Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Izveštaj o aktivnostima septembar - decembar 2010.

Kao i do sada, donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u navedenom periodu a ukoliko vas zanimaju opširnije informacije, možete ih naći na našem web-sajtu www.zeneucrnom.org ili nam se obratite putem mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Ulične akcije: U ovom izveštajnom periodu organizovale smo sledeće antiratne, antirasističke, antifašističke, antihomofobične, antimilitarističko-feminističke akcije:

  • Komemoracije/i obeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime:
    • 5. oktobar, Beograd: U znak solidarnosti sa porodicama ubijenih vojnika Žene u crnom svake godine odlaze na komemoraciju i upućuju zahtev državnim organima da se istraži uzrok smrti dvojice vojnika, Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića koji su ubijeni u kasarni na Topčideru 2004. godine; pretpostavlja se da su ubijeni jer su u toj kasarni videli haškog optuženika Ratka Mladića.
    • 18. oktobar, Lovas (Hrvatska); 22. oktobra, Sjeverin (Srbija); 11. novembar (Tuzla, Bosna i Hercegovina) i 19. novembar, Vukovar (Hrvatska).
  • 4. septembra, Beograd: Stop deportacijama – protest solidarnosti sa Romima i Romkinjama proteranim iz Francuske; protest i ulični marš u organizaciji Demokratskog udruženja Roma, kao i drugih romskih udruženja i Žena u crnom održan je ispred Skupštine Srbije, ambasade Francuske, Evropske komisije na Novom Beogradu; ova antifašistička i antirasistička manifestacija u kojoj je učestvovalo više stotina osoba predstavlja deo pokreta solidarnosti u celoj Evropi protiv politike deportacije kojima je izloženo romsko stanovništvo u Francuskoj i Evropi.
  • 10. oktobar, Beograd: Parada Ponosa/ Pride Belgrade 2010. u organizaciji istoimenog udruženja, održana je uz ogromno policijsko obezbeđenje, a cela manifestacija je bila praćena brutalnim nasiljem fašističkih i ekstremnih fudbalskih navijačkih grupa po celom gradu; aktivistkinje i aktivisti Žena u crnom su bili/e napadnuti u prostorijama ŽuC-a uoči održavanja Parade.
  • 31. oktobar, Beograd: Žene pitaju - povodom desete godišnjice Rezolucije 1325 (Žene, mir, bezbednost) održale smo niz feminističko-antimilitarističkih akcija u sklopu mirovne inicijative 'Žene pitaju'. Aktivistkinje Mreže ŽUC-a iz cele Srbije, zajedno sa umetničkim udruženjima Art Klinika iz Novog Sada i Škart/Proba iz Beograda izvele smo ispred Skupštine Srbije sledeće akcije: 'Vraćamo vam tenk – omaž pobunjenicima protiv nasilja i rata' u znak sećanja na hrabri čin Vladimira Živkovića, nasilnog mobilisanog rezerviste iz Valjeva. On je u jesen 1991. godine uzeo oklopni transporter i odvezao ga ispred Skupštine SFR Jugoslavije u znak protesta protiv rata. Ovom prilikom obratile smo se i u vidu horskog nastupa institucijama države Srbije sa zahtevom da odgovore na pitanja vezana za rat, ratne zločine, nasilnu mobilizaciju, nasilje nad ženama a takođe smo predale svim poslanicima/ama Skupštine Srbije razglednice sa pitanjima vezanim za posledice ratova 90-tih godina XX veka u nameri da podstaknemo kulturu odgovornosti i politiku sećanja.
  • 9. novembar, Beograd: 'Antifašizam je moj izbor' povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma organizovana je akcija kod spomenika antifašistima streljanim u Beogradu tokom Drugog svetskog rata. Premda se spomenik nalazi u centru grada sasvim zaboravljen, nestala je ploča sa epitafom, a istina o ovom hrabrom i sličnim činovima antifašističkog otpora izbačena iz udžbenika istorije, tako da je ova akcija i zahtev za vrednovanjem i rehabilitacijom antifašizma. Akciju smo osmislile zajedno sa umetničkim udruženjem Škart/Proba a u akciji učestvovali aktivisti/kinje Helsinškog odbora za ljudska prava iz Srbije, BiH, Hrvatske, Makedonije, itd. Povodom 9. novembra aktivistkinje Mreže ŽuC-a u celoj Srbiji su organizovale niz antifašističkih akcija.
  • 25. novembar, Beograd: Pridružile smo se akciji ženskih grupa koje se bave nasiljem u porodici povodom 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama.
  • 10. decembra, Beograd: Osvetljavanje - povodom Međunarodnog dana ljudskih prava organizovana je akcija solidarnosti na Trgu Republike sa svima koji su 'nevidljivi', stigmatizovani u i diskriminisani u društvu - decom i mladima koji žive i rade na ulici, Romima i Romkinjama, seksualnim manjinama, ženama, osobama koje žive sa HIV-om, izbeglicama i raseljenima, itd. ŽuC je aktivno učestvovao u akciji koju je pokrenuo Centar za integraciju mladih iz Beograda.
    U ovom periodu smo se pridružile i drugim uličnim akcijama u organizaciji srodnih udruženja.

Suočavanje s prošlošću/tranziciona pravda – feministički pristup
Ovo je jedna od najvažnijih aktivnosti Žena u crnom. Sastoji se od mnoštvo segmenata: uličnih akcija, radionica, predavanja, različitih modela tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta, saradnje sa srodnim organizacijama u vidu zajedničkih akcija, (kampanja, konsultativnih sastanka).

Posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime: U ovom izveštajnom periodu, prisustvovale smo komemoracijama/obeležavanju zločina u sledećim mestima Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini/BiH:

  • Lovas, Hrvatska, 18. oktobar, Hrvatska: komemoracija povodom 19 godina od ubistva 70 hrvatskih civila; komemoraciji prisustvovalo 5 aktivistkinja Žena u crnom iz Beograda.
  • Sjeverin, Srbija, 22. oktobar – obeležavanje/komemoracija 18 godišnjice od otmice 16 osoba bošnjačke nacionalbnosti iz sela Sjeverin (opština Priboj, Srbija) od strane pripadnika Vojske Republike Srpske i formacije 'Osvetnici'. U komemoraciji učestvovalo 8 aktivistkinja Žena u crnom.
  • 11. novembar: Tuzla, Bosna i Hercegovina: učešće na mirovnom protestu i maršu 'Tražimo nestale – ne zaboravimo Srebrenicu', koje svakog jedanaestog u mesecu organizuje Udruženje građana ’Žene Srebrenice’ iz Tuzle.
    Ovog puta u mirnom protestu učestvovalo je osamnaest aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije, kao i dve aktivistkinje Međunarodne mreže Žena u crnom (iz Švedske i Urugvaja).
  • Vukovar, Hrvatska – 19. novembar – u komemoraciji povodom 19 godina od zločina u Vukovaru; ovom prilikom godišnjica zločina je obeležena kod gradske bolnice iz koje su 264 ranjenika odvele novembra 1991.godine JNA i srpske paravojske a potom ih ubili na Ovčari. U okviru komemoracije, zajedno sa pordicama žrtava i preživelima u zločinu u Vukovaru, posetili smo: Ovčaru, Memorijalno-dokumentacioni centar, Dalj, Borovo naselje, itd. U komemoraciji zločina u Vukovaru učestovalo je 20 aktivisktinja Mreže Žena u crnom Srbije.

Ženska solidarnost za kažnjivost ratnih zločina: akcije ženske solidarnosti, uzajamne podrške, razmene i saradnje u regiji u cilju izgradnje pravednog mira, U ovom periodu organizovale smo:

  • 18. oktobra, Lovas, (Hrvatska): Susret sa porodicama žrtava i preživelima u zločinu u Lovasu.
  • 11. novembra, Tuzla (Bosna i Hercegovina): Nakon mirovnog protesta imale smo susret sa udruženjem 'Žene Srebrenice' u kojem je učestvovalo oko četrdesetak žena. Pored zajedničkih inicijativa upoznale smo žene Srebrenice sa nastavkom naše inicijative u vezi sa izgradnjom spomenika sa žrtve genocida u Beogradu.
  • 19. novembar, Borovo selo, Vukovar (Hrvatska): Susret sa građankama i građanima, porodicama žrtava zločina u Vukovaru.
  • 21. decembar, Đulići, Bosna i Hercegovina Solidarna poseta i susret sa ženama čiji su srodnici ubijeni u zločinu koje su počinile srpske oružane formacije tokom 1992. godine; tokom susreta u kojem je učestvovalo osam (8) aktivistkinja Žena u crnom i preko dvadeset žena iz Đulića razgovarale smo o nastavku saradnje i solidarne podrške.

Orodnjavanje pravde – ka ženskom sudu na prostoru bivše Jugoslavije: u cilju kreiranje modela tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta nastavljena je feministička razmena i refleksija tako da su u ovom periodu organizovane sledeće aktivnosti:

  • 14, 15. i 16. oktobar, Sarajevo (Bosna i Hercegovina): Pripremna radionica za Ženski sud Balkana – pravda sa izlječenjem (Court of Women for the Balkans: Justice and healing') u organizaciji Žene ženama iz Sarajeva. Inicijativna grupa: Žene u crnom i Ženske studije (Srbija), Centar za žene žrtve rata i Centar za ženske studije (Hrvatska), Ženska mreža Kosova, Anima (Crna Gora) i Žene ženama (BiH), nadahnute održanim ženskim sudovima u drugim područjima sveta, još od 2000. godine ukazuju na značaj organizovanja Ženskog suda za bivšu Jugoslaviju kao novog političkog prostora za pravdu sa feminističkog stanovišta. U ovoj međunarodnoj pripremnoj radionici su učestvovale aktivistkinje gore navedenih grupa, kao i Corinne Kumar (Indija/Tunis), Sylvia Marcos (Meksiko), Yvette Abrahams (Južna Afrika), Eman Khamas (Irak), Vichuta Ly (Kambodža). Tokom radionice razgovaralo se o iskustvima ženskih sudova, značaju ženskih sudova u kreiranju novih koncepata pravde, itd. Takođe je održana (16.oktobra) javna tribina 'Ženski sud – pravda sa izlječenjem' kojoj su, pored učesnica radionica, prisustvovale žene iz cele Bosne i Hercegovine.
  • 24. i 25. decembra, Priština, Kosovo: Nastavak rada na pripremama Ženskog suda na prostoru bivše Jugoslavije; dvodnevni radni sastanak održan je u prostorijama Ženske mreže Kosova (Kosova Women's Network) a u njemu su učestvovale aktivistkinje inicijativne grupe za organizovanje Ženskog suda. Dogovorene su zajedničke aktivnosti u narednom periodu, o kojima će javnost biti blagovremeno informisana.

Umetnički angažman u suočavanju s prošlošću/tranzicionoj pravdi

U ovom periodu nastavljena je praksa zajedničkog rada i saradnje umetničkih udruženja, profesionalnih pozorišta, umetnica/ka angažovanih na umetničkom oblikovanju ženskog otpora ratu, ratnim zločina, represiji, kršenju ljudskih prava. U ovom periodu realizovane su sledeće aktivnosti:

  • 'Prelazeći liniju' – pozorišna predstava u izvođenju Dah teatra; predstava se zasniva na tekstovima iz knjige 'Ženska strana rata' u izdanju Žena u crnom (2007) na srpskom, na albanskom (2008) i na engleskom jeziku (2009).
    Predstavu je režirala Dijana Milošević a igraju glumice Sanja Krsmanović-Tasić, Ivana Milenović i Maja Mitić. U ovom periodu predstava je održana u sledećim gradovima:
    • Užice, 5. decembar, u Narodnom pozorištu, uz učešće 30 osoba;
    • Tutin, 6. decembar, u Kulturnom centru, predstavi je prisustvovalo 60 osoba;
    • Novi Pazar, 7. decembar, u Skupštini grada, u saradnji sa NVO Urban-in, uz učešće 25 osoba.
  • 'Ne u naše ime' – promocije dokumentarnog filma
    U ovom izveštajnom periodu realizovane su promocije dokumentarnog filma 'Ne u naše ime', u režiji Zlatka Pakovića o feminističkom pristupu pravdi, kroz iskustva Žena u crnom; film u trajanju od 43 minuta prikazan je u 5 gradova u prisustvu 151 osobe. Promocije su održane u sledećim gradovima:
      • Bečej, 16. oktobar, u Skupštini grada, u organizaciji Mirovne grupe iz Bečeja; prisutno 25.
      • Tuzla, 11. april, u prostorijama udruženja 'Žene Srebrenice' u prisustvu 32 žena.
      • Pirot, 16. novembar, 29 osobe, u svečanoj sali Skupštine grada; u organizaciji 'Žene juga', ovoj promociji je prisustvovala i grupa aktivisktinja iz Dimitrovgrada.
      • Kruševac, 30. novembar, 31osobe prisustvovale, u sali Skupštine grada; u organizaciji 'Peščanika'.
      • Leskovac, 7. decembar, u Centru za kulturu Leskovca organizovale su Žene za mir iz Leskovca i Žene u crnom iz Beograda, uz prisustvo 33 osoba.
      U svim gradovima su održane diskusije na kojima su govorile aktivisktinje i aktivisti ŽuC-a: Miloš Urošević, Ljiljana Radovanović, Uma Manojlović, Saša Kovačević, Sabina Talović, Zinaida Marjanović, Nevene Kostić, Staša Zajović.
  • Par cipela - jedan život – Nastavak umetničko-aktivističke inicijative povodom 15 godišnjice genocida u Srebrenici upućivanjem zahteva Skupštini grada Beograda, Sekretarijatu za kulturu Beograda - Komisiji za spomenike i nazive ulica i trgova. Od gradonačelnika Beograda, od svih odbornika Skupštine Beograda je zatraženo da naš zahtev uvrsti u redovnu proceduru za podnošenje inicijativa pod nazivom 'Spomenik ubijenim u genocidu u Srebrenici', da se dodeli prostor za izgradnju spomenika u kojem će biti izložene do sada prikupljene cipele i poruke i u kome će se voditi javna rasprava o ovoj inicijativi. Inicijativu za izgradnju spomenika žrtvama genocida u Srebrenicu su pokrenule Žene u crnom, zajedno sa umetničkim udruženjima, tokom akcije 'Par cipela – jedan život' izvedene u Beogradu jula 2010. Budući da su nadležni organi dužni da se izjasne o ovoj inicijativi, njeni pokretači/ce će nastaviti pritisak na institucije.

Tranziciona pravda – feministički pristup - Video aktivizam:
U cilju poboljšanja vidljivosti efekata različitih modela tranzicione pravde, posebno onog sa feminističkog stanovišta, koji promovišu Žene u crnom (ŽUC), tokom 2010. godine smo stvorile grupu video aktivistkinja i aktivista, koja se osposobila za snimanje, montažu, digitalizaciju i postavljanje na internet video i audio materijala koji je prikupljen tokom redovnih aktivnosti ŽUC, da bi on, u formi kratkih filmova, postao dostupan široj javnosti.

U ovom izveštajnom periodu realizovane su sledeće aktivnosti:

Obuka aktiviskinja i aktivista: Od 9. do 14. decembra 2010. godine je u prostorijama Žena u crnom održan trening, koji je vodio Rastko Novaković, režiser iz Londona i angažovani umetnik. Teme obuke bile su ubacivanje titla u film, kroz Adobe Photoshop Premier i kroz Youtube cc, digitalizovanje HD materijala i internet distribucija filmova. Rezultat obuke je montaža radne verzije filma o posećivanju mesta zločina počinjenih u naše ime, u kojoj će biti objedinjeni snimci sa komemoracija u Sjeverinu, Lovasu, Kozarcu i Vukovaru. Seminar je pohađalo deset (deset) aktivistkinja i aktivista mreže Žena u crnom Srbije (Jelena Memet / Peščanik, Kruševac/, Ivana Gorunović / SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, Vlasotince/ i Goran Lazin, Saša Kovačević, Miloš Urošević, Marija Vidić, Zinaida Marjanović, Snežana Tabački i Nataša Lambić /Žene u crnom, Beograd/.
Pored dokumentarnih filmova i video prezentacija navedenih u prethodnim poglavljiva, grupa za video aktivizam je uradila i dokumentanri film:
  • „Genocid u Srebrenici - 15 godina kasnije“ (14.24) je film koji se odnosi na aktivnosti Žena u crnom u julu 2010. godine, vezane za obeležavanje petnaestogodišnjice genocida u Srebrenici.
  • Dekonstrukcija muškosti – odučavanje od patrijarhata(11.20) je film koji podstiče pitanja vezana za identitet muškarca u patrijarhalnom društvu kroz prikaz motiva dugogodišnjih aktivista Žena u crnom za svoj aktivizam u feminističko-antimilitarističkoj grupi i kroz prezentaciju aktivnosti Žena u crnom vezanih za demilitarizaciju svesti (otpor ratu, prigovor savesti, tranzicionu pravdu itd).
    Grupa za video aktivizam, koju čini 9 aktivistkinja i aktivista, održala je u ovom periodu 20 radnih sastanaka.
Internet distribucija filmova: Svi navedeni filmovi postavljeni su na internet stranu Žena u crnom. Takođe, kreirale/li smo naloge na sajtovim www.tubemogul.com, www.youtube.com i www.blip.tv, gde su postavljeni filmovi, na srpskom i engleskom jeziku. Na ovim sajtovima filmove prate oznake (tagovi) koje će olakšati pretraživanje po sadržaju (po temama kojima se bave), kao i podaci o godini proizvodnje, mestu i vremenu/povodu snimanja.

Kažnjivost zločina – put do pravednog mira: praćenje suđenja u Specijalnom sudu – pred Većem za ratne zločine u Beogradu.

  • Suđenje za zločin u Zvorniku: tokom srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu, maja i juna 1992. godine, na području opštine Zvornik, optuženi Grujić Branko iz Malog Zvornika (predsednik Privremene Vlade, predsednik Ratnog štaba i Ratnog sekretarijata) i Branko Popović (poznat i pod imenom Marko Pavlović) iz Sombora (komandant Štaba Teritorijalne odbrane, član Ratnog štaba) podvrgavali su torturi civile muslimanske nacionalnosti – oko 700 (po optužnici Specijalnog tužilaštva za ratne zločine Srbije) muškaraca, žena, deca - iz sela Klisa, Đulići, Grbavci, Kučić Kule, Grebe, Šetići a potom su ubijeni u mestu Gerina klanica.
    Suđenje je počelo 10. novembra 2008. godine.
    U ovom periodu održana su sledeća ročišta:
    Septembar: 8
    Novembar: 5. i 8. i 22. novembra je izrečena presuda: Branko Grujić je osuđen na 6 godina zatvora a Branko Popović na 15 godina zatvora. Budući da je visina presude krajnje neadekvatna i neprihvatljiva imajući u vidu razmere monstruoznog zločina, to smo izrazile u saopštenju.

  • Suđenje za zločin u Lovasu: pripadnici JNA i paravojne formacije 'Dušan Silni' su oktobra 1991. ubili u Lovasu oko 70 hrvatskih civila. Od samog početka, aprila 2008. aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje. U ovom periodu održana su sledeća ročišta:
    • Septembar: 21, 22, 23, 27. i 29.
    • Oktobar: 1, 25, 26, 28. i 29.
    • Novembar: 23, 24, 26. i 26.
    • Decembar: 22, 23, 24, 27. i 29.

  • Suđenje za zločin u Ćuški/Kosovo: Dana 14. maja 1999. godine, tokom oružanog sukoba na Kosovu između Oslobodilačke snage Kosova i srpskih vojnih i politijskih snaga, devet pripadnika jedine 'Šakali' ubili su najmanje četrdesettri (43) civila albanske nacionalnosti u selu Ćuška, opština Peć.
    Suđenje je počelo 20. decembra 2010. i to: 20, 21, 22, 23. i 24.
    U ovom izveštajnom periodu pratile smo 28 ročišta pred Specijalnim sudom.
    Gore navedena suđenja redovno prate Miloš Urošević i Persa Vučić i o tome izveštavaju kako organizacije u okviru Mreže ŽuC-a, tako i međunarodne mreže sa kojima sarađujemo. Povremeno suđenja prati i oko desetak aktivistkinja ŽuC-a, pružajući moralnu i emotivnu podršku porodicama žrtava.

Žene, mir, bezbednost – feminističko-antimilitaristički pristup
U okviru našeg kontinuiranog rada na feminističkom pristupu bezbednosti, na Rezoluciji UN Saveta bezbednosti1325 ('Žene, mir, bezbednost'), pokrenule smo veliki broj različitih programa.
U ovom izveštajnom periodu realizovale smo sledeće aktivnosti:

Edukativne aktivnosti: radionice, panel diskusije, seminari:
Od tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti – edukativni seminari koji se sastoje od radionica, predavanja, video prezentacija i dokumentarnih filmova. Seminari imaju interaktivni i interdisciplinarni karakter, uz jednako vrednovanje aktivističkog iskustva i akademskog znanja.
U ovom periodu održan je četvrti regionalni seminari u centralnoj Srbiji:
Velika Plana, 10, 11. i 12, septembar: Na seminaru je učestvovalo 48 aktivistkinja iz 12 gradova (Velike Plane, Kruševca, Niša, Pirota, Dimitrovgrada, Smederevske Palanke, Smedereva, Kragujevca, Kraljevo, Vlasotince, Vukovar (Hrvatska), Beograda.

Zagreb, 2, 3. i 4. decembar: U organizaciji Centra za ženske studije iz Zagreba i Žena u crrom iz Beograda održan je seminar “Od tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti” sa aktivistkinjama civilnog društva (osam aktivistkinja ŽuC-a koje su koordinirale seminar i oko petnaestak aktivistkinja iz Zagreba).

Održane su sledeće radionice i predavanja:
"Bezbednost viđena očima žena" - stavovi i iskustva žena na terenu;
• u koordinaciji Ivane Vitas i Staše Zajović;
• Demilitarizacija bezbednosti – humana bezbednost, rodna dimenzija bezbednosti – Rezolucija 1325, u koordinaciji Marijane Stojčić i Maje Pešić;
Ne/rado žena ide u vojnike - O militarizaciji ili emancipaciji putem učešća žena u oružanim snagama – ka feminističko-antimilitarističkom konceptu bezbednosti; koordiniraju: Staša Zajović i Ivana Vitas;
Značaj civilne demokratske kontrole nad oružanim snagama – Nato pakt i Srbije, koordiniraju Gordana Subotić i Nataša Lambić
• Power point prezentacija ženskih grupa koje rade na rodnoj dimenziji bezbednosti, u koordinaciji Saše Kovačević i Miloša Urošević.
• Tokom seminara prikazani su i dokumentarni filmovi i prezentacije: o humanoj bezbednosti i rodnoj dimenziji bezbednosti, kao i o feminističko-antimilitarističkom konceptu bezbednosti Žena u crnom i srodnih međunarodnih organizacija.

Javne prezentacije aktivnosti Žena u crnom u vezi sa desetogodišnjicom Rezolucije 1325

Beograd, 29. oktobar:
  • Žene pitaju - predaja razglednica svim poslanicima/ama Skupštine Srbije sa pitanjima vezanim za posledice ratova 90-tih godina XX veka u nameri da podstaknemo kulturu odgovornosti i politiku sećanja.
  • Vraćamo vam tenk! – ulična antimilitarističko-feministička akcija ispred Skupštine Srbije zajedno sa umetničkom grupom Art klinika. U sklopu akcije održan se horski nastup 'Žene pitaju' – mirovna inicijativa sa zahtevom institucijama državi Srbiji da pruži odgovore i podatke o činjenicama vezanim za rat i ratne zločine; kampanja je sastavni deo humanog i feminističkog koncepta bezbednosti ŽuC-a. Akcija je izvodena zajedno sa umetničkim udruženjem Proba/Škart.
  • • Medija centar - Javna prezentacija 'Od tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti' i horski nastup 'Žene pitaju'
  • • Projekcija dokumentarnih filmova u produkciji Žena u crnom: Militarizacija uličnih akcija Žena u crnom – represija ili zaštita? (7.19 minuta); Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325 – deset godina (18 minuta) i Politika aktivne solidarnosti – u pet slika (6.12 min.).
  • Promocije izdanja: Istraživanja mira u našem vremenu – autorke prof.dr Dragane Dulić, a o ovom izdanju je dr Lino Veljak, profesor Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i autorka i Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325 – 10 godina – u izdanju Žena u crnom, a knjigu su prezentovale Slavica Stojanović i Staša Zajović.
  • • U navedenim aktivnostima učestvovale su oko pedeset aktivisktinja Mreže Žena u cnrom iz cele Srbije.
Kruševac, 30. novembra 2010.: Javna prezentacija aktivnosti Žena u crnom u vezi sa rodnom dimenzijom bezbednosti povodom deset godina od usvajanja Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija; aktivnosti su predstavile aktivistkinje Žena u crnom: Diana Miladinović, Gordana Subotić, Ivana Vitas, Saša Kovačević i Staša Zajović a prikazani su i dokumentarni filmovi koje je uradila Grupa za video aktivizam Žena u crnom:
  • Militarizacija uličnih akcija Žena u crnom – represija ili zaštita? (7,19 minuta)
  • Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325 – deset godina (18 minuta)
  • Politika aktivne solidarnosti (6,12 minuta)

Javna prezentacija je održana u Skupštini opštine Kruševac, u organizaciji ‘Peščanika’ iz Kruševca i ŽuC, Beograd a prisustvovale su 32 osobe.

Radni timovi/grupe Žena u crnom koje se bave pitanjima bezbednosti realizovali su u ovom periodu sledeće aktivnosti:
Istraživačko-aktivističke radne grupe
Za monitoring procesa Nacionalnog akcionog plana (NAP-a) za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN “Žene, mir, bezbednost” u Republici Srbiji: Nakon što su krajem oktobra 2010. Ministarstvo odbrane (kao nosilac aktivnosti u vezi sa NAP-om u saradnji sa OSCE) poslali Nacrt NAP-a za R1325, Žena u crnom u saradnji su zajedno sa Centrom za unapređenje pravnih studija (CUPS), prof.dr. Vesnom Rakić Vodinelić i dr Sašom Gajinom uradili “Komentare, primedbe i predloge”. Naš dokument koji ima 11 stranica sastoji se od dva dela: Opšti komentari i sugestije u odnosu na Nacrt NAP-a za primenu Rezolucije 1325 SB UN u Republici Srbiji i Komentari i predlozi na pojedina poglavlja pomenutog Nacrta. Dokument smo poslale 15. novembra 2010. Integralni tekst našeg dokumenta na srpskom i engleskom jeziku nalazi se na našem sajtu.

Monitoring aktivnosti državnih institucija u vezi sa NAP-om 1325: u cilju praćenja i nadzora na institucije u vezi sa R1325, aktivno smo učestvovale na brojnim konferencijama i radnim sastancima, od kojih izdvajamo sledeće:

  • - 7. septembar, Beograd: Radni sastanak sa Zoranom Šijački, predstavnicom OSCE;
  • - 30. septembar, Beograd: 'Rod i reforma sektora bezbednosti' u organizaciji Beogradskog centra za političku izuzetnost, DCAF i Beogradski centar za bezbednosnu politiku;
  • - 22, 24. i 25. oktobar, Beograd: Učešće na Beogradskoj nedelji bezbednosti u organizaciji NVO 'Fraktal';
  • - 24. oktobar, Beograd: Balkanska bezbednosna mreža (Balkan security network), konferencija i trening;
  • - 17. novembar, Beograd: Radni sastanak sa predstavnicom Kancelarije za ljudska prava pri OEBS-u

Kampanje i lobiranje za izmenu zakona - zakonske inicijative i preporuke Žena u crnom u skladu sa rezolucijom Žuc-a ‘Žene, mir, bezbednost’ (2005.), kao doprinos stvaranju okvira za vladavinu prava, politiku kažnjivosti zločina i nasilja, kulturu odgovornosti i ljudskih prava za. U ovom izveštajnom periodu obratile smo se nadležnim institucijama, sa zahtevom za izmenu i/li ukidanje određenih zakona a od aktivnosti na ovom polju izdvajamo.

  • Zakon o crkvama i verskim zajednicama: Posle dve i po godine, Ustavni sud je pozvao Žene u crnom, da 5. oktobra 2010. godine ispred Koalicije za sekularnu državu/KSD prisustvuju javnoj raspravi o ustavnosti Zakona o crkvama i verskim zajednicama. KSD – Žene u crnom su zastupali prof. Vesna Rakić Vodinelić, i dr Saša Gajin. U toku same javne rasprave, Ustavni sud je favorizovao predstavnike „tradicionalnih crkava“, predstavnika Zakonodavnog odbora Narodne skupštine i ministra vera. Zajedno sa delom konzervativnih pravnih stručnjaka pokazali su da su tendencije koje zagovaraju desekularizaciju u Srbiji veoma snažne. Ne zna se kada će biti sesija na kojoj će biti doneta odluka Ustavnog suda.
  • Zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije za donošenje Zakona o privatnim bezbednosnim agencijama: ŽUC je, povodom 21. septembra - Međunarodnog dana mira uputio Zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova budući da je država Srbija jedina zemlja u regionu koja nema poseban zakon o privatnim bezbednosnim agencijama.
  • Kampanja ‘Žene pitaju‘: nastavak mirovne inicijative Žena u crnom pokrenuta prvi put na petnaestogodišnjicu delovanja grupe (oktobar 2006) na 15 godina nenasilnog antiratnog otpora u Srbiji; a sadašnja kampanja je obnovljena dodatnim pitanjima (19 pitanja) i upućena na dvadeset nadležnih institucija Srbije sa zahtevom da pruže odgovore i podatke o činjenicama vezanim za rat i ratne zločine, a povodom desetogodišnjice Rezolucije 1325 upućena je svim poslanicima/ama Narodne Skupštine Republike Srbije. Kampanja je sastavni deo humanog i feminističkog koncepta bezbednosti ŽuC-, ugrađenih i u našu rezoluciji ’Žene, mir, bezbednost’.
  • Zahtevi povodom 9. novembra – Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma: da se izruče Haškom tribunalu optuženi za ratne zločine, da se proglasi krivičnim delom negiranje genocida u Srebrenici, kao i negiranje holokausta u II svetskom ratu; da se zabrane sve manifestacije neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja, da se zabrani upotreba fašističih i neonacističkih simbola i udruženja;
  • Zahtev za zabranu svih organizacija i udruženja koja krše ili pozivaju na kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava, izazivanje ili podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj, seksualnoj ili drugoj pripadnosti. Zahtev smo ponovo uputile, zajedno sa brojnim organizacijama za ljudska prava oktobra 2010. nakon brutalnog nasilja na Paradi ponosa, 10. oktobra.
  • Primedbe i komentari na Zakon o javnom okupljanju građana: Radna grupa ŽuC-a izradila je pomenute primedbe aprila 2010. a u ovom periodu učestvovale smo na radnim sastancima Ministarstvu za ljudska i manjinska prava (21. i 22. oktobra i 25. novembra).
(Integralni tekstovi pomenutih inicijativa ŽuC-a nalaze se na našem sajtu a takođe su objavljeni u knjizi na srpskom i engleskom jeziku 'Žene, mir, bezbednost Rezolucija 1325 – 10 godina).

Istraživanja o rodnoj dimenziji bezbednosti:
• Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325-10 godina: Zbornik tekstova predstavlja kritički osvrt na tradicionalni militaristički pristup bezbednosti; sadrži šest poglavlja: Kritičke primedbe i aktivnosti ŽuC-a u vezi sa izradom Nacionalnnog akcionog plana za implementaciju Rezolucije 1325; Analitički prikaz nekih bezbednosnih pitanja; Feminističko-antimilitarističke alternative; Kampanje, lobiranje, zakonodavne inicijative; Istraživanja o rodnoj dimenziji bezbednosit i Aktivističko-umetnički angažman u kreiranju feminističko-antimilitarističkog koncepta bezbednosti; zbornik ima 160 stranica, uredila Staša Zajović (u saradnji sa Dianom Miladinović, Gordanom Subotić, Ivanom Vitas, Natašom Lambić, Sašom Kovačević, Milošem Uroševićem, Snežanom Tabački, Slavicom Stojanović); dizajn i prelom je uradila Marija Vidić.
  • Žene ekonomske emigrantkinje u zemljama Evropske Unije/EU: pilot istraživanje o vezi između integracionih procesa u Srbiji i rodne podele rada, posebno nakon ukidanja viza za građanke i građane Srbije u EU (decembra 2009.); pilot istraživanje bavi se uticajem pomenutih procesa na bezbednost žena (radnu, ekonomsku, zdravstvenu, itd.), kao i pitanjima u vezi sa feminizacijom radne migracije, itd. Istrazivanje o ženama migrantkinjama iz Srbije realizovano je u periodu od 01.07.2010. do 30.08.2010. godine na bazi anketnog upitnika na uzorku od 65 + 60 ispitanica (žene koje su same, bez svojih porodica - 65 i žene sa svojom porodicom na privremenom radu u inostranstvu - 60). Realizatorke i nositeljke izrade anketnog istraživanja su bile Žene u crnom iz Beograda i Žene za mir iz Leskovca. Uzorak je stratifikovan teritorijalno, obuhvaćen je veći broj zemalja EU u kojima su žene poreklom iz Srbije na privremenom radu (ili na trajnom).
  • Ekonomske imigrantkinje i aktivistkinje u zemljama EU: pilot istraživanje o radnim pravima imigrantkinja, o mehanizmima zaštite, o rodnoj, klasnoj i interkulturalnoj podršci i solidarnosti između aktivisktinja civilnoj društva i imigrantkinja u zemljama EU. Pilot istraživanje obuhvata pre svega aktivistkinje Mreže Žena u crnom, kao i srodnih mreža u Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji i Francuskoj.
  • (Integralni tekst pomenutih istraživanja nalazi se na sajtu www.zeneucrnom.org )

    Aktivističko-umetnički angažman u kreiranju feminističko-antimilitarističkog koncepta bezbednosti: u skladu sa politikom estetike nenasilnog otpora, Žene u crnom sarađuju sa brojnim umetničkim udruženjima, umetnicama/ima radi radi estetskog oblikovanja zajedničkog kreiranja feminističko-antimilitarističkog koncepta bezbednosti. Od aktivnosti realizovanih u ovom periodu izdvajamo sledeće:
    - Aktivnosti povodom desete godišnjice Rezolucije 1325, što je već navedeno u ovom poglavlju;
    - Promotivni materijal: u vezi sa feminističko-antimilitarističkim konceptom bezbednosti (transparenti, majice, posteri, razglednice, izdanja,itd.) uradila je Marija Vidić;
    - Video aktivizam – radna grupa unutar Žena u crnom koja ovom putem promoviše vrednosti antimilitarizma, antifašizma, solidarnosti, nenasilja...
    • - Militarizacija uličnih akcija Žena u crnom – represija ili zaštita? (7,19 minuta)
    • - Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325 – deset godina (18 minuta)
    • - Politika aktivne solidarnosti (6,12 minuta), itd.
    U realizaciji gore navedenih aktivnosti u vezi sa feminističko-antimilitarističkim konceptom bezbednosti učestvovalo je oko pedeset aktivistikinja ŽuC-a, a tokom ovog izveštajnog perioda održano oko trideset sastanaka radnih grupa.

    Mreže, koalicije - uzajamna podrška i solidarnost
    Žene u crnom su pokretačice ili aktivne učesnice brojnih regionalnih mreža, koalicija i saveza, aktivne učesnice u aktivnostima srodnih organizacija radi jačanja uzajamne podrške, solidarnosti, civilnog društva i demokratije u Srbiji i u celoj regiji.
    U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:

    Mreža Žena u crnom Srbije: radni, konsultativni sastanci
    Ženska mirovna mreža u kojoj deluju aktivističke grupe i pojedinke u svim delovima Srbije; Mreža deluje na principima feminizma, antimilitarizma, nenasilja, solidarnosti, građanske neposlušnosti nacionalizmu, militarizmu, homofobiji, ukratko, svim vidovima patrijarhalnih nepravdi i diskriminacija. Mreža održava radne sastanke na kojima se dogovaraju se zajedničke akcije i u ovom periodu su održani radni sastanci:
    29. oktobra, Beograd: radni sastanak kojem je prisustvovalo 30 aktivisktinja Mreže, dogovorene zajedničke akcije povodom važnih datuma (9. novembra, 25. novembra (16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, 10. decembra, kao i brojne edukativne aktivnosti i posete).
    11. i 12. decembar, Bela Crkva: Sastanak na kojem analiziran rad iz prethodnog perioda, (projektne aktivnosti, aktivnosti u okviru Horizontalnog umrežavanja, buduće aktivnosti, razmenjena su iskustva o aktivnostima ŽuC-a na polju međunarodne politike – feminističkog internacionalizma, diskusije o izazovima našeg aktivizma u izmenjenim okolnostima (političkim, socio- ekonomskim na regionalnom i globalnom nivou), o političkim i etičkim principima ŽuC-a, itd. Na ovom radnom sastanku učestvovalo je 20 aktivistkinja i aktivista, uglavnom aktivistkinje ŽuC iz Beograda.

    Bilten news 'Solidarnost je naša snaga/Solidarity is our strength': od januara 2009. godine Žene u crnom izdaju svakog meseca na srpskom jeziku (prevod i priređivanje sa engleskog) bilten koji sadrži vesti iz celog sveta o kršenju ljudskih i ženskih ljudskih prava, kampanjama solidarnosti u kojima učestvuju Žene u crnom. U cilju jačanja globalne solidarnosti i uzajamne podrške bilten se distribuira pre svega u Mreži Žena u crnom Srbije, kao u drugim regionalnim mrežama. Bilten koordiniraju: Nataša Lambić i Saša Kovačević.

    Horizontalno umrežavanje- Mreža Žena u crnom Srbije: edukativno-aktivistički program koji se kontinuirano odvija od januara 2007. godine u cilju širenja Mreža ŽuC-a, decentralizacije rada Mreže, jačanja saradnje među grupama koje deluju unutar Mreže, pokretanjem zajedničkih inicijativa, sticanjem dodatnih znanja vezanim za određena pitanja u skladu sa iskazanim potrebama aktivistkinja. Pored gore navedenih zajedničkih aktivnosti u ovom periodu realizovane su brojne zajedničke aktivnosti, od kojih hronološki navodimo neke od njih:
    9. i 10. oktobar, Beograd: Učešće na Paradi ponosa - organizovani dolazak aktivisktinja Mreže Žena u crnom iz desetak gradova iz cele Srbije.
    30. i 31. oktobar, Niš: Učešće aktivisktinja Mreže na feminističkom festivalu u organizaciji Ženskog prostora.
    1. novembar, Novi Sad: okrugli sto 'Kuda ide feminizam' u kojem su učestvovale kao panelistkinje: Svenka Savić, Jovanka Zlatković, Gordana Stojaković i Solvija Dražić (iz Novog Sada), Slavica Stojanović, Mirjana Mirosavljević i Staša Zajović (iz Beograda); okrugli sto je održan u Art klinici, u organizaciji ŽuC-a i Ženskih studija iz Novog Sada, a prisustvovalo je 30 osoba.
    3. novembra, Kruševac: Prijateljska poseta grupi 'Peščanik' povodom desete godišnjice rada.
    4. novembra, Novi Bečej: celodnevna radionica 'Reproduktivna prava su ženska prava' u koordinaciji Staše Zajović; radionica je održana u prostorijama Ženske romske mreže Banata i na njoj je učestvovalo 20 aktivisktinja pomenute Mreže iz N.Bečeja, Pančeva i Zrenjanina, kao i 4 aktivistkinje ŽuC iz Beograda.
    9. novembar: Održane razne aktivnosti (ulične akcije, performansi, predavanja, poseta mestima antifašističkog otpora, itd.) povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma održane u Beogradu, Nišu, Leskovcu, Dimitrovgradu, Pirotu.
    16. novembar, Dimitrovgrad: Solidarna prijateljska poseta i radni sastanak aktitivistkinja ŽuC-a iz Beograda i 'Centra za afirmaciju kulture'. Na sastanku je učestvovalo 18 aktivisktinja.
    28. novembar, Beograd: Ilegalni bioskop/Magacin, u okviru 16 dana aktivizma projekcija filma 'Kraljica bandita' i tribina/diskusija o nasilju nad ženama, otporu žena zločinima na kojoj je govorila Staša Zajović.
    30. novembar, Kruševac: Javna prezentacija aktivnosti Žena u crnom u vezi sa Rezolucijom 1325.
    16. decembra, Leskovac i Niš: Solidarna prijateljska poseta aktivistkinja ŽuC iz Beograda članicama Mreže (Žene za mir u Leskovcu i Alternativni kulturni centar u Nišu).
    29. decembar, Pančevo: Sećanje na otpor – pomen Dejanu Nebrigiću, aktivisti ŽuC-a koji je preminuo 1999. Pomenu je prisustvovalo dvadeset aktivista/inja ŽuC-a.

    Da vidim, da znam, da menjam: U skladu sa dogovorima i iskazanim potrebama, u ovom periodu članice Mreže su u brojnim gradovima (Leskovcu, Dimitrovgradu, Novom Bečeju, Vlasotincu) organizovale deset projekcija dokumentarnih i igranih filmova o suočavanju s prošlošću, otporu žena zločinima, otporu žena zloupotrebi religije, tradicije i običaja u raznim delovima sveta. Nakon projekcije organizovane su diskusije. Ovaj edukativni programa (odabir filmova, prevod, titlovanje, propratni materijal, distribucija, slanje, itd.) priredile su Žene u crnom, Beograd.

    Mreže, koalicije - uzajamna podrška i solidarnost
    Žene u crnom su pokretačice ili aktivne učesnice brojnih regionalnih mreža, koalicija i saveza, aktivne učesnice u aktivnostima srodnih organizacija radi jačanja uzajamne podrške, solidarnosti, civilnog društva i demokratije u Srbiji i u celoj regiji.
    U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:
    Zajedničke inicijative vezane za tranzicionu pravdu: konsultacije, konferencije, seminari od kojih navodimo samo neke:
    Solidarnost i politika telesnog prisustva,5. oktobar, Beograd: U okviru izložbe u Salonu Muzeja savremene umetnosti 'Jednoga dana' Milice Tomić, umetnice čiji se radovi zasnivaju na konceptualizaciji odnosa umetnosti, politike, sećanja kroz različite medije, aktivistkinje ŽuC-a su govorile o svojoj politici solidarnosti, protesta i otpora zločinu.
    Aktivnosti Rekom-a: Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za ustanovljenje i javno iznošenje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava u bivšoj SFRJ predstavlja jednu od najvažnijih inicijativa koja okuplja više stotina organizacija civilnog društva u bivšoj Jugoslaviji. Žene u crnom učestvuju od samog početka u koaliciji Rekom-u i u ovom izveštajnom periodu učestvovale smo na sledećim aktivnostima:
    16, 17. i 18. oktobar, Zagreb: učešće na Sedmom regionalnom forumu za tranzicijsku pravdu.
    20. oktobra i 1. novembra, Beograd:Okrugli sto u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava na kojem su prezentovani rezultati istraživačkog projekta o tranzicionoj pravdi 'Novosti iz prošlosti – Poznavanje istorije i stavovi građana prema događajima iz prošlosti'.
    Pored toga, aktivno smo učestvovale na drugim konferencijama, pisale saopštenja za štampu ili se pridruživale saopštenjima srodnih organizacija u vezi sa tranzicionom pravdom.
    7. oktobar, Beograd: u okviru Nedelje Parade Ponosa/Pride Week , učešće (Staša Zajović) u diskusiji 20 godina LGBT aktivizma u Srbiji'; aktivkinje ŽuC-a su aktivno učestvovale u celokupnom dešavanju u vezi sa Paradom Ponosa.
    Solidarnost sa romskim stanovništvom: protiv insitucionalizovanog nasilja i aparthejda nad romskim stanovništvom, za ljudsku bezbednost i ljudska prava:
    Radni sastanci: početkom septembra u prostorijama Žena u crnom radi zajedničkog organizovanja akcije protesta protiv progona Roma i Romkinja iz Francuske, 4. septembra.
    Prisustvo suđenju u Pančevu: romskom mladiću B.J. (17. godina), osumnjičenom za ubistvo mladića (D.S. od 17. godina) 10. juna 2010. u selu Jabuka/Vojvodina (40km od Beograda); tada je došlo je do eskalacije nasilja prema romskom stanovništvu. Žene u crnom su prisustvovale svim do sada održanim ročištima održanim u Pančevu: 21. septembra, 19. i 22. oktobra, 22. novembra i 28. decembra. Suđenje se nastavlja.
    Solidarna podrška raseljenom romskom stanovništvu: iz Vojvođanske ulice u Zemunu a protesti su održani 7. i 8. oktobra, u Pionirskom parku u Beogradu, ispred Skupštine grada Beograda.
    Javni apeli nadležnim institucijama: : ŽuC-a i srodnih organizacija u vezi sa krajnje teškim položajem romskog stanovništva, drastičnim kršenjem ljudskih prava (ekonomsko- socijalnih i obrazovno-kulturnih).
    Zabrana diskriminacije Roma i problem pravno nevidljivih osoba: učešće na konferenciji 14. decembra u organizaciji Centra za unapređenje pravno studija i Praxisa iz Beograda; tom prilikom ŽuC Beograd je organizovao dolazak na konferenciju desetak aktvisktinja Romske ženske mreže Banata (članica Mreže ŽuC Srbije).

    Izdavačke aktivnosti – u ovom periodu objavile smo:

    • Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325-10 godina: Zbornik tekstova predstavlja kritički osvrt na tradicionalni militaristički pristup bezbednosti; sadrži šest poglavlja: Kritičke primedbe i aktivnosti ŽuC-a u vezi sa izradom Nacionalnnog akcionog plana za implementaciju Rezolucije 1325; Analitički prikaz nekih bezbednosnih pitanja; Feminističko-antimilitarističke alternative; Kampanje, lobiranje, zakonodavne inicijative; Istraživanja o rodnoj dimenziji bezbednosit i Aktivističko-umetnički angažman u kreiranju feminističko-antimilitarističkog koncepta bezbednosti; zbornik ima 160 stranica, uredila Staša Zajović (u saradnji sa Dianom Miladinović, Gordanom Subotić, Ivanom Vitas, Natašom Lambić, Sašom Kovačević, Milošem Uroševićem, Snežanom Tabački, Slavicom Stojanović); dizajn i prelom je uradila Marija Vidić.
    • Women, Peace, Security – Resolution 1325 – 10 years : izdanje na engleskom gore pomenutog zbornika, str. 180.
    • Istraživanje mira u našem vremenu: –knjiga autorke dr Dragane Dulić, predavačice Fakulteta za bezbednost u Beogradu, donosi detaljan pregled bitnih pitanja o miru, kako onih teorijskih tako i istraživačkih, tako i praktično-aktivističkih. Knjiga ima 112 stranica a izdata je u okviru edicije 'Feminizam, pacifizam, nenasilje' ŽuC-a.
    • Građanske i negrađanske vrednosti u Srbiji – Vreme posle Miloševića: Knjiga je rezultat konferencije održane u Međunarodnom institutu za mirovne studuje (International Peace Research Institute-PRIO) u Oslu, 2008. godine u sklopu aktivnosti Centra za proučavanje građanskog rata pri tom Institutu. To je treća knjiga edicije na temu demokratskih i vrednosnih promena u novonastalim državama nakon raspada Jugoslavije, ima 382 stranica, a uredile su je Ola Listhaug, Sabrina Remet i Dragana Dulić.
    • Ženska mirovna agenda 2011: Ovogodišnja agenda posvećena je pitanjima bezbednosti, polazi od kritike militarističkog koncepta bezbednosti, afirmiše koncept ljudske bezbednosti a najviše prostora je posvećeno rodnoj dimenziji bezbednosti i feminističko-antimilitarističkim alternativama. Datumi i fotografije u agendi svedoče o nenasilnim akcijama žena u crnom protiv militarizma i svih vidova patrijarhalne dominacije. Agendu je uredila Staša Zajović, u dizajn i prelom je uradio Nebojša Čović/Studio Čavka. Agenda ima 135 stranica.
    • Ženski mirovni kalendar za 2011: Kalendar sadrži likovna rešenja koja su deo estetike otpora ŽuC-a; svaki mesec je predstavljen određenim simbolom sa naših uličnih akcija a promovišu vrednosti antifašizma, feminizma, sekularizma, solidarnosti, antidiskriminacije, itd.

    Interne radionice, debate, projekcije filmova - u prostorijama Žena u crnom 'One su se usudile': serija razgovora, prezentacija, projekcija dokumentarnih i igranih filmova o znamenitim ženama tokom istorije koje su ostavile trag u umetnosti, književnosti, nauci; odabrane su žene koje su išle protiv svog vremena, dominantnih društvenih tendencija,a koje su za to platile ponekad veoma visoku cenu. Ovaj program je omaž njihovoj hrabrosti, posvećenosti, strasti...

    U ovom periodu u okviru ovog ciklusa održane su sledeće aktivnosti:
    20. oktobar: Agora – igrani film u režiji A. Amenabara o životu i smrti helenske naučnice – matematičarke i filozofkinje Hipatije u Aleksandriji (415 godine); pored prikazivanja filma predavanje o Hipatiji je održao dr Miodrag Kapetanović, Institut za matematiku, SANU, Beograd.
    8. decembar: Predavanje i video prezentacija života i dela Anice Savić-Rebac 'Heroina duha i ljubavi – Anica Savić-Rebac', književnice, prevoditeljice, istoričarke filozofije, predavačica Ljiljana Vuletić.
    15. decembra: Predavanje i video prezentacija o filozofkinji Kseniji Atanasijević; predavačica Ljiljana Vuletić

    Od drugih debata, predavanja, projekcija izdvajamo:
    13. oktobar: O nasilju na Paradi ponosa
    27. oktobar: Nenasilni ženski pokret u Tajlandu, predavanje i video prezentacija Janjire Sombatpoonsiri, istraživačice iz Tajlanda/Australije.
    17. novembar: projekcija igranog filma 'Na putu' Jasmile Žbanić, režiserke iz Sarajeva. U svakoj od pomenutih aktivnosti učestvuje između 15 i 20 aktivistkinja i aktivista.

    Međunarodna politika: aktivno učešće na međunarodnim konferencijama, u globalnim akcijama solidarnosti, razmenom poseta, itd. Navodimo samo neke od tih aktivnosti:

    • 7. septembar, Beograd: Koordinatorka Staša zajović održala je sastanak sa senatorom Pjetrom Marsenaro/Pietro Marsenaro, izvestiocem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
    • 28.- 30. septembar – „Dijalog bez granica”, politička konferencija održana u Istanbulu, u Turskoj. Učestvovale su aktivistkinje iz Gruzije, južnog Kavkaza, Abhazije, Južne Osetije i Turske. Aleksandra Kovačević je uestvovala na konferenciji u ime Žena u crnom. 29.septembra držala je radionicu o ženskom mirovnom aktivizmu i silovanju kao ratnom zločinu. Govorila je kroz primer Žena u crnom. Na kraju predavanja, predstavila je film „Uvek neposlušne”. Na konferenciji je bilo 21 žena iz 8 organizacija. Konferenciju je podržala Kvinna till Kvinna.
    • 29.septembar – 6. oktobar, Dizeldorf, Nemačka: Aktivistkinja Žena u crnom Snežana Tabački učestvovala je na konferenciji, koja je bila priprema za Svetski kongres žena, koji će se u martu 2011.godine održati u Venecueli. Nakon konferencije, Snežana je osetila nekoliko gradova u Nemačkoj, gde je govorila o aktivnostima i principima Žena u crnom.
    • 28. – 30. oktobar, Berlin, Nemačka - Nositi se sa krizama, prekidati oružani sukob – strategije za promociju mira muškaraca i žena: Međunarodna konferencija koju je organizovao Gunda Werner Fondacija i Heinrich Boll Fondacija, u saradnji sa Savetom za bezbednost žena Nemačke, na desetogodišnjicu donošenja Rezolucije 1325. Brojni paneli su predstavili primenu rezolucije na svetskom nivou i najveće dileme kao što su Rodne uloge i seksualno nasilje u ratu i konfliktu i Ženska prava kao opravdanje za vojnu intervenciju. Aktivistkinja Žena u crnom Nataša Lambić je moderirala jednu radionicu i držala predavanje Žene u ratu: između tradicionalnih ženskih uloga i otpora.

    U ovom periodu Žene u crnom su posetilo više desetina međunarodnih aktivista/kinja, kao i istraživačica iz Francuske, Velike Britanije, Italije, Švajcarske, Izraela, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, SAD-a, Tajlanda, Australije, itd.

    Izveštaj priredila: Staša Zajović, u saradnji sa Ljiljanom Radovanović, Milošem Uroševićem, Natašom Lambić i Snežanom Tabački.

    Beograd, januar 2011.


    Štampa   El. pošta