Kao i do sada, donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u navedenom periodu a ukoliko vas zanimaju opširnije informacije, možete ih naći na našem web-sajtu www.zeneucrnom.org ili nam se obratite putem mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
Ulične akcije: U ovom izveštajnom periodu organizovale smo sledeće antiratne, antirasističke, antifašističke, antihomofobične, antimilitarističko-feminističke akcije:
- Komemoracije/i obeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime:
- 5. oktobar, Beograd: U znak solidarnosti sa porodicama ubijenih vojnika Žene u crnom svake godine odlaze na komemoraciju i upućuju zahtev državnim organima da se istraži uzrok smrti dvojice vojnika, Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića koji su ubijeni u kasarni na Topčideru 2004. godine; pretpostavlja se da su ubijeni jer su u toj kasarni videli haškog optuženika Ratka Mladića.
- 18. oktobar, Lovas (Hrvatska); 22. oktobra, Sjeverin (Srbija); 11. novembar (Tuzla, Bosna i Hercegovina) i 19. novembar, Vukovar (Hrvatska).
- 4. septembra, Beograd: Stop deportacijama – protest solidarnosti sa Romima i Romkinjama proteranim iz Francuske; protest i ulični marš u organizaciji Demokratskog udruženja Roma, kao i drugih romskih udruženja i Žena u crnom održan je ispred Skupštine Srbije, ambasade Francuske, Evropske komisije na Novom Beogradu; ova antifašistička i antirasistička manifestacija u kojoj je učestvovalo više stotina osoba predstavlja deo pokreta solidarnosti u celoj Evropi protiv politike deportacije kojima je izloženo romsko stanovništvo u Francuskoj i Evropi.
- 10. oktobar, Beograd: Parada Ponosa/ Pride Belgrade 2010. u organizaciji istoimenog udruženja, održana je uz ogromno policijsko obezbeđenje, a cela manifestacija je bila praćena brutalnim nasiljem fašističkih i ekstremnih fudbalskih navijačkih grupa po celom gradu; aktivistkinje i aktivisti Žena u crnom su bili/e napadnuti u prostorijama ŽuC-a uoči održavanja Parade.
- 31. oktobar, Beograd: Žene pitaju - povodom desete godišnjice Rezolucije 1325 (Žene, mir, bezbednost) održale smo niz feminističko-antimilitarističkih akcija u sklopu mirovne inicijative 'Žene pitaju'. Aktivistkinje Mreže ŽUC-a iz cele Srbije, zajedno sa umetničkim udruženjima Art Klinika iz Novog Sada i Škart/Proba iz Beograda izvele smo ispred Skupštine Srbije sledeće akcije: 'Vraćamo vam tenk – omaž pobunjenicima protiv nasilja i rata' u znak sećanja na hrabri čin Vladimira Živkovića, nasilnog mobilisanog rezerviste iz Valjeva. On je u jesen 1991. godine uzeo oklopni transporter i odvezao ga ispred Skupštine SFR Jugoslavije u znak protesta protiv rata. Ovom prilikom obratile smo se i u vidu horskog nastupa institucijama države Srbije sa zahtevom da odgovore na pitanja vezana za rat, ratne zločine, nasilnu mobilizaciju, nasilje nad ženama a takođe smo predale svim poslanicima/ama Skupštine Srbije razglednice sa pitanjima vezanim za posledice ratova 90-tih godina XX veka u nameri da podstaknemo kulturu odgovornosti i politiku sećanja.
- 9. novembar, Beograd: 'Antifašizam je moj izbor' povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma organizovana je akcija kod spomenika antifašistima streljanim u Beogradu tokom Drugog svetskog rata. Premda se spomenik nalazi u centru grada sasvim zaboravljen, nestala je ploča sa epitafom, a istina o ovom hrabrom i sličnim činovima antifašističkog otpora izbačena iz udžbenika istorije, tako da je ova akcija i zahtev za vrednovanjem i rehabilitacijom antifašizma. Akciju smo osmislile zajedno sa umetničkim udruženjem Škart/Proba a u akciji učestvovali aktivisti/kinje Helsinškog odbora za ljudska prava iz Srbije, BiH, Hrvatske, Makedonije, itd. Povodom 9. novembra aktivistkinje Mreže ŽuC-a u celoj Srbiji su organizovale niz antifašističkih akcija.
- 25. novembar, Beograd: Pridružile smo se akciji ženskih grupa koje se bave nasiljem u porodici povodom 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama.
- 10. decembra, Beograd: Osvetljavanje - povodom Međunarodnog dana ljudskih prava organizovana je akcija solidarnosti na Trgu Republike sa svima koji su 'nevidljivi', stigmatizovani u i diskriminisani u društvu - decom i mladima koji žive i rade na ulici, Romima i Romkinjama, seksualnim manjinama, ženama, osobama koje žive sa HIV-om, izbeglicama i raseljenima, itd. ŽuC je aktivno učestvovao u akciji koju je pokrenuo Centar za integraciju mladih iz Beograda.
U ovom periodu smo se pridružile i drugim uličnim akcijama u organizaciji srodnih udruženja.
Suočavanje s prošlošću/tranziciona pravda – feministički pristup
Ovo je jedna od najvažnijih aktivnosti Žena u crnom. Sastoji se od mnoštvo segmenata: uličnih akcija, radionica, predavanja, različitih modela tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta, saradnje sa srodnim organizacijama u vidu zajedničkih akcija, (kampanja, konsultativnih sastanka).
Posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime: U ovom izveštajnom periodu, prisustvovale smo komemoracijama/obeležavanju zločina u sledećim mestima Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini/BiH:
- Lovas, Hrvatska, 18. oktobar, Hrvatska: komemoracija povodom 19 godina od ubistva 70 hrvatskih civila; komemoraciji prisustvovalo 5 aktivistkinja Žena u crnom iz Beograda.
- Sjeverin, Srbija, 22. oktobar – obeležavanje/komemoracija 18 godišnjice od otmice 16 osoba bošnjačke nacionalbnosti iz sela Sjeverin (opština Priboj, Srbija) od strane pripadnika Vojske Republike Srpske i formacije 'Osvetnici'. U komemoraciji učestvovalo 8 aktivistkinja Žena u crnom.
- 11. novembar: Tuzla, Bosna i Hercegovina: učešće na mirovnom protestu i maršu 'Tražimo nestale – ne zaboravimo Srebrenicu', koje svakog jedanaestog u mesecu organizuje Udruženje građana ’Žene Srebrenice’ iz Tuzle.
Ovog puta u mirnom protestu učestvovalo je osamnaest aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije, kao i dve aktivistkinje Međunarodne mreže Žena u crnom (iz Švedske i Urugvaja). - Vukovar, Hrvatska – 19. novembar – u komemoraciji povodom 19 godina od zločina u Vukovaru; ovom prilikom godišnjica zločina je obeležena kod gradske bolnice iz koje su 264 ranjenika odvele novembra 1991.godine JNA i srpske paravojske a potom ih ubili na Ovčari. U okviru komemoracije, zajedno sa pordicama žrtava i preživelima u zločinu u Vukovaru, posetili smo: Ovčaru, Memorijalno-dokumentacioni centar, Dalj, Borovo naselje, itd. U komemoraciji zločina u Vukovaru učestovalo je 20 aktivisktinja Mreže Žena u crnom Srbije.
Ženska solidarnost za kažnjivost ratnih zločina: akcije ženske solidarnosti, uzajamne podrške, razmene i saradnje u regiji u cilju izgradnje pravednog mira, U ovom periodu organizovale smo:
- 18. oktobra, Lovas, (Hrvatska): Susret sa porodicama žrtava i preživelima u zločinu u Lovasu.
- 11. novembra, Tuzla (Bosna i Hercegovina): Nakon mirovnog protesta imale smo susret sa udruženjem 'Žene Srebrenice' u kojem je učestvovalo oko četrdesetak žena. Pored zajedničkih inicijativa upoznale smo žene Srebrenice sa nastavkom naše inicijative u vezi sa izgradnjom spomenika sa žrtve genocida u Beogradu.
- 19. novembar, Borovo selo, Vukovar (Hrvatska): Susret sa građankama i građanima, porodicama žrtava zločina u Vukovaru.
- 21. decembar, Đulići, Bosna i Hercegovina Solidarna poseta i susret sa ženama čiji su srodnici ubijeni u zločinu koje su počinile srpske oružane formacije tokom 1992. godine; tokom susreta u kojem je učestvovalo osam (8) aktivistkinja Žena u crnom i preko dvadeset žena iz Đulića razgovarale smo o nastavku saradnje i solidarne podrške.
Orodnjavanje pravde – ka ženskom sudu na prostoru bivše Jugoslavije: u cilju kreiranje modela tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta nastavljena je feministička razmena i refleksija tako da su u ovom periodu organizovane sledeće aktivnosti:
- 14, 15. i 16. oktobar, Sarajevo (Bosna i Hercegovina): Pripremna radionica za Ženski sud Balkana – pravda sa izlječenjem (Court of Women for the Balkans: Justice and healing') u organizaciji Žene ženama iz Sarajeva. Inicijativna grupa: Žene u crnom i Ženske studije (Srbija), Centar za žene žrtve rata i Centar za ženske studije (Hrvatska), Ženska mreža Kosova, Anima (Crna Gora) i Žene ženama (BiH), nadahnute održanim ženskim sudovima u drugim područjima sveta, još od 2000. godine ukazuju na značaj organizovanja Ženskog suda za bivšu Jugoslaviju kao novog političkog prostora za pravdu sa feminističkog stanovišta. U ovoj međunarodnoj pripremnoj radionici su učestvovale aktivistkinje gore navedenih grupa, kao i Corinne Kumar (Indija/Tunis), Sylvia Marcos (Meksiko), Yvette Abrahams (Južna Afrika), Eman Khamas (Irak), Vichuta Ly (Kambodža). Tokom radionice razgovaralo se o iskustvima ženskih sudova, značaju ženskih sudova u kreiranju novih koncepata pravde, itd. Takođe je održana (16.oktobra) javna tribina 'Ženski sud – pravda sa izlječenjem' kojoj su, pored učesnica radionica, prisustvovale žene iz cele Bosne i Hercegovine.
- 24. i 25. decembra, Priština, Kosovo: Nastavak rada na pripremama Ženskog suda na prostoru bivše Jugoslavije; dvodnevni radni sastanak održan je u prostorijama Ženske mreže Kosova (Kosova Women's Network) a u njemu su učestvovale aktivistkinje inicijativne grupe za organizovanje Ženskog suda. Dogovorene su zajedničke aktivnosti u narednom periodu, o kojima će javnost biti blagovremeno informisana.
Umetnički angažman u suočavanju s prošlošću/tranzicionoj pravdi
U ovom periodu nastavljena je praksa zajedničkog rada i saradnje umetničkih udruženja, profesionalnih pozorišta, umetnica/ka angažovanih na umetničkom oblikovanju ženskog otpora ratu, ratnim zločina, represiji, kršenju ljudskih prava. U ovom periodu realizovane su sledeće aktivnosti:
- 'Prelazeći liniju' – pozorišna predstava u izvođenju Dah teatra; predstava se zasniva na tekstovima iz knjige 'Ženska strana rata' u izdanju Žena u crnom (2007) na srpskom, na albanskom (2008) i na engleskom jeziku (2009).
Predstavu je režirala Dijana Milošević a igraju glumice Sanja Krsmanović-Tasić, Ivana Milenović i Maja Mitić. U ovom periodu predstava je održana u sledećim gradovima:- Užice, 5. decembar, u Narodnom pozorištu, uz učešće 30 osoba;
- Tutin, 6. decembar, u Kulturnom centru, predstavi je prisustvovalo 60 osoba;
- Novi Pazar, 7. decembar, u Skupštini grada, u saradnji sa NVO Urban-in, uz učešće 25 osoba.
- 'Ne u naše ime' – promocije dokumentarnog filma
U ovom izveštajnom periodu realizovane su promocije dokumentarnog filma 'Ne u naše ime', u režiji Zlatka Pakovića o feminističkom pristupu pravdi, kroz iskustva Žena u crnom; film u trajanju od 43 minuta prikazan je u 5 gradova u prisustvu 151 osobe. Promocije su održane u sledećim gradovima:- Bečej, 16. oktobar, u Skupštini grada, u organizaciji Mirovne grupe iz Bečeja; prisutno 25.
- Tuzla, 11. april, u prostorijama udruženja 'Žene Srebrenice' u prisustvu 32 žena.
- Pirot, 16. novembar, 29 osobe, u svečanoj sali Skupštine grada; u organizaciji 'Žene juga', ovoj promociji je prisustvovala i grupa aktivisktinja iz Dimitrovgrada.
- Kruševac, 30. novembar, 31osobe prisustvovale, u sali Skupštine grada; u organizaciji 'Peščanika'.
- Leskovac, 7. decembar, u Centru za kulturu Leskovca organizovale su Žene za mir iz Leskovca i Žene u crnom iz Beograda, uz prisustvo 33 osoba.
- Par cipela - jedan život – Nastavak umetničko-aktivističke inicijative povodom 15 godišnjice genocida u Srebrenici upućivanjem zahteva Skupštini grada Beograda, Sekretarijatu za kulturu Beograda - Komisiji za spomenike i nazive ulica i trgova. Od gradonačelnika Beograda, od svih odbornika Skupštine Beograda je zatraženo da naš zahtev uvrsti u redovnu proceduru za podnošenje inicijativa pod nazivom 'Spomenik ubijenim u genocidu u Srebrenici', da se dodeli prostor za izgradnju spomenika u kojem će biti izložene do sada prikupljene cipele i poruke i u kome će se voditi javna rasprava o ovoj inicijativi. Inicijativu za izgradnju spomenika žrtvama genocida u Srebrenicu su pokrenule Žene u crnom, zajedno sa umetničkim udruženjima, tokom akcije 'Par cipela – jedan život' izvedene u Beogradu jula 2010. Budući da su nadležni organi dužni da se izjasne o ovoj inicijativi, njeni pokretači/ce će nastaviti pritisak na institucije.
Tranziciona pravda – feministički pristup - Video aktivizam:
U cilju poboljšanja vidljivosti efekata različitih modela tranzicione pravde, posebno onog sa feminističkog stanovišta, koji promovišu Žene u crnom (ŽUC), tokom 2010. godine smo stvorile grupu video aktivistkinja i aktivista, koja se osposobila za snimanje, montažu, digitalizaciju i postavljanje na internet video i audio materijala koji je prikupljen tokom redovnih aktivnosti ŽUC, da bi on, u formi kratkih filmova, postao dostupan široj javnosti.
U ovom izveštajnom periodu realizovane su sledeće aktivnosti:
- • „Genocid u Srebrenici - 15 godina kasnije“ (14.24) je film koji se odnosi na aktivnosti Žena u crnom u julu 2010. godine, vezane za obeležavanje petnaestogodišnjice genocida u Srebrenici.
- • Dekonstrukcija muškosti – odučavanje od patrijarhata(11.20) je film koji podstiče pitanja vezana za identitet muškarca u patrijarhalnom društvu kroz prikaz motiva dugogodišnjih aktivista Žena u crnom za svoj aktivizam u feminističko-antimilitarističkoj grupi i kroz prezentaciju aktivnosti Žena u crnom vezanih za demilitarizaciju svesti (otpor ratu, prigovor savesti, tranzicionu pravdu itd).
Grupa za video aktivizam, koju čini 9 aktivistkinja i aktivista, održala je u ovom periodu 20 radnih sastanaka.
Kažnjivost zločina – put do pravednog mira: praćenje suđenja u Specijalnom sudu – pred Većem za ratne zločine u Beogradu.
- Suđenje za zločin u Zvorniku: tokom srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu, maja i juna 1992. godine, na području opštine Zvornik, optuženi Grujić Branko iz Malog Zvornika (predsednik Privremene Vlade, predsednik Ratnog štaba i Ratnog sekretarijata) i Branko Popović (poznat i pod imenom Marko Pavlović) iz Sombora (komandant Štaba Teritorijalne odbrane, član Ratnog štaba) podvrgavali su torturi civile muslimanske nacionalnosti – oko 700 (po optužnici Specijalnog tužilaštva za ratne zločine Srbije) muškaraca, žena, deca - iz sela Klisa, Đulići, Grbavci, Kučić Kule, Grebe, Šetići a potom su ubijeni u mestu Gerina klanica.
Suđenje je počelo 10. novembra 2008. godine.
U ovom periodu održana su sledeća ročišta:
Septembar: 8
Novembar: 5. i 8. i 22. novembra je izrečena presuda: Branko Grujić je osuđen na 6 godina zatvora a Branko Popović na 15 godina zatvora. Budući da je visina presude krajnje neadekvatna i neprihvatljiva imajući u vidu razmere monstruoznog zločina, to smo izrazile u saopštenju.
Suđenje za zločin u Lovasu: pripadnici JNA i paravojne formacije 'Dušan Silni' su oktobra 1991. ubili u Lovasu oko 70 hrvatskih civila. Od samog početka, aprila 2008. aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje. U ovom periodu održana su sledeća ročišta:- Septembar: 21, 22, 23, 27. i 29.
- Oktobar: 1, 25, 26, 28. i 29.
- Novembar: 23, 24, 26. i 26.
- Decembar: 22, 23, 24, 27. i 29.
Suđenje za zločin u Ćuški/Kosovo: Dana 14. maja 1999. godine, tokom oružanog sukoba na Kosovu između Oslobodilačke snage Kosova i srpskih vojnih i politijskih snaga, devet pripadnika jedine 'Šakali' ubili su najmanje četrdesettri (43) civila albanske nacionalnosti u selu Ćuška, opština Peć.
Suđenje je počelo 20. decembra 2010. i to: 20, 21, 22, 23. i 24.
U ovom izveštajnom periodu pratile smo 28 ročišta pred Specijalnim sudom.
Gore navedena suđenja redovno prate Miloš Urošević i Persa Vučić i o tome izveštavaju kako organizacije u okviru Mreže ŽuC-a, tako i međunarodne mreže sa kojima sarađujemo. Povremeno suđenja prati i oko desetak aktivistkinja ŽuC-a, pružajući moralnu i emotivnu podršku porodicama žrtava.
Žene, mir, bezbednost – feminističko-antimilitaristički pristup
U okviru našeg kontinuiranog rada na feminističkom pristupu bezbednosti, na Rezoluciji UN Saveta bezbednosti1325 ('Žene, mir, bezbednost'), pokrenule smo veliki broj različitih programa.
U ovom izveštajnom periodu realizovale smo sledeće aktivnosti:
Edukativne aktivnosti: radionice, panel diskusije, seminari:
Od tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti – edukativni seminari koji se sastoje od radionica, predavanja, video prezentacija i dokumentarnih filmova. Seminari imaju interaktivni i interdisciplinarni karakter, uz jednako vrednovanje aktivističkog iskustva i akademskog znanja.
U ovom periodu održan je četvrti regionalni seminari u centralnoj Srbiji:
Velika Plana, 10, 11. i 12, septembar: Na seminaru je učestvovalo 48 aktivistkinja iz 12 gradova (Velike Plane, Kruševca, Niša, Pirota, Dimitrovgrada, Smederevske Palanke, Smedereva, Kragujevca, Kraljevo, Vlasotince, Vukovar (Hrvatska), Beograda.
Zagreb, 2, 3. i 4. decembar: U organizaciji Centra za ženske studije iz Zagreba i Žena u crrom iz Beograda održan je seminar “Od tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti” sa aktivistkinjama civilnog društva (osam aktivistkinja ŽuC-a koje su koordinirale seminar i oko petnaestak aktivistkinja iz Zagreba).
• u koordinaciji Ivane Vitas i Staše Zajović;
• Demilitarizacija bezbednosti – humana bezbednost, rodna dimenzija bezbednosti – Rezolucija 1325, u koordinaciji Marijane Stojčić i Maje Pešić;
• Ne/rado žena ide u vojnike - O militarizaciji ili emancipaciji putem učešća žena u oružanim snagama – ka feminističko-antimilitarističkom konceptu bezbednosti; koordiniraju: Staša Zajović i Ivana Vitas;
• Značaj civilne demokratske kontrole nad oružanim snagama – Nato pakt i Srbije, koordiniraju Gordana Subotić i Nataša Lambić
• Power point prezentacija ženskih grupa koje rade na rodnoj dimenziji bezbednosti, u koordinaciji Saše Kovačević i Miloša Urošević.
• Tokom seminara prikazani su i dokumentarni filmovi i prezentacije: o humanoj bezbednosti i rodnoj dimenziji bezbednosti, kao i o feminističko-antimilitarističkom konceptu bezbednosti Žena u crnom i srodnih međunarodnih organizacija.
Javne prezentacije aktivnosti Žena u crnom u vezi sa desetogodišnjicom Rezolucije 1325
- • Žene pitaju - predaja razglednica svim poslanicima/ama Skupštine Srbije sa pitanjima vezanim za posledice ratova 90-tih godina XX veka u nameri da podstaknemo kulturu odgovornosti i politiku sećanja.
- • Vraćamo vam tenk! – ulična antimilitarističko-feministička akcija ispred Skupštine Srbije zajedno sa umetničkom grupom Art klinika. U sklopu akcije održan se horski nastup 'Žene pitaju' – mirovna inicijativa sa zahtevom institucijama državi Srbiji da pruži odgovore i podatke o činjenicama vezanim za rat i ratne zločine; kampanja je sastavni deo humanog i feminističkog koncepta bezbednosti ŽuC-a. Akcija je izvodena zajedno sa umetničkim udruženjem Proba/Škart.
- • Medija centar - Javna prezentacija 'Od tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti' i horski nastup 'Žene pitaju'
- • Projekcija dokumentarnih filmova u produkciji Žena u crnom: Militarizacija uličnih akcija Žena u crnom – represija ili zaštita? (7.19 minuta); Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325 – deset godina (18 minuta) i Politika aktivne solidarnosti – u pet slika (6.12 min.).
- • Promocije izdanja: Istraživanja mira u našem vremenu – autorke prof.dr Dragane Dulić, a o ovom izdanju je dr Lino Veljak, profesor Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i autorka i Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325 – 10 godina – u izdanju Žena u crnom, a knjigu su prezentovale Slavica Stojanović i Staša Zajović.
- • U navedenim aktivnostima učestvovale su oko pedeset aktivisktinja Mreže Žena u cnrom iz cele Srbije.
- • Militarizacija uličnih akcija Žena u crnom – represija ili zaštita? (7,19 minuta)
- • Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325 – deset godina (18 minuta)
- • Politika aktivne solidarnosti (6,12 minuta)
Javna prezentacija je održana u Skupštini opštine Kruševac, u organizaciji ‘Peščanika’ iz Kruševca i ŽuC, Beograd a prisustvovale su 32 osobe.
Radni timovi/grupe Žena u crnom koje se bave pitanjima bezbednosti realizovali su u ovom periodu sledeće aktivnosti:
Istraživačko-aktivističke radne grupe
Za monitoring procesa Nacionalnog akcionog plana (NAP-a) za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN “Žene, mir, bezbednost” u Republici Srbiji: Nakon što su krajem oktobra 2010. Ministarstvo odbrane (kao nosilac aktivnosti u vezi sa NAP-om u saradnji sa OSCE) poslali Nacrt NAP-a za R1325, Žena u crnom u saradnji su zajedno sa Centrom za unapređenje pravnih studija (CUPS), prof.dr. Vesnom Rakić Vodinelić i dr Sašom Gajinom uradili “Komentare, primedbe i predloge”. Naš dokument koji ima 11 stranica sastoji se od dva dela: Opšti komentari i sugestije u odnosu na Nacrt NAP-a za primenu Rezolucije 1325 SB UN u Republici Srbiji i Komentari i predlozi na pojedina poglavlja pomenutog Nacrta. Dokument smo poslale 15. novembra 2010. Integralni tekst našeg dokumenta na srpskom i engleskom jeziku nalazi se na našem sajtu.
Monitoring aktivnosti državnih institucija u vezi sa NAP-om 1325: u cilju praćenja i nadzora na institucije u vezi sa R1325, aktivno smo učestvovale na brojnim konferencijama i radnim sastancima, od kojih izdvajamo sledeće:
- - 7. septembar, Beograd: Radni sastanak sa Zoranom Šijački, predstavnicom OSCE;
- - 30. septembar, Beograd: 'Rod i reforma sektora bezbednosti' u organizaciji Beogradskog centra za političku izuzetnost, DCAF i Beogradski centar za bezbednosnu politiku;
- - 22, 24. i 25. oktobar, Beograd: Učešće na Beogradskoj nedelji bezbednosti u organizaciji NVO 'Fraktal';
- - 24. oktobar, Beograd: Balkanska bezbednosna mreža (Balkan security network), konferencija i trening;
- - 17. novembar, Beograd: Radni sastanak sa predstavnicom Kancelarije za ljudska prava pri OEBS-u
Kampanje i lobiranje za izmenu zakona - zakonske inicijative i preporuke Žena u crnom u skladu sa rezolucijom Žuc-a ‘Žene, mir, bezbednost’ (2005.), kao doprinos stvaranju okvira za vladavinu prava, politiku kažnjivosti zločina i nasilja, kulturu odgovornosti i ljudskih prava za. U ovom izveštajnom periodu obratile smo se nadležnim institucijama, sa zahtevom za izmenu i/li ukidanje određenih zakona a od aktivnosti na ovom polju izdvajamo.
- • Zakon o crkvama i verskim zajednicama: Posle dve i po godine, Ustavni sud je pozvao Žene u crnom, da 5. oktobra 2010. godine ispred Koalicije za sekularnu državu/KSD prisustvuju javnoj raspravi o ustavnosti Zakona o crkvama i verskim zajednicama. KSD – Žene u crnom su zastupali prof. Vesna Rakić Vodinelić, i dr Saša Gajin. U toku same javne rasprave, Ustavni sud je favorizovao predstavnike „tradicionalnih crkava“, predstavnika Zakonodavnog odbora Narodne skupštine i ministra vera. Zajedno sa delom konzervativnih pravnih stručnjaka pokazali su da su tendencije koje zagovaraju desekularizaciju u Srbiji veoma snažne. Ne zna se kada će biti sesija na kojoj će biti doneta odluka Ustavnog suda.
- • Zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije za donošenje Zakona o privatnim bezbednosnim agencijama: ŽUC je, povodom 21. septembra - Međunarodnog dana mira uputio Zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova budući da je država Srbija jedina zemlja u regionu koja nema poseban zakon o privatnim bezbednosnim agencijama.
- • Kampanja ‘Žene pitaju‘: nastavak mirovne inicijative Žena u crnom pokrenuta prvi put na petnaestogodišnjicu delovanja grupe (oktobar 2006) na 15 godina nenasilnog antiratnog otpora u Srbiji; a sadašnja kampanja je obnovljena dodatnim pitanjima (19 pitanja) i upućena na dvadeset nadležnih institucija Srbije sa zahtevom da pruže odgovore i podatke o činjenicama vezanim za rat i ratne zločine, a povodom desetogodišnjice Rezolucije 1325 upućena je svim poslanicima/ama Narodne Skupštine Republike Srbije. Kampanja je sastavni deo humanog i feminističkog koncepta bezbednosti ŽuC-, ugrađenih i u našu rezoluciji ’Žene, mir, bezbednost’.
- Zahtevi povodom 9. novembra – Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma: da se izruče Haškom tribunalu optuženi za ratne zločine, da se proglasi krivičnim delom negiranje genocida u Srebrenici, kao i negiranje holokausta u II svetskom ratu; da se zabrane sve manifestacije neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja, da se zabrani upotreba fašističih i neonacističkih simbola i udruženja;
- Zahtev za zabranu svih organizacija i udruženja koja krše ili pozivaju na kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava, izazivanje ili podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj, seksualnoj ili drugoj pripadnosti. Zahtev smo ponovo uputile, zajedno sa brojnim organizacijama za ljudska prava oktobra 2010. nakon brutalnog nasilja na Paradi ponosa, 10. oktobra.
- Primedbe i komentari na Zakon o javnom okupljanju građana: Radna grupa ŽuC-a izradila je pomenute primedbe aprila 2010. a u ovom periodu učestvovale smo na radnim sastancima Ministarstvu za ljudska i manjinska prava (21. i 22. oktobra i 25. novembra).
Istraživanja o rodnoj dimenziji bezbednosti:
Aktivističko-umetnički angažman u kreiranju feminističko-antimilitarističkog koncepta bezbednosti: u skladu sa politikom estetike nenasilnog otpora, Žene u crnom sarađuju sa brojnim umetničkim udruženjima, umetnicama/ima radi radi estetskog oblikovanja zajedničkog kreiranja feminističko-antimilitarističkog koncepta bezbednosti. Od aktivnosti realizovanih u ovom periodu izdvajamo sledeće:
- Aktivnosti povodom desete godišnjice Rezolucije 1325, što je već navedeno u ovom poglavlju;
- Promotivni materijal: u vezi sa feminističko-antimilitarističkim konceptom bezbednosti (transparenti, majice, posteri, razglednice, izdanja,itd.) uradila je Marija Vidić;
- Video aktivizam – radna grupa unutar Žena u crnom koja ovom putem promoviše vrednosti antimilitarizma, antifašizma, solidarnosti, nenasilja...
- - Militarizacija uličnih akcija Žena u crnom – represija ili zaštita? (7,19 minuta)
- - Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325 – deset godina (18 minuta)
- - Politika aktivne solidarnosti (6,12 minuta), itd.
Mreže, koalicije - uzajamna podrška i solidarnost
U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:
Mreža Žena u crnom Srbije: radni, konsultativni sastanci
Bilten news 'Solidarnost je naša snaga/Solidarity is our strength': od januara 2009. godine Žene u crnom izdaju svakog meseca na srpskom jeziku (prevod i priređivanje sa engleskog) bilten koji sadrži vesti iz celog sveta o kršenju ljudskih i ženskih ljudskih prava, kampanjama solidarnosti u kojima učestvuju Žene u crnom. U cilju jačanja globalne solidarnosti i uzajamne podrške bilten se distribuira pre svega u Mreži Žena u crnom Srbije, kao u drugim regionalnim mrežama. Bilten koordiniraju: Nataša Lambić i Saša Kovačević.
Horizontalno umrežavanje- Mreža Žena u crnom Srbije: edukativno-aktivistički program koji se kontinuirano odvija od januara 2007. godine u cilju širenja Mreža ŽuC-a, decentralizacije rada Mreže, jačanja saradnje među grupama koje deluju unutar Mreže, pokretanjem zajedničkih inicijativa, sticanjem dodatnih znanja vezanim za određena pitanja u skladu sa iskazanim potrebama aktivistkinja. Pored gore navedenih zajedničkih aktivnosti u ovom periodu realizovane su brojne zajedničke aktivnosti, od kojih hronološki navodimo neke od njih:
Da vidim, da znam, da menjam: U skladu sa dogovorima i iskazanim potrebama, u ovom periodu članice Mreže su u brojnim gradovima (Leskovcu, Dimitrovgradu, Novom Bečeju, Vlasotincu) organizovale deset projekcija dokumentarnih i igranih filmova o suočavanju s prošlošću, otporu žena zločinima, otporu žena zloupotrebi religije, tradicije i običaja u raznim delovima sveta. Nakon projekcije organizovane su diskusije. Ovaj edukativni programa (odabir filmova, prevod, titlovanje, propratni materijal, distribucija, slanje, itd.) priredile su Žene u crnom, Beograd.
Mreže, koalicije - uzajamna podrška i solidarnost
U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:
Pored toga, aktivno smo učestvovale na drugim konferencijama, pisale saopštenja za štampu ili se pridruživale saopštenjima srodnih organizacija u vezi sa tranzicionom pravdom.
Izdavačke aktivnosti – u ovom periodu objavile smo:
• Women, Peace, Security – Resolution 1325 – 10 years : izdanje na engleskom gore pomenutog zbornika, str. 180.
• Istraživanje mira u našem vremenu: –knjiga autorke dr Dragane Dulić, predavačice Fakulteta za bezbednost u Beogradu, donosi detaljan pregled bitnih pitanja o miru, kako onih teorijskih tako i istraživačkih, tako i praktično-aktivističkih. Knjiga ima 112 stranica a izdata je u okviru edicije 'Feminizam, pacifizam, nenasilje' ŽuC-a.
• Građanske i negrađanske vrednosti u Srbiji – Vreme posle Miloševića: Knjiga je rezultat konferencije održane u Međunarodnom institutu za mirovne studuje (International Peace Research Institute-PRIO) u Oslu, 2008. godine u sklopu aktivnosti Centra za proučavanje građanskog rata pri tom Institutu. To je treća knjiga edicije na temu demokratskih i vrednosnih promena u novonastalim državama nakon raspada Jugoslavije, ima 382 stranica, a uredile su je Ola Listhaug, Sabrina Remet i Dragana Dulić.
• Ženska mirovna agenda 2011: Ovogodišnja agenda posvećena je pitanjima bezbednosti, polazi od kritike militarističkog koncepta bezbednosti, afirmiše koncept ljudske bezbednosti a najviše prostora je posvećeno rodnoj dimenziji bezbednosti i feminističko-antimilitarističkim alternativama. Datumi i fotografije u agendi svedoče o nenasilnim akcijama žena u crnom protiv militarizma i svih vidova patrijarhalne dominacije. Agendu je uredila Staša Zajović, u dizajn i prelom je uradio Nebojša Čović/Studio Čavka. Agenda ima 135 stranica.
• Ženski mirovni kalendar za 2011: Kalendar sadrži likovna rešenja koja su deo estetike otpora ŽuC-a; svaki mesec je predstavljen određenim simbolom sa naših uličnih akcija a promovišu vrednosti antifašizma, feminizma, sekularizma, solidarnosti, antidiskriminacije, itd.
Interne radionice, debate, projekcije filmova - u prostorijama Žena u crnom 'One su se usudile': serija razgovora, prezentacija, projekcija dokumentarnih i igranih filmova o znamenitim ženama tokom istorije koje su ostavile trag u umetnosti, književnosti, nauci; odabrane su žene koje su išle protiv svog vremena, dominantnih društvenih tendencija,a koje su za to platile ponekad veoma visoku cenu. Ovaj program je omaž njihovoj hrabrosti, posvećenosti, strasti...
8. decembar: Predavanje i video prezentacija života i dela Anice Savić-Rebac 'Heroina duha i ljubavi – Anica Savić-Rebac', književnice, prevoditeljice, istoričarke filozofije, predavačica Ljiljana Vuletić.
15. decembra: Predavanje i video prezentacija o filozofkinji Kseniji Atanasijević; predavačica Ljiljana Vuletić
Od drugih debata, predavanja, projekcija izdvajamo:
27. oktobar: Nenasilni ženski pokret u Tajlandu, predavanje i video prezentacija Janjire Sombatpoonsiri, istraživačice iz Tajlanda/Australije.
17. novembar: projekcija igranog filma 'Na putu' Jasmile Žbanić, režiserke iz Sarajeva. U svakoj od pomenutih aktivnosti učestvuje između 15 i 20 aktivistkinja i aktivista.
Međunarodna politika: aktivno učešće na međunarodnim konferencijama, u globalnim akcijama solidarnosti, razmenom poseta, itd. Navodimo samo neke od tih aktivnosti:
- 7. septembar, Beograd: Koordinatorka Staša zajović održala je sastanak sa senatorom Pjetrom Marsenaro/Pietro Marsenaro, izvestiocem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
- 28.- 30. septembar – „Dijalog bez granica”, politička konferencija održana u Istanbulu, u Turskoj. Učestvovale su aktivistkinje iz Gruzije, južnog Kavkaza, Abhazije, Južne Osetije i Turske. Aleksandra Kovačević je uestvovala na konferenciji u ime Žena u crnom. 29.septembra držala je radionicu o ženskom mirovnom aktivizmu i silovanju kao ratnom zločinu. Govorila je kroz primer Žena u crnom. Na kraju predavanja, predstavila je film „Uvek neposlušne”. Na konferenciji je bilo 21 žena iz 8 organizacija. Konferenciju je podržala Kvinna till Kvinna.
- 29.septembar – 6. oktobar, Dizeldorf, Nemačka: Aktivistkinja Žena u crnom Snežana Tabački učestvovala je na konferenciji, koja je bila priprema za Svetski kongres žena, koji će se u martu 2011.godine održati u Venecueli. Nakon konferencije, Snežana je osetila nekoliko gradova u Nemačkoj, gde je govorila o aktivnostima i principima Žena u crnom.
- 28. – 30. oktobar, Berlin, Nemačka - Nositi se sa krizama, prekidati oružani sukob – strategije za promociju mira muškaraca i žena: Međunarodna konferencija koju je organizovao Gunda Werner Fondacija i Heinrich Boll Fondacija, u saradnji sa Savetom za bezbednost žena Nemačke, na desetogodišnjicu donošenja Rezolucije 1325. Brojni paneli su predstavili primenu rezolucije na svetskom nivou i najveće dileme kao što su Rodne uloge i seksualno nasilje u ratu i konfliktu i Ženska prava kao opravdanje za vojnu intervenciju. Aktivistkinja Žena u crnom Nataša Lambić je moderirala jednu radionicu i držala predavanje Žene u ratu: između tradicionalnih ženskih uloga i otpora.
U ovom periodu Žene u crnom su posetilo više desetina međunarodnih aktivista/kinja, kao i istraživačica iz Francuske, Velike Britanije, Italije, Švajcarske, Izraela, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, SAD-a, Tajlanda, Australije, itd.
Izveštaj priredila: Staša Zajović, u saradnji sa Ljiljanom Radovanović, Milošem Uroševićem, Natašom Lambić i Snežanom Tabački.
Beograd, januar 2011.