2024.)
Marijana je sugerisala da se razgovara o važnoj Karlosovoj pouci ’da naša bol ne bude uzaludna’, a evo nekih iskaza: ’Tu smo, preživjele smo da posvjedočimo i to je veoma bitna stavka’ (Halida); ’ Mene u aktivizmu drži to što ne odustajemo. Imamo nekih rezultata svakodnevno. Mi mladima puno toga ostavljamo. To su procesi koji se ne mogu završiti. Naša bol se čuje svakodnevno’ (Šehida); ’Moramo se boriti da naša bol ne bude zaboravljena’ (Šaha); ’ Naša bol već nije uzaludna, kad nas vidim ovdje’ (Suvada); ’ Uzaludna je samo ona bol koja se boluje negde kući u samoći, u tišini, u zarobljenosti. Bol koja se govori, koja proizvodi akciju, bol koja nije zarobljena, nije ni uzaludna’ (Sabina); ’ Mene niko neće ucijeniti, jer ja svoju bol nosim uzdignute glave’ (Reiha); ’Bol je prisutna 35 godinu, ali ja se borim za mir, za istinu i pravdu. Sve vas volim’ (Majka Mejra); ’Kroz ove godine saradnje i druženja sa vama, i ličnog i zajedničkog, ja želim da vam se zahvalim što ste podelile svoju bol sa nama, a i mi sa vama’ (Violeta).
Slavimo Ženski sud - Beleške iz Beograda, decembar 2024. – autora Karlosa M. Beristaina; dodela priznanja; koncert iznanađenja (Minka) i feministička žurka.
Nedelja, 11. maj
Završna sesija: Dogovori o aktivnostima u narednom periodu i evaluacija
Marijana je zamolila da žene kažu jedna riječ sa kojom izlaze iz kruga:
Ljubav, radost, solidarnost, povjerenje, vjera, mir, zadovoljstvo, strpljenje, zadovoljstvo, istrajnost, empatija, druženje, sećanje, zajedništvo, iskrenost, snaga, sestrinstvo, naprijed, snaga, nada, hrabrost, život, uspjeh, nepokolebljivost, rast, sreća, dostojanstvo, zahvalnost, prkos, plemenitost, učenje, pumpaj...
II Ženski sud – slučaj Foča - 26. juna 2023. godine organizovale su u Beogradu Žene u crnom i Autonomni ženski centar iz Beograda, uz podršku feminističkih grupa iz BiH, Crne Gore, Hrvatske u Beogradu Ženski sud-slučaj Foča.
Ženski sud – slučaj Foča bio je posvećen seksualnim zločinima jer je tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992.-1995.), Foča je bila mesto sistematskog seksualnog nasilja i silovanja u ratu u BiH. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je prvi put na slučaju Foča utvrdio da se seksualno ropstvo smatra zločinom protiv čovečnosti. Ipak, i pored ove istorijski značajne presude, neki od seksualnih zločina nad ženama i muškarcima Foče, nažalost, nisu obelodanjeni niti priznati, već su prećutani i zaboravljeni...Ženski sud – slučaj Foča je nastavak borbe, zajedno sa ženama i muškarcima Foče za pravdu za žrtve seksualnih zločina u Foči i šire. Na Ženskom sudu – slučaj Foča svedočile su: Ilvana Konjo, Zenija Hajdarević, Halida Konjo Uzunović i Kemalemir Frašto, dok su saradnice ŽS tumačile politički kontekst na osnovu svedočenja.
Javne prezentacije Ženski sud – slučaj Foča: u ovom periodu održane su tri (3) javna prezentacije:
Prezentacija ŽS – slučaj Foča sastoji se od više segmenata:
- Šta je Ženski sud/ŽS? Šta je feministički pristup pravdi? Istorijat, proces organizovanja Ženskih sudova (Sarajevo, 2015.); aktivnosti u nastavku procesa, učinci ŽS; Ženski sud - slučaj Foča, 2023.
- Ženski sud – slučaj Foča - projekcija dokumentarnog filma (42 min.) u režiji Marije Aranđelović, produkciji Žena u crnom. Film govori o Ženskom sudu-slučaj Foča, održanom u Beogradu (26. jun 2023.)
Ljubljana, 24. januar 2025. – u organizaciji PLAC-a (Participativna Ljubljanska Avtonomna Cona) i Žena u crnom, Beograd održan je u prostorijama PLAC-a u prisustvo oko 35 osoba. O Ženskom sudu, feminističkom pristup pravdi, istorijatu, procesu organiziranja Ženskih sudova (Sarajevo, 2015., kao i o Ženskom sudu- Foča govorile su Nela Pamuković, Centar za žene žrtve rata, Zagreb i Staša Zajović, Žene u crnom, Beograd.
Potom je prikazan dokumentarni film: Ženski sud – feministički pristup pravdi: slučaj Foča - projekcija dokumentarnog filma (42 min.) u režiji Marije Aranđelović, produkciji Žena u crnom. Film govori o Ženskom sudu-slučaj Foča, održanom u Beogradu (26. jun 2023.)
Nakon projekcije filma, publici se obratio putem zoom-a Kemalemir Frašto, koji je, zmeđu ostalog kazao:
’Svjedočenje je učinilo puno toga dobrog i puno mi je značilo. Mislio sam da nikada neću progovoriti, da ću to odneti u grob sa sobom. Ja sam se dvoumio da li da svjedočim ili ne. Drago mi je što se nisam povukao. Ovo se moralo učiniti. Zajedno gradimo istoriju. Do nas je da li ćemo to pričati ili ne, do čovečanstva je da li će shvatiti poruku ili ne od naših svjedočenja. A poruka je jedinstvena: apsolutno ne želimo da se nikada nikome ponovi ono što se desilo nama. Mi smo svjedočili zbog toga. Svjedočenje mi je puno pomoglo da posložim sve to u sebi.
Svjedočenje je da moj brat bude prisutan kod mene, u mojoj duši, da bude prisutan u univerzumu. On je bio sa mnom. On živi u mom srcu.
Publici bih želio da poručim, da zamolim svakog pojedinačnog koji je vidio film, da to prenese bar jednoj osobi. Što se više bude prenosilo, biće manje mogućnosti biti da se to ponovi. Da prenosimo sa generacije na generaciju ove gnusne događaje, mislim da ćemo time da sprečimo ponavljanje istog’.
Iz razgovora sa publikom prenosimo:
Neki od utisaka publike:
’Bila mi je zanimljiva ta pažnja sa kojom ste gledali film, vaša pažnja i zainteresovanost. Važna je i poruka o nasilju nad ženama i u mirnodopskim uslovima u Srbiji. Srećan sam što sam ovde sa vama i hvala vam što uspostavljamo te veze’ (Slobodan Sadžakov, Novi Sad).
’Mnogo mi je drago što ste došle. Zahvalna sam vam. Ljubljana je prava adresa. Vi ste najveće blago koje ima bivša Jugoslavija’ (Biljana Žikić, Ljubljana).
Ovaj deo razgovora moderirala je Marijana Senjak, feministička terapeutkinja Ženskog suda.
Beograd, 25. jun – Inicijativa mladih/YIHR je organizovalo obrazovni ciklus o seksualnom nasilju u ratu, a u okviru ovog programa prezentovan je Ženski sud – slučaj Foča. O Ženskom sudu, istorijatu, feminističkom pristupu pravdi govorila je Staša Zajović, ŽUC. Ovom događaju prisustvovalo dvadeset (20) mladih iz cele Srbije, a tokom projekcije, kao i nakon projekcije prisutni mladi, koji uglavnom nisu znali ništa o ratnim silovanjima u Foči, bili su jako potreseni…
Potom se mladima putem zoom-a obratio Kemalemir Frašto, svedok na ŽS Foča, koji je, između ostalog, kazao:
‘Ja se ne smatram žrtvom, već herojem. Na prezentaciji u Podgorici (jun 2024.) bilo je omladine, kao i ovde. Imao sam 18 godina kad mi se to desilo. Svjedočenje na ŽS mi je bilo teško, ali sam osjećao sam obavezu da svjedočim. Zahvaljujući ŽUC-u dobili smo vjetar u leđa. Za mene je ŽS bio istorijski događaj, koji mi je puno značio.
2003. godine sam došao u SAD. Imao sam veliku krizu 2010. Dotakao sam dno, nikome ništa nisam govorio o onome što sam proživio. Nisam imao hrabrosti da otvorim tu Pandorinu kutiju. 2011. prvi put sam rekao psihijatru. U SAD-u sam počeo da se susrećem sa ženama žrtvama silovanja, uglavnom izbjeglica iz BiH jer sam radio kao prevodilac za bosansko-engleski jezik. Zato sam osnovao grupu bosanskih izbjeglica koju čine trinaest žena. One su pomagale jedna drugu, ja sam im pomagao u engleskom jeziku.
Vraćao sam se u Foču dosta puta, ali tamo ne mogu ostati tamo ni jedan sat. Kad ulazim u Foču, čim pređem most na Drini, sve mi one zgrade padaju po meni, samo želim da odem. Pokušao sam 2024. da uđem u zgradu Lepa Brena, nisam uspio, možda jednog dana…Nije lako stići u Foču, moj grad je nestao ’92, moj grad je uništen ’92. Puno mi znači što mladi žele da se bave ovom temom. Vi ćete nastaviti pričati Molim vas prenosite ono što se desilo meni i mom narodu. Pričajte, dijelite…’ kazao je Kemalemir.
Novi Pazar, 24. oktobar – Ženski sud- slučaj Foča
Javna prezentacija je održana u Bošnjačkom nacionalnom vijeću u prisustvu 72 osobe iz Srbije: Novi Pazar, Sjenica, Prijepolje, Priboj na Limu, Nova Varoš, Kraljevo, Pančevo, Novi Sad, Beograd; Kosovo (Priština); Crna Gora (Herceg Novi, Kotor i Podgorica).
Nakon uvodnih reči Fahrudina Kladničanina, Akademska zajednica ‘Forum 10’ iz Novog Pazara (koorganizatori ovog događaja) i Staše Zajović, Žene u crnom, Beograd prikazan je dokumentarni film Ženski sud – feministički pristup pravdi: slučaj Foča - projekcija dokumentarnog filma (42 min.) u režiji Marije Aranđelović, produkciji Žena u crnom. Film govori o Ženskom sudu-slučaj Foča, održanom u Beogradu (26. jun 2023.).
Svedokinje na Ženskom sudu – slučaj Foča Halida Konjo Uzunović i Ilvana Konjo izrazile su zahvalnost ljudima u Novom Pazaru koji sui m pružili gostoprimstvo i utočište nakon progona iz Foče. “Novi Pazar je moj drugi rodni grad. Iz Fočanskog pakla sam se ponovo rodila. 28.06.1964. sam rođena u Foči. Moje novo rođenje je bilo ovdje kad sam došla 28. juna 1992. Te scene topline i prijateljstva ljudi u Novom Pazaru nikada ne mogu zaboraviti“ (Halida). „Prošlo je više od trideset godina. Mi smo zahvalne što ste nam obezbjedili iz nakon progonstva iz Foče. Mi bismo završile u logorima, da nije bilo vas. Mi nemamo riječi da vam se zahvalimo“ (Ilvana).
Potom su svedokinje i svedok govorile o značaju svedočenja na Ženskom sudu – oslobađanju od krivice, prevazilaženju straha, sticanju samopouzdanja: ’Ja sam ponovo rođena sa ovim što smo uradile u ŽS’; “Nijedne sekunde nisam rekla sebi da to nisam trebala da svjedočim“. Svedokinje su govorile o ličnom iskustvu, koje reprezentuje iskustva velikog broja žena: „Naše priče se sve podudaraju“. I naravno, govorile su o dužnosti prenošenja istine: „Da se nikome više nikada ne ponovi ono što se nama desilo. Zamolio bih vas da prenosite dalje da se ne ponovi“.
Prenosimo reči svedokinja i svedoka:
Halida Konjo Uzunović: „Svjedočenje na ŽS mene kao ličnost oslobodilo je svih okova nepravde, tuge, jada i čemera koji su se svalili na naša pleća. Sve do 2018. godine, kada sam prvi put srela ŽUC i Stašu, kukavički sam šutjela i mislila sam da nikada neću imati dovoljno snage da iznesem sve ono što mi se dešavalo. Međutim, kroz poznanstvo sa njima, kroz druženje, ulile su ogromnu snagu i povjerenje u mene i volju da konačno progovorim. Shvatila sam da sve ono što se desilo nije bilo moja, nego tuđa sramota. Shvatila sam da ne treba da se stidim tuđe sramote. Toliko sam se ohrabrila i osnažila i oslobodila da na kraju je izašla i knjiga (Orijent), gdje je sve opisano. Ja sam ponovo rođena sa ovim što smo uradile u ŽS. Preponosna sam i prezahvalna svim ljudima koji su mi pomogli“.
Ilvana Konjo: „Kada se pokrenuo proces ŽS, mislila sam da nikad neću progovoriti zbog odgoja, stida. Nije lako kada žena istupi i iznese javno. Nije jednostavno kako će se to odraziti na moju majku koja ima 86 godina, koja je vjernica, kako će se odraziti na moje djete, na kompaniju u kojoj radim. Međutim, nijedne sekunde nisam rekla sebi da to nisam trebala da svjedočim“.
Zenija Hajdarević: „Na ŽS smo dobili priliku, uz pomoć ŽUC-a da možemo pričati istinu. Naše priče se sve podudaraju“.
Kemalemir Frašto: „Ja sam pokušao da progovorim u BiH 2011., ali sam naišao na nerazumjevanje. Halida me ohrabrivala, pa sam upoznao Stašu. Ona mi je pružila priliku da uradim nešto što nisam znao da mi je bilo potrebno. Oslobodio sam se okova. Posle ovog svjedočenja više se ne osjećam krivim što nisam mogao majci da pomognem. Osjećam se da će nešto ostati iza mene, da generacije čitaju i uče. Da se nikome više nikada ne ponovi ono što se nama desilo. Zamolio bih vas da prenosite dalje da se ne ponovi“.
Svedokinje i svedok su govorile i o potisnutim, nepriznatim zločinima nad bošnjačkim narodom tokom Drugog svetskog rata kada su bošnjački civili bili izloženi etničkom čišćenju, mučenjima, silovanju od strane srpskih oružanih formacija (četnika). Prećutani nekažnjeni zločini ostavili su duboke transgeneracijske traume.
„U Drugom svjetskom ratu se ista stvar desila, ali se o tome nije smjelo pričati. Mi smo doživjeli istu stvar poslije pedeset godina“ (Ilvana); „U BiH je Foča stradalničko mjesto Bošnjaka. To sam slušala od svoje svekrve, mi smo doživljele isto. Mi Bošnjaci u BiH, kad je god bio neki rat, mi smo najviše stradali. Nikad niko nije za sve to bio procesuiran i osuđen“ (Zenija); „Naši roditelji i naši djedovi nisu smjeli da pričaju ono što im se desilo u Drugom svjetskom ratu, pa nam se zbog toga desilo devedesetih godina 20. vijeka“ (Kemalemir).
Iz razgovora sa publikom izdvajamo neke od utisaka prisutnih:
„Tragedija koju ste vi prošli se ne može opisati. Vaše svjedočenje je uput mladim generacijama. Vi ste uvijek dobrodošli u Novi Pazar“; „Želimo da vam damo podršku, da se zahvalimo na hrabrosti da nam ispričate. Svi Bošnjaci ovog grada su živjeli vašu muku i svi su pokušali da vam olakšaju muku“; „Vi ste večeras ovdje održali govor svijetu. U posljednjih trideset godina ono što nosite sa sobom imate suzu u oku, a to je najmoćnije na svijetu. Vi ste zadržali ljudskost u sebi. Ne mrzite, nego volite“; „Ljudi iz Pazara su uradili ono što su znali i mogli. Mi smo zajedno sa vama sve to preživljavali. Hvala vama što ste govorile. Da se pričalo ono što se dešavalo u Drugom svetskom ratu, ne bi se ponovile devedesete“.
III Feministička etika brige i odgovorosti – posete aktivistkinja ŽUC-a svedokinjama (ŽS Sarajevo), mirovni susreti razmene i saradnje u regiji - podrška žrtvama:
26. april 26, Bečej – solidarna poseta Juliji Teleki, antiratnoj aktivistkinji, učesnici procesa organizovanja ŽS.
27. april - Vršac/Vojvodina - poseta Rosi Jakovljević, svedokinji na ŽS, majci ubijenog vojnika (5.10.2004.); u poseti su bile 4 aktivistkinje ŽUC-a
Retreat/druženje – Devet (9) svedokinja, organizatorki Ženskog suda iz Srbije, Crne Gore, kao i aktivista i aktivistkinja iz Izraela i Palestine bile su 13, 14. i 15. jula na zajedničkom odmoru u selu kod Ivanjice (centralna Srbija).
30. jul - Vršac/Vojvodina - poseta Rosi Jakovljević, svedokinji na ŽS, majci ubijenog vojnika (5.10.2004.); u poseti su bile 4 aktivistkinje ŽUC-a
Aktivni ženski odmor u ženskoj kući 'Seka' Brač/Hrvatska od 28. jula do 14. avgusta. Trinaest (13) žena - svedokinje, aktivistkinje ŽS iz BiH, Hrvatske i Srbije: Bosna i Hercegovina: Suvada Selimović, Safeta i Ramiza, Đulići/Zvornik; Hrvatska: Marica Šeatović, Novska; Jovanka Carević i Milica Miladinović, Zagreb; Srbija: Nadežda Kostić, Kruševac, Milka Rosić i Mirjana Mijailović, Leskovac, Snežana Obrenović, Kraljevo i Svetlana Šarić, Vlasotince i Gordana Radosavljević, Beograd.
25. i 26. septembar – solidarna poseta Majka Mejri u Bihaću (BiH) Majka Mejra (Mejra Dautović), žena čije je dvoje djece (ćerka Edna i sin Edvin) mučeno i ubijeno u logoru Omarska 1992. U poseti su bile: Ervina Dabižinović i Ljupka Kovačević, aktivistkinje Centra za žensko I mirovno obrazovanje ‘Anima’ iz Kotora.
Đulići, 26, 27. i 28. septembar – susret feminističke etike brige - nastavak saradnje sa svjedokinjama na Ženskom sudu i podrška ženama.
26. septembar – sijelo/druženje koje je organizovala Lutvija, u kući svoje tetke. Prostor dnevne sobe je bio ispunjen ženama (36 žena) što nas je prijatno iznenadilo. Sve je teže okupiti žene jer je društveno poltička klima suviše kompleksna i nestimulativna, ali Suvada na svoj mirno-uporan način uspijeva da žene motiviše da učestvuju u borbi za pravdu (svjedoče i prisustvuju suđenjima ratnim zločinima u Sarajevu) a i da kvalitetnije žive - organizujući sastanke, sijela, zajednička putovanja i druženja. Bile smo na sijelu kod Lutvije, koja nas je sa svojim sestrama gostila bosanskim specijalitetima.
27. septembar: radile smo u prostoru udruženja ‘Anima’ koji je dopunjen novim stolicama i fotografijama i mirovnim porukama na zidovima. Učestvovale su 32 žene iz sela Đulići, Klise, Radave, Dubrave, Grbavci, Živinice, Šetići.
Tema je bila: Roditeljstvo
Voditeljka radionica: Ljupka Kovačević, jedna osnivačica Centra za žensko i mirovno obrazovanje 'Anima', feministička terapeutkinja Ženskog suda
Kroz pokušaj definicije roditeljstva (sve su isticale brigu, muku i odgovornost) i skoro potpuno saglasje (s izuzetkom dvije žene) o tome da se roditeljstvo uči.
Razgovarale smo o roditeljskim porukama i izostanku obrazovanja o roditeljstvu tokom školovanja. Uglavnom su sebe ocijenile dobrim roditeljkama i istakle svoju poziciju – jedinog roditelja (njihovi muževi su ubijeni u ratu) i da su bile primorane da obavljaju obje uloge i da obezbijede egzistenciju i razvoj svoje djece. Istakle su da je za roditeljstvo važno da su u tome učestvuju oba roditelja. Istakle su da nije bilo puno radosti, osim rijetkih trenutaka, u periodu rasta njihove djece, ali da su sada zadovoljne dostignućima i načinom života svoje djece, svjesne da su uslovi u kojima su djeca rasla i razvijala se, bili teški i ostavili traga.
Iskazale smo priznanje i podršku njihovim borbama i relativizovale njihovo osjećanje straha za posledice nedostatka drugog roditelja. Na kraju su sve odale priznanje sebi kao roditelju. Atmosfera u grupi je bila podržavajuća, a humor i radost su rezultirale nakon radionice.
Nastavak je bio na zajedničkoj večeri i prijatnom restoranu. Narednog dana (28. septembar) smo imale kraći susret, nakon čega smo se Ervina i ja (Ljupka) vratile u Crnu Goru.
Vršac/Vojvodina, 28. septembar i 22. novembar - poseta Rosi Jakovljević, svedokinji na ŽS, majci ubijenog vojnika (5.10.2004.); u poseti su bile: Melanija Aleksić, Ljiljana Radovanović, Violeta Đikanović, Staša Zajović (ŽUC) i Suvada Selimović, udruženje ’Anima’ Đulići/BiH.
(Priredila: Staša Zajović)
Beograd, januar 2026.
