Kao i do sada, donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u navedenom periodu a ukoliko vas zanimaju opširnije informacije, možete ih naći na našem web-sajtu www.zeneucrnom.org ili nam se obratite putem mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Izvinjavamo se što smo zbog zaista velikog broja aktivnosti bile u nemogućnosti da izveštaj uradimo u maju. Nadamo se da ćete nas razumeti!
Unapred se solidarno zahvaljujemo.
Ulične akcije: u ovom izveštajnom periodu akcije na ulici su bile u znaku kampanje za proglašavanje 11. jula Danom sećanja na genocid u Srebrenici, komemoracije/obeležavanja značajnih datuma zločina počinjenih u naše ime, kao i akcije feminističkog karaktera.
Kampanja – 11. jul, Dan sećanja na genocid u Srebrenici – proglasite – Kampanja započeta februara 2009. nakon što je 15. januara 2009. Evropski parlament usvojio Rezoluciju o 11. julu – Danu sećanja na genocid u Srebrenici. Kampanja pritiska je usmerena ka institucijama da se i u Srbiji 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, kao i građanima/kama Srbije radi senzibilizovanja javnosti, podsticanja saosećanja, solidarnosti i poštovanja prema žtrvama genocida u Srebrenici.
Protest sa zahtevom da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici organizovan je u Beogradu, ispred Predsedništva Srbije, svakog 11 u mesecu od februara 2009.
U ovom izveštajnom periodu organizovale smo proteste ispred Predsedništva Republike Srbije: 11. januara, 11. februara, 11. marta i 11. aprila. Skupština Republike Srbije donela je 31. marta 2010. godine Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici. Budući da pomenutom Deklaracijom Skupština Srbije nije proglasila 11. juli kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, čime nisu ispunjeni zahtevi Žena u crnom (uz podršku 100 nevladinih organizacija iz cele Srbije), kao ni Rezolucije Evropskog parlamenta, nastavile smo a protestujemo svakog 11 u mesecu.
Beograd, 27. februar: obeležavanje 17 godišnjice zločina u Štrpcima/Srbija. 27. februara 1993. godine iz voza na relaciji Beograd-Bar oteto je a potom ubijeno 19 državljana tadašnje SR Jugoslavije – 18 Bošnjaka i 1 Hrvat. Akciju je organizovala Inicijativa mladih za ljudska prava, a Žene u crnom su se pridružile akciji.
8. mart: Povodom Međunarodnog dana žena – akcija ženske solidarnosti za radna prava žena organizovale smo niz akcija na ulici od 12h do 14.30h:
Šta je za nas 8. mart: performans o značaju 8. marta (internacionalizam, solidarnost, feminizam, ženska radna prava, pacifizam, antifašizam, nenasilna revolucija...) na Trgu Republike, u 12h a nakon toga je organizovan ženski ulični marš
'Solidarno za naša prava': o položaju žena na tržištu rada u Srbiji, u kojem su učestvovale radnice iz raznih delova Srbije, u obliku 'raporta sa terena', tj. svedočenjem o svom položaju putem mikrofona.
Ulična pres konferencija: na platou između Skupštine Srbije i Predsedništva Republike Srbije
o položaju žena, diskriminaciji na seksualnoj, rasnoj i klasnoj osnovi, bezbednosti žena, o ignorantskom odnosu države prema zahtevima civilnog društva, itd. Na pres konferenciji su govorile: Nevena Kostić (Žene za mir, Leskovac), Jelena Simić (Centar za unapređenje pravnih studija, Beograd), Vera Kurtić (Ženski prostor, Niš), Dragana Vučković (Labris, Beograd) i Staša Zajović (Žene u crnom, Beograd).
U maršu, kao i ostalim aktivnostima vezanim za 8 mart, učestvovalo je oko 100 osoba: iz 16 gradova Srbije (Beograd, Vlasotince, Pirot, Dimitrovgrad, Leskovac, Novi Sad, Sjenica, Novi Becej, Vrsac, Zrenjanin, Pancevo, Krusevac, Nis, Sokobanja, Backa Topola, Sombor), nekoliko međunarodnih organizacija (Kvinna Till Kvinna, UNIFEM, Heinreich Boell Stiftung), kao i pojedinaca/ki iz: Francuske (Pariz), Velike Britanije (London), Nemačke (Berlin) i Grčke (Atina).
U ovom periodu takođe smo se pridružile feminističkim uličnim akcijama u organizaciji srodnih grupa:
8. april, Beograd: Performans Ženske romske mreže povodom Svetskog dana Roma na Trgu Republike.
10. april, Beograd: „Stop femicidu u Srbiji”, protest u organizaciji Autonomnog ženskog centra ispred Predsedništva Srbije povodom ubijanja žena u Srbiji.
Suočavanje s prošlošću/tranziciona pravda – feministički pristup
Ovo je jedna od najvažnijih aktivnosti Žena u crnom. Sastoji se od mnoštvo segmenata: uličnih akcija, radionica, predavanja, različitih modela tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta, saradnje sa srodnim organizacijama u vidu zajedničkih akcija, (kampanja, konsultativnih sastanka).
Ulične akcije: pored gore navedenih uličnih akcija, realizovane su i sledeće aktivnosti:
Tuzla, Bosna i Hercegovina, 11. april: učešće na mirovnom protestu i maršu 'Tražimo nestale – ne zaboravimo Srebrenicu', koje svakog jedanaestog u mesecu organizuje Udruženje građana ’Žene Srebrenice’ iz Tuzle.
Posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime:
12. april, Srebrenica, Bosna i Hercegovina: Komemoracija na školskom stadionu povodom 17 godišnjice ubistva preko 70 civila bošnjačke nacionalnosti, uglavnom mladih. Zločin su počinile srpske oružane formacije tokom opsade grada uprkos činjenici da je Srebrenica bila zaštićena enklava UN. Sedam aktivistinja Mreža Žena u crnom (iz Beograda, Leskovca, Vlasotinca, Niša) položile su venac sa natpisom ' »Da ne zaboravimo genocid u Srebrenici«
Ovom prilikom srele smo se sa ženama iz Srebrenice.
24. april: Vlasenica, Bosna i Hercegovina: Na poziv Udruženja porodica žrtava rata u Vlasenici 1992 – 1995. četiri aktivistkinje Mreže Žena u crnom Srbije iz Beograda i Niša prisustvovalo je komemoraciji povodom 18 godina od zločina koje su srpske oružane formacije počinile nad bošnjačkim civilima tokom 1992. godine u logoru Sušica u kojem je bilo zatočeno 8 000 civila bošnjačke nacionalnosti, od kojih je 1100 ubijeno. 24. aprila 2009. održana je dženaza/ukop 33 identifikovanih žrtava. Položen je venac sa natpisom 'Da ne zaboravimo zločin u Vlasenici – Mreža Žena u crnom Srbije'. Ovom prilikom susrele smo se sa porodicama, pre svega ženama čiji su srodnici/e ubijeni.
Ženska solidarnost za kažnjivost ratnih zločina: akcije ženske solidarnosti, uzajamne podrške, razmene i saradnje u regiji u cilju izgradnje pravednog mira, kreiranje modela tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta. U ovom periodu realizovane su sledeće aktivnosti:
Zagreb, Hrvatska, 9. i 10. januara: Zajednička feministička refleksija o tranzicionoj pravdi i planiranje budućih zajedničkih aktivnosti grupe od 6 aktivistkinja iz sledećih organizacija: Ženske studije i Centar za žene žrtve rata iz Zagreba, Žene ženama iz Sarajeva (Bosna i Hercegovina), Anima-Centar za mirovno obrazovanje iz Kotora (Crna Gora) i Žene u crnom (Beograd). Ova aktivnost nastavljena je 25. i 26. april, Sljeme, Hrvatska: Nastavak gore pomenute radne grupe.
U ovom periodu takođe su organizovane i sledeće posete i razmene sa ženama iz Udruženja porodica nestalih i ubijenih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine koje prate suđenje Pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Umetnički angažman u suočavanju s prošlošću/tranzicionoj pravdi
U ovom periodu nastavljena je praksa zajedničkog rada i saradnje umetničkih udruženja, profesionalnih pozorišta, umetnica/ka angažovanih na umetničkom oblikovanju ženskog otpora ratu, ratnim zločina, represiji, kršenju ljudskih prava. U ovom periodu realizovane su sledeće aktivnosti:
'Prelazeći liniju' – pozorišna predstavau izvođenju Dah teatra; predstava se zasniva na tekstovima iz knjige 'Ženska strana rata' u izdanju Žena u crnom (2007) na srpskom, na albanskom (2008) i na engleskom jeziku (2009).
Predstavu je režirala Dijana Milošević a igraju glumice Sanja Krsmanović-Tasić, Ivana Milenović i Maja Mitić.
1. februar, Leskovac: predstava izvedena u Kulturnom centru, u organizaciji Žena u crnom iz Beograda i Žena za mir iz Leskovca, u prisustvu šezdesetak osoba; nakon predstave organizovan je razgovor o značaju suočavanju s prošlošću, posebno sa feminističkog stanovišta.
2. februar, Vlasotince: ista predstava je izvedena u Domu kulture, u organizaciji ŽuC Beograd i SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, u prisustvu stotinjak osoba; nakon predstave organizovana je javna tribina o suočavanju s prošlošću.
20. april, Niš: predstava Dah teatra izvedena je u Narodnom pozorišu, u organizaciji Alternativnog kulturnog centra/AKC, u prisustvu 120 osoba; nakon predstave održana je tribina na kojoj su aktivistikinje ŽuC-a i umetnice govorile o knjizi na osnovu koje je napravljena predstava, o aktivističko-umetn ičkoj saradnji, o pitanjima odgovornosti i solidarnosti, itd.
21, april, Vranje: predstava 'Prelazeći liniju' izvedena je u Narodnom pozorištu u ovom gradu, u organizaciji Odbora za ljudska prava, uz podršku Žena za mir, Leskovac i SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja iz Vlasotinca; predstava je prisusustvovalo oko pedesetak osoba, najviše mladih a razgovor se odvijao o odnosu mladih prema suočavanju s prošlošću.
»Ne u naše ime«:Projekcije dokumentarnog filma o feminističkom pristupu pravdi, kroz iskustva Žena u crnom; film u trajanju od 43 minuta je režirao Zlatko Paković. Projekcije su održane:
25. februar, Art klinika, Novi Sad: Projekciji je prisustvovalo četrdesetak osoba.
15. mart, Alternativni kulturni centar, Niš. Projekciji je prisustvovalo tridesetak osoba.
18. mart, Žene u akciji, Velika Plana. Projekciji je prisustvovalo desetak osoba.
11. aprila, Tuzla, Bosna i Hercegovina: u prostorijama Udruženja Žene Srebrenice; projekciji prisustvovalo dvadesetak članica pomenutog udruženja, kao i sedam aktivisktinja Mreže Žena u crnom Srbije.
Nakon svih gore pomenutih projekcija održane su diskusije o tranzicionoj pravdi, o izgradnji mira, građanskoj odogovornosti, solidarnosti, itd.
Tranziciona pravda – feministički pristup - Video aktivizam: U cilju poboljšanja vidljivosti efekata različitih modela tranzicione pravde, posebno onog sa feminističkog stanovišta, koji promovišu Žene u crnom (ŽUC), tokom 2010. godine smo stvorile grupu video aktivistkinja i aktivista, koja se osposobila za snimanje, montažu, digitalizaciju i postavljanje na internet video i audio materijala koji je prikupljen tokom redovnih aktivnosti ŽUC, da bi on, u formi kratkih filmova, postao dostupan široj javnosti, sa ciljem da na taj način promovišemo promenu vrednosnog sistema i ideje mira, pravde i solidarnosti u društvu.
U okviru ovog programa realizovane su sledeće aktivnosti:
5. – 10. mart, Beograd - Obuka aktiviskinja i aktivista: radionice o teoriji i praksi video aktivizma (terenskom radu, montaži, diskursu pokreta, pitanju forme i uticaja video aktivizma, arhivi, distribuciji, titlovanju, itd.); u ovim radionicama je učestvovalo deset aktivistkinja i aktivista Mreže Žena u crnom Srbije a sve aktivnosti je koordinirao Rastko Novaković, režiser, medijski aktivista iz Londona. U ovom periodu održano je oko desetak radnih sastanaka, a radne grupe su priredile sledeće filmove/video prezentacije:
Antifašizam je moj izbor: autora Rastka Novakovića, godina proizvodnje 2010; produkcija Žene u crnom, trajanje 6.44 minuta. Ovaj dokumentarni, na srpskom i titlovan na engleskom govori o antifašističkom maršu koji su Žene u crnom organizovale 9. novembra 2009. godine zajedno sa Labrisom, a povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma, antisemitizma, rasizma.
Vukovar: autora Rastka Novaković, godina proizvodnje 2010.; produkcija Žene u crnom;
trajanje 6.09 minuta. Dokumentarni film je urađen na srpskom i titlovan na engleskom i govori o politici posećivanja mesta zločina počinjenih u naše ime:18. novembra 2009. godine grupa od oko dvadesetak aktivistkinja Žena u crnom posetila je Vukovar u Hrvatskoj, povodom godišnjice pada grada.
Edukativne aktivnosti: konferencije, radionice, predavanja vezane za tranzicionu pravdu, kako u organizaciji Žena u crnom tako i srodnih organizacija:
21. februar, Beograd: Tribina „Srebrenica – imaš li hrabrosti?” u organizaciji LDP-a u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
18. mart: Panel diskusija „O komisijama za istinu u Peruu i Čileu“, u organzaciji Fonda za humanitarno pravo, u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.
19. – 21. marta, Novi Sad: Šesti regionalni forum Rekom-a (Koalicije za osnivanje regionalne komisije za utvrđivanje i obelodanjivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji.
30. marta, Zadar, Hrvatska: Predavanje Staše Zajović, aktivistinje Žena u crnom iz Beograda o Feminističkoj etici Žena u crnom; predavanje je održano u okviru manifestacije Dani sociologije: Društveni pokreti, u organizaciji udruženja
Kluba studenata sociologije Antifjaka na Filozofskom fakultetu pri Sveučilištu u Zadru. Pomenutom predavanju prisustvovalo je preko četrdeset studenata/kinja.
Kažnjivost zločina – put do pravednog mira: praćenje suđenja u Specijalnom sudu – pred Većem za ratne zločine u Beogradu
Suđenje za zločin u Zvorniku: tokom srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu, maja i juna 1992. godine, na području opštine Zvornik, optuženi Grujić Branko iz Malog Zvornika (predsednik Privremene Vlade, predsednik Ratnog štaba i Ratnog sekretarijata) i Branko Popović (poznat i pod imenom Marko Pavlović) iz Sombora (komandant Štaba Teritorijalne odbrane, član Ratnog štaba) podvrgavali su torturi civile muslimanske nacionalnosti – oko 700 (po optužnici Specijalnog tužilaštva za ratne zločine Srbije) muškaraca, žena, deca - iz sela Klisa, Đulići, Grbavci, Kučić Kule, Grebe, Šetići a potom su ubijeni u mestu Gerina klanica.
Suđenje je počelo 10. novembra 2008. godine.
U ovom periodu održana su sledeća ročišta:
Februar: 16. i 18.
Mart: 15, 16, 17. i 18.
April: 12, 13, 14, 15. i 16.
Maj: 17, 18. i 19.
Juni: 28. i 29.
Suđenje za zločin u Lovasu: pripadnici JNA i paravojne formacije 'Dušan Silni' su oktobra 1991. ubili u Lovasu oko 70 hrvatskih civila. Od samog početka, aprila 2008. aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje. U ovom periodu održana su sledeća ročišta:
Februar: 22, 23, 24, 25. i 26.
Mart: 22, 23, 24, 25. i 26.
April: 19, 20, 21, 22. i 23.
Maj: 24, 25, 26, 27. i 28.
Juni: 21-25.
U ovom izveštajnom periodu pratile smo 35 ročišta pred Specijalnim sudom. Aktivisti i aktivistkinje Žena u crnom (Persa Vučić i Miloš Urošević prate sva suđenja), a povremeno i druge aktivisktinje Mreže Žena u crnom Srbije, izveštavaju o suđenjima kako organizacije u unutar Mreže Žena u crnom tako i međunarodne mreže sa kojima sarađujemo.
Žene, mir, bezbednost – feminističko-antimilitaristički pristup
U okviru našeg kontinuiranog rada na feminističkom pristupu bezbednosti, na Rezoluciji UN Saveta bezbednosti1325 ('Žene, mir, bezbednost'), pokrenule smo veliki broj različitih programa.
U ovom izveštajnom periodu realizovale smo sledeće aktivnosti:
Edukativni seminari
Od tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti - edukativni seminari koji se sastoje od radionica, predavanja, video prezentacija i dokumentarnih filmova. Svaki od seminara traje dva dana a seminari imaju interaktivni i interdisciplinarni karakter, uz jednako vrednovanje aktivističkog iskustva i akademskog znanja.
U periodu od januara do maja održana su dva regionalna seminara sa sledećim sadržajem:
Radionice i predavanja:
- 'Bezbednost viđena očima žena' - stavovi i iskustva žena na terenu
u koordinaciji Ivane Vitas i Staše Zajović;
- Demilitarizacija bezbednosti – humana bezbednost, rodna dimenzija bezbednosti – Rezolucija 1325, u koordinaciji Marijane Stojčić i Maje Pešić;
- Ne/rado žena ide u vojnike - O militarizaciji ili emancipaciji putem učešća žena u oružanim snagama – ka feminističko-antimilitarističkom konceptu bezbednosti; koordiniraju: Staša Zajović i Ivana Vitas;
- Značaj civilne demokratske kontrole nad oružanim snagama – Nato pakt i Srbije, koordiniraju Gordana Subotić i Nataša Lambić;
- Iskustva feminističko-antimilitarističkog koncepta bezbednosti - Power point prezentacija ženskih grupa koje rade na rodnoj dimenziji bezbednosti, u koordinaciji Saše Kovačević i Miloša Urošević.
Tokom seminara prikazani su i dokumentarni filmovi i prezentacije: o humanoj bezbednosti i rodnoj dimenziji bezbednosti: dokumentarni film 'Belvil' i video prezentacija(20 minuta) i video prezentacija 'Sindikalno udruživanje žena u neformalnoj ekonomiji (15 minuta), o ženama u zapatistipčkom pokretu, o Vangari Matai, dobirnici Novelove nagrade za mir, ekološkoj aktivisktinji, o iskustvima u implementaciji Rezolucije 1325 na Kosovu, globalnim i regionalnim mrežama za mir, pravdu i bezbednost, itd.
Velika Plana, 12, 13. i 14. februar – prvi edukativni seminar „Žene, mir, bezbednost – Od tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti, u Velikoj Plani, Centralna Srbija. Seminaru je prisustvovalo 25 aktivistkinja iz Mreže Žena u crnom iz sledećih gradova: Beograd, Vlasotince, Leskovac, Pančevo.
Novi Bečej, 16, 17. i 18. april – Edukativni seminar „Žene, mir, bezbednost” u Bečeju. Seminaru je prisustvovalo 42 aktivistkinje iz sledećih gradova: Beograd, Novi Bečej, Ada, Zrenjanin, Novi Sad, Vlasotince, Pančevo, Subotica, BačkaTopola, Kikinda.
Radni timovi/grupe Žena u crnom koje se bave pitanjima bezbednosti realizovali su u ovom periodu sledeće aktivnosti:
Istraživačko aktivističke radne grupe
Za monitoring procesa Nacionalnog akcionog plana (NAP-a): o procesu izrade NAP-a za Rezoluciju 1325 (o tome da li mehanizmi izrade NAP-a zadovoljavaju kriterijume participativnosti, vidljivosti, inkluzivnosti pomenutog procesa od strane nosilaca izrade NAP-a, a to su Ministarstvo odbrane Srbije i NVO Beogradski fond za političku izuzetnost). Anketa je realizovana u celoj Srbiji među najrelevatnijim organizacijama koje se bave ljudskim pravima, bezbednošću, ženskim ljudskim pravima; ova radna grupa održala je 5 radnih sastanaka u ovom periodu (1. i 25. februara u Leskovcu, 13. februara u Velikoj Plani i13.i 21. marta u Beogradu). Radnom grupom koordiniraju: Marina Vlaisavljević, Valentina Dobrosavljević i Dušanka Stojković iz Leskovca.
Za izradu dokumenta ‘Predlozi i sugestije za izradu Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN u Srbiji:
Pomenuti dokument je usvojen 13. marta 2010. na radnom sastanku/radionici u organizaciji Žene u crnom u Beogradu, a tome su prethodili brojni radni sastanci. Dokument ima 21 stranicu, na sajtu Žena u crnom postavljen je na srpskom i engleskom jeziku.
Celokupnu aktivnost u vezi sa izradom preporuka su koordinirale Žene u crnom, u saradnji sa: Centar za mir i razvoj demokratije, Grupa Most, Žene za mir (Leskovac), Glas razlike, Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Ekspertkinja iz oblasti bezbednosti sa Fakulteta bezbednosti Dragana Dulić.
Monitoring aktivnosti državnih institucija u vezi sa NAP-om 1325: u cilju praćenja i nadzora na institucije u vezi sa R1325, aktivno smo učestvovale na brojnim konferencijama i radnim sastancima, o čemu smo kasnije izveštavale kako Mrežu Žena u crnom, tako i relevantne međunarodne organizacije i institucije. Od pomenutih sastanaka izdvajamo sledeće:
- 25. februara , Beograd: Konferencija 'Preporuke za izradu NAP-a za implementaciju Rezolucije 1325 SB UN u Srbiji', u organizaciji Beogradskog centra za političku izuzetnost (BFPE), Ministrarstva odbrane, Ministrastva unutrašnjih poslova, Saveta za rodnu ravnopravnost.
- 31. mart, Beograd: Konferencija za štampu povodom štampanja Preporuka za izradu NAP za primenu Rezolucije 1325 SB UN u Srbiji. Konferencija za štampu Ministarstva odbrane i BFPE,u Domu Vojske RS.
- 29. april 2010., Beograd: Konferencija „Za bolju budućnost: rod i reforma sektura bezbednosti u Srbiji”. Konferenciju je organizovao Centar za civilno-vojne odnose, u saradnji sa Beogradskim fondom za političku zuzetnost i Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga u hotelu Balkan.
Kampanje i lobiranje za izmenu zakona – zakonske inicijative i preporuke Žena u crnom kao doprinos stvaranju okvira za vladavinu prava, politiku kažnjivosti zločina i nasilja, kulturu odgovornosti i ljudskih prava za zakone, čime se promoviše humani koncept bezbednosti. Od aktivnosti na ovom polju izdvajamo:
- Ministarstvo za ljudska i manjinska prava: učešće na konstitutivnim sastancima Radne grupe za analizu pravnog okvira o pravu na slobodu okupljanja u Republici Srbiji i izradu preporuka za njegovo unapređivanje, sastanci su održani tokom marta i aprila 2010.
- Primedbe i komentari na Zakon o javnom okupljanju građana: Radna grupa Žena u crnom je izradila pomenute primedbe i uputila ga nadležnim organima; ovom radnom grupom je koordinisala dr Vesna Rakić-Vodinelić, dekanka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu i ekspertkinja Centra za unapređenje pravnih studija.
- Kampanja za izbor poverenika za ravnopravnost: tokom marta i aprila 2010. godine Žene u crnom su zajedno sa grupom nevladinih organizacija organizovale javnu kampanju protiv političkih manevara vladajuće koalicije (pre svega Demokratske stranke/DS), tj. nametanja svoje kandidatkinje, koja nije ispunila uslove propisane Zakonom o zabrani diskriminacije. Budući da se radi o veoma važnoj nezavisnoj instituciji (Poverenik građana), koja bi trebalo da promoviše humanu bezbednost (prava manjina,itd.), pomenuta grupa NVO je protestvovala protiv nelegitimnog postupka DS.
- Inicijative za izmenu i/li ukidanje zakona: radna grupa se u ovom periodu pripremala predloge izmena i/li ukidanje sledećih zakona: Zakonom o pravima optuženog u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala i članova njegove porodice (poznatiji kao Zakon o finansijskoj pomoći haškim optuženima i njihovim porodicama (videti tačan naziv Zakona), (poznat kao Zakon o oduzimanje imovine stečene organizovanim kriminalom i ratnim zločinima. Ovom radnom grupom u koordinira: Dijana Miladinović.
Istraživanja o rodnoj dimenziji bezbednosti:
Žene ekonomske emigrantkinje u zemljama Evropske Unije/EU: Pilot istraživanje o vezi između integracionih procesa u Srbiji i rodne podele rada, posebno nakon ukidanja viza za građanke i građane Srbije u EU (decembra 2009.); pilot istraživanje bavi se uticajem pomenutih procesa na bezbednost žena (radnu, ekonomsku, zdravstvenu, itd.), kao i pitanjima u vezi sa feminizacijom radne migracije, itd.
Pripreme su obavljene tokom proleća 2010. godine a istraživanje će se obaviti tokom leta 2010. u koordininaciji Ivane Vitas, Marine Vlaisavljević, Valentine Dobrosavljević i Dušanke Stojković dok u istraživačkom timu učestvuje još desetak aktivistkinja Mreže Žena u crnom u celoj Srbiji.
Aktivistkinje civilnog društva u zemljama EU i ekonomske imigrantiknje u zemljama EU: pilot istraživanje o radnim pravima imigrantkinja, o mehanizmima zaštite, o rodnoj, klasnoj i interkulturalnoj podršci i solidarnosti između aktivisktinja civilnoj društva i imigrantkinja u zemljama EU. Pilot istraživanje obuhvata pre svega aktivistkinje Mreže Žena u crnom, kao i srodnih mreža u Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Švedskoj a istraživanje koordininiraju Staša Zajović i Mireja Forel (Španija).
Aktivističko-umetnički angažman u kreiranju feminističko-antimilitarističkog koncepta bezbednosti: radne grupe sastavljene od aktivistkinja Žena u crnom i umetnika/ca Saše Stojanovića, članova i članica umetničkog udruženja ‘Art klinike’ iz Novog Sada održale su 4 sastanka tokom marta (16. i 24.). i aprila (19. i 27.) o estetskom oblikovanju promotivnog materijala, o uličnim akcijama u vezi sa demilitarizacijom, itd. U ovom izveštajnom periodu urađeni su promotivni materijali (lifleti, razglednice) o rodnoj dimenziji bezbednosti i braniteljkama ljudskih prava. Koordinatorka ovog segmenta je Marija Vidić.
Izdavačka aktivnost: Pored navedenih promotivnog materijala, izdale smo i sledeće publikacije:
- Čitanka: Od tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti; čitanka ima 120 stranica i 2 poglavlja: Demilitarizacija bezbednosti – feministički pristup; Ne/rado žena i de u vojnike (emancipacija i/li militarizacija žena); čitanka sadrži 12 analitičkih radova/eseja najrelevantnijih regionalnih i međunarodnih autorki na polju bezbednosti.
Mreže, koalicije - uzajamna podrška i solidarnost
Žene u crnom su pokretačice ili aktivne učesnice brojnih regionalnih mreža, koalicija i saveza, aktivne učesnice u aktivnostima srodnih organizacija radi jačanja uzajamne podrške, solidarnosti, civilnog društva i demokratije u Srbiji i u celoj regiji.
U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:
Mreža Žena u crnom Srbije: radni, konsultativni sastanci, edukativni programi
29, 30. i 31. januar, Vrnjačka banja: Sastanku je prisustvovalo 26 aktivistkinja Mreže iz cele Srbije (Beograd, Novi Sad, Niš, Leskovac, Vlasotince, Dimitrovgrad, Kragijevac, Kruševac, Prijepolje, Kraljevo,); održane su radionice – zajednička analiza rada Mreže u prethodnom periodu, prevazilaženje teškoća u funkcionisanju Mreže, kao i planiranje zajedničkih aktivnosti.
8. mart – Međunarodni dan žena: U februaru i početkom marta Žene u crnom su organizovale oko desetak radnih sastanaka u vezi sa obeležavanjem 8. marta. Realizovane su sledeće aktivnosti:
Tribina »Radna prava žena«: Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd. Održana su dve panel diskusije.
“O položaju žena u svetu rada”: prvi panel je moderirala Jelka Jovanović, novinarka i potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, a učestvovale su: Zorica Mršević, zamenica zaštitnika građana Republike Srbije, Jovanka Zlatković, novinarka iz Novog Sada, Mirjana Kiš, Udruženja Roma iz Novog Bečeja/Vojvodina, Nevena Dičić, aktivistkinja Beogradskog centra za ljudska prava i Slobodanka Branković, savetnica ministra za rad i socijalnu politiku, zadužena za odnose sa sindikatima.
Na ovom panelu bilo je reči o nepravednoj, najčešće pljačkaškoj privatizaciji u Srbiji, o
široko rasprostranjenom ženskom siromaštvu, diskriminaciji žena na tržištu rada, a posebno Romkinja, o uzročno-posledičnoj vezi nezaposlenost i siromaštva i širenju porodičnog nasilja i seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, smanjuje se i učešće žena u politici i sve je veća isključenost žena iz javnog života, kao i o slaboj sindikalnoj organizovanosti žena.
“Iz rezignacije u akciju”- ovaj panel je moderirala Staša Zajović, a učestvovale su: dr Zagorka Golubović, antropološkinja. Sadija Rožajac, sindikalna aktivistkinja iz Sjenice, Jelena Veljić, studentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Vida Knežević, radnica u kulturi iz Beograda i Ljubica Gavrilović, inženjerka investicionog menadžmenta, nezaposlena, iz Novog Sada.
U okviru ovog panela vođena je rasprava o solidarnosti među obespravljenima i kako se ona može ostvariti.
Na ovoj tribini, kao i u ostalim aktivnostima vezanim za 8 mart, učestvovalo je oko 100 osoba: iz 16 gradova Srbije (Beograd, Vlasotince, Pirot, Dimitrovgrad, Leskovac, Novi Sad, Sjenica, Novi Bečej, Vršac, Zrenjanin, Pančevo, Kruševac, Niš, Sokobanja, Bačka Topola, Sombor), nekoliko međunarodnih organizacija (Kvinna Till Kvinna, UNIFEM, Heinreich Boell Stiftung), kao i pojedinaca/ki iz: Francuske (Pariz), Velike Britanije (London), Nemačke (Berlin) i Grčke (Atina).
Video aktivizam – radna prava žena: pored navedenih dokuembtarnih filmova i video prezentacija vezanih za feministički pristup suočavanju s prošlošću, radna grupa za video aktivizam priredila je u ovom periodu video prezentacije i dokumentarne filmove vezane za 8. mart i radna prava žena:
“Kontinuitet ženskog otpora” i ‘Solidarnost sa ženama Irana’, autorki Adrijane Zaharijević i Marijane Stojčić.
Žene na tržištu rada: autorke su aktivistkinje Mreže ŽUC Srbija, montažerka Marija Aranđelović, godina proizvodnje 2010 u produkciji Žena u crnom, u trajanju od 21 minuta, ovaj dokumentarni, urađen je na srpskom jeziku a govori o položaju žena na tržištu rada u Srbiji. Sagovornice su radnice iz Novog Sada, Vlasotinca, Leskovca i Beograda i svedoče o svojim iskustvima, krajnje nepovoljnom položaju žena na tržištu rada, kršenju radnih prava žena i važećeg Zakona o radu. Film je napravljen za 8. mart 2010. godine za panel „Radna prava žena“.
Žene u neformalnoj ekonomiji: autorke Nataša Lambić, montažu je uradio Nenad Dimitrijević, u produkciji Žene u crnom, 2010 godine, u trajanju od 8 minuta, ovaj dokumentarni film na srpskom i engleskom jeziku govori o položaju žena u neformalnoj ekonomiji u Kambodži, Senegalu, Indiji i Gambiji. Film je napravljen za 8. mart 2010. godine, a prikazuje se na edukativnim seminarima Žena u crnom „Žene, mir, bezbednost“.
Svi navedeni filmovi se nalaze na sajtu Žena u crnom.
8. mart – Solidarno za naša prava: autora Rastka Novaković i grupe za videoaktivizam u produkciji Žene u crnom, u trajanju od 4.14 minuta, ovaj dokumentarni film je urađen na srpskom i titlovan na engleski jezik; u filmu je prikazan ulični marš povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena u organizaciji Žena u crnom 8. marta 2010. godine u Beogradu.
Horizontalno umrežavanje- Mreža Žena u crnom Srbije: edukativno-aktivistički program koji se kontinuirano odvija od januara 2007. godine u cilju širenja Mreža ŽuC-a, decentralizacije rada Mreže, jačanja saradnje među grupama koje deluju unutar Mreže, pokretanjem zajedničkih inicijativa, sticanjem dodatnih znanja vezanim za određena pitanja u skladu sa iskazanim potrebama aktivistkinja. U ovom periodu održano je više radnih sastanaka, urađeni su zajednički projekti, a takođe je ostvareno više uzajamnim poseta među grupama unutar Mreže.
Sekularizam je žensko pitanje – aktivnosti protiv klerikalizacije i fundamentalizama:
16. i 17. januar, Zagreb: Dvodnevni radni sastanak Koalicije za sekularnu državu (Srbija) i Koaliciju za sekularizam (Hrvatska). Sastanku koji je održan u Centru za ženske studije, prisustvovalo je 23 aktivista/kinje dveju pomenutih Koalicija iz Srbije i Hrvatske. Razgovaralo se o procesima klerikalizacije u dve države (uticaju na kulturnu, zakonodavnu, obrazovnu sferu, ženska ljudska prava), itd. Dogovoreno je da se zajedno pokrene sajt (www.sekularizam.org )da se pokreću zakonodavne inicijative, organizuju akcije građanske neposlušnosti, itd.
Feminističko mapiranje grada – istraživačko-aktivistički projekat - sakupljanje građe o istoriji žena u lokalnoj sredini i zajednici, njihovog doprinosa kulturnoj, političkoj, privrednoj istoriji, a posebno otpor žena ratu, tokom 19. i početkom 20. veka. Podsticaj za projekat je iskustvo nastalo tokom rada na projektu 'Znamenite žena Novog Sada' kroz različite modele feminističkog mapiranja grada, autorke Gordane Stojaković, koordinatorke projekta.
U ovom periodu, 13. marta i 21. marta, održani su sastanci radne grupe za feminističko mapiranje unutar Mreže ŽuC-a, koju čini 6 aktivistkinja iz 6 gradova u Srbiji (Kruševca, Leskovca, Vlasotinca, Dimitrovgrada, Beograda i Novog Sada). Utvrđena je metodologija koja će se koristiti u svim istraživanjima. Istraživanje, koje je u toku, rezultiraće posebnom publikacijom, a planirano je da se sav materijal postavi i na internet stranice svih organizacija učesnica.
U ovom periodu smo nastavile praksu aktivnog učešća na konferencijama, debatama u organizaciji drugih grupa o pitanjima od zajedničkog interesa i u tom smislu izdvajamo neke od debata:
29. januara; Beograd: panel diskusija ‘Hajde da razgovaramo o NATO’ u organizaciji Centra za evro-atlantske studije.
17. februar, Beograd: Tribina „Politika kriminalizacije i kriminalizacija politike” u CZKD-u povodom suđenja anarhosindikalistima, aktivistkima/kinjama Anarhosindikalne inicijative/ASI. Žene u crnom su takođe prisustvovale suđenju pomenutoj grupi (17. februar, 23. mart, 23. april), obaveštavajući o tome domaću i međunarodnu javnost.
1. mart, Beograd: panel diskusija „Doprinos organizacija civilnog društva demokratizaciji i evropeizaciji Srbije“, u organizaciji Regionalne kancelarije Fondacije Hajnrih Bel Štiftung/Heinrich Beoll Stiftung u Beogradu.
20. mart, Beograd: Muzej istorije Jugoslavije / Muzej 25.maj – Deseta godišnjica smrti mirovne aktivistkinje i primabelerine Jelene Šantić / promocija knjige Jeleni, prijatelji.
25. mart, Beograd: tribina „Uloga žena u antifašističkoj borbi” u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
7. april, Beograd: Konferencija Labrisa u Medija centru „Stanje LGBT prava u Srbiji.”
29. april, Novi Bečej: Projekcija filma „Uvek neposlušne” o aktivizmu Žena u crnom u režiji Jelene Marković i Jasmine Tešanović.
Projekcija i razgovor su održani u prostorijama SoS telefona za žene žrtve nasilja u porodici u manjinskim zajednicama i Ženske romske mreže Banata.
Bilo je prisutno desetak aktivisktinja pomenute Mreže a nakon projekcije održan je radni sastanak o zajedničkim aktivnostima.
Suđenje za ubistvo Brisa Tatona: 21. – 29. april 2010.
Optužnica je podignuta 18. januara 2010. godine. Optuženi se terete kao saizvršioci za krivilno delo teško ubistvo, jer je od zadobijenih povreda, koje su oni naneli, Bris Taton, preminuo 29. septembra 2009. godine. Za ovo krivično delo zaprećena je maksimalna kazna zatvora u trajanju od četrdeset godina. Jedan optuženi se tereti za krivično delo Pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. »Okrivljeni su dana 17.09.2009. godine oko 17,40h u Beogradu, u ulici Obilićev venac br.17, kod garaže JKP »Parking servis«, u stanju uračinljivosti, svesni svog dela i njegove protivpravnosti, pri čemu su hteli njegovo izvršenje, pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, lišili života francuskog državljanina oštećenog Taton Sinkler Peter Brisa. Dana 21. aprila u 10h, 2010. godine, u Palati pravde počelo je suđenje četrnaestorici navijača koji su dana 17. septembra 2009. ubili francuskog državljanina Brisa Tatona. Dvojici optuženih (Dejan Puzigaća, osuđivan i Prelić Đorđe, osuđivan) se sudi u bekstvu, a optuženi Vladimir Bošković se brani sa slobode. Iz pritvora Okružnog zatvora u Beogradu dovedeni su optuženi: Ljubomir Marković Kića, Ivan Grković, Jovan Karbić, Dragan Tomasović Gagi, Milan Vujović, Branimir Četnik, Vladan Suvajac Suvi, Stefan Veličković Velič, Milan Tarlać Taki, Bojan Matijević, Stepa Petrović, Dejan Stanković Džekson.
Bilten news 'Solidarnost je naša snaga/Solidarity is our strength': od januara 2009. godine Žene u crnom izdaju svakog meseca na srpskom jeziku (prevod i priređivanje sa engleskog) bilten koji sadrži vesti iz celog sveta o kršenju ljudskih i ženskih ljudskih prava, kampanjama solidarnosti u kojima učestvuju Žene u crnom. U cilju jačanja globalne solidarnosti i uzajamne podrške bilten se distribuira pre svega u Mreži Žena u crnom Srbije, kao u drugim regionalnim mrežama. Bilten koordiniraju: Nataša Lambić i Saša Kovačević.
Interna predavanja, radionice: u prostorijama Žena u crnom
Praksu redovnih mesečnih diskusionih kružoka, predavanja i zajedničke refleksije o važnim pitanjima, nastavile smo i u ovom izveštajnom periodu:
11. februar: Predavanje o sindikalnom pokretu u Kataloniji/Španija, o impaktu neoliberalne globalizacije na radna prava, kao i radničkoj solidarnosti, održao je sindikalni aktivista Alfons Bechom (Comisiones obreras/Radničke komisije). Razgovoru prisustvovalo 16 osoba.
24. mart: Interaktivni razgovor i predavanje „Avganistan/Irak/Sudan“. – 17h u ŽUC-u. Predavanje je održala međunarodna humanitarna radnica Milica Panić, koja je više godina provela u radu sa međunarodnim organizacijama u tim zemljama. Predavanju je prisustvovalo 12 osoba.
14. april: Interaktivno predavanje „Emancipacija žena kroz modu“ – Predavanje drži Goran Lazin, aktivista Žena u crnom iz Pančeva. Predavanju je prisustvovalo 15 osoba.
28. april: Interaktivno predavanje „Kako mediji zahtevaju lepotu žena“ – Predavanje drži dr. Svenka Savić, psiholingvistkinja, Univerzitet u Novom Sadu. Predavanju je prisustvovalo 21 osoba.
Međunarodna politika: aktivno učešće na međunarodnim konferencijama, u globalnim akcijama solidarnosti, razmenom poseta, itd. Navodimo neke od tih aktivnosti:
5. -12. februara: Poseta španskog sindikalnog lidera Alfonsa Becha (Comisiones obreras/Radničke komisije) iz Barselone, Španija. Tokom svoje radne posete zajedno sa aktivisktinjama Žena u crnom, održani su sledeći sastanci:
6. februar, Novi Sad: Razmena iskustava sa sindikatom Solidarnost;
9. februar, Zrenjanin: Uspostavljanje kontakta i razmena sa sindikatom Ravnopravnost;
10. i 11. februar, Beograd: susreti sa sindikalnim aktivistima iz Beograda.
18. mart, Beograd: Radni sastanak grupe NVO za ljudska prava iz Beograda sa Jelkom Kacinom, članom Evropskog parlamenta i specijalnim izvestiocem za Srbiju.
29. april, Beograd: Učešće na debati o bezbednosti braniteljki ljudskih prava u Srbiji, okviru
promocije izdanja 'Insiste, Persiste, Resiste, Existe' u izdanju švedske fondacije Kvinna Till Kvinna.
Izveštaj priredila: Staša Zajović, u saradnji sa Milošem Uroševićem i Natašom Lambić
Beograd, jul 2010.
