Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Izveštaj o aktivnostima septembar - decembar 2008.


Kao i do sada, donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u navedenom periodu a ukoliko vas zanimaju opširnije informacije, možete ih naći na našem web-sajtu www.zeneucrnom.org ili nam se obratite putem mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Unapred se solidarno zahvaljujemo.

Suočavanje s prošlošću – tranziciona pravda – feministički pristup
Ovaj edukativni program sadrži više elemenata koje se mogu klasifikovati na sledeći način:
Posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime: ulične akcije vezane za suočavanje s prošlošću/tranzicionu pravdu – obeležavanje zločina počinjenih u naše ime:

11. septembar, Tuzla, Bosna i Hercegovina: učešće na mirovnom protestu i maršu 'Tražimo nestale – ne zaboravimo Srebrenicu', koje svakog jedanaestog u mesecu organizuje Udruženje građana ’Žene Srebrenice’ iz Tuzle.
Ovog puta u mirnom protestu učestvovalo je pet aktivistkinja Žena u crnom iz Beograda.

7. oktobar, Vlasenica, Bosna i Hercegovina: učešće devet aktivistkinja Žena u crnom iz Beograda na obeležavanju/komemoraciji 16 godina od zločina koje su srpske oružane formacije počinile nad bošnjačkim civilima u logoru Sušica u kojem je bilo zatočeno 8.000 Bošnjaka, od kojih je 1100 civila ubijeno.

22. oktobar, Sjeverin i Višegrad, Bosna i Hercegovina: obeležavanje/komemoracija 16 godišnjice od otmice 16 osoba bošnjačke nacionalnosti iz sela Sjeverin (opština Priboj, Srbija) od strane pripadnika Vojske Republike Srpske i formacije 'Osvetnici'. Komemoraciji u organizaciji članova porodica ubijenih iz Sjeverina, aktivistkinja Žena u crnom i Fonda za humanitarno pravo.
Nakon navedenih komemorativnih skupova, aktivistkinje Mreže Žena u crnom imale su susrete i razgovorima sa porodicama žrtava i udruženjima koja su organizovala komemorativne skupove i akcije u pravcu dostizanja pravednog mira.

9. novembar, Beograd: ulična akcija povodom Međunarodnog dana akcija protiv fašizma i antisemitizma u organizaciji Žena u crnom, Queeria centra i Socijaldemokratske partije/SDU, ovom akcijom pod nazivom 'Otporom protiv mržnje' obeležena je 70 godina od pogroma nad jevrejskim građankama i građanima u nacističkoj Nemačkoj ('Kristalna noć'). Akcija je bila i čin upozorenje javnosti na jačanje ekstremnih desničarskih snaga u Srbiji, kao i zahtev vlastima da zaustave i sankcionišu rastuće klerofašističke i neonacističke organizacije u Srbiji. U akciji je preko sto aktivista/kinja iz Beograda, ali i oko pedeset aktiviskinja i aktivista Međunarodne mreže United iz cele Evrope. Žene u crnom i Queeria centar su članice pomenute mreže protiv fašizma, nacionalizma i svih oblika diskriminacije.


Umetnički angažman u suočavanju s prošlošću/tranzicionoj pravdi
U ovom periodu nastavljena je praksa zajedničkog rada i saradnje nacionalnih i međunarodnih umetničkih udruženja, profesionalnih pozorišta, umetnica/ka angažovanih na umetničkom otporu ratu, ratnim zločinima, represiji, kršenju ljudskih prava.

26. i 27. septembar, Istina u prevodu (Truth in translation), Beograd: pozorišna predstava u izvođenju Južnoafričke glumačke kompanije, u režiji Michaela Lessca (Njujork) na 42 Bitefu (Beogradski internacionalni Teatarski festival).
Istina u prevodu, je priča o iskustvu južnoafričke Komisije za istinu i pomirenje posle režima aparthejda, koja se smatra jednoj od najvažnijih u procesima tranzicione pravde u celom svetu. Predstava je igrana u Ruandi, takođe je igrana u u 13 gradova u šest zemalja, na tri kontinenta.
Zahvaljujući saradnji između Fondacije Mott, režisera M.Lessaca i grupe lokalnih profesionalnih udruženja i nevladinih organizacija (Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, više desetina aktivistkinja i aktivista iz cele Srbije, ali i Bosne i Hercegovine imalo je priliku da gleda predstavu i učestvuje u pratećim edukativnim programima.

2. oktobar, Bujanovac, Istina u prevodu: Žene u crnom iz Beograda su organizovale odlazak na predstavu u Bujanovcu 42 aktivistkinje Žena za mir iz Leskovca i SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja iz Vlasotinca. Nakon predstave učestvovale u razgovoru o primeni tranzicione pravde i ulozi civilnog društva u dostizanju pravednog mira.

'Prelazeći liniju: Žene grade mir'
3. oktobar, Beograd: Prelazeći liniju, pozorišna predstava Dah teatra, nastala povodom promocije i po tekstovima knjige 'Ženska strana rata' u izdanju Žena u crnom (2008).
Predstava je izvedena u okviru 49. Oktobarskog salona 'Umetnikgrađanin/umetnica građanka, koji se održao od 26. septembra do 9. novembra.

7. – 16. oktobar, Bosna i Hercegovina –'Prelazeći liniju: Žene grade mir', pozorišna i aktivistička turneja Dah teatra i Žena u crnom: predstava je nastala po tekstovima knjige 'Ženska strana rata' u izdanju Žena u crnom. Knjiga je zbornik autentičnih svedočenja žena o ratovima na prostoru bivše Jugoslavije od 1991.- 1999. To su svedočenja, iskazi, pisma, sećanja koja prikazuju stradanje žena u ratu, ali i njihovu hrabrost i snagu da prevaziđu ratne traume. Knjigu su uredile: Lina Vušković i Zorica Trifunović. Pozorišna predstava u režiji Dijane Milošević pokreće pitanja suočavanja s prošlošću, važnost ženske solidarnosti izvan svih granica i podela.
Pozorišna predstava, kao i promocija knjige i razgovor su održani je u sledećim gradovima:
7.-8. oktobra, Tuzla: u pozorištu Kabare mladih, u saradnji sa pozorištem i Udruženjem građana 'Žene Srebrenice', promociji i razgovoru je učestvovalo 55 osoba.
9. i 10. oktobra, Sarajevo: u kulturno umetničkom društvu 'Sloga' u organizaciji Fondacija Cure iz Sarajeva, uz učešće 31 osobe.
11.- 13. oktobra, Mostar: u Mostarskom teatru mladih, u organizaciji teatra i 'Žena BiH', uz učešće 60 osoba.
14. – 15. oktobra, Zenica: u Bosanskom narodnom pozorištu, u organizaciji pozorišta i časopisa za društvena i kulturna pitanja 'Zeničke sveske', na predstavi, kao i promociji knjige učestvovalo je 80 osoba.
8. i 9. novembra, Pula, Hrvatska: pozorište 'Circolo', u organizaciji nevladine organizacije 'Homo' iz Pule; na predstavi i promociji učestvovalo 36 osoba.
8. decembar, Zagreb, Hrvatska: u alternativnom kulturnom centru 'Mama' u organizaciji udruženja 'Izmir', prisustvovalo predstavi i učestvovalo u razgovoru 55 osoba.

10. decembar, Beograd, Međunarodni dan ljudskih prava: Predstava ''Ne/vidljivi grad' Dah teatra: 'predstava je počela u 12 časova, na početnoj stanici autobusa 26, u Dunavskoj ulici, u Beogradu, a završila u naselju Braće Jerković (poslednja stanica autobusa). Tokom vožnje glumice su u interakciji sa putnicima, podsetile na multietnički i multikulturalni karakter Beograda u prošlosti, a povodom Dana ljudskih prava Dah teatar je među putnicama/ima u busu organizovao kviz. Takođe su na desetak jezika glumice govorile delove iz teksta Deklaracije o ljudskim pravima i evocirale sećanja na aktiviste i aktivistkinje, koji nisu među nama, a koji su imali nesumnjive zasluge u borbi za mir i ljudska prava u Srbiji, tokom devedesetih godina XX veka (Jelena Šantić, Dejan Nebrigić, Žarana Papić, Stojan Cerović, Biljana Jovanović, Neda Božinović...). Na stanicama autobusa (ukupno 26), aktivisti/kinje iz nevladinih organizacija i SDU i delile promotivne materijale, koji se odnose na ljudska prava, ženska ljudska prava, mir, bezbednost. Akciji su se pridružile i mnoge javne ličnosti, kao i predstavnici medija. Akciju su organizovale Žene u crnom, Dah teatar, Škart, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Centar za mir i razvoj demokratije, Komitet pravnika za ljudska prava, Socijaldemokratska unija.

Kažnjivost zločina – put do pravednog mira: praćenje suđenja u Specijalnom sudu – pred Većem za ratne zločine u Beogradu
Suđenje za zločin Suva Reka: pripadnici MUP-a Srbije 26. marta 1999. ubili su 48 albanskih civila. Od 2. oktobra 2006. godine aktivistkinje Žena u crnom su prisustvovale svim do sada održanim ročištima:
Septembar: dva dana- 3. i 4.
Oktobar: tri dana- 1, 2. i 3.
Novembar: četiri dana- 3. 4. 5. i 6.
Decembar: tri dana- 1. 3. i 4.

Suđenje za zločin u Lovasu: pripadnici JNA i paravojne formacije 'Dušan Silni' su oktobra 1991. ubili oko 70 hrvatskih civila. Od samog početka aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje. U ovom periodu održana su sledeća ročišta:
Septembar: pet dana – 15. 16. 17. 18. i 19.
Oktobar: pet dana – 20. 21. 22. 23. i 24.
Novembar: pet dana – 24. 25. 26. 27. i 28.
Decembar: četiri dana – 15. 16. 17. i 18.

Suđenja za zločin u Podujevu:
Dana 28. marta 1999. u Podujevu (Kosovo) pripadnici jedinice „škorpioni“ (Đukić Željko, Medić Dragan, Borojević Dragan i Šolaja Miodrag) koja je delovala kao rezervni sastav MUP-a Srbije u ulici Rahmana Morine br. 7. u dvorištu kuće Haljima Gashija ubili su i teško ranili 19 civila albanske nacionalnosti: Šefkate Bogujevci (rođena 1956. godine), Nora Bogujevci (1984), Fezdrije Lugaliu (1978), Nefise Lugaliu (1945), Salid Bogujevci (1960), Špen Bogujevci (1986), Špetim Bogujevci (1989), Šehida Bogujevci (1932), Isma Durići (1930), Fitneta Durići (1963), Dafina Durići (1930), Arbr Durići (1992), Mimoza Durići (1995) i Aljbion Durići (1997). Teško su ranjeni Saranda (1985), Fatos (1986), Jehona (1998), Lirije (1990) i Genc (1993) Bogujevci.
Za ratni zločin u Podujevu do sada je osuđen 2005. pripadnik „škorpiona“ Saša Cvjetan na dvadeset godina zatvora.
Suđenje je počelo 8. septembra 2008. i aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje.
U ovom izveštajnom periodu pratile smo ročišta održana:
Septembar: tri dana – 8. 9. i 10.
Oktobar: pet dana – 13. 14. 15. 16. i 17.
Novembar: četiri dana- 10. 11. 12. 13.
Decembar: šest dana- 1. 2, 3. 22, 23. i 24.

Vehabije: suđenje je počelo 14. januara 2008. godine pred Većem za organizovani kriminal Specijalnog suda u Beogradu.
Optuženo je petnaest lica: Senad Ramović, Jasmin Smajlović, Adnan Hot, Memić Nedžad, Fuad Hodžić, Mirsad Prentić, Erhan Smailović, Senad Vejselović, Vahid Vejselović, Mehmedin Koljši, Husein Čuljak, Aldin Puljić, Memić Bekta, Safet Bećirović, Berbo Damir.
Optužnicom od 14. septembra 2007. godine, okrivljenima je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela udruživanje radi protivustavne delatnosti u vezi krivičnog dela terorizma i nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materijala. Uhapšeni su 16. marta 2007. godine u policijskoj akciji prilikom koje je ubijen Ismail Prentić. U ovom izveštajnom periodu pratile smo ročišta održana:
Septembar: pet dana – 22. 23. 24. i 25.
Oktobar: četiri dana – 24. 25. 26. i 27.
U ovom izveštajnom periodu pratile smo 57 ročišta (preko 100 radnih dana budući da je pojedinim ročištima prisustvovalo više aktivistkinja i aktivista Žena u crnom) pred Specijalnim sudom. Aktivisti i aktivistkinje Žena u crnom (Persa Vučić i Miloš Urošević prate sva suđenja, kao i druge aktivistkinje Mreže Žena u crnom Srbije) izveštavaju o suđenjima kako organizacije u okviru Mreže tako i međunarodne mreže sa kojima sarađujemo.

Edukativne aktivnosti: radionice, tribine/predavanja, promocije
Beograd, 28. septembar: Moja istina/Tvoja istina: političko-umetnička radionica o tranzicionoj pravdi međunarodnog karaktera uz koordinaciju Južnoafričke glumačke kompanije i učešće preko 50 aktivistkinja i aktivista Žena u crnom i Inicijative mladih za ljudska prava iz više gradova Srbije, kao i BiH, Kosova.

'Istina –odgovornost – pravda – poverenje u tranzicionom periodu – feministički pristup':
u okviru ciklusa radionica pod nazivom, započetog marta 2008, godine, održane su radionice unutar Mreže Žena u crnom, sledećim gradovima:
Velika Plana,1. oktobar: u organizaciji 'Žena u akciji', uz učešće 21 aktivistkinje iz Velike Plane, Smederevske Palanke i Beograda.
Niš, 6. novembar: radionice su održane u prostorijama Alternativnog kulturnog centra/AKC iz Niša, učestvovalo 20 aktivistkinja iz Niš, Leskovac, Svrljig, Pirot, Beograda.
Zrenjanin, 28. novembar promocija knjige Ženska strana rata, u organizaciji Zrenjanskog alternativnog centra/ZEC, zbornik promovisale Lina Vušković i Staša Zajović, učestvovala 21 žena iz Zrenjanina i Beograd.
Beograd, 24:decembar: Promocija knjige italijanskog filozofa Đorđa Agambena (Giorgio Agamben) ‘Ono što ostaje od Aušvica’ (What remains of Auschwitz’); knjigu prezentovao Lino Veljak, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu a u razgovoru održanom u prostorijama Žena u crnom učestvovale su 28 aktivistkinje i aktivista.
Vrnjačka banja, 23. septembar: o inicijativi REKOM (Regionalna inicijativa za osnivanje komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima u post-jugoslovenskim zemljama, inicijativu su pokrenule sledeće organizacije: Fond za humanitarno pravo iz Beograda, Documenta iz Zagreba/Hrvatska i Dokumentaciono –istraživački centar iz Sarajeva(BiH). Na ovom sastanku Mreže Žena u crnom, kao i na svim drugim održanim u ovom periodu i brojnim drugim aktivnostima promovisana je inicijativa Rekom, priključivanju toj inicijativi grupama unutar Mreže žena u crnom, kao i aktivno učešće u inicijativi.

Seminari, konferencije, konsultacije o suočavanju s prošlošću: u organizaciji srodnih nevladinih organizacija u kojima su aktivno učestvovale aktivistkinje Mreže Žena u crnom:
Kotor/Crna Gora, 13. septembar: predavanje Staše Zajović aktivistkinje Žena u crnom 'Tranzicijska pravda- feministički pristup' u organizaciji Ženskih Studija iz Kotora.
Fruška gora/Srbija, 11. oktobar: Nacionalne konsultacije o inicijativi za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zočinima u bivšoj Jugoslaviji (Rekom) u organizaciji Fonda za hmanitarno pravo iz Beograda.
Priština/Kosovo, 28. i 29. oktobar: Četvrti regionalni forum o uspostavljanju pravde u post-jugoslovenskim društvima: inicijativa za osnivanje Regionalne komisije, Rekom, u organizaciji FHP, Documenta iz Zagreba i IDC-a iz Sarajeva.
Svedočenje, Beograd, Brčko – van razumne sumnje; 5. septembar 2008. u organizaciji FHP iz Beograda.
6. decembar, Zagreb: predavanje aktivistkinja Žena u crnom 'Tranzicijska pravda- feminikstički pristup' održano u Centru za ljudska prava, uz učešće 35 aktivista/kinja mirovnih grupa iz Zagreba.

Da vidim, da saznam da menjam: video projekcije dokumentarnog materijala i igranih filmova o ratnim zločinima, o ženskom otporu ratu i zločinima na prostoru bivše Jugoslavije, ali i u drugim delovima sveta. Od februara 2008. započet je ciklus Zločin i ženski otpor - koji obuhvata projekcije filmova (dokumentarnih i igranih) i u ovom periodu organizovane su projekcije unutar Mreže Žena u crnom u Srbiji:

Zvanična verzija (La historia oficial) u režiji Luis Puenco,1985.Film je nagrađen sa 22 filmska priznanja uključujući i Oskara za najbolji strani film.
Kratak sadržaj filma: Alisia Marnet je dobrostojeća profesorka istorije koja živi u Buenos Ajresu tokom i nakon vojne diktature. Ima muža, poznatog advokata i usvojenu petogodišnju ćerku. Film prati njeno traganje za istinom o usvojenoj ćerki, za koju polako otkriva da je jedna od „nestalih“, a istovremeno se suočava sa pravim licem vojne hunte u Argentini.
Vrnjačka banja, 24. septembar: učestvovalo je30 žena iz eledećih gradova: Beograd, Niš, Leskovac, Kikinda, Novi Sad, Velika Plana, Kruševac, Vlasotince, Pljevlja, Kozarac (Bosna i Hercegovina).
Niš, 28. oktobar: u organizaciji aktivistkinje Mreže Žena u crnom (Mariola Stamenković) projekcija je održana u prostorijama Alternativnog kulturnog centra/AKC u Nišu a prisustvovalo je 14 osoba.
Leskovac, 18. novembra, učestvovalo osam žena (sve iz grupe) projekcija održana u organizaciji Žena za mir.
Vlasotince, 4. decembra: učestovalo 12 žena, projekcija je održana u organizaciji SOS telefon za žena i decu žrtve nasilja.
Kruševac, 24. novembra: u organizaciji 'Peščanik' , učestvovalo deset žena.
Na ovim projekcijama učestvovale su 82 osobe (preko 95% žena), a nakon toga su bile diskusije iz kojih izdvajamo najvažnije elemente:

Zajednički snovi (Suenos compartidos) Režija: Edgardo Cabeza (Edgardo Kabesa), u produkciji
Fundacion de Madres de Plaza de mayo (2007.), Ministerio de derechoshumanossocialesUniversidad popular de Madres de Plaza de mayo, film traje 67 minuta. Ovaj dokumentarni film napravljen je povodom trideset godina rada čuvene ženske organizacije za mir i pravdu u Argentini - Majki sa Majskog trga. Film prikazuje razloge osnivanja ove organizacije: traganje za nestalim sinovima i ćerkama tokom vojne diktature u Argentini (1976. – 1983.), borbu za kažnjivost zločina, ali i ogromne napore koje su Majke sa majskog trga postigle na polju edukacije, socijalne pravde, ljudskih prava
U ovom periodu film je prikazan u:
Vlasotince, 12. novembra: u organizaciji SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, učestvovalo dvanaest (12) žena.

Male biblioteteke tranzicione pravde - znanje kao građanska odgovornost za mir: nakon prve faze, započete 2005. godine formiranjem biblioteka o tranzicionoj pravdi unutar Mreže Žena u crnom u Srbiji, tj. distribuciji izdanja domaćih autora/rki, prevedenih dela, knjiga nevladinih organizacija iz Beograda i regije koje se bave pitanjima tranzicione pravde, od početka 2008. posvetile smo se proširivanju mreže biblioteka tranzicione pravde. U ovoj fazi edukativni program se sastoji u distribucijii izdanja ŽuC-a i srodnih NVO koje se bave ovim pitanjem, bibliotekama koje ustupaju prostor za razne naše aktivnosti: promocije, razgovore, debate, pre svega vezane za pitanja suočavanja s prošlošću/tranzicione pravde, ali i drugim aktualnim pitanjima. Cilj je da se proširi krug saveznica/ca tom distribucijom time što će se pomenuta izdanja učiniti dostupnim širem krugu čitateljki i čitalaca, pružiti podrška pojedincima i pojedinkama u tim bibliotekama koje pokazuju građansku hrabrost i ustupaju svoje prostore čak i na mestima na kojima to nije jednostavno iz političkih razloga. U ovom periodu distribucija je obuhvatila biblioteke grupa unutar Mreže ŽuC-a, kao i gradske biblioteke u celoj gradovima u Srbiji.
Pored toga, u ovom izveštajnom periodu Žene u crnom su aktivno učestvovale u brojnim radnim sastancima vezanim za kažnjivost ratnih zločina, radile zajednička saopštenja, pokretale inicijative sa srodnim organizacijama: Fondom za humanitarno pravo, Komitetom pravnika za ljudska prava, Inicijativom mladih za ljudska prava, Helsinškim odborom za ljudska prava, itd.

Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325 i Deklaracije OUN o braniteljima i braniteljkama ljudskih prava
U ovom periodu realizovale smo sledeće aktivnosti vezane za promociju humanog i feminističkog koncepta bezbednosti, kao i Rezoluciju Saveta bezbednosti OUN 1325 'Žene, mir, bezbednost'.

Konsultativni radne grupe za bezbednost i Rezoluciju 1325: o zajedničkim aktivnostima Mreže Žena u crnom i Komiteta pravnika za ljudska prava/Jukom u narednom periodu (radionice, predavanja, treninzi, promocije, izrada promotivnog materijala, itd.), pripremi konferencije povodom osme godišnjice 1325. U ovom izveštajnom periodu održani su sledeći radni sastanci:
15. septembra, 6. oktobra i 21. oktobra: jednodnevni radni sastanci tima od deset aktivistkinja i aktivista Jukom-a i Mreže Žena u crnom Srbije, kao i konsultatkinje za medije za ovu problematiku.

Konferencija 'Žene, mir, bezbednost': održana je 30. i 31. oktobra u Beogradu, u Centru za kulturnu dokumentaciju. Konferenciju su organizovale Žene u crnom i Jukom (Komitet pravnika za ljudska prava.
Rezoluciju 1325 'Žene, mir, bezbednost je doneo Savet bezbednosti UN. To je prvi put da Savet bezbednosti UN zagovara, na tako visokom nivou, uključivanje civilnog društva, pre svega žena, u mirovne procese i primenu mirovnih sporazuma.
Na konferenciji su održana panel diskusije o sledećim pitanjima:
- Od tradicionalnog do humanog koncepta bezbednosti – globalni i regionalni nivo
- Stanje bezbednosti u Srbiji: prepreke, reforme, izazovi...
- Bezbednost aktivistkinja i braniteljki i branitelja ljudskih prava u Srbiji
- Šta je bezbeznost za žene? O antimilitarističko-feminističkom konceptu bezbednosti
- Od žrtava rata do akterki mira.
Panelisti i panelistkinje: prof. dr. Vesna Rakić – Vodinelić, prof.dr. Dragana Dulić, Verica Barać, Gordana Pualić (Ministarstvo pravde), Jelena Milić, Rodoljub Šabić, Biljana Kovačević Vučo, Aida Ćorović, Zoe Gudović, Nevena Kostić, Boban Stojanović, Staša Zajović kao i drugi/e aktivisti i aktiviskinje za ljudska prava koji su govorili o svakodnevnim problemima sa kojima se suočavaju u svom radu, a koji su vezani sa njihovom ličnom bezbednošću.
Na konfereciji je bilo prisutno 75 aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz petnaest gradova Srbije: Beograd, Vlasotince, Velika Plana, Subotica, Leskovac, Novi Sad, Pančevo, Kikinda, Niš, Kruševac, Sremski Karlovci, Novi Pazar, kao i predstavnice Demokratske stranke, Liberalno demokratske partije, Lige socijaldemokrata Vojvodine kao i G17.

31. oktobra: Sastanak sa parlamentarkama i parlamentarcima u Skupštini Srbije, predaja zahteva Skupštini Srbije
Povodom osme godišnjice od usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1325 poslanice Snežana Stojanović-Plavšić, Elvira Kovač i Nikola Novaković (potpredsednik NS) primili su predstavnice nevladinih organizacija Žene u crnom i Komiteta pravnika za ljudska prava - YUCOM u zgradi Narodne Skupštine. Predstavnicama/ima Skupštine Srbije predati su sledeći dokumenti: Rezolucija SB UN 1325, Rezolucija Žena u crnom 'Žene, mir, bezbednost i Deklaracija UN o pravima braniteljki i branitelja za ljudska prava. Parlamentarke i parlamentarci su, istovremeno, upoznati i sa obavezama iz Deklaracije UN o braniteljkama ljudskih prava, i pozvani su da, u skladu sa njom, zaštite braniteljke ljudskih prava, putem usvajanje Deklaracije, kao i drugih relevantnih međunarodnih dokumenata vezanih za humanu bezbednost i braniteljke ljudskih prava.

16. decembar, Leskovac: seminar (interaktivno predavanje i radionica) o Rezoluciji 1325, Deklaraciji o braniteljkama ljudskih prava i uopšte o humanom i feminističkom konceptu bezbednosti koordinirale: Maja Pešić, Marijana Stojčić i Katarina Jozić; seminar je održan u organizaciji Žena u crnom iz Beograda i Žene za mir iz Leskovca, učestvovalo 25 žena iz Leskovca, Vučja, Vlasotinca i Beograda.

Informativni materijali: power - point o rodnoj dimenziji bezbednosti i Rezoluciji 1325, serija razglednica o Rezoluciji 1325, liflet o aktivnostima Žena u crnom vezanim za rodnu dimenziju bezbednosti i Rezoluciju 1325.
U ovom periodu realizovane su i druge aktivnosti na međunarodnom nivou vezane za ovu problematiku, o čemu će biti reči u narednim odeljcima ovog izveštaja.

Preteći znaci fundamentalizama – feministički odgovori: edukativni program koji sadrži mnoštvo segmenata odvija se kontinuirano počev od 2006. godine.

Edukativne aktivnosti: predavanja, radionice:
Novi Sad, 29. oktobar: tribina 'Sekularizam danas, društvo, država, crkva', održana na Filozofskom fakultetu, predavači/ce: 39 učesnica/ka. Učestvovale/i: dr Zagorka Golubović, antropološkinja, Beograd, dr Lino Veljak, filozof, Zagreb i mr Slobodan Sadžakov,filozof, novi Sad; na tribini je bilo oko 50 prisutnih, najviše studenata/kinja, kao i aktivista/kinja civilnog društva.

27. oktobar, Struga/Makedonija: predavanje ‘Reproduktivna prava, nacija, nacionalna bezbednost, predavanje koje je u okviru međunarodne konferencije održala Staša Zajović.
14. novembar, Kejptaun, Južna Afrika: aktivno učešće, sa prezenticijom rada, na međunarodnoj konferenciji (AWID) u okviru panel diskusije ‘Sekularizam je žensko pitanje’ u organizaciji međunarodne mreže WLUML/Žene koje žive pod muslimanskim zakonima. Na istoj konferenciji aktivistkinja Žena u crnom (Staša Zajović) je aktivno učestvovala na brojnim panel diskusijama o otporu fundamentalizmima, promociji sekularizma sa rodnog stanovišta, itd.

Projekcije filmova: Zloupotreba religije, običaja, tradicije...odgovori žena
Ovo je nastavak video projekcija o raznim vidovima nasilja nad ženama, raznim oblicima zloupotreba religije, tradicije, kulturnog nasleđa, ali i o ženskom otporu, ženskim akcijama, ženskoj solidarnosti...
U ovom periodu prijkazan je sledeći film:
Pupoljci gneva: 10 dana sa RAWA, u režiji Mikelea Điberti/ Michela Goberti, produkciji CISDI (Centar za međunaordnu saradnju i razvoj), film je urađen 2007. i traje 52 minuta. Ovaj dokumentarni film svedoči o aktivnostima feminističke grupe Rawa (Revolucionarno udruženje žena Avganistana) koje se u izuzetno teškim političkim i socijalnim okolnostima bore protiv fundamentalističkog nasilja, kao i teških posledica ratnog nasilja u Avganistanu. Aktivistkinja/vodičkinja Sahar putuje sa italijanskim feministikinjama/pacifistkinjama (među njima i Žene u crnom) kroz Avganistan tokom 2005. godine. Film prikazuje presek aktivnosti pomenute: opismenjavanje devojčica, edukaciju za mir i zdravlje, grupe podrške, proslava 8. marta u Kabulu. Film prikazuje snažno zalaganje aktivisktinja RAWA za sekularnu državu, tj. potpunu odvojenost religije od države.
Projekcija ovog filma održana je u Vlasotincu, 1. septembra uz prisustvo 16 žena.

U okviru Koalicije za sekularnu državu koju su pokrenule Žene u crnom (2006.) održano je više radnih konsultativnih sastanaka u vezi sa narednim aktivnostima. Takođe smo u ovom periodu realizovale međunarodne aktivnosti: saradnja sa antifindamentalističkim mrežama: WLUML, SIAWI, AWID o zajedničkim nastupima na međunarodnim konferencijama, kao i o zajedničkim izdavačkim aktivnostima.

Mreže, koalicije i savezi – uzajamna podrška i solidarnost
Žene u crnom su pokretačice ili aktivne učesnice brojnih regionalnih mreža, koalicija i saveza, aktivne učesnice u aktivnostima srodnih organizacija radi jačanja uzajamne podrške, solidarnosti, civilnog društva i demokratije u Srbiji i u celoj regiji. U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:

Sastanci Mreže Žena u crnom, Srbije:
Vrnjačka banja, 23, 24 i 25. septembra: Mirovni aktivizam – ženska solidarnost , održano je više radionica na pomenutu temu, kao i razgovora o narednim aktivnostima, učestvovalo je 30 aktivistkinja iz eledećih gradova: Beograd, Niš, Leskovac, Kikinda, Novi Sad, Velika Plana, Kruševac, Vlasotince, Pljevlja, Kozarac (Bosna i Hercegovina).
Ostali radni sastanci Mreže Žena u crnom: 31. oktobar u Beogradu, uz učešće 21 aktivisktinje, kao i 16. decembra u Leskovcu, uz učešće 16 aktivisktinja iz Leskovca, Vlasotinca, Beograda.
28. septembra, Vlasotince: radionica sa mladim aktivistima i aktivisktinjama iz Vlasotinca i predstavnika evropske omladinske mreže YEPP/Youth empowerment partnership programme (Tomas Handrich) i aktivisktinje Žena u crnom iz Beograd.
9. oktobar, Beograd: na konferenciji u organizaciji ŽINDOK-a (ženski informativno-dokumentacioni centar) aktivisti/kinje ŽuC-a su održale radionicu o ženskoj mirovnoj politici.

21. oktobra, Kikinda: tribina: Feminizam i aktivizam – izazovi, na koj su govorile Jelena Višnjić, Glas razlike, Mirjana mirosavljević, Rekonstrukcija – Ženski fond i Staša Zajović, Žene u crnom iz Beograda, tribina je održana u Biblioteci grada, u organizaciji alternativne radionice/ŽAR, a učestvovalo je deset osoba.
9. novembar, Beograd: razgovor/radionica u prostorijama Žena u crnom sa aktivista/kinjama evropske mreže United o antifašističkim akcijama, solidarnosti, impaktu izbora u SAD-u, itd. U razgovoru koji su organizovale ŽuC i Queeria centar učestvovalo 35 aktivista/kinja.
26. novembar, Beograd: razgovor/razmena o iskustvima sa međunarodnih feminističkih konferencija u Kolumbiji i Južnoj Africi, govorile učesnice konferencija: Slavica Stojanović, Mirjana Mirosavljević (Rekonstrukcija –Ženski fond, Radmila Grubičić, Labris i Staša Zajović, Žene u crnom, uz prisustvo 15 aktivistkinja.
27. novembra, Kruševac: interaktivno predavanje 'Da li je moguća drugačija moć? , predavačice Slavica Stojanović i Staša Zajović , ŽuC, Beograd, u organizaciji ženske grupe 'Peščanik' , učestvovalo 50 žena.

Kampanje solidarnosti: u ovom periodu Žene u crnom su zajedno sa brojnim nevladinim organizacijama pokren ule brojne kampanje, od kojih izdvajamo sledeće:
Septembar - kampanja protiv zabrane knjige 'Dragulj Medine': na pritisak Islamske zajednice izdavač (Beobuk iz Beograda) pomenute knjige autorke Šeri Džons (SAD) odlučio je da zabrani knjigu zbog 'vređanja islama'. Na pritisak NVO, a protiv pokušaja uvođenja cenzure od strane jedne verske zajednice, knjiga je ponovo izašla.

Oktobar - Kampanja solidarnosti sa Sonjom Biserko: protiv medijske hajke i napada klerofašističkih i kleronacionalističkih organizacija na Sonju Biserko, predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji/HOPS; kampanja je počela nakon objavljivanja godišnjeg izveštaja HOPS-a za 2007. godinu u kojoj se obelodanjuju činjenicu o odgovornosti režima u Srbiji za ratne zločine 1991.- 1999. Kampanju su pokrenule Žene u crnom i Komitet pravnika za ljudska prava a pridružilo se preko preko 50 nevladinih organizacija iz Srbije. Na molbu ŽuC- mnoge međunarodne organizacije za ljudska i ženska prava su se pridružile kampanji u odbrani Sonje Biserko.

Decembar - Solidarnost sa Biljanom Kovačević-Vučo : 8.decembar ( Opštinski sud )
Prisustvo suđenju Biljani Kovačević- Vučo, iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Yukom), optužene za delo ’’klevete’’ od strane direktora RTS-a Aleksandra Tijanića. Prisustvom na suđenju u Opštinskom sudu Beograd koje se vodi od početka 2006.godine, iskazuje se podrška optuženoj braniteljki ljudskih prava, a ovo suđenje, predstavlja deo kampanje dela sadašnjih vlasti protiv civilnog društva, posebno protiv onih nevladinih organizacija koje se zalažu za odlučan raskid sa zločinačkom prošloću.

Solidarnost sa Bojanom Aleksovim - Prisustvo suđenju , 25.decembra ( Opštinski sud )
Bojan Aleksov aktivista Žena u crnom od početka ( sada živi i radi u Londonu ) tužio je državu Srbiju zbog kidnapovanja, mučenja i represije koje su nad njim izvršili pripadnici službe Državne bezbednosti Srbije jula 2000. tj. u jeku najžešće represije nad Ženama u crnom od strane režima Slobodana Miloševića. Nakon pada režima Bojan Aleksov je ovlastio Fond za humanitarno pravo da pokrene tužbu protiv države Srbije. Prvi opštinski sud je u procesu koji je vodjen od 2001-2004 dokazao odgovornost države Srbije za navedena krivična dela i doneo odluku o nadoknadi i odšteti Bojanu Aleksovu. Međutim Okružni sud je poništio tu odluku i naložio obnavljanje procesa koji se sada odlaže u nedogled iako su sve činjenice utvrđene kao i identitet počinioca – službenika Državne bezbednosti Srbije.
Na poslednjem ročištu je Državna bezbednost dopisom negirala da su počinioci i dalje zaposleni u toj službi.
Oktobar – Kampanja za zabranu neonacističkog marša: na pritisak grupe nevladinih organizacija, među kojima su Žene u crnom, imale veoma aktivnu ulogu, kampanja je bila podržana od strane 96 NVO iz cele Srbije i zakazani neonacistički marš za 11. oktobar je zabranjen.
Novembar-decembar - Kampanja solidarnosti sa Dah teatrom: nakon niza zajedničkih aktivnosti sa Ženama u crnom (navedeno u ovom izveštaju) ovo profesionalno žensko pozorište je bilo izloženo brojnim napadima: novembra su prostorije Dah teatra bile pokradene, vredna dokumentacija ukradena i odneta, a 11. decembra je izazvan požar u njihovim prostorijama/pozorištu. Kampanju smo usmerile na nacionalne vlasti tražeći da istraže sve okolnosti, što još uvek nije učinjeno i na međunarodnom nivou, informišući međunarodne organizacije za ljudska prava i međunarodne institucije. Kampanju nastavljamo.
10. decembar- Međunarodni dan ljudskih prava: Žene u crnom su pokrenule niz zajedničkih akcija sa srodnim organizacijama i u okviru toga realizovane su aktivnosti:
- šest radnih sastanaka u novembru i decembru u prostorijama ŽuC-a,
- konferencija za štampu 10. decembra u Međunarodnom press centru na kojoj su aktivisti/kinje Fonda za humanitrarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava, Žene u crnom i Helsinški odbor iznele zahteve državi vezane za tranzicionu pravdu, Rezoluciju 1325, Deklaraciju o braniteljima/kama ljudskih prava, itd.
- zajednički apel državi : zahtevi za pirmenu zakona tranzicione pravde, reformu vojske i policije, kotrolu nad njima, zaštitu branitelja/ki ljudskih prava, itd.
Bazar ljudskih prava u Rex bioskopu - kulturnom centru- celodnevni bazar informacija o ljudskim pravima“, na kojem su aktivisti i aktivistkinje Žena u crnom i Komiteta pravnika za ljudska prava razgovarale sa prisutnima, distribuira le aktivističke materijale, itd.
Žene u crnom su takođe distribuirale letke o ljudskim pravima i ženskim pravima unutar Mreže žena u crnom Srbije.

Izdavačka aktivnost
Edicija 'Feminizam, pacifizam, nenasilje': pokrenuta 2006. godine sa namerom da na sažet i jednostavan način predstavi važna pitanja za teorijsko-aktivistički angažman Žena u crnom i generalno, civilnog društva.
Mirovni aktivizam u religijama reprint izdanja: edukativna brošura od 60 stranica. Ima pet poglavlja: Mir, pacifizam, religiozni pacifizam; Monoteističke religije; Mirovni pokreti i zajednice religiozne orijentacije unutar crkava; Mirovni pokreti i zajednice religiozne orijentacije van institucija crkve; Lideri i liderke pacifističkog pokreta religoozno-duhovne orijentacije. Brošura je prvi put objavljena 2007. godine i budući da postoji veoma veliko interesovanje, ponovo je štampana.

Fundamentalizmi danas – feministički i demokratski odgovori: reprint izdanja, str. 123, na srpskom i bosanskom jeziku, autorke Marieme Helie Lukas, u izdanju Žena u crnom, Beograd i Žena i društvo, Sarajevo. Autorka zbornika je Marieme Heli-Lukas/Marieme Helie Lucas, osnivačica globalne feminističke sekularne mreže ’Žene koje žive pod muslimanskim zakonima’ (Women Living under Muslim Laws) i SIAWI (Secularism is a women's issue'). Zbornik je objavljen septembra 2007. uz finansijsku podršku Heinreich Beoll Stiftung, promocija je održana u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Budući da se prvo izdanje distribuiralo u potpunosti, a postoji veoma veliko interesovanje smatramo da je važno što se ovo izdanje ponovo štampalo.

Ženska mirovna agenda – sekularizam i žene: Žene u crnom su do sada objavile jedanaest (1993, 1994, 1995, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006. i 2007, 2008. Ženska mirovna agenda za 2009. godinu bavi se temom sekularizma, sa posebnim naglaskom na rodnu dimenziju. Agenda prezentuje važne pojmove i značaj sekularizma, ali i konkretna iskustva i akcija ženskih mirovnih grupa, umetnic/naučnica protiv svih vidova fundamentalizma i klerikalizacije. Agenda ima 182 stranice, štampana je u 500 primeraka.

Edicija: Šta svaka građanka i građanin treba da znaju...?
Žene u crnom su pokrenule ediciju 2007. godine sa ciljem da se denunciraju zloupotrebe religije, etniciteta i kultung nasleđa u političke svrhe, ali pre sve radi promocije sekularizma. To su vrlo kratke brošure koje nastale u saradnji sa Koalicijom za sekularnu državu, dok se estetskom imidžu cele edicije brine Škart, umetničko udruženje. Edicija izaziva veoma velimko interesovanje tako da smo prvu brošuru ponovo štampale:
Šta svaka građanka i građanin treba da znaju o Srpskoj pravoslavnoj crkvi?
Šta svaka građanka i građanin treba da znaju o svetovnoj državi
Mali pojmovnik sekularizma: izdanje na engleskom jeziku (What every citizen should know about a secular state - glosarry) publikacija u izdanju Koalicije za sekularnu državu, autorke Snežane Tabački, aktivistkinje Žena u crnom, sadrži 30 stranica i prezentuje osnovne pojmove i vrednosti sekularizma, pojmovnik je izdat u saradnji između mreže WLUML/Women Living Under Muslim Laws i ŽuC-a.
Ženska strana rata na albanskom – Ana femerare e luftes; 441. strana, 14 poglavlja. 'Ženska strana rata' u izdanju Žena u crnom. Knjiga je zbornik autentičnih svedočenja žena o ratovima na prostoru bivše Jugoslavije od 1991.- 1999. To su svedočenja, iskazi, pisma, sećanja koja prikazuju stradanje žena u ratu, ali i njihovu hrabrost i snagu da prevaziđu ratne traume. Knjigu su uredile: Lina Vušković i Zorica Trifunović.

Antimilitarizam: u ovom periodu organizovale smo:
17. oktobra, Beograd: ulična akcija solidarnosti sa nenasilnim pokretom u Iraku u okviru Globalne kampanje solidarnosti sa nenasnim pokretom u Iraku.
5. decembar, Zagreb: razgovor/radionica o izgradnji pravednog mira, poverenja, anti/militarizmu između Srbije i Hrvatske i u regiji, u organizaciji IzMir (inicijativa izgradnje mira i suradnje) uz učešće aktivista/kinja pomenute inicijative, kao i veteranskih udruženja i aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije ((Zorica Trifunović, Ljiljana Radovanović, Nađa Duhaček i Staša Zajović, Beograd, Snežana Baralić-Bošnjak, Pančevo i Almasi Vilmoš, Trešnjevac/Vojvodina).
Kampanje: zahteva državi da utvrdi istinu o ubistvu vojnika (2006.) jer se njihova pogibija dovodi u vezu sa skrivanjem ratnog zločinca R. Mladića, kampanju smo pokrenule u septembru zajedno sa Komitetom pravnika za ljudska prava/Jukom; takođe sa Jukom-om, u septembru smo organizovale kampanja za obustavu prodaje oružja Iraku od strane vojnih fabrika u Srbiji.

Međunarodna politika: učešće na konferencijama, koalicijama, razmena...
Navodimo samo one aktivnosti u kojima su aktivistkinje Žena u crnom imale veoma aktivnu ulogu:

Regionalne i međunarodne koalicije
Ženska mirovna koalicija
: koju čine Mreža Žena u crnom Srbije i Ženska mreža Kosova/KWN organizovale su sledeće aktivnosti u ovom periodu:
24. oktobra, Priština/Kosovo: međunarodni skup 'Žene ambasadorke mira za zajednički suživot i toleranciju, pored toga aktivistkinje koalicije su posetile žene iz srpske enklave u Vučitrnu.
14. - 16. decembra, Priština: radni sastanak članica Ženske mirovne koalicije.

Regionalni ženski lobi za mir, bezbednost i pravdu u Jugoistočnoj Evropi: realizovane su sledeće zajedničke aktivnosti: 28. i 29. oktobar, Priština: strateški sastanak i planiranje budućih aktivnosti, kao i zajednička poseta i razogovor sa ženama u dve srpske enklave na Kosovu: Prilužje i Ugljari. Regionalni lobi žena za mir, sigurnost i pravednost u jugoistočnoj Europi utemeljen je 2006. godine s potporom UNIFEM-a. Lobi promoviše zagovaranje i političku akciju za unapređenje mira i stabilnosti u regiji, uključujući implementaciju Rezolucije 1325. Lobi je sačinjen od žena iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Srbije i s Kosova. Članice su istaknute političarke, parlamentarke i aktivistkinje iz civilnog društva- Članice Lobija su i dve aktivistkinje Žena u crnom.
5. decembar, Zagreb/Hrvatska: okrugli sto 'Od tradicionalnog koncepta sigurnosti do rodne dimenzije sigurnosti', u organizaciji NVO 'Izmir' i učešće pet aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije (Zorica Trifunović, Ljiljana Radovanović, Nađa Duhaček i Staša Zajović, Beograd, Snežana Baralić-Bošnjak, Pančevo i Almasi Vilmoš, Trešnjevac/Vojvodina), kao i članica Regionalnog lobija Morane Paliković-Gruden, Gordane Sobol i Zagreba, itd. Na okruglom stolu je bilo prisutno oko 50 osoba.
18. i 19. decembar, Beograd: savetovanje o braniteljima/kama ljudskih prava u Srbiji - susret sa predstavnicima OUN, kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava, Orsolya Toth i drugima, (OHCHR-Human Rights Officer) o statusu branitelja/ki ljudskih prava, itd.

Učešće na međunadrdonim konferencijama
26. 29. oktobar, Struga/Makedonija: Seksualna i reproduktivna prava, međunarodni seminar u organizaciji švedske fondacije Kvinna till Kvinna, na kojem su učestvovale aktivisktinje ženskih grupa iz Crne Gore, Srbije i Kosova.

14. 17. novembar, Kejptaun, Južna Afrika: učešće na međunarodnoj konferenciji 'Moć pokreta' (The power of Movements) u organizaciji AWID-a (Women's rights and Development/Ženska prava i razvoj), itd.

Posete međunarodnih aktivista i aktivistkinja, volontera/ki, istraživača i istraživačica: u ovom periodu Žene u crnom su imale radne susrete, razmene, dogovore sa veoma velikim brojem aktivistkima/kinjama iz sledećih zemalja:

Priredila Staša Zajović u saradnji sa Milošem Uroševićem i Ljiljanom Radovanović
Beograd, 26. januar 2008.


Štampa   El. pošta