Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Izveštaj april – septembar 2008.


Suočavanje s prošlošću – tranziciona pravda – feministički pristup
Ovaj edukativni program sadrži više elemenata koje se mogu klasifikovati na sledeći način:
Ulične akcije vezane za suočavanje s prošlošću/tranzicionu pravdu – obeležavanje zločina počinjenih u naše ime, komemorativni skupovi, ali i ostali ratni zločini počinjenih nad civilnim stanovništvom:

11. april, Tuzla, Bosna i Hercegovina: učešće na mirovnom maršu, koje kao i svakog jedanaestog u mesecu, Udruženje građana ’Žene Srebrenice’ iz Tuzle organizuje mirni protest u znak sećanja na genocid u Srebenici, zahtevajući istinu o svojim ubijenim i nestalim srodnicima, kao i pravdu – kažnjavanje svih počinilaca zločina.
Ovog puta u mirnom protestu učestvovalo je 21 aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije iz sledećih gradova: Beograda, Novog Sada, Leskovca, Vlasotinca, Vrbasa, Niša.

12. maj, Bratunac, Bosna i Hercegovina: učešće pet (5) aktivistkinja Žena u crnom iz Beograda obeležavanju 16 godišnjice zločina nad bošnjačkim civilima Bratunca. Na drugom kolektivnom ukopu i dženazi civilnim žrtvama agresije na Bosnu i Hercegovinu, odata je počast nevino stradalim Bošnjacima i Bošnjakinjama. Prvi ukop i dženaza za 96 nevino stradalih održana je 12. maja 2007. Aprila i maja 1992. ubijene su u Bratuncu 603 osobe bošnjačke nacionalnosti, dok su 12. maja 1992. za samo jedan sat ubijeno oko osamdeset civila: dece, žena, muškaraca, svih uzrasta, od devet meseci do 86 godina. Počinioci zločina su oružane formacije Republike Srpske i srbijanskog režima S. Miloševića. Aktivistkinje Žena u crnom su, u znak sećanja na zločin, poštovanja prema žrtvama zločina položile venac sa natpisom 'Da ne zaboravimo zločin u Bratuncu '92 – Žene u crnom, Beograd'.
Ovom činu u organizaciji Udruženja žena Podrinja 1992. – 1995. prisustvovalo je i pet (5) aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz Italije.

25. maj, Višegrad, Bosna i Hercegovina: učešće 9 aktivistkinja Mreže Žena u crnom iz Srbije na obeležavanju 16 godišnjice zločina nad bošnjačkim civilima sa područja opštine Višegrad 'Da se nikada ne zaboravi'. Tom prilikom je sa mosta Mehmed paše Sokolovića u reku Drinu spušteno 3 000 ruža u znak sećanja na 3 000 ubijenih i nestalih. Zločine su počinile srpske oružane formacije: Vojska republike Srpske, uz podršku režima S.Miloševića.
Aktivistkinje Mreže Žena u crnom su spustile venac u reku Drinu sa natpisom 'Nikad nećemo zaboraviti zločin u Višegradu'.

31. maj, Beograd: performans u organizaciji fondacije 'Cure' iz Sarajeva, uz podršku Žena u crnom pod nazivom 'Bujrum, Izvol'te', podsećanje na ratne strahote opsade Sarajeva (1992- 1995) od strane srpskih oružanih formacija, oblike preživljavanja. Tom prilikom služena je hrana napravljena po receptima iz perioda rata. Performans je izveden kod Sebilj česme. Osim hrane, učesnice performansa su publici delile i kopije recepata iz pomenutog perioda, te kafu od leće i ječma.

11. jun, Tuzla, Bosna i Hercegovina: učešće pet (5) aktivistkinja Žena u crnom iz Beograda na mirovnom maršu, koje kao i svakog jedanaestog u mesecu, Udruženje građana ’Žene Srebrenice’ iz Tuzle organizuje mirni protest u znak sećanja na genocid u Srebenici.

10. jul, Beograd: protestna akcija – komemoracija povodom trinaeste godišnjice genocida u Srebrenici i 60 godina od usvajanja Konvencije o sprečavanju genocida OUN održana je na Trgu Republike u Beogradu, pod geslom 'Da se ne zaboravi genocid u Srebrenici - solidarnost i odgovornost'. Tom prilikom je prikazan na velikom ekranu (displeju) dokumentarni film 'Žene Srebrenice govore' u produkciji Žena u crnom a u režiji poznate umetnice Milice Tomić. Valja napomenuti da je prvi put u Beogradu i u celoj Srbiji, na javnom otvorenom prostoru i to na jednom od najvažnijih trgova glavnog grada Srbije emitovano svedočenje žena Srebrenice-srodnica ubijenih i nestalih. Žene su svedočile o genocidu, o svojim ubijenim i nestalim, uputile građanima Beograda i Srbije poruke mira, kao i zahteve za odgovornošću i ispunjavanju pravde. Pomenuti dokumentarni film u trajanju od 17 minuta prikazan je četiri puta zaredom, uz veoma snažno ozvučenje i prisustvo više stotina aktivista i aktivistkinja iz cele Srbije, poznatih ličnosti iz društvenog i kulturnog života, dok je film pratilo veoma veliki broj građanki i građana koji su najfrekvetnijim delom grada prolazili i zadržavali se da vide i čuju poruke žena Srebrenice. Važno je istaći da je celokupna manifestacija protekla bez incidenata i da su takoreći svi mediji (eletronski i štampani) preneli informacije o akciji, sa posebnim naglaskom na izjave žena Srebrenice.

11. jul, Potočare/Srebrenica, Bosna i Hercegovina: prisustvo na komemorativnom skupu povodom trinaeste godišnjice genocida u Srebrenici, kao i dženazi/ukopu identifikovanih 307 žrtava genocida. Prema podacima Medjunarodnog crv enog krsta, u Srebrenici je ubijeno 8372 osobe bošnjačke nacionalnosti, dok srodnice ubijenih i nestalih tragaju za oko deset hiljada osoba. Komemoraciji je prisustvovcalo 57 aktivistkinja i aktivista Mreže Žena u crnom iz cele Srbije, ali i srodnih organizacija za ljudska prava: Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Queeria. Pored toga, u ovoj mirovnoj akciji učestvovalo je oko desetak međunarodnih aktivista/kinja i volonera/ki i to iz sledećih zemalja: Italija, Francuska, Rusija, Izrael, SAD, Portugal, Velika Britanija, Švedska, itd. Tom prilikom položen je i venac u Memorijalnom spomenu u Potočarama 'Nikad nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici – Mreža Žena u crnom Srbije'.

23. jul, Kozarac, Bosna i Hercegovina: učešće deset aktivistkinja Mreže Žena u crnom iz Srbije na obeležavanju šesnaeste godišnjice zločina koje su srpske oružane formacije počinile na području Prijedora, kao i dženazi/ukopu 70 identifikovanih .
Tokom 1992. godine na području Prijedora više od 7.000 civila uglavnom bošnjačke nacionalnosti bilo zatvoreno i mučeno u logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje).
U znak sećanja na žrtve zločina i solidarnosti sa porodicama, kao i građanima žrtvama agresije položen je venac 'Sa najdubljim saosećanjem i solidarnošću – Mreža Žena u crnom Srbije'.

Obeležavanje godišnjice ostalih ratnih zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom
31. maja, Beograd: učešće 68 aktivistkinja Mreže Žena u crnom iz Srbije u protestnom skupu porodica poginulih radnika Radio televizije Srbije tokom bombardovanja Nato pakta 1999. godine. Aprila 1999. bombardovana je zgrada RTS-a i tom prilikom ubijeno je 16 radnika RTS.
Protestna akcija je organizovana povodom zahteva Socijalističke partije Srbije (SPS) da se oslobodi iz zatvora nekadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji je osuđen jer i pored saznanja da će zgrada RTS biti bombardovana, zahtevao od zaposlenih da ostanu na radnim mestima. Aktivistkinje Mreže Žena u crnom, zajedno sa porodicama žrtava kao i brojnim građanima/kama položile su crvene ruže na spomenik žrtvama 'Zašto' u Tašmajdanskom parku. U ovoj protestnoj akciji učesvovale su i aktivistkinje Žena u crnom iz Italije, kao i Bosne i Hercegovine.

18. jul, Beograd: prisustvo obeležavanju desete godišnjice zločina nad civilima srpske nacionalnosti na Kosovu, na području opštine Orahovac, u selima Opteruša i Retimlje (ubijeno je 25 Srbina, jula 1998.) Tokom ovog komemorativnog čina u organizaciji Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, aktivistkinje Žena u crnom zajedno, kao i Fonda za humanitarno pravo iz Beograda su položile venac sa izrazima saosećanja i solidarnosti sa porodicama žrtava ovog zločina.

4. avgust, Beograd: prisustvo trinaestoj godišnjici progona civila srspke nacionalnosti iz Krajine (Hrvatska) tokom vojne operacije 'Oluja'.

Posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime: kao što je navedeno u ovom izveštajnom periodu organizovale smo u više navrata odlaske na mesta zločina u Bosni i Hercegovini, uz aktivno učešće u obeležavanju godišnjica zločina, obraćanje javnosti, susretima i razgovorima sa porodicama žrtava i udruženjima koja su organizovala komemorativne skupove, mirovne akcije, susrete:
- Tuzla, 11. april i 11. jun: razgovor sa srodnicama ubejenih i nestalih u genocidu
Srebrenici, u prostorijama Udruženja građana 'Žene Srebrenice', kao i u Srebrenici, 12 maja a pored aktivistkinja Žena u crnom iz Beograda, učestvoavle su i aktivistkinje Žena u crnom iz Italije;
- Bratunac, 12. maj: susret sa porodicama žrtava, članicama Udruženja 'Žene Podrinja 1992.- 1995'
- 25.maj, Višegrad: susret sa porodicama žrtava, organizatorima i organizatorkama
komemorativnog skupa 'Višegrad 92' – Udruženje porodica nestalih lica i civilnih žrtava agresije;
- 11. jul, Potočare/Srebrenica: 13 godišnjica genocida susreti sa porodicama žrtava;
- 23. jul, Kozarac: susret sa žrtvama zločina na Području Prijedora, aktivistkinjama mirovne organizacije 'Srcem do mira'.
Pored toga, u ovom izveštajnom periodu imale smo u Beogradu i susrete sa civilnim žrtavama srpske nacionalnosti tokom komemorativnih skupova obeležavanja zločina počinjenih nad
njima na Kosovu i u Hrvatskoj. Pomen žrtvama sa Kosova održan je na groblju Orlovača dok je pomen stradalim iz Hrvatske održan je u Crkvi Svetog Marka u Beogradu.
.
Umetnički angažman u suočavanju s prošlošću/tranzicionoj pravdi
Film 'Žene Srebrenice govore'
: u produkciji Žena u crnom a u režiji Milice Tomić, jedne od najpoznatijih multimedijalnih umetnica u Srbiji, ali i regiji prikazan je 10. jula u trajanju od 68 minuta. Naime, film traje 17 minuta ali je prikazan zaredom četiri puta, na velikom displeju, uz veoma jako ozvučenje. Ovo je prvi put od početka ratova na prostoru bivše Jugoslavije da se na glavnom gradskom trgu čuju izjave srebreničkih žrtava i to uoči godišnjice genocida. Srodnice ubijenih u genocidu u Srebrenici svedočile su u genocidu obraćajući se građankama i građanima Beograda i Srbije povodom trinaeste godišnjice genocida. Film se sastoji od razgovora sa srodnicama ubijenih i nestalih u genocidu, a ceo materijal je sniman u Bosni i Hercegovini, uz ogromnu podršku Udruženja građana 'Žene Srebrenice' sa sedištem u Tuzli (BiH).
Njihov iskaz je zapravo unutrašnji dijalog koji one imaju već trinaest godina sa institucijama u Srbiji, naslednicama režima koji smatraju odgovornim, koji im daju lažna obećanja, ne priznaju zločine, ne ispunjavanju međunarodne obaveze prema žrtvama genocida, ne uvažavaju dostojanstvo žrtvava. To je i dijalog sa zajednicom u Srbiji u čije ime je izvršen genocid u Srebrenici, zajednici u kojoj preovladava relativizacija čak i poricanje genocida, glorifikacija zločinaca, nedostatak empatije i solidarnosti sa žrtvama zločina počinjenim u naše ime. Važno je istaći da je na godišnjicu genocida u Srebrenici tj. narednog dana 11. jula televizija B92 emitovala integralnu verziju filma 'Žene Srebrenice govore'.
'Ogledalo – Srebrenica': tokom mirovne akcije 'Da ne zaboravimo genocid u Srebrenici – solidarnost i odgovornost' ceo Trg Republike oblepljen je samolepljivim flajerima izrađenim od 'srebrne' (staniolske) folije na kojima je napisana samo jedna reč: Srebrenica (dimenzija 15x23cm).
'Ogledalo – Srebrenica' je paradigma srebreničkog genocida na nivou institucija i društva u Srbiji, sa snažnom političkom i moralnom porukom, pozivom građanima i građankama Srbije da se suoči sa sobom, sa svim zločinima počinjenim u njihovo ime, naglašava neophodnost sećanja na genocid javnim i institucionalnim obelodanjivanjem istine o genocidu, zahtevom za kažnjavanjem svih počinilaca zločina, uvažavanje dostojanstva žrtava genocida u Srebrenici.
Flajerima smo je oblepleni ceo Trg Republike, a kasnije i centralne ulice Beograda. Autori ovog umetnički angažovanog dela akcije su Boban Stojanović i Adam Puškar, aktivisti Queeria i ŽuC-a.
Tokom mirovne akcije položene su bele ruže u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

10, jul, Beograd: Konferencija za štampu 'Da ne zavoravimo genocid u Srebrenici' u organizaciji Koalicija protiv nekažnjivosti ratnih zločina G8: povodom zajedničkog organizovanja obeležavanja trinaeste godišnjice genocida u Srebrenici tokom juna i jula 2008. održani su brojni radni sastanci organizacija koje čine pomenutu koaliciju: Fond za humanitarn pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za ljudska prava, Queeria centar i Žene u crnom. Pored pomenutih organizovane su u druge zajedničke aktivnosti:
Konferencija za štampu u Međunarodnom press-centru u Beogradu povodom 13 godišnjice genocida u Srebrenici. Na konferenciji, kojoj je prisustvovalo preko 60 osoba je emitovan film 'Žene Srebrenice govore' a govrile/i su mladi aktivisti i aktivistkinje pomenutih grupa, kao i Mirjane Karanović, glumice iz Beograda, inače svetski poznate i priznate po brojnim glumačkim ostvarenjima a ovom prilikom treba napomenuti i njenu glavnu ulogu u filmu 'Grbavica' režiserke Jasmile Žbanić (BiH) o ratnom zločinu silovanja nad ženama bošnjačke nacionalnosti. Ovu konferenciju je ispratilo oko desetak pisanih i elektronskih medija.

Promocija izdanja Ženska strana rata: zbornik sa 120 svedočenja, zapisa i sećanja žena o ratovima koji su vođeni na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. -1999; zbornik ima 14 poglavlja (Vukovar, Pred zidom šutnje, Muškarac je zastrašujuća sila nasilja i bola, Sve su odnijeli, Opsada Sarajeva, Bježim sklanjaj djecu, Žene Krajine, Srebrenica, Glasovi nestalih, Svjetla u tunelu, Žene obnavljaju sjećanja, Kosovo, 'Humanitarna' intervencija, Prelazeći liniju. Zbornik ima 425 stranica i rezultat je jednogodišnjeg istraživanja Žena u crnom i ostvaren je uz regionalnu saradnju sa ženskim organizacijama i organizacijama za ljudska prava, kao i pojedinkama i pojedincima. Zbornik su uredile Lina Vušković i Zorica Trifunović. Uz performans Dah teatra iz Beograda u režiji Dijane Milošević, u vidu umetničkog angažmana u suočavanju s prošlošću i tranzicionoj pravdi sa feminističkog stanovišta a korišćeni su odlomci iz svedočenja žena objavljenih u pomenutom zborniku, promocije su održane u sledećim gradovima:
27. maj, Kikinda: održana u Narodnoj biblioteci, uz podršku lokalne ženske grupe ŽAR (Ženska alternativna radionica) a prisustvovalo je 35 osoba.
28. maj, Pančevo: u Kulturnom centru, uz podršku lokalne grupe Ženska mirovna grupa (ŽMIG) a uz prisustvo preko pedeset osoba.

Kažnjivost zločina – put do pravednog mira: praćenje suđenja u Specijalnom sudu – pred Većem za ratne zločine u Beogradu
Suđenje za zločin Suva Reka: pripadnici MUP-a Srbije 26. marta 1999. ubili su 48 albanskih civila. Od 2. oktobra 2006. godine aktivistkinje Žena u crnom su prisustvovale svim do sada održanim ročištima: 2-5. jun i 1. i 2. jul.
Suđenje prate aktivisktinje Mreže Žena u crnom Srbije i o tome izveštavaju kako organizacije u okviru Mreže tako i međunarodne mreže sa kojima sarađujemo.
Suđenje za zločin u Lovasu: pripadnici JNA i paravojne formacije Dušan Silni su oktobra 1991. ubili oko 70 hrvatskih civila. Od samog početka aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje. U ovom periodu održana su sledeća ročišta: 17-23. april, 13-21. maj, 9-13. jul.
Suđenje Vehabijama/pripadnicima pokreta Ehli sunet: njima se sudi za zločinačko udruživanje i terorizam. Aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje od početka, a u ovom periodu održana su sledeća ročišta: 7. i 8. april, 2-4. jun.

Da vidim, da saznam da menjam: video projekcije dokumentarnog materijala i igranih filmova o ratnim zločinima, o ženskom otporu ratu i zločinima na prostoru bivše Jugoslavije, ali i u drugim delovima sveta. Od februara 2008. započet je ciklus Zločin i ženski otpor - koji obuhvata projekcije filmova (dokumentarnih i igranih) i u ovom periodu organizovane su projekcije unutar Mreže Žena u crnom u Srbiji:
Sofija Šol/Sophie Scholl; režija: M. Rothenberg, Nemačka, 2005.
Radnja se dešava u Nemačkoj, u vreme Hitlerovog nacističkog terora i govori o otporu nacizmu.
Muzička kutija/Music box; režija: Kosta Gavras/Costa Gavras, Grčka/SAD
Govori o drami uspešne advokatkinju koja otkriva da je njen otac optužen za ratni kriminal tokom II svetskog rata u Mađarskoj. Ćerke pristaje da ga brani i u opredeljenju između vezanosti za oca i pravde, opredeljuje se za pravdu...
Film 'Karneval' u proizvodnji Mediacentar, Sarajevo, BiH, autora Šeki Radončić
Dokumentarni film rađen na osnovu istraživanja Šekija Radončića o zločinu nad 82 izbeglice bošnjačke nacionalnosti koje su našle utočište u Crnoj Gori, a maja i juna 1992. MUP Crne Gore zajedno sa vlastima Republike Srpske deportovao ih je, većina njih je ubijena u fočanskom zatvoru dok se jedan deo njih vodi kao nestali i za njihovu sudbinu se ne zna ništa ni do današnjeg dana.
Kolutovi dima,u proizvodnji Inicijative mladih za ljudska prava Beograd.
Dokumentarni film o Kadi Hotić, ženi koja je preživela genocid u Srebrenici.

Filmske projekcije i diskusije o suočavanju sa prošlošću sa feminističkog stanovišta održane su u raznim gradovima u kojima deluju aktivističke grupe u okviru Mreže Žena u crnom:
Leskovac,12. april, Sofija Šol: u organizaciji grupe 'Žene za mir'
Vlasotince, 20. april:Vera Drejk: u organizaciji SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja
Beograd, 16. april: Sofija Šol u organizaciji Žene u crnom
Leskovac, 20. april: Muzička kutija
Vlasotince, 25. maj: Uloga SPC u raspadu Jugoslavije
Novi Sad, 28. maj: Muzička kutija, u organizaciji NVO 'Esperanca'
Kruševac, 14. juna: Anđeli čeličnih čeljusti, u organizaciji ženske grupe 'Peščanik'
Navedenim projekcijama, kao i u diskusijama o sadržaju filmova, o suočavanju s prošlošću/tranzicionoj pravdi sa feminističkog stanovišta učestvovalo je žena 153.

Male biblioteteke tranzicione pravde - znanje kao građanska odgovornost za mir: nakon prve faze, započete 2005. godine formiranjem biblioteka o tranzicionoj pravdi unutar Mreže Žena u crnom u Srbiji, tj. distribuciji izdanja domaćih autora/rki, prevedenih dela, knjiga nevladinih organizacija iz Beograda i regije koje se bave pitanjima tranzicione pravde, od početka 2008. posvetile smo se proširivanju mreže biblioteka tranzicione pravde. U ovoj fazi edukativni program se sastoji u distribucijii izdanja ŽuC-a i srodnih NVO koje se bave ovim pitanjem, bibliotekama koje ustupaju prostor za razne naše aktivnosti: promocije, razgovore, debate, pre svega vezane za pitanja suočavanja s prošlošću/tranzicione pravde, ali i drugim aktualnim pitanjima. Cilj je da se proširi krug saveznica/ca tom distribucijom time što će se pomenuta izdanja učiniti dostupnim širem krugu čitateljki i čitalaca, pružiti podrška pojedincima i pojedinkama u tim bibliotekama koje pokazuju građansku hrabrost i ustupaju svoje prostore čak i na mestima na kojima to nije jednostavno iz političkih razloga.
U ovom periodu distribucija je obuhvatila biblioteke, te mreze zena u crnom iz sledećih gradova u Srbiji: Leskovac, Vranje, Vlasotince, Niš, kao i biblioteku Pescanika iz Beograda. Izdato je mrezama ZUC po 25 naslova, odnosno po 37 knjiga, bibliotekama- po 33 naslova, odnosno po 48 knjiga, te Pescaniku – 18 naslova, odnosno 163 knjige. Ukupno je podeljeno 311 knjiga.

Seminari, konferencije, konsultacije o suočavanju s prošlošću: u organizaciji srodnih nevladinih organizacija u kojima su aktivno učestvovale aktivistkinje Mreže Žena u crnom:
Kosovska Mitrovica, Kosovo, 26. maja: regionalne konsultacije sa žrtvama, novinarima i organizacijama za ljudska prava u Regionalnoj komisiji za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji u organizaciji Fonda za humanitarno pravo iz Beograda.
Beograd, 15. jula: sastanak sa udruženjima žrtava i žrtvama o mehanizmima za utvrđivanje i kazivanje činjenica o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji, u organizaciji Fonda za humanitarno pravo.
Pored toga, u ovom izveštajnom periodu Žene u crnom su aktivno učestvovale u brojnim radnim sastancima vezanim za gore pomenute aktivnosti i uopšte za kažnjivost ratnih zločina, zajednička saopštenja i inicijative sa srodnim organizacijama: Fondom za humanitarno pravo, Komitetom pravnika za ljudska prava, Inicijativom mladih za ljudska prava, Helsinškim odborom za ljudska prava, itd.

Preteći znaci fundamentalizama – feministički odgovori: edukativni program koji sadrži mnoštvo segmenata odvija se kontinuirano počev od 2006. godine.

Ulične akcije
24. maj, Beograd: performans 'Nećemo nazad' ispred Ustavnog suda u Beogradu povodom godišnjice usvajanja Zakona o crkvi i verskim zajednicama (april 2006.) kojim se krši ustavni princip o odvojenosti crkve i države. Tom prilikom predat je Ustavnom sudu predlog Koalicije za sekularnu državu za ispitivanje ustavnosti pomenutog Zakona. Akciju su organizovale Žene u crnom uz podršku ostalih članica Koalicije za sekularnu državu.

Vranje, 23. jun 2008: Stop seksualnom zločinu – protest protiv oslobađanja od krivičnog gonjenja Pahomija, vladike Srpske pravoslavne crkve koji je 2002. u manastiru Prohor Pčinjski (Južna Srbija) izvršio seksualno nasilje nad 4 dečaka koji su učili za sveštenike; sud je oslobodio Pahomija za krivično delo 'usled nedostatka dokaza', protest je bio usmeren protiv teokratizacije države a posebno protiv imuniteta za poslenike crkve po novom Zakonu o crkvi i verskim zajednicama; u ovoj antiklerikalnoj akciji, konfereciji za štampu održanoj istog dana u Medija centru u Vranju u organizaciji Incest trauma centra (ITC) iz Bedograda, uz podršku Mreže Žena u crnom učestovalo je oko trideset aktivisktinja. Istog dana aktivisktinje ITC i Mreže Žena u cnrom održale su i konferenciju za štampu u Medija centru u Vranju.

Seminari, konferencije, radionice:
Jastrebac (kod Kruševca, centralna Srbija), 9. -11. maj: tokom seminara održane su radionice, predavanja, projekcije filmova o sledećim temama:
- Reproduktivna prava i abortus – ključno pitanje izbora u SAD-u (predačica: Katie Mahuron, SAD, politoškinja i aktivistkinja Žena u crnom);
- Četiri meseca, tri nedelje, dva dana, u režiji Kristiana Munđiu (Rumunija)
- Reproduktivna prava, nacija i nacionalna bezbednost (radionicu i predavanje koordinirale: Marija Perković i Staša Zajović)
- Naučni angžman protiv klerikalizacije i fundamentalizama: Zašto je sekularizam neophodan za demokratiju? (predavači/ce: dr. Lino Veljak, Filozofski fakultet, Zagreb doc.dr. Biljana Stojković, Biološki fakultet, Beograd, dr. Miodrag Kapetanović, Institut za matematiku SANU, Beograd);
- Sekularizam i žene (promocija istoimene publikacije Žena u crnom )
- Koalicija za sekularnu državu (o aktivnostima Koalicije govorile su Snežana Tabački i Persa Vučić)
- Umetnički angažman protiv klerikalizacije i fundamentalizma: 'Kuvarice' - izložba dekonstrukcije kuhinjskog prostora i sadržaja ili drugačije iščitavanje kulturnog nasleđa; ovaj umetnički angažovani projekat zajedničko je delo grupe 'Škart' i Žena u crnom, projekcija dokumentarnog filma „Kuvarice“, u režiji Sebastijana Bodriskog (Nemačka) o dekonstrukciji patrijarhalne tradicije i kulturnog nasleđa u Srbiji – ručnog veza žena - u angažman za ženska ljudska prava i 'Nećemo nazad' - video instalacija grupe Škart
Seminaru su prisustvale 34 aktivisktinja iz sledećih gradova: Beograd, Leskovac, Niš, Kruševac, Velika Plana, Vlasotince, Vrbas.

Kukavica (kod Leskovca, Južna Srbija), 13.- 15. jun: održan je seminar istog sadržaja kao i gore navedeni, s tim što je broj predavača/ica proširen: Arno Kastanjet (Arnaud Castaignet), sa Univerziteta u Bordou, Francuska i Dženet Rubin (Janet Rubin), sa Georgetown University (SAD) koji su održali predavanje o pitanjima sekularizma i reproduktivnih prava u svojim zemljama.
Ovom seminaru prisustvovalo je 30 aktivistkinja iz Leskovca, Vlasotinca, Niša, Beograda, Vrbasa.

Beograd, 31. maj, Feminističke alternative militarizmu i fundamentalizmu: predavačica Graciela Longoni, filozofkinja, Žene u crnom, Milano/Italija, u okviru konferencije 'Sve za mir, zdravlje i znanje – ništa za naoružanje'.

Istraživački projekti
Reproduktivna prava i retradicionalizacija – istraživačko-aktivistički projekat
Istraživanje je sprovedeno u periodu od 8. marta do 20. maja 2008. na uzorku od 987 ispitanica, a istraživanjem je obuhvaćeno ukupno 55 gradova i naselja u celoj Srbiji:
Niš, Babušnica, Aleksinac, Svrljig, Gadžin Han, Kruševac (grad i seoska naselja: Lomnica, Makrešane, Magrovo i Dedine), Leskovac (grad i seoska naselja: Donja Jajana,
Bobište, Sinkovce, Cifluk Mira, Vinarce), Velika Plana (grad i seoska naselja: Krnjevo, Staro Selo i Veliko Orašje), Beograd, Vlasotince (uključujući i seoska naselja:Jastrebac, Batulovce, Boljare, Donja Lomnica i Ladovica), Kikinda (uključujući i seoska naselja: Iđoš, Mokrin, Nakovo, Banatsko Veliko Selo i Sajan), Novi Sad, Petrovaradin, Sremski Karlovci, Sremska Mitrovica, Ruma, Sombor, Bačka Palanka, Kanjiža, Zrenjanin, kao i naselja: Žednik, Ravanica, Debeljača, Mali Iđoš, Ruski Krstur, Bački Petrovac, Karavukovo, Divoš, Čalma i Čurug, Beograd sa prigradskim naseljima, itd.
Istraživanje je obuhvatilo žene raznih pripadnosti: generacijske, etničke, obrazovne, etničke i to u skladu sa prosečnim presekom žena u Srbiji.
Ciljevi istraživanja Reproduktivna prava i retradicionalizacija bili su: sticanje uvida u stavove ženske populacije u Srbiji u vezi sa reproduktivnim pravima, uticaj rastućih tendencija klerikalizacije i pokušajima obnove patrijarhalnih vrednosti na stavove žena o reproduktivnim pravima (posebno vezanim za abortus i kontracepciju). Rezultati istraživanja izneti su 31. maja 2008. u Beogradu, dok se integralni tekst istraživanja, kao i kometari
na srpskom i engleskom mogu naći na web-sajtu Žena u crnom.
Istraživački tim koji se sastoji od jedanaest anketarki (11), aktivisktinja Mreže Žena u crnom:
Nada Dabić iz Novog Sada, Biljana Iličić i Nada Zorić iz Kikinde, Jovanka Brkić iz Velike Plane, Jelena Čelebić iz Beograda, Ivana Ristić iz Leskovca, Lidija Pajović i Persa Vučić iz Niša, Gordana Stoilković iz Leskovca, Irina Ristić iz Velike Plane, Svetlana Šarić iz Vlasotinca. Kvantitativnu analizu su uradile: Marina Nikolić (Kruševac) i Nevena Kostić, (Leskovac), kvalitativnu analizu Maja Pešić (Vlasotince) i Marijana Stojčević (Beograd) u saradnji sa dr. Lidijom Radulović, docentkinjom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odelenju za etnologiju i antropologiju i dr. Linom Veljakom, Filozofski fakultet u Zagrebu.

Intervjui o sekularizmu: u okviru kontinuirane saradnje sa međunarodnom mrežom SIAWI (Sekularizam je žensko pitanje/Secularism is a Women's issue') snimljeni su interjui sa istaknutim javnim ličnostima u Srbiji o klerikalizaciji u Srbiji, o njenim posledicama za demokratiju, ljudska prava i ženska ljudska prava, kao i o vrednostima sekularizma: Vesnom Pešić, sociološkinoj i poslanicom u Narodnoj skupštini Srbije u ime LDP-a (Liberalno demokratska partija), Ljubišom Rajićem, profesorom na Filološkom fakultetu u Beogradu, Sonjom Biserko, predsednicom Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Biljanom Kovačević-Vučo, predsednicom Komiteta pravnika za ljudska prava i Mirkom Đorđevićem, sociologom religije. Intervjue koje su radile/i: Katie mahnoron, janet Rubin, Arnaud Caistagnet i Jelena Čelebić’i se mogu naći na sajtu www.siawi.org

Projekcije filmova: Zloupotreba religije, običaja, tradicije...odgovori žena
Ovo je nastavak video projekcija o raznim vidovima nasilja nad ženama, raznim oblicima zloupotreba religije, tradicije, kulturnog nasleđa, ali i o ženskom otporu, ženskim akcijama, ženskoj solidarnosti...
Pomenuti ciklus započet je februara 2008. godine a okviru njega su prikazan sledeći dokumentarni i igrani filmovi:
- Uloga Srpske pravoslavne crkve u raspadu bivše Jugoslavije; u režiji Zlatko Pakovića, proizvodnji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, 2006. Dokumentarni film u trajanju od 52 minute prikazuje predstavnike SPC-a, njihovu odgovornost u ratu, kao i istaknute predstavnike/ce građanske Srbije, protivnike/ce delovanja SPC-a.
- Vera Drejk (Vera Drake): u režiji Majk Li (Mike Leigh o zabrani abortusa u Velikoj Britaniji (do 1967.), kao i kazni za žene koje su obavljale abortus, besplatno i solidarno.
- Veštice u izgonu (Witches in exile): dokumentarni film u trajanju od 80 minuta prikazuje prati žene koje su optužene da su veštice, prikazuje njihovu dnevnu borbu za preživljavanje u 'Kukuo kampu za veštice' u severnoj Gani, oblike socijalne kontrole kojima su podvrgnute su žene zbog neispunjavanja rodnih uloga, kršenja običaja, tradicije.
U ovom periodu organizovane su projekcije unutar Mreže Žena u cnrom u sledećim gradovima:
- 1. april, Novi Sad: Uloga Srpske pravoslavne crkve u raspadu bivše Jugoslavije
- 17. april, Kruševac: 'Veštice u izgonu'
- 24. april, Kruševac: 'Vera Drejk'
- 14. maj, Beograd: Veštice u izgonu
- 25. maja, Vlasotince: Uloga Srpske pravoslavne crkve u raspadu bivše Jugoslavije
- 7. jun, Leskovac: Veštice u izgonu
- 25. jun, Vlasotince: Veštice u izgonu
U pomenutim projekcijama, kao i razgovoru nakon toga o zloupotrebama običaja, vere, tradicije, sličnostima između raznih vidova fundamentalizama, ugrožavanju ženskih ljudskih prava, demokratije, građanskih sloboda, kao i o aktivističkom otporu žena, učestvovalo je osoba 145 a među njima najviše žena.

Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325:
Ulične akcije: antimilitarističkog, antifašističkog sadržaja, praćene zahtevima za demilitarizaciju, implementaciju Rezolucije 1325.
24. maj, Beograd: performans 'Nećemo nazad' ispred Ustavnog suda u Beogradu povodom godišnjice usvajanja Zakona o crkvi i verskim zajednicama (april 2006.) kojim se krši ustavni princip o odvojenosti crkve i države. Tom prilikom predat je Ustavnom sudu predlog Koalicije za sekularnu državu za ispitivanje ustavnosti pomenutog Zakona. Akciju su organizovale Žene u crnom uz podršku ostalih članica Koalicije za sekularnu državu.

9. maj, Kruševac: antifašistički marš 'Antifašizam – moj izbor' povodom 9. maja – Dan pobede nad fašizmom i dan Evrope u organizaciji Žena u crnom iz Beograda i ženske grupe 'Peščanik' iz Kruševca. U ovom mirovnom maršu po ulicama Kruševca učestovalo je stotinjak aktivistkinja Mreže Žena u crnom iz cele Srbije.

U ovom periodu održano je više radnih sastanaka i konsultacija, međunaordnih susreta vezanih za Rezoluciju 1325, kao nastavak edukativnog programa, zakonodavnih kampanja i zajedničkih aktivnnosti na regionalnom nivou.

Mreže, koalicije i savezi – uzajamna podrška i solidarnost
Žene u crnom su pokretačice ili aktivne učesnice brojnih regionalnih mreža, koalicija i saveza,
aktivne učesnice u aktivnostima srodnih organizacija radi jačanja uzajamne podrške, solidarnosti, civilnog društva i demokratije u Srbiji i u celoj regiji.
U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:
Mreža Žena u crnom Srbije: pored gore navedenih, realizovane su i druge brojne aktivnosti:
Mreža Žena u crnom - Horizontalno umrežavanje: edukativni program koji se kontinuirano odvija od januara 2008. u cilju širenja Mreža ŽuC-a, jačanja saradnje među grupama koje deluju unutar Mreže, pokretanjem zajendičkih inicijativa, sticanjem dodatnih znanja vezanim za određena pitanja u skladu sa iskazanim potrebama aktivistkinja. U ovom periodu realizovane su sledeće edukativne aktivnosti:
- Žensko prijateljstvo kao politika mira i međunarodna solidarnost: susreti u vidu predavanja i projekcije filma održani su u: Vlasotincu, 5. aprila, Leskovcu, 6. aprila,
Nišu 19. aprila, Velikoj Plani 28. aprila, Kruševcu 8. maja.
- Seminar 'Dekonstrukcija patrijarhata – Majka Hrabrost i njena deca': održan je 18, 19. i 20. jula na Jastrepcu (Centralna Srbija). Seminaru je prisustvovalo 12 aktivistkinja Mreže, kao i njihova deca. Ukupno 29 učesnika/ca, a odvijao se u vidu projekcije filmova sa sadržajima vezanim za rodne uloge, rodne različitosti, homofobiju, kao i radionica o majčinstvu, odnosima majka-sin, majka-ćerka, itd.
- Radni sastanci Mreže Žena u crnom: održani su 11. maja, 31. maja, 20. jula u vidu radnih grupa, dok je sastanku Mreže održanom 9. i 10. jula prisutvovalo koliko 20 žena.
Pored navedenih, održani su redovni radni sastanci, interne radionice, diskusije Žena u crnom, Beograd, kao i brojni sastanci radnih grupa, radni dogovori o programskim aktivnostima unutar Mreže Žena u crnom Beogradu.

'Neko je rekao feminizam' - promocija knjige u izdanju Žena u crnom, Ženskih studija i Rekonstrukcija Ženski fond, promociju su organizovale grupe u Crnoj Gori koje blisko sarađuju sa Ženama u crnom:
- Podgorica – 1. jun, u knjižari Karver, promociji prisustvovalo 25 osoba.
- Kotor – 7. jun, u Opštini, u organizaciji Anime, prisustvovalo 30 osoba.

Koalicija za sekularnu državu: pokrenuta je aprila 2006. i na inicijativu Žena u crnom.
U prostorijama ŽuC-a u Beogradu održano je više radnih sastanaka vezanih za zajedničke aktivnosti, izdavačkg i zakonodavnog karaktera. Tim pravnih eksperata Koalicije za sekularnu državu: dr. Vesna Rakić-Vodinelić i dr Saša Gajin uradili su, povodom godišnjice usvajanja Zakona o crkvi i verskim zajednicama (april 2006.) kojim se krši ustavni princip o odvojenosti crkve i države predlog Koalicije za sekularnu državu za ispitivanje ustavnosti pomenutog Zakona. Tom prilikom predat je Ustavnom sudu pomenuti predlog. Aktivisti/kinje Koalicije za sekularnu državu su u okviru svojih raznorodnih aktivnosti prezentovale rad Koalicije, opasnosti fundamentalizama, vrednosti sekularizma.

Ženska mirovna koalicija: koju čine aktivistkinje Mreža Žena u crnom Srbije i Mreže žena Kosova održala je radne sastanke: 4. aprila i 25. juna, u Prištini, glavnom gradu Kosova. Na oba sastanka razgovaralo se o budućim zajedničkim aktivnostima.

Učešće u predizbornoj kampanji: Jel' hoćemo? Jel' nećemo? Kako ćemo u Evropu: u organizaciji Glasa Razlike iz Beograda, od kraja aprila do parlamentarnih izbora u Srbiji, 11. maja 2008.

Promocija zbornika istraživanja „Politika i svakodnevni život': zbornik je uredila i promovisala dr Zagorka Golobović, antropološkinja, stalna saradnica Žena u crnom. U organizaciji Žena u crnom održane su promocije pomenutog zbornika, kao i razgovor o aktuelnim pitanjima u sledećim gradovima:
- 5. april, Novi Sad: uz podršku Nezavnisnog društva novinara Vojvodine
- 15. aprila, Kruševac: uz podršku 'Peščanika'
- 17. aprila, Novi Pazar: uz podršku 'Urban-In'
Promociji i razgovorima prisustvovalo je oko šezdeset osoba, uz podršku lokalnih medija.

Dani Sarajeva u Beogradu, 30. maj – 1. jun: festival u okviru kojeg su organizovane izložbe, filmovi, pozorišne predstave, diskusije, u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava iz Beograda.

Okrugli sto: '68' i ja' 31. maja, u Beogradu: održan u Centru za kulturnu dekontaminaciju
u organizaciji Žena u crnom a učestvovali su: Nada Ler- Sofronić, sociološkinja, Sarajevo
Graziella Longoni, filozofkinja, Milano, Zagorka Golobović, antorpološkinja, Beograd,
Lina Vušković, aktivistkinja Žena u crnom, Beograd, Nebojša Popov, sociolog, Zrenjanin/Beograd, Božidar Jakšić, sociolog, Beograd i Vesna Pešić, sociološkinjaBeograd.
Ovom izuzetno posećenom okruglom stolu prisustvovalo je stotinjak osoba, a među njima oko pedesetak aktivistkinja Mreže Žena u cnrom iz cele Srbije.

27. jun, Niš: celodnevna aktivnost zajedno sa Alternativnim kulturnim centrom iz Niša u okviru koje su realizovane dve tribine: 'Izazovi feminizma danas', na kojoj su govorile feminističke aktivistkinje iz Beograda (Slavica Stojanović, Jelena Višnjić, Katarina Lončarević i Staša Zajović) i tribina 'Šta je značila '68? Šta nam danas znači '68?' na kojoj su govorile/i: Lina Vušković, ŽuC Beograd, Janet Rabin, SAD i Katie Mahuron SAD/Beograd.
Na svakoj od tribina je prisustvovalo oko pedeset osoba.

Seminar: Unije/Hrvatska – to ćemo naknadno videti???

Izdavačke aktivnosti
Edicija 'Feminizam, pacifizam, nenasilje'
: pokrenuta 2006. godine sa namerom da na sažet i jednostavan način predstavi važna pitanja za teorijsko-aktivistički angažman Žena u crnom i generalno, civilnog društva.
Dosada su u okviru ove edicije izašla sledeća izdanja na srspkom jeziku: Ženska mirovna politika, Mirovni aktivizam u religijama, Od tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti – Rezolucija 1325, Sekularizam i žene; Neda Božinović – Kontinuitet borbe za mir i ženska prava; 100 borbe za ženska prava.
U ovom periodu objavljene su i sledeće publikacije u okviru edicije:
Globalizacija - pitanja i odgovori: publikacija od 50 stranica sadrži 4 poglavlja:
pojam globalizacije; globalizacija i žene: rodni aspekti globalizacije; otpor globalizaciji i feministički pokret i neoliberalna ekonomska globalizacija.
Autorka publikacije je Staša Zajović.

Šta svaka građanka i građanin treba da znaju o svetovnoj državi – Mali pojmovnik sekularizma: publikacija u izdanju Koalicije za sekularnu državu, autorke Snežane Tabački, aktivistkinje Žena u crnom, sadrži 30 stranica i prezentuje osnovne pojmove i vrednosti sekularizma.

Međunarodna politika: u ovom periodu Žene u crnom su imale veoma bogatu međunarodnu aktivnost, od kojih navodimo neke od njih:
Posete aktivistkinja Međunarodne mreže Žena u crnom ili 'bilateralni susreti i razmene sa aktivistkinjama Mreže Žena u crnom Srbije:
- 12. maj, Srebrenica (BiH): susret sa aktivistkinjama Žena u crnom Italije (Patrizia i Vera Tough, Bolonja, Giannina del Bosco, Verona) sa aktivistkinjama Žena u crnom Beograd (Lina, Senka, Snežana, Staša i Jovan) i članicama Udruženja građana 'Žene Srebrenice'
- 28. maj – 3. jun, Beograd/Srbija: poseta aktivistkinja Graziella Longoni i Libera Mazzoleni, Žene u crnom, Milano; tokom posete održani su radni sastanci, predavanja, učešće u aktivnostima Mreže Žena u crnom Srbije.
- 7. jul – 13. jul, Beograd/Srbija: boravak Lily Traubman, aktivistkinje Žena u crnom, Izrael i Elene Vilenskaje, Sankt Petersburg, Rusija tokom kojeg su održale predavanja o situaciji na Bliskom istoku i Rusiji, mirovnim aktivnostima, kao i zajedničkim aktivnostima. Takođe smo imale susret sa aktivisktinjama u Velikoj Plani (centralna Srbija) učestovale u radnim sastancima Mreže Žena u crnom Srbije, kao i aktivnostima vezanim za tranzicionu pravdu, žensku mirovnu politiku, itd.

Učešće na međunarodnim konferencijama: od kojih izdvajamo samo one na kojima su aktivistkinje Žena u crnom imale aktivnu ulogu (prezentacije, izlaganja):
- Istambul (Turska), 17. – 20. april: konferencija/radni sastanak Ženskog lobija za mir, bezbednost i pravdu u Jugoistočnoj Evropi.
- Mostar (BiH), 23. april: međunarodna konferencija Žene, mir i sigurnost – Rezolucija 1325 u organizaciji Žena BiH, Mostar, MZC (Mujeres en zonas de conflicto/Žene u kriznim područjima) i Agencia espanola de ooperacion internacional;
- Belfast (Severna Irska), 21.- 23.maj: međunarodna mirovna konferencija 'Osnaživanje žrtava i doprinos izgradnji mira (Victim empowerment and contribution to peacebuilding) u organizaciji The Comunity Foundation for Northern Ireland;
- Odesa (Ukrajina), 23. – 25. maj: - Susret mladih žena južnog Kavkaza u organizaciji Kvina till Kvina.
- Ljubljana (Slovenija), 20 -22.jun: Žene, mir, Bezbednost – Rezolucija 1325 u organizaciji Mirovnog Instituta/Peace Institute iz Ljubljane.
- Švedska, 29. jun – 2. jul: WALTIK – Svetski kongres pisaca i prevodilaca.
- Meksiko, 3. – 8. avgust: Međunarodna konferencija o HIV-u/AIDS.
- Unije, otok/ostrvo (kod Lošinja), Hrvatska, 23. – 30. avgust: Učionica aktivnog građanstva – edukativni seminar za srednjoškolke i srednjoškolce iz Srbije i Hrvatske u organizaciji Centra za zdravo odrastanje iz Malog Lošinja, Žena u crnom, Beograd i Europskog doma iz Vukovara.

Posete međunarodnih aktivista i aktivistkinja, volontera/ki, istraživača i istraživačica: u ovom periodu Žene u crnom su imale radne susrete, razmene, dogovore sa veoma velikim brojem aktivistkima/kinjama iz Francuske, Španije, Švedske, Gruzije, Nemačke, Velike Britanije, SAD-a, dok su u periodu od tri meseca (maj-avgust) bila na stažiranju/intership kod Žena u crnom Arnaud Castaignet (Francuska) i Janet Rubin (SAD).
U ovom periodu brojni međunarodni mediji (elektronski i štampani) intervjuisali su aktivistkinje i aktiviste Žena u crnom.

Priredila: Staša Zajović


Štampa   El. pošta