Kao i do sada, donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u navedenom periodu a ukoliko vas zanimaju opširnije informacije, možete ih naći na našem web-sajtu www.zeneucrnom.org ili nam se obratite putem mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Unapred se solidarno zahvaljujemo.
Ulične akcije: U ovom izveštajnom periodu akcije na ulici su bile u znaku kampanje za proglašavanje 11.jula Danom sećanja na genocid u Srebrenici, komemoracije/obeležavanja značajnih datuma zločina počinjenih u naše ime, kao i akcije feminističko-antimilitarističkog i antifašističkog karaktera.
Kampanja – 11. jul, Dan sećanja na genocid u Srebrenici – proglasite“ – Kampanja započeta februara 2009. nakon što je 15. januara 2009. Evropski parlament usvojio Rezoluciju o 11. julu – Danu sećanja na genocid u Srebrenici. Kampanja pritiska je usmerena ka institucijama da se i u Srbiji 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, kao i građanima/kama Srbije radi senzibilizovanja javnosti, podsticanja saosećanja, solidarnosti i poštovanja prema žtrvama genocida u Srebrenici.
Protest sa zahtevom da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici organizovan je u Beogradu, ispred Predsedništva Srbije, svakog 11 u mesecu od februara 2009.
U ovom izveštajnom periodu organizovale smo proteste ispred Predsedništva Republike Srbije: 11. maja i 11. juna. Skupština Republike Srbije je donela 31. marta 2010. godine Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici. Budući da pomenutom Deklaracijom Skupština Srbije nije proglasila 11. juli kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, nastavile smo a protestujemo svakog 11 u mesecu.
9. maj, Beograd: Povodom 9. maja - Dana pobede nad fašizmom, posetile smo memorijalni park ‘Topovske šupe’, bivši konc-logor na Autokomandi u užem centru Beograd u znak sećanja na žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu, posebno na stradanje jevrejskog i romskog stanovništva u okupiranoj Srbiji, tokom 1941. i 1942. Na mestu stradanja umetnik Saša Stojanović, zajedno sa aktivistkinjama i aktivistima ŽuC-a izveo umetničko-aktivističku akciju ’Čas antifašističke istorije’. Takođe smo povodom 9. maja uputile vlastima u Srbiji apel ‘Antifašizam je moj izbor’ za zaustavljanje klerofašističkih tendencija u Srbiji, koje se najviše manifestuju korz institucionalnu getoizaciju i diskriminaciju romskog stanovništva, rehabilitaciju fašističkih kolaboracionista iz Drugog svetskog rata, izjednačavanje i relativizovanje fašizma i antifašizma, brisanje sećanja na antifašističku prošlost, nekažnjivost nasilja prema Drugima i Različitima, pre svega prema pripadnicama/ima LGBT populacije, braniteljakama i braniteljima ljudskih prava, itd.
14. maj, Beograd: Povodom Globalne nedelje akcija protiv malokalibarskog naoružanja, umetnik Saša Stojanović je zajedno sa aktivístima/kinjama ŽuC-a izveo na Trgu Republike performans ’Zbogom oružje’. Cela akcija je održana u sklopu međunarodne kampanje mreže IANS-a (International Network on Small Arms), čije su članice Žene u crnom.
24. maj, Beograd: Povodom 24. maja - Međunarodnog dana ženskih akcija za mir i razoružanje’ organizovale smo mirovnu akciju na Trgu Republike, pod nazivom „Hrana, ne oružje“ o feminističkim alternativama militarizmu i militarizaciji. U akciji je učestvovalo oko pedesetak aktivisktinja Mreže Žena u crnom Srbije.
7. jul , Beograd: aktivističko- umetnička akcija ‘Par cipela - jedan život’, izvedena je u Knez Mihajlovoj, glavnoj beogradskoj ulici a sastojala se u doniranju cipela sa porukama žrtvama genocida u Srebrenici. Akcija predstavlja prvu fazu kampanje za podizanje trajnog spomenika u Beogradu, u spomen žrtvama genocida u Srebrenici.
Ovom prilikom prikupljeno je više stotina cipela iz cele Srbije, a cela akcija se nastavlja prikupljanjem 8732 pari cipela, što odgovara zvaničnom broju ubijenih u genocida.prema ubijenima u Srebrenici. Akciju su osmislile i realizovale Žene u crnom, zajedno sa brojnim angažovanim umetničkim udruženjima i umetnicama/ima.
10. jul, Beograd: ’Da ne zaboravimo genocida u Srebrenica - odgovornost i solidarnost’, stajanje na Trgu Republike povodom 15 godišnjice genocida u Srebrenici. U ovoj akciji je učestvovalo oko stotinjak aktivistkinja Mreže žena u crnom iz cele Srbije.
Suočavanje s prošlošću/tranziciona pravda – feministički pristup
Ovo je jedna od najvažnijih aktivnosti Žena u crnom. Sastoji se od mnoštvo segmenata: uličnih akcija, radionica, predavanja, različitih modela tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta, saradnje sa srodnim organizacijama u vidu zajedničkih akcija, (kampanja, konsultativnih sastanka).
Posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime: U ovom izveštajnom periodu,
prisustvovale smo komemoracijama/obeležavanju zločina u sledećim mestima u Bosni i Hercegovini/BiH:
Zvornik, 1. jun, BiH: tokom maja i juna 1992. godine, na području opštine Zvornik, srpske oružane formacije podvrgavale su torturi civile muslimanske nacionalnosti – oko 700 muškaraca, žena, deca. Komemoraciji i dženazi/ukopi u organizaciji porodica žrtava prisustvovalo je osam (8) aktivistkinja i aktivista Mreže ŽuC-a, koje su položile venas sa natpisom ‘Da ne zaboravimo zločin u Zvorniku’.
8. 9. i 10. Jul, Nezuk - Potočari/Srebrenica, BiH: Učešće dvadesetak aktiviskinja i aktivista Mreže žena u crnom Srbije i međunarodnih volontera/rki, u maršu mira ’Trasom smrti do slobode’ od mesta Nezuk, kod Tuzle do Potočara. Nakon okupacije Srebrenice, jula 1995. od strane srpskih oružanih formacija, pod vođstvom ratnog zločinca R. Mladića, bošnjački civili su pomenutom trasom, bežeći od zverstava, pokušavali da nađu spas. Nažalost, većina ih je ubijena, a veoma mali broj se spasao. Marš, u dužini preko 110 km predstavlja je pre svega odavanje počasti žrtvama genocida, kao i podsećanje na masovne i stravične zločine; to je i čin izgradnje kulture sećanje, solidarnosti i saosećanja. Tokom marša u kojem je učestovalo više hiljada ljudi, pre svega iz BiH, ali i celog sveta, evocirana su sećanja preživelih, kao svojevrstan čas istorije. Marš ‘Trasom smrti do slobode’ inače se odvija od 2005. godine a valja napomenuti da su Žene u crnom prva organizacija civilnog društva iz Srbije koja je organizovala kolektivni odlazak na Marš.
11. jul, Potočari, Srebrenica, BiH: Povodom 15 godišnjice genocida u Srebrenici, 71 aktivistkinja i aktivsta Mreže ŽuC-a iz cele Srbije prisustvovalo je komemoraciji i dženazi/ukopu 775 osoba bošnjačke nacionalnosti ubijen od strane srpskih oružanih formacija, tokom genocida. Ovom prilikom u Memorijalnom centru u Potočarima položile smo venac ’Nikad nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici’.
31, jul, Kozarac, BiH: Otvaranje spomen obeležja za sve ubijene stanovnike/ce Kozarca, tokom agresije 1992.-1995. godine. Naime, Kozarac je maja 1992. napadnut od strane JNA (Jugoslovenske narodne armije) i snaga lokalnih bosanskih Srba. Tokom leta iste godine grad i okolina su opljačkani, a stanovnici koji su preživeli nasilno su proterani i/li deportavani u tri koncentraciona logora (Omarska, Keraterm i Trnopolje). Spomenik je podignut kao sećanje na oko 1200 ubijenih, dok se preko hiljadu stanovnika/ca Kozarca još uvek vode kao nestali. Otvaranju Suomen obeležja prisustvovalo je pet aktivisktinja Žena u crnom, na poziv članica udruženja ‘Srcem do mira’ iz Kozarca.
1. avgust, Bihać: Poseta Memorijalnom groblju/mesar ubijenima u konc-logoru Omarska; posetu je organizovala Majka Mejra Dautović, mirovna aktivistkinja i majka sina i ćerke ubijenih u pomenutom logoru.
Ženska solidarnost za kažnjivost ratnih zločina: akcije ženske solidarnosti, uzajamne podrške, poseta, razmene i saradnje u regiji u cilju izgradnje pravednog mira, kreiranje modela tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta.
U ovom periodu smo organizovane sledeće posete i razmene sa ženama iz Udruženja porodica nestalih i ubijenih:
- 1. juna u Zvorniku;
- 10. i 11. jula u Srebrenica i Potočarima
- 30. i 31. jula u Kozarcu, u Udruženju ‘Srcem do mira’
- 1. i 2. avgust u Bihaću
U ovom periodu susrele smo se i sa porodicama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine sa kojima pratimo suđenje Pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Umetničko-aktivistički angažman u suočavanju s prošlošću/tranzicionoj pravdi
U ovom periodu nastavljena je praksa zajedničkog rada i saradnje umetničkih udruženja, profesionalnih pozorišta, umetnica/ka angažovanih na umetničkom oblikovanju ženskog otpora ratu, ratnim zločina, represiji, kršenju ljudskih prava. U ovom periodu realizovane su sledeće aktivnosti:
Umetničko-aktivističke inicijative povodom 15 godišnjice genocida u Srebrenici:
Par cipela - jedan život: prva faza kampanje čiji je cilj izgradnja trajnog spomenika u Beogradu, u spomen žrtvama genocida u Srebrenici. Akcija je izvedena 7. jula u Beogradu (u Knez Mihajlovoj ulici-glavna gradska ulica, inače pešačka zona) a tokom nje je prikupljeno više stotina cipela. Akcija je inspirisana međunarodnom inicijativom, u kojoj učestvuju žene Srebrenice. Upravo zbog njihovog učešća i solidarnosti sa njima, organizovale/i smo akciju, ali prilagođenu političkom i etičkom kontekstu Srbije.
Akcija donacije cipela je artikulisana na više nivoa: kao proces obraćanja žrtvama i zajednici žrtava; akcija je participativa i usmerena i prema građanima/kama Srbije, sa pozivom da zajedno sa nama izgrade trajni spomenik, kojim će izraziti solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida. Cilj akcije je i u tome pokaže da li se ovo društvo distancira od počinjenog genocida i to ne samo u pravnom smislu, već i u kulturi, nauci, umetnosti, obrazovanju, politici. Akcija je i proces obraćanja državi Srbiji sa zahtevom da dodeli lokaciju za izgradnju trajnog spomenika, čime bi država uvažila dostojanstvo žrtava genocida i onih koji se solidarišu sa njima, doprinela uspostavljanju vladavine zakona, političke kulture kažnjivosti zločina.
Kontiniutet akcije će se ostvariti inicijativom za postavljenjem trajnog spomenika ubijenima u genocidu u Srebrenici, sastavljenog od 8372 pari cipela, na za sada nepoznatoj lokaciji u Beogradu, a predloženo je da trajni spomenik bude podignut na mestu koje oličava stradanje žrtava i antifašističko nasleđe.
U okviru ove inicijative, održane su sledeće aktivnosti:
- 12 radnih sastanaka: u prostorijama Žena u crnom 12 radnih sastanaka u periodu od kraja maja do avgusta 2010. (30. maja, 6. juna u Vrdniku/Vojvodina, na sastanku Mreže ŽuC-a, 10, 17, 23, 29, 30. juna; 2, 6, 7. i 14, 27. jula) a na sastancima je prisustvovalo 138 osoba.
- Prikupljanje cipela: u periodu od 1. do 6. jula u prostorijama Centra za kulturnu dekontaminaciju, dok su istovremeno aktiviskinje Mreže ŽuC-a u prikupljale cipele u celoj Srbiji a potom ih donele 7. jula u Beograd;
- Ulična akcija, 7. jula u Beogradu: u kojoj je učestovalo više stotina ljudi.
Inicijatorke i inicijatori akcije su, pored Žena u crnom i: Ana Vilenica, performerka, Biljana Rakočević, umetnička fotografkinja, Branimir Stojanović, psihoanalitičar, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Dah teatar iz Beograda, Dežurni tim Art klinike iz Novog Sada, Milica Tomić, umétnica, Saša Stojanović, likovni umetnik, Škart, Beograd.
O nastavku inicijative Žene u crnom će blagovremeno obaveštavati domaću i međunarodnu javnost, a informacije o tome mogu se naći na sajtu Žuc-a.
- Dokumentarni film 'Žene Srebrenice govore': u produkciji Žena u crnom (2008), u režiji Milice Tomić. trajanju od17 minuta. Srodnice ubijenih u genocidu u Srebrenici svedočile su u genocidu obraćajući se građankama i građanima Beograda i Srbije povodom trinaeste godišnjice genocida, kada je film prvi put prikazan u Beogradu, na Trgu Republike. Film se sastoji od razgovora sa srodnicama ubijenih i nestalih u genocidu, a ceo materijal je sniman u Bosni i Hercegovini, uz ogromnu podršku Udruženja građana 'Žene Srebrenice' sa sedištem u Tuzli (BiH).
U okviru zajedničkih aktivnosti Mreže Žena u crnom Srbije, članice Mreže su povodom 15 godišnjice genocida u Srebrenici, organizovale su projekcije filma, nakon toga i diskusije o suočavanju s prošlošću, građanskoj odgovornosti i solidarnosti u sledećim gradovima:
- 16. jun, Vlasotince: film je prikazan u Kulturnom centru, u organizaciji SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja iz Vlasotinca; projekciji su prisustvovale 54 osobe a nakon toga je održana tribina, na kojoj su govorile aktivistkinje: Anelija Najdenov, Centar za kulturnu afirmaciju iz Dimitrovgrada, Nevena Kostić, Žene za mir iz Leskovca i Miloš Urošević, aktivista Žena u crnom iz Beograda.
- 17.jun, Leskovac: projekcija u organizaciji ‘Žena za mir’ je održana u Kulturnom centru , u prisustvu 21 osobe. Na panel diskusiji, učestvovale su aktivistkinje Mreže ŽuC-a: Nada Dabić, mirovna grupa Esperanca iz Novog Sada, Jelena Memet, udruženje žena Peščanik iz Kruševca, Miloš Urošević, aktivista ŽuC-a iz Beograda i Nevena Kostić, Žene za mir, Leskovac.
- 21. jun, Dimitrovgrad: projekcija i diskusija u organizaciji ‘Centra za kulturnu afirmaciju’ je održana u skupštinskoj sali Skupštine Opštine Dimitrovgrad. Prisustvovalo je 27 žena. Panelistkinje su bile Nevena Kostić iz NVO „Žene za mir“ iz Leskovca i Svetlana Šarić iz SOS telefona za žene i decu iz Vlasotinca a moderatorka je Anelija Najdenov iz Dimitrovgrada.
- 18. jun, Ečka kod Zrenjanina: Projekcija je realizovana u prostorijama mesne zajednice Ečka, u organizaciji Ženske romske mreže Banata/Mreža ŽuC-a.. Projekciji je prisustvovala 21 aktivistkinja pomenute Mreže iz Ečke, Zrenjanina, Pančeva i Novog Bečeja. Razgovor posle filma vodile su Ljiljana Radovanović (Žene u crnom Beograd) i Nevena Kostic (Žene za mir, Leskovac).
- 23. jun, Niš: projekcija filma i diskusija su održani u prostorijama Aletternativnog kulturnog centra/AKC-a. Projekciji je prisustvovalo dvadeset osoba, većinom mladi, a nakon projekcije je usledila diskusija na kojoj su panelistkinje bile Nevena Kostić i Nada Dabić.
- 29. jun, Kruševac: projekcija dokumentarnog filma i diskusija nakon toga, održani su u Skupštini grada Kruševca, uz učešće 18 žena, političarki, članica Saveta za ravnopravnost polova, aktivistkinja Peščanika, kao i zainteresovanih građanki. Panelisti/kinje su bile/i: Miloš Urošević i Nataša Lambić, Žene u crnom iz Beograda, Nevena Kostić, Žene za mir iz Leskovca, dok je moderatoria bila Jelena Memet, aktivistkinja Udruženja žena Peščanik.
- 29. jun, Novi Sad: inicijativu je organizovala Mirovna grupa Esperanca, uz podršku umetničkog udruženja ’Art klinika’ a projekcija i diskusija su održani u Skupštini grada Novog Sada. U diskusiji su učestvovale: odbornica Jasmina Nikčević, Nada Dabić, Staša Zajović, aktivistkinje Žuc-a, a na projekciji i tribini bilo je prisutno oko četrdesetak osoba.
Tranziciona pravda – feministički pristup - Video aktivizam: U cilju poboljšanja vidljivosti efekata različitih modela tranzicione pravde, posebno onog sa feminističkog stanovišta, koji promovišu Žene u crnom (ŽUC), tokom 2010. godine smo stvorile grupu video aktivistkinja i aktivista, koja se osposobila za snimanje, montažu, digitalizaciju i postavljanje na internet video i audio materijala koji je prikupljen tokom redovnih aktivnosti ŽUC, da bi on, u formi kratkih filmova, postao dostupan široj javnosti, sa ciljem da na taj način promovišemo promenu vrednosnog sistema i ideje mira, pravde i solidarnosti u društvu.
U ovom izveštajnom periodu, grupa za Video aktivizam, održala je oko dvadesetak radnih sastanaka u prostorijama ŽuC-a. Urađeni su sledeći video radovi:
Dokumentarni film “Da ne zaboravimo genocid u Srebrenici” (14:19): U toku maja, juna i jula, izdvajan je video i audio materijal koji je korišćen u pomenutom filmu a konačna verzija je urađena oko 20 jula. Film sadrži ulične akcije ŽuC-a u vezi sa Srebrenicom, sekvence sa akcija Udruženja Žena Srebrenice iz Tuzle, izjave aktivistkinja, itd. Film je postavljen je na sajt ŽuC-a, a u narednom periodu će biti preveden na engleski jezik.
Video prezentacija „Gordana Stoilković – revolucija iznutra“ (3, 10’) je film u znak sećanja na preminulu aktivistkinju Žena u crnom i Žena za mir iz Leskovca Gordanu Stoilković, a sastoji se od njenih fotografija, citata i snimaka koji opisuju njen aktivistički angažman. Promocija video prezentacije je održana 11. juna na Kukavici, pored Leskovca, povodom godišnjice surtí Gordane Stoilković.
Video prezentacija “Biljana Kovačević Vučo – od ranjivosti do zaštite” (9,20’) predstavlja jedan segment rada braniteljke ljudskih prava Biljane Kovačević Vučo, preminule aprila 2010. Film je omaž Biljani, jednoj od najznačajnijih antiratnih aktivistkinja i braniteljki ljudskih prava u poslednjih dvadeset godina na prostoru bivše Jugoslavije. Radna verzija filma nastala je na osnovu citata i video i audio snimaka događaja i intervjua, učešća Biljane Kovačević Vučo brojnim aktivnostima u organizaciji ŽuC-a.
‘Zbogom oružje’ (00:03:37): dokumentarni film o performansu umetnika Saše Stojanovića, uz podršku aktivisktinja ŽuC-a, povodom Globalne nedelje akcije protiv malokalibarskog naoružanja (14.maj)
’Čas antifašističke istorije’ (00:02:51): dokumentarni film o umetničko-aktivističkoj akciji, koju je umetnik Saša Stojanović, zajedno sa aktivistkinjama i aktivistima ŽuC-a izveo u Memorijalnom parku Topovske šupe, mestu konc-logora tokom Drugog svetskog rata.
8. mart – Solidarno za naša prava, (00:04:14): dokumentarni film je urađen tokom obuke za Video aktivizam a sastoji se od snimaka ulične akcije koji je ŽuC organizovao 8. marta 2010. godine.
Snimanje događaja: U izveštajnom periodu aktivisti i aktivistkinje snimali su sve važnije aktivnosti Žena u crnom. Pokazalo se da kvalitet snimka ni po čemu ne zaostaje od profesionalnog, a da su, nakon odlične obuke, aktivistkinje i aktivisti sposobni da “uhvate” značajne momente akcije i iskoriste sliku u aktivističke svrhe. Snimljeni su svi događaji, ne samo akcije na ulici već i edukativni programi, promiocije knjiga, itd.
Internet distribucija filmova: Projektom je predviđeno da se svi završeni filmovi postave na internet i prevedu i titluju na engleski jezik, od juna do decembra 2010.godine. Takođe su izvršene su pripreme za internet distribuciju filmova– kreirana je stranica za video aktivizam na sajtu Žena u crnom na kojoj su postavljeni do sada završeni filmovi i video prezentacije.
Izuzetan značaj aktivnosti u vezi sa video aktivizmom je ne samo u tehničko-estetskom osposobljavanju već i u jačanju autonomije i samoodrživosti grupe i mreže.
'Prelazeći liniju' – pozorišna predstava u izvođenju Dah teatra; predstava se zasniva na tekstovima iz knjige 'Ženska strana rata' u izdanju Žena u crnom (2007) na srpskom, na albanskom (2008) i na engleskom jeziku (2009).
Predstavu je režirala Dijana Milošević a igraju glumice Sanja Krsmanović-Tasić, Ivana Milenović i Maja Mitić.
U ovom periodu izvedene su sledeće predstave a nakon toga promocija publikacije 'Ženska strana rata' i diskusija o značaju suočavanju s prošlošću, posebno sa feminističkog stanovišta:
Šabac, 7. jun: predstava je izvedena u Narodom pozorištu, u prisustvu 30 osoba a na diskusiji su učestvovale članice Dah teatra, kao i Staša Zajović, ŽuC.
Kruševac, 10. jun: Predstava je izvedena u Narodnom pozorištu u Kruševcu, u prisutstvu oko 200 osoba, najviše žena, a ui razgovoru nakon toga učestvovale su članice Dah teatra i aktivistkinje ŽuC-a iz Beograda (Staša Zajović i Ljiljana Radovanović) i udruženja 'Peščanik' iz Kruševca.
Inđija, 24. jun: predstava izvedena u Kulturnom centru, u prisustvo pedesetak osoba, a u diskusiji nakon predstave učestvovale su članice Dah teatra.
Kažnjivost zločina – put do pravednog mira: praćenje suđenja u Specijalnom sudu – pred Većem za ratne zločine u Beogradu
Suđenje za zločin u Zvorniku: tokom srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu, maja i juna 1992. godine, na području opštine Zvornik, optuženi Grujić Branko iz Malog Zvornika (predsednik Privremene Vlade, predsednik Ratnog štaba i Ratnog sekretarijata) i Branko Popović (poznat i pod imenom Marko Pavlović) iz Sombora (komandant Štaba Teritorijalne odbrane, član Ratnog štaba) podvrgavali su torturi civile muslimanske nacionalnosti – oko 700 (po optužnici Specijalnog tužilaštva za ratne zločine Srbije) muškaraca, žena, deca - iz sela Klisa, Đulići, Grbavci, Kučić Kule, Grebe, Šetići a potom su ubijeni u mestu Gerina klanica.
Suđenje je počelo 10. novembra 2008. godine.
U ovom periodu održana su sledeća ročišta:
Maj: 17, 18. i 19.
Jun: 28. i 29.
Suđenje za zločin u Lovasu: pripadnici JNA i paravojne formacije 'Dušan Silni' su oktobra 1991. ubili u Lovasu oko 70 hrvatskih civila. Od samog početka, aprila 2008. aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje. U ovom periodu održana su sledeća ročišta:
Maj: 24, 25, 26, 27. i 28.
Jun: 21, 22, 23, 24. i 25.
U ovom izveštajnom periodu pratile smo petnaest (15) ročišta.
Žene, mir, bezbednost – feminističko-antimilitaristički pristup
U okviru našeg kontinuiranog rada na feminističkom pristupu bezbednosti, na Rezoluciji UN Saveta bezbednosti1325 ('Žene, mir, bezbednost'), pokrenule smo veliki broj različitih programa.
U ovom izveštajnom periodu realizovale smo sledeće aktivnosti:
Edukativne aktivnosti: radionice, panel diskusije, seminari:
Predavanje i diskusija O pravnom statusu braniteljki ljudskih prava i konkretnim merama zaštite koju braniteljkama ljudskih prava pruža Deklaracija o braniteljkama i braniteljima ljudskih prava UN (Deklaracija o pravima i odgovornostima pojedinki i pojedinaca, grupa i društvenih organa u unapređivanju i zaštiti univerzalno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, usvojena od strane Generalne skupštine UN, 8. marta 1999.godine) . Predstavljen je dokument i mogućnosti njegove primene u Srbiji, gde se braniteljke suočavaju sa teškoćama, kako u odnosima sa državnim organima, tako i napadima nedržavnih aktera, koje je posledica nedostatka političke volje da se raskine sa veoma ozbiljnim teretom nedavne prošlosti. U diskusiji koja je usledila, aktivistkinje su razmenile iskustva iz prakse i razgovarale o konkretnim predlozima za poboljšanje položaja braniteljki, kao što je mreža direktne pravne pomoći.
Predavanje je održala Katarina Jozić, pravnica Komiteta pravnika za ljudska prava/Jukom iz Beograda, u Vrdniku, 4. juna, u okviru Radnog sastanka Mreže ŽuC Srbije, uz učešće 30 aktivisktinja.
- Radionica: O militarizaciji protesta - o bezbednosti u uličnim akcijama ŽuC-a, odnosno o kontinuitetu represije nad aktivisktinjama Žena u crnom, kako od strane državnih tako i nedržavnih aktera, o načinima na koji aktivistkinje doživljavaju sadašnju militarizaciju, kao i predlozima za demilitarizaciju; radionica je održana na
Vrdniku, 5. juna, na sastanku Mreže ŽuC-a.
Od tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti - edukativni seminari koji se sastoje od radionca, predavanja, video prezentacija i dokumentarnih filmova. Svaki od seminara traje tri dana a seminari imaju interaktivni i interdisciplinarni karakter, uz jednako vrednovanje aktivističkog iskustva i akademskog znanja.
U ovom periodu održan je treći regionalni seminar:
11, 12. i 13. jun, Kukavica, kod Leskovca: na seminaru je učestvovalo 36 aktivistkinja iz Leskovca, Vlasotinca, Niša, Pirota, Dimitrovgrada, Beograda.
Održane su sledeće radionice i predavanja:
- 'Bezbednost viđena očima žena' - stavovi i iskustva žena na terenu
u koordinaciji Ivane Vitas i Staše Zajović;
- Demilitarizacija bezbednosti – humana bezbednost, rodna dimenzija bezbednosti – Rezolucija 1325, u koordinaciji Marijane Stojčić i Maje Pešić;
- Ne/rado žena ide u vojnike - O militarizaciji ili emancipaciji putem učešća žena u oružanim snagama – ka feminističko-antimilitarističkom konceptu bezbednosti; koordiniraju: Staša Zajović i Ivana Vitas;
- Značaj civilne demokratske kontrole nad oružanim snagama – Nato pakt i Srbije, koordiniraju Gordana Subotić i Nataša Lambić;
- Iskustva feminističko-antimilitarističkog koncepta bezbednosti - Power point prezentacija ženskih grupa koje rade na rodnoj dimenziji bezbednosti, u koordinaciji Saše Kovačević i Miloša Urošević.
Tokom seminara prikazani su i dokumentarni filmovi i prezentacije: o humanoj bezbednosti i rodnoj dimenziji bezbednosti: dokumentarni film 'Belvil' i video prezentacija(20 minuta) i video prezentacija 'Sindikalno udruživanje žena u neformalnoj ekonomiji (15 minuta), o ženama u zapatistipčkom pokretu, o Vangari Matai, dobirnici Nobelove nagrade za mir, ekološkoj aktivisktinji, o iskustvima u implementaciji Rezolucije 1325 na Kosovu, globalnim i regionalnim mrežama za mir, pravdu i bezbednost, itd.
Radni timovi/grupe Žena u crnom koje se bave pitanjima bezbednosti realizovali su u ovom periodu sledeće aktivnosti:
Istraživačko-aktivističke radne grupe
Za monitoring procesa Nacionalnog akcionog plana (NAP-a): o procesu izrade NAP-a za Rezoluciju 1325 (o tome da li mehanizmi izrade NAP-a zadovoljavaju kriterijume participativnosti, vidljivosti, inkluzivnosti pomenutog procesa od strane nosilaca izrade NAP-a. Održana su dva radna sastanka: 31. maja i 12.juna, u Leskovcu.
Krajem avgusta urađena je i obrada i analiza anketnog istraživanja.
Za izradu dokumenta ‘Predlozi i sugestije za izradu Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN u Srbiji:
Pomenuti dokument je usvojen 13. marta 2010. na radnom sastanku/radionici u organizaciji Žene u crnom u Beogradu, a tome su prethodili brojni radni sastanci. Dokument ima 21 stranicu, na sajtu Žena u crnom postavljen je na srpskom i engleskom jeziku. U ovom izveštajnom periodu članice radnih grupa su na više regionalnih i međunarodnih konferencija uniformisale o pomenutom dokumentu.
Monitoring aktivnosti državnih institucija u vezi sa NAP-om 1325: u cilju praćenja i nadzora na institucije u vezi sa R1325, aktivno smo učestvovale na brojnim konferencijama i radnim sastancima, o čemu smo kasnije izveštavale kako Mrežu Žena u crnom, tako i relevantne međunarodne organizacije i institucije. Kratke informacije o tome nalaze se u ovom izveštaju , u odeljku ‘Međunarodna politika’.
Kampanje i lobiranje za izmenu zakona – zakonske inicijative i preporuke Žena u crnom u skladu sa rezolucijom Žuc-a ‘Žene, mir, bezbednost’ (2005.), kao doprinos stvaranju okvira za vladavinu prava, politiku kažnjivosti zločina i nasilja, kulturu odgovornosti i ljudskih prava za. U ovom izveštajnom periodu obratile smo se nadležnim institucijama, sa zahtevom za izmenu i/li ukidanje određenih zakona a od aktivnosti na ovom polju izdvajamo:
- Zakon o preusmeravanju sredstava/Zakon o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom i ratnim zločinima: to je zahtev za uvidom u način trošenja sredstava prikupljenih na osnovu pomenutog Zakona, sa predlogom o usmeravanju dela sredstava u socijalne i humanitrarne aktivnosti, kao i u projekte mira, nenasilja, interkulturalne solidarnosti;
- Kampanja za nadzor nad radom Poverenice za ravnopravnost: tokom marta i aprila 2010. godine Žene u crnom su zajedno sa grupom nevladinih organizacija organizovale javnu kampanju protiv političkih manevara vladajuće koalicije (pre svega Demokratske stranke/DS), tj. nametanja svoje kandidatkinje, koja nije ispunila uslove propisane Zakonom o zabrani diskriminacije. Budući da se radi o veoma važnoj nezavisnoj instituciji (Poverenica građana), koja bi trebalo da promoviše humanu bezbednost (prava manjina, itd.), pomenuta grupa NVO je protestvovala protiv nelegitimnog postupka Demokratske strane/DS. Kampanja je nastavljena i tokom ovog izveštajnog perioda, sa zahtevom za razrešenje Poverenice za ravnopravnost, budući da ona ne samo što nije reagovala u slučaju ozbiljnih diskriminatorskih praksi (posebno u slučaju romske nacionalnosti) već je i prekršila Zakon o zabrani diskriminacije u vezi sa sukobom interesa (po članu 28. stav 5. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim se izričito obavljanje 'profesionalne delatnosti' u toku vršenja funkcije Poverenice, itd.). Žene u crnom su se pridružile zahtevu za razrešenje koji je podnela Koalicija protiv diskriminacije.
- Inicijative za izmenu i/li ukidanje zakona: radna grupa se u ovom periodu pripremila predloge izmena i/li ukidanje sledećih zakona: Zakonom o pravima optuženog u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala i članova njegove porodice (poznatiji kao Zakon o finansijskoj pomoći haškim optuženicima i njihovim porodicama. Ovom radnom grupom u koordinira: Dijana Miladinović.
- Kampanja ‘Žene pitaju: mirovna inicijativa Žena u crnom pokrenuta prvi put na petnaestogodišnjicu delovanja grupe (oktobar 2006) na15 godina nenasilnog antiratnog otpora u Srbiji; a sadašnja kampanja je obnovljena dodatnim pitanjma (19 pitanja) i upućena na dvadeset nadležnih institucija Srbije sa zahtevom da pruže odgovore i podatke o činjenicama vezanim za rat i ratne zločine (broj žrtava u ratovima 1991-99; broj nasilno mobilisanih, invalida, masovnih grobnica, kao i podatke o krivičnom progonu muškaraca iz Srbije koji su odbili da idu u rat ili napustili ratište, nasilje nad ženama kao posledica ratnog nasilja, itd.). Kampanja je sastavni deo humanog i feminističkog koncepta bezbednosti ŽuC-, ugrađenih i u našu rezoluciji ’Žene, mir, bezbednost’.
Istraživanja o rodnoj dimenziji bezbednosti:
Žene ekonomske emigrantkinje u zemljama Evropske Unije/EU: Pilot istraživanje o vezi između integracionih procesa u Srbiji i rodne podele rada, posebno nakon ukidanja viza za građanke i građane Srbije u EU (decembra 2009.); pilot istraživanje bavi se uticajem pomenutih procesa na bezbednost žena (radnu, ekonomsku, zdravstvenu, itd.), kao i pitanjima u vezi sa feminizacijom radne migracije, itd.
Pripreme su obavljene tokom proleća 2010. godine a istraživanje se obavlja tokom leta 2010. u koordininaciji Ivane Vitas, Marine Vlaisavljević, Valentine Vukosavljević - Pavlović i Dušanke Stojković, dok u istraživačkom timu učestvuje još desetak aktivistkinja Mreže Žena u crnom u celoj Srbiji.
Aktivistkinje civilnog društva u zemljama EU i ekonomske imigrantiknje u zemljama EU: pilot istraživanje o radnim pravima imigrantkinja, o mehanizmima zaštite, o rodnoj, klasnoj i interkulturalnoj podršci i solidarnosti između aktivisktinja civilnoj društva i imigrantkinja u zemljama EU. Pilot istraživanje obuhvata pre svega aktivistkinje Mreže Žena u crnom, kao i srodnih mreža u Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Švedskoj a istraživanje koordininiraju Staša Zajović, ŽuC, Beograd i Mireya Forel (Španija).
Aktivističko-umetnički angažman u kreiranju feminističko-antimilitarističkog koncepta bezbednosti: radne grupe sastavljene od aktivistkinja Žena u crnom i umetnika/ca Saše Stojanovića, članova i članica umetničkog udruženja ‘Art klinike’ iz Novog Sada održale su 4 sastanka tokom maja (24. i 16. maja ) o estetskom oblikovanju promotivnog materijala, o uličnim akcijama u vezi sa demilitarizacijom, itd. U ovom izveštajnom periodu organizovane su i ulične akcije, o kojima je bilo reči u odeljku istoimenog naziva, a urađeni su i promotivni materijali (lifleti, razglednice) o rodnoj dimenziji bezbednosti i braniteljkama ljudskih prava. Koordinatorka ovog segmenta je Marija Vidić.
Izdavačka aktivnost:
Rečnik bezbednosti: ima 32 stranice, sadrži 73 odrednice u vezi sa tradicionalnim, humanim i feministiko-aktivističkim konceptom bezbednosti urađen u okviru edukativnog programa ‘Žene, mir, bezbednost – O tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti’ koji se odvija od 2009. do 2011. godine.
U cilju realizacije gore navedenih aktivnosti radne grupe su održale 20 radnih sastanaka: u maju (14, 16, 23, 27. i 31. maja), u junu (8, 10, 12, 16, 23, 28. i 30), u julu (12, 15, 16, 21, 23, 26, 28 i 29.). U radnim grupama učestvuju preko dvadeset aktivistkinja.
Mreže, koalicije - uzajamna podrška i solidarnost
Žene u crnom su pokretačice ili aktivne učesnice brojnih regionalnih mreža, koalicija i saveza, aktivne učesnice u aktivnostima srodnih organizacija radi jačanja uzajamne podrške, solidarnosti, civilnog društva i demokratije u Srbiji i u celoj regiji.
U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:
Mreža Žena u crnom Srbije: radni, konsultativni sastanci, edukativni programi
Radni sastanak Mreže Žena u crnom Srbije
Vrdnik/Vojvodina, 4., 5. i 6. Jun:
Učestvovalo je 30 aktivistkinja/i iz 10 gradova Srbije ( Beograd, Leskovac, Kraljevo, Dimitrovgrad, Vlasotince, Pančevo, Zrenjanin, Novi Bečej, Novi Sad i Niš), iz Hrvatske (Mali Lošinj) i Grčke (Atina).
U okviru ovog sastanka održane su sledeće aktivnosti:
- O pravnom statusu braniteljki ljudskih prava: koje je održala pravnica katarina Jozić iz Komiteta pravnika za ljudska prava/Jukom iz Beograda.
- Projekcija dokumentarnog filma o Biljani Kovačević Vučo ‘Od ranjivosti do zaštite’.
- Panel diskusija, 4. i 5. juna: ‘Civilno drustvo i aktivizam: Izazovi – sada i ovde’ uz Bojane Genov (Ženska mreža Hrvatske) i Ljiljane Živković (Ženska grupa Mali Lošinj/Hrvatska), moderatorke su bile Snežana Tabački i Staša Zajović.
- Radionica: O bezbednosti u uličnim akcijama ŽuC-a, odnosno o militarizaciji protesta, o kontinuitetu represije nad aktivisktinjama Žena u crnom, kako od strane državnih tako i nedržavnih aktera.
- Projekcija filma “Rat i ljubav u Kabulu”, nemačke rediteljke i feminističke aktivistkinje Helge Rademaister.
- Razgovor o aktivnostima Mreže iz prethodnog perioda i o aktivnostima u narednom periodu facilitirale su Nevena Kostić i Ljiljana Radovanović.
Sastanak Mreže Žuc-a: Velika Plana 26, 27. 28. i 29. avgust
Učestovalo je 54 aktivistkinje i aktivista iz Srbije (iz sledećih gradova: Niš, Pirot, Dimitrovgrad, Leskovac, Kruševac, Velika Plana, Beograd, Pančevo, Novi Bečej, Zrenjanin, Novi Sad, Vlasotince), kao i iz Sarejeva/Bosna i Hercegovina (1), Crne Gore
(3, iz Kotora i Pljevalja), Hrvatske (1) i Španije (1).
Pored redovnih aktivnosti na sastancima Mreže: pet (5) radionica: Zajednička evaluacija rada Mreže ŽuC-a u prethodnom periodu (Najveći uspesi i izazovi... šta nas osnažuje i gura dalje, a šta nas slabi?); Predlozi za unapređenje rada Mreže ŽuC-a, u koordinaciji Snježane Nježe Mrše; Analize i razgovor o zajedničkim aktivnostima u prethodnom periodu; Dogovor o zajedničkim aktivnostima Mreže u narednom periodu i evaluacije sastanka Mreže u koordinaciji aktivisktinja Mreže, održane su i sledeće aktivnosti:
- Prezentacija urađenih dokumentarnih filmova i power point prezentacija
(Radna grupa Žena u crnom za video aktivizam)
- Predavanje i diskusija: Kriza i neoliberalna globalizacija u Španiji, uticaj na društvo, feminizacija siromaštva i odgovori društvenih pokreta. Feminističko-antimilitarističke alternative za drugačiju ekonomiju – solidarnosti i brige...
Predavačica: Mireja Forel, aktivistkinja Žena u crnom, Sevilja, Španija
Panel diskusija: Kuda ide feminizam danas – ovde i drugde?
Panelistkinje: Mireja Forel (Španija), Adriana Zaharijević (Ženske studije i ŽuC, Beograd), Memnuna Nuna Zvizdić (Žene ženama, Sarajevo/BiH), Jelena Višnjić (Glas razlike, Beograd), Ljupka Kovačević i Ervina Dabižanović (Anima, Kotor/Crna Gora), Dušica Popadić (Incest Trauma centar, Beograd), Lino Veljak (Filozofski fakultet, Zagreb/Hrvatska))
Moderatorka: Staša Zajović
Promocija knjiga:
- Montenegro Regtime, autorke Ervine Dabižanović, koja je prezentovala knjigu
- 'Postojanje ženom' autorke Adriane Zaharijević – knjigu predstavio Miloš Urošević, ŽuC, Beograd
- Srećno dete autora Tomasa Burgentala, o knjizi govorio Rastko Pocesta, aktivista za ljudska prava, Beograd
- 'Kultura i preobražaj Srbije – vrednosna usmerenja građana u promenama posle 2000' autorki Zagorke Golubović i Isidore Jarić
O knjizi i istraživanju govorila: dr Zagorka Golubović, antropološkinja, Beograd
Moderatorka promocija i razgovora: Marija Perković, Novi Sad.
Horizontalno umrežavanje- Mreža Žena u crnom Srbije: edukativno-aktivistički program koji se kontinuirano odvija od januara 2007. godine u cilju širenja Mreža ŽuC-a, decentralizacije rada Mreže, jačanja saradnje među grupama koje deluju unutar Mreže, pokretanjem zajedničkih inicijativa, sticanjem dodatnih znanja vezanim za određena pitanja u skladu sa iskazanim potrebama aktivistkinja. U ovom periodu održana je međunarodna antimilitarističko-feministička konferencija:
Antimilitarističko - feministička konferencija „Sve za mir, zdravlje i znanje – ništa za naoružanje“: Beograd, 24. i 25. maj, Centar za kulturnu dekontaminaciju.
Konferenciju su organizovale Žene u crnom povodom 24. maja – Medjunarodnog dana ženskih akcija za mir i razoružanje. Na konferenciji je učestvovalo 50 osoba: iz 12 gradova Srbije (Beograd, Becej, Vlasotince, Ilok, Novi Bečej, Pančevo, Leskovac, Krusevac, Lazarevac, Novi Sad, Nis, Zrenjanin), potom iz drzava ex YU – Makedonije (Skopje), Hrvatske (Zadar i Mali Lošinj), Crne Gore (Pljevlja) i Bosne i Hercegovine (Tuzla i Živinice), kao i iz – SAD (San Francisko), Australija (Melburn) i Grčke (Atina).
U okviru konferencije realizovane su sledeće aktivnosti:
Radionica „Militarizam i alternative“, koju su koordinirale Natasa Lambić i Stasa Zajović.
Radionica se sastojala iz dva dela: O povezanosti militarizma i patrijarhata i o načinima širenja militarističkih vrednosti u društvu, o tome kako se vojničke vrednosti prenose na sve sfere života kroz tradiciju, porodicu, medije, školu, jezik, modu i sport.
Druga radionica “Važni istorijski datumi i istorijski neprijatelji” se ticala
nametnutih kulturnih modela koji stvaraju klimu straha, nebezbednosti, zatvorenosti i nepoverenja, u kojoj se različitost predstavlja kao pretnja i opasnost ; tako stvoreni “istorijski neprijatelji” su jedan od najvažnijih opravdanja za postojanje vojski i stvaranje klime u kojoj rat postaje opravdan, jedino moguće rešenje.
U nastavku je prikazan argentinski dokumentarni film „The Take“, reditelja Avi Luisa i Naomi Klajn. Film svedoči o nenasilnoj akciji preuzimanja nekih fabrika od strane radnika i radnica koji/e su radili u njima i potom ostali bez posla i njihovoj borbi za socijalnu pravdu i vraćanje dostojanstva.
Nakon filma je organizovana je panel diskusija „Internacionacionalistička solidarnost protiv militarizma i neoliberalne globalizacije“ posvećena položaju radnica/ka, ekonomskoj nesigurnosti, socijalno ugroženim grupama i solidarnim savezima.
Na panelu su učestvovale: Zagorka Golubović, antropološkinja (Beograd/Srbija), Atena Atanasiou, antropološkinja (Atina/Grčka), Jelena Veljić, studentkinja sociologije (Beograd), Sabina Talović (Bonafide, Pljevlja), Tina Pavlović, Tereza Kaurinović i Kristina Kaurinović (studentkinje sociologije sa Sveučilišta u Zadru. Panel je moderirala Novinarka iz Novog Sada Mia Kuzmanović a prisustvovalo je 50 (pedeset) osoba iz sledećih gradova: Beograd, Vlasotince, Novi Bečej, Pančevo, Leskovac, Srebrenica/Tuzla, Novi Sad, Zadar, Kruševac, Pljevlja, Lazarevac, Niš, Skoplje.
Učesnice su govorile o diskriminaciji žena – imigrantkinja u Grčkoj, o studentskim protestima u Hrvatskoj, koji su doneli izvesne rezultate (ukinuta je skolarina u prvoj godini studija), o primeru sindikalnog aktivizma radnica i radnika, o solidarnosti „Jugoremedije“ iz Zrenjanina/Vojvodina, ali i o odsustvu solidarnosti u studentskom pokretu u Srbiji itd.
U ovoj panel diskusiji potvrđeno je da se alternative neoliberalnog globalizaciji mogu izgraditi samo na solidarnosti i solidarnim savezima, bez obzira na etničke, verske i druge razlike.
Ženski nenasilni otpor militarizmu: nastavak aktivnosti od predhodnog dana, koje se odnose na militarizam. Posle diskusije prikazano je više power point prezentacije o globalnim feminističko-antimilitarističkim inicijativama: Greenham Common (Zenski mirovnom kamp protiv nuklearnih baza sa krstarećim raketama, u Velikoj Britaniji) i Ženska internacionalna liga za mir i slobodu/WILPF, Međunarodna mreža Žena u crnom, Ruta pacifika iz Kolumbije, itd.
Poseta Muzeju istorije Jugoslavije: izložbe: „Joko, Lenon, Tito – jedna konceptualistička akcija“ i „Ženska strana“, o položaju i ulozi žene u socijalističkom društvu.
Promocija knjige'Kultura i preobražaj Srbije – vrednosna usmerenja građana u promenama posle 2000' autorki Zagorke Golubović i Isidore Jarić, o knjizi i istraživanju govorila Zagorka Golubović; događaj su organizovale aktivistkinje Žena za mir Leskovac i ŽuC Beograd, a na promociji je govorila autorka ZagorkaGolubović i Valentina Vukosavljević-Pavlović u prisustvu četrdesetak osoba.
Kampanja solidarnosti sa romskim stanovništvom: nakon ubistva mladića D.S. od 17. Godina, za koji je osumnjičen B.J. (17 godina) 10. Juna u selu Jabuka/Vojvodina (40km od Beograda) došlo je do eskalacije nasilja prema romskom stanovništvu, nakon što je grupa meštana Jabuke, pod izgovorom žalosti za izgubljenim životom mladića danima kamenovala pripadnike romske manjine, uništavala im imovinu, maltretirala. Bez poravovremene reakcije države. Zbog ugroženosti bezbednosti, slobode kretanja i prava na obrazovanje romskog stanovništva Žene u crnom su organizovale, zajedno SA drugim orhanizacijama civilnog društva, kampanju solidarnosti: organizovale posetu selu Jabuka 17. juna i 30. jula; uputile više apela nadležnim organima, slale izveštaje o situaciji u selu Jabuka domaćim i međunarodnim mrežama, itd.
Pokret romske solidarnosti Stop deportaciji - akcija solidarnosti protiv deportacije romskog stanovništva u Francuskoj: održano je više radnih sastanaka u prostorijama ŽuC-a o organizaciji protesta koji se održava 4. septembra u Beogradu.
U ovom periodu održane su i edukativne aktivnosti SA Ženskom mrežom Banata/Vojvodina:
28. maj, Novi Bečej: Projekcija filma „Pupoljci gneva - Deset dana sa RAWA/Revolucionarno udruženje žena Avganistana”, u Udruženju Roma. Prisustvovalo petnaest aktivistkinja Ženske Romske mreže Banata iz Novog Bečeja, Zrenjanina i Pančeva. Razgovor o filmu, o aktivnostima udruženja RAWA, kao i o ženskoj solidarnosti koordinirali su Nataša Lambić i Miloš Urošević, Žene u crnom, Beograd.
20. jul, Novi Bečej: Edukativni seminar ‘Interetnička i interkulturalna solidarnost’ u okviru kojeg su održane rádiense: ‘Jednake a različite - o stereotipima i predrasudama’, ‘Suživot u različitostima’ i ’Ja i moji identiteti’. Seminar je održan u prostorijama udruženja Roma a učestvovalo je dvadeset aktivistkinja Ženske Romske mreže Banata iz Novog Bečeja, Zrenjanina i Pančeva. Radionice su coordínal/i: Nataša Lambić i Staša Zajović, Žene u crnom i Jelena Veljić i Aranđel Bojanović, Antifa, Beograd.
Kampanja solidarnosti sa časopisom Republika: redakcija jednog od najznačajnih časopisa koji više od 20 godina promoviše vrednosti demokratije, mira, nenasilja, solidanosti, izložena je policijskoj represiji zbog solidarnosti sa radnicima fabrike medicinske opreme ‘Jugoremedija’ iz Zrenjanina/Vojvodina koji su nakon dugogodišnje borbe uspeli da se oslobode od kontrole kriminalnih elemenata koji pokušavaju da povrate kontrolu nad preduzećem. Žene u crnom su pokrenule međunarodnu kampanju za obustavu represije nad časopisom Republika, kao i njenim urednikom Nebojšom Popovom, antiratnim aktivistom i jednim od najuglednijim intelektualaca u regiji.
Bilten news 'Solidarnost je naša snaga/Solidarity is our strength': od januara 2009. godine Žene u crnom izdaju svakog meseca na srpskom jeziku (prevod i priređivanje sa engleskog) bilten koji sadrži vesti iz celog sveta o kršenju ljudskih i ženskih ljudskih prava, kampanjama solidarnosti u kojima učestvuju Žene u crnom. U cilju jačanja globalne solidarnosti i uzajamne podrške bilten se distribuira pre svega u Mreži Žena u crnom Srbije, kao u drugim regionalnim mrežama. Bilten koordiniraju: Nataša Lambić i Saša Kovačević.
Feminističko mapiranje grada – istraživačko-aktivistički projekat - sakupljanje građe o istoriji žena u lokalnoj sredini i zajednici, njihovog doprinosa kulturnoj, političkoj, privrednoj istoriji, a posebno otpor žena ratu, tokom 19. i početkom 20. veka. Podsticaj za projekat je iskustvo nastalo tokom rada na projektu 'Znamenite žena Novog Sada kroz različite modele feminističkog mapiranja grada, autorke Gordane Stojaković, koordinatorke projekta.
U ovom periodu održana su tri sastanka radne grupe za feminističko mapiranje unutar Mreže ŽuC-a u Nišu i Beogradu.
Međunarodna politika: aktivno učešće na međunarodnim konferencijama, u globalnim akcijama solidarnosti, razmenom poseta, itd. Navodimo neke od tih aktivnosti:
5. 6, 7. i 8. maja: Dosezanje da bi se postigla promena (Reaching out to make a change), međunarodna konferencija, u organizaciji Kvinna Till Kvinna, švedske fondacije održana je u Bečićima/Crna Gora. Na konferenciji su aktivisktinje ŽuC-a (Snežana Tabački i Staša Zajović) imale video prezentaciju ’Sekularizam je žensko pitanje’, učešće Staše Z. na plenarnoj sesiji ‘Aktivistkinje iz celog sveta u potražnji sa budućim izazovima za ženske pokrete’ i koordinacija radionice ‘Regionalni mirovni procesi iz rodne perspektive’, itd.
10. maj, Beograd: predavanje 'Žene u zapatističkom pokretu' koji je održala Silvia Markos/Silvia Marcos, sociološkinja, feministička teoretičarka i aktivistkinja iz Meksika; predavanju i razgovoru u prostirijama ŽuC-a prisustvovalo je 25 osoba.
17. i 18. maj, Ohrid, Makedonija: učešće na Prvoj regionalnoj konferenciji sekcija žena u metalskoj industriji u Jugoistočnoj Evropi u organizaciji sindikata Makedonije, španskih sindikata Comisiones obreras i fondacije 'Pau i solidaritat', na ovoj konferenciji učestvovale su sindikalne aktiviistkinje iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Kosova, Makedonije i Srbije, dok je aktivistkinja ŽuC-a (Staša Zajović) pozvana kao gošća i učesnica debate o solidarosti.
19. i 20. Maja: Zagreb Pride/Povorka ponosa; četiri aktivistkinje ŽuC-a su pored učešća u Povorki ponosa, posetile i Centar za ženske studije u Zagrebu.
22. maja, Kotor: Ženska mirovna politika, Suočavanje s prošlošću/tranziciona pravda – feministički pristup, celodnevno predavanje Staše Zajović, u organizaciji Centra za žensko i mirovno obrazovanje Anima, uz učešće desetak studentkinja iz raznih gradova Crne Gore.
20.-23. maj, Jahorina, Bosna i Hercegovina: učešće na međunarodnoj konferenciji ‘integrisana sigurnost braniteljki i branitelja ljudskih prava u organizaciji švedske fondacije Kvinna till Kvinna i Fondacija Cure iz Sarajeva.
22. i 23. maj, Berlin, Nemačka: U češće na dve debate održane u okviru izložbe Theater of Peace u organizaciji Neue Gesellschaft fur Bildende Kunst i Woman Video Letters. Tema prve debate (21.V) je bila angažovana antiratna umetnost i saradnja ŽUC-a sa umetnicima, kao i video aktivizam, kao poseban spoj umetnosti i aktivizma. Kao ilustracija, prikazani su kratki filmovi „March 8th, 2010“, „The crime in Strpce“ and „Antifascist March, November 9th, 2009“. Sledećeg dana (22.V) naša aktivistkinja je učestvovala, u okviru iste izložbe, na panelu o militarizaciji društva i stvaranju ratne klime, gde je iz aktivističkog ugla govorila o primeru društva bivše Jugoslavije.
2. jun, Beograd, Centar za kulturnu dekontaminaciju: Sastanak kancelarije Unifem-a u Beogradu - razmena/razgovor između ženskih organizacija i Unifem-a o aktivnostima ženskih organizacija iz Srbije, u cilju upoznavanja i identifikovanja prioriteta u oblasti ženskih ljudskih prava i unapređenja rodne ravnopravnosti.
7. jun, Beograd, UNDP: Povodom međunarodne akcije 'Global open Day 1325/Globalni Otvoreni dan 1325' održan je radni sastanak članica Regionalnog ženskog lobija/RŽL, na kojem su članice pomenutog lobija, Staša Zajović (ŽuC) i Sonja Biserko (Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji) razgovarale sa predstavnicima/ama UN o Rezoluciji 1325, kao i o Nacionalnom akcionom planu za R1325 u Srbiji.
22. juna, Beograd: promocija ‘Kultura, drugi, žene’ u izdanju Instituta za društvena istraživanja, Zagreb i hrvatskog filozofskog društva. O knjizi koja predstavlja zbornik radova više autora iz BiH, Hrvatske, Slovenije i Srbije, govorile/i su: Svenka Savić, Filozofski fakultet Novi Sad, Milena Dragićević-Šešić, fakultet dramskih umetnosti Beograd, Ildiko Erdei, Filozofski fakultet Beograd, Ana Maskalan, Institut za društvena istraživanja, zagreb i Lino Veljak, Filozofski fakultet Zagreb. Promocija u organizaciji Žena u crnom održana je u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
25, 26. i 27. jun, Skopje, Makedonija: međunarodna conferencia ‘Žene u izgradnji mira na Zapadnom Balkanu -10 godina Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1325/Naučene lekcije iz implementacije 1325’; konferencija je održana 25. juna a 26. i 27. je održan sastanak Regionalnog ženskog lobija za mir, bezbednost i pravednost/RŽL; sastanku su prisustvovale dve aktivistkinje ŽuC-a, inače članice pomenutog RŽL.
25. i 26. jun, Beograd: Trening o lobiranju u organizaciji Impunity Watch.
1. avgust -11. avgust – Kuća Seka, Brač (Hrvatska) - Aktivan ženski odmor, jedanaest aktivistkinja Mreža ŽuC Srbije (Beograd, Novi Sad, Niš, Novi Bečej, Vlasotince, Leskovac, Velika Plana, Pljevlja).
9. – 19. avgust, Mali i Veli Lošinj/Hrvatska - Učionica aktivnog građanstva: omladinski letnji kamp u organizaciji Centra za zdravo odrastanje 'Idem i ja' iu Malog Lošinja, u saradnji sa Ženama u crnom iz Beograda i grupom 'Taboo'iz Vukovara/Hrvatska; učestvovalo dvadesetak mladih (najviše srednjoškolskog uzrasta) iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine u programu o ljudskim pravima, prevazilaženju stereotipa, predrasuda, o nenasilnoj komunikaciji, medijskim radionicama.
24.- 31. avgust, Beograd/Velika Plana/Srbija: poseta Mireje Forel, aktivisktinje Žena u crnom iz Sevilje Beogradu i Srbiji; u okviru posete pored predavanja, Mireja se sastala sa aktivistkinjama Mreže ŽuC-a, razmenjena su iskustva i dogovorene zajedničke aktivnosti.
31. avgust, Beograd: radni sastanak o aktivnostima u vezi sa Rezolcijom 1325, u prostorijama UNDP-a u kojem su učestvovale predstavnice Unifem-a (Erika Kvapilova i Asya Varbanova, Žena u crnom i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
U ovom periodu Žene u crnom su posetilo više desetina međunarodnih aktivista/kinja, kao i istraživačica, dok su više međunarodnih volonterki boravilo više meseci u Beogradu, aktivno učestvovalo u organizaciji i realizaciji aktivnosti ŽuC-a: Noemi Duhaut i Bojan Bilić, London, Cristina Morus, SAD, Atena Atanasiou, Grčka.
Izveštaj priredila: Staša Zajović, u saradnji sa Milošem Uroševićem, Nevenom Kostić i Natašom Lambić.
Beograd, septembar 2010.
