Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Izveštaj o aktivnostima Januar – Maj 2011.

Kao i do sada, donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u navedenom periodu a ukoliko vas zanimaju opširnije informacije, možete ih naći na našem web-sajtu www.zeneucrnom.org ili nam se obratite putem mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Unapred se solidarno zahvaljujemo.

Ulične akcije: U ovom izveštajnom periodu organizovale smo sledeće antiratne, antimilitarističko-feminističke, antifašističke, antirasističke, antihomofobične akcije:

Komemoracije/obeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime:

11. mart, Srebrenica, Bosna i Hercegovina: Prisustvo aktivistkinja ŽuC-a iz Beograda mesečnom (svakog 11 u mesecu) obeležavanju genocida u Memorijalnom centru Potočari/Srebrenica, u organizaciji srodnica ubijenih.

12. april: Učešće u komemorativnom skupu u Srebrenici – godišnjici zločina koji su počinile jedinice vojske Republike Srpske. Naime, 12. aprila 1993. godine bačena je granata u školsko dvorište i tom prilikom je ubijeno 62, a ranjeno 152 dece bošnjačke nacionalnosti. Za ovaj zločin do sada niko nije odgovarao. Na poziv Udruženja žrtava porodica poginulih komemoraciji su prisustvovale/i osam (8) aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije i tom prilikom smo položile venac sa natpisom ’U znak sećanja na zločin – Žene u crnom Srbije’.

Feminističko – antimilitarističke akcije:
28. februar, Beograd - Mirovna akcija protiv nasilja u Libiji: za podršku nenasilnim protestima u Severnoj Africi i Bliskom istoku; akcija je održana na Trgu Republike.

8. mart, Beograd - povodom 8. marta – Međunarodnog dana žena: organizovani su performansi na Trgu Republike i kod Beograđanke, kao i ženski ulični marš „Za radna prava žena“; u ovim aktivnostima učestvovalo je oko 150, kako aktivistkinja Mreže ŽuC-a iz cele Srbije, kao i aktivistkinja ženskih autonomnih grupa i ostalih organizacija civilnog društva iz Beograda. Ovogodišnje ulične akcije i druge aktivnosti povodom 8. marta bile su posvećene radnicama u tekstilnoj industriji, u celom svetu i u Srbiji, kao i međunarodnoj feminističkoj solidarnosti.

23. mart, Novi Bečej, Vojvodina: U okviru aktivnosti povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije, Žene u crnom i Romska ženska mreža Banata organizovale je niz aktivnosti pod nazivom ‘Stop rasizmu protiv Roma’. Akcija je započela antirasističkim uličnim maršem a potom smo na glavnom gradskom trgu održale performans ‘Da li znate…?’obraćanjem građanima/kama i institucijama grada i države (na romskom i srpskom jeziku) povodom veoma nepovoljnog položaja romske populacije u Srbiji. Pored toga napravljen je improvizovan štand gde su Romi mogli da dobiju pravnu pomoć od advokatice iz Komiteta pravnika za ljudska prava/Jukom iz Beograda.

Posle ponovljenog uličnog marša, akcija je završena u prostorijama Ženske Romske mreže Banata. Ostatak vremena je protekao u razgovoru sa Romkinjama iz Mreže i prikazivanju dva dokumentarna filma o akcijama solidarnosti ŽuC-a sa Romima i Romkinjama. Oko stotinak aktivistkinja i aktivista iz Beograda, Leskovca, Pančeva i Novog Bečeja je bilo uključeno u ovu akciju.

28. marta, Beograd: Protest „Stop nasilju u Libiji: solidarnost sa nenasilnim pokretima u zemljama Magreba i Bliskog istoka“, na Trgu Republike.

8. aprila, Beograd: Učešće u performansu u organizaciji Ženskog prostora iz Niša i Dah teatra iz Beograda povodom Međunarodnog dana Roma.


Suočavanje s prošlošću/tranziciona pravda – feministički pristup
Ovo je jedna od najvažnijih aktivnosti Žena u crnom. Sastoji se od mnoštvo segmenata: uličnih akcija, radionica, predavanja, različitih modela tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta, saradnje sa srodnim organizacijama u vidu zajedničkih akcija, (kampanja, konsultativnih sastanka).

Posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime: U ovom izveštajnom periodu, prisustvovale smo komemoracijama/obeležavanju zločina u sledećim mestima Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini/BiH: 11. marta i 12. aprila u Srebrenici.

Ženska solidarnost za kažnjivost ratnih zločina: akcije ženske solidarnosti – feminističke etike brige i odgovornosti, uzajamne podrške, razmene i saradnje u regiji u cilju izgradnje pravednog mira, U ovom periodu organizovale smo:

11. marta, Potočari/Srebrenica, Bosna i Hercegovina: Susret aktivistkinja ŽuC-a sa srodnicama ubijenih u genocidu u Srebrenici nakon komemorativnog skupa u Memorijalnom centru u Potočarima/Srebrenici; susretu su prisustvovale čeriti aktivisktinje ŽuC-a i petnaestak žena sa područja Srebrenice.

12. aprila, Đulići, Bosna i Hercegovina: Solidarna poseta i susret sa ženama čiji su srodnici ubijeni u zločinu koje su počinile srpske oružane formacije tokom 1992. godine; tokom susreta u kojem je učestvovalo osam (8) aktivistkinja Žena u crnom iz Beograda i 30 žena iz Đulića, Klise, Šetića i drugih sela u okolini Zvornika.


Ženski sud – feministički pristup pravdi
Krajem 2010. godine članice Inicijativnog odbora u sastavu: Žene ženama, Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima iz Kotora (Crna Gora), Centar za ženske studije i Centar za žene žrtve rata iz Zagreba (Hrvatska), Ženska mreža Kosova, Ženske studije i Žene u crnom iz Beograda, pokrenule su zajedničku inicijativu o organizovanju Ženskog suda na prostoru bivše Jugoslavije.
Žene u crnom su nositeljke programskih aktivnosti na organizovanju Ženskog suda, dogovaraju i koordinišu sve aktivnosti sa organizacijama koje čine Inicijativni odbor.

U navedenom periodu ralizovale smo brojne aktivnosti od kojih navodimo najvažnije:

I Radni sastanci: od januara do maja 2011.godine, održan je oko četrdeset radnih sastanaka, u Ženama u crnom, na kojim je učestvovalo, u proseku, od 4 do 10 osoba. Preko 30 osoba su do sada, na razne načine, uključene u proces priprema za razne segmente ovog edukativnog programa.
Radna grupa od deset aktivistkinja i aktivista Žena u crnom se od početka 2011.godine na razne načine bave feminističkim pristupom pravdi, posebno modelom ženskih sudova.

II Regionalni edukativni seminari „Ženski sud – feministički pristup pravdi“
Edukativni seminarikoji se sastoje od radionica, predavanja, video prezentacija i dokumentarnih i igranih filmova. Ovi triodnevni seminari imaju interaktivni i interdisciplinarni karakter, uz jednako vrednovanje aktivističkog iskustva i akademskog znanja. Održane su sledeće aktivnosti:

I dan:
Međunarodne institucije pravde i Institucije pravde na nacionalnom nivou – Srbijasa kratkim dokumentarnim filmovima - iskazima porodica žrtava;
- Telo žene – bojno polje – seksualni zločini nad ženama – predavanje, power point prezentacija i diskusija.

Projekcije dokumentarnih i igranih filmova:
  • “Nikad više (21 minut) o Komisiji za istinu i pomirenje u Maroku;
  • Pronađite ime za to (21 minut), dokumentarni film o zločinu masovnog silovanja žena u Kongu - ekonomski rat na telima žena;
  • Lov na pravdu (90 minuta)- projekcija igranog filma o Luiz Arbur, tužiteljki Haškog tribunala;
  • Munira (50 min.) – dokumentarni film o Muniri Subašić, aktivistkinji za mir i pravdu iz BiH, osnivačici Pokreta Majke enklave Žepe i Srebrenice.
Nakon pomenutih filmova održane su diskusije.

II dan:
- Etika odgovornosti kod Hane Arent -interaktivno predavanje
- Ka novom konceptu pravde - o alternativnim modelima pravde - Raselov sud, Permanenti sud naroda, Komisije za istinu i pomirenje, Socijalini formu, itd.
Ženski sudovi - dokumentarni film (42 minuta) o ženskim sudovima u svetu i diskusija
Ka Ženskom sudu u bivšoj Jugoslaviji
- Istorijat Inicijative za Ženski sud u bivšoj Jugoslaviji;
- Projekcija dokumentarnog filma ‘Pravda sa izlječenjem’, o Ženskim sudovima, Sarajevo, oktobar 2010., u organizaciji Žene ženama;
- Zajedno stvaramo Ženski sud - rad po grupama i izveštavanje;
- Ja svedočim – simulacija Ženskog suda;
- Zločin nad ženama u ratu i miru i ženski otpor: projekcijadokumentarnog filma: “Femicid” o ubijanju žena u Huarezu, Meksiko, diskusija nakon filma.

III dan:
- Nastavak razgovora o Ženskim sudovima - pitanja, dileme, iskustvo međunarodnih ženskih sudova: dometi, uspesi, ograničenja, dileme;
- Dokumentarni film o Međunarodnom ženskom tribunalu u Tokiju (12 minuta);
- Prezentacija rada Ženskih grupa u svetu – organzatorki Ženskih sudova;
- Ženski sud u bivšoj Jugoslaviji– nastavak razgovora i konkretni dogovori...
Gore navedene aktivnosti koordinirao radni tim: Daša Duhaček, Ivana Vitas, Ljupka Kovačević, Nataša Lambić, Nevena Kostić, Marija Perković i Staša Zajović.

U ovom periodu održani su sledeći regionalni seminari:
- Banja Vrujci, pored Beograda,19.- 20. februara 2011.godine; ogledni seminar uz prisustvo aktivistkinja Mreže Žena u crnom i nekih članice Inicijativnog odbora, ukupno 33 osobe.
- Sijarinska banja (Južna Srbije), 8.-10.april 2011.godine – prvi regionalni seminar, namenjen aktivistkinjama iz južne Srbije. Učestvovale su 42 žene iz 9 gradova Srbije (Bojnik, Crna trava, Dimitrovgrad, Lebane, Leskovac, Niš, Pirot, Surdulica, Vlasotince) i 5 žena iz Skoplja, Makedonija.

III Javne prezentacije o Ženskom sudu- feminističkom pristupu pravdi
- Beograd, Srbija, 6.april 2011.godine, u prostorijama DAH teatra, u organizaciji Žena u crnom. Prezentaciji je prisustvovalo 20 osoba, uglavnom aktivistkinja civilnog društva i umetnica.

- Đulići, Bosna i Hercegovina, 12.april 2011.godine, u prostorijama udruženja žrtava, u organizaciji Žena u crnom. Prezentaciji je prisustvovalo više od 30 žena iz Đulića, Klise, Šetića i drugih sela u okolini Zvornika.

- Crna Gora, u ovom periodu održano je više prezentacija uz prisustvo oko stotinjak žena, u organizaciji grupe „Anima“ u saradnji sa Ženama u crnom iz Beograda.
Javne prezentacije su vodile: Ivana Vitas, Ljupka Kovačević, Marijana Stojčić, Marija Perković, Miloš Urošević, Staša Zajović.

IV Sastanak Inicijativnog odbora za organizovanje Ženskog suda na prostoru bivše Jugoslavije:
18.- 20. april, Tivat, Crna Gora: uradnom sastanku su učestvovale članice Inicijativnog odbora: Mreža Žena u crnom (Srbije), Anima (Crna Gora), Ženske studije (Srbija), Centra za žene žrtve rata i Centra za Ženske studije (Hrvatska), Ženska mreža Kosova/KWN i Žene ženama (BiH), kao i predstavnice međunarodnih organizacija: Unifem-a i Kvinna til Kvinna. Na sastanku je bilo reči o dosadašnjem procesu rada na organizovanju rada na organizovanju Ženskog suda: edukativnim aktivnostima, iskustvima na terenu, izazovima i ostalim pitanjima u vezi sa Ženskim sudom.

V Izdavačka delatnost
- Ženski sud – feministički pristup pravdi: priručnik, 208 stranica, 4 poglavlja ( Ženski sudovi-feministički pristup pravdi; Muški zločini nad ženama i u ratu i u miru; Ženske grupe – organizatorke ženskih sudova/tribunala i Institucionalni pravni sistem i inicijative civilnog društva – tranziciona pravda).
- Promotivni materijal: Lifleti/leci – trolisti sa osnovnim informacijama o Inicijativi za Ženski sud za bivšu Jugoslaviju, na bhs i albanskom jeziku; o međunarodnim iskustvima ženskih sudova (u svetu i u bivšoj Jugoslaviji);
- Sveščice - sa osnovnim informacijama o Ženskim sudovima i o feminističkom pristupu pravdi.

VI Grupa za video aktivizam
A) O Ženskim sudovima i tribunalima

  1. „Ženski sudovi“ (42 minuta)), prikaz svedočenja i ekspertskih analiza sa održanih sudova u Bangaloreu (Indija), Najrobiju (Kenija) i Kejptaunu (Južno Afrička Republika);
  2. „Ženski međunarodni tribunal za ratne zločine“ (12 minuta), o Ženskom međunarodnom tribunalu za ratne zločine (održanom u Tokiju decembra 2000. godine).
  3. Ženski sudovi – pravda sa iscjeljenjem“ (12 minuta), održane u Sarajevu, u oktobru 2010.godine, u organizaciji „Žene ženama“.

B) Dokumentarni i igrani filmovi o feminističkom pristupu pravdi
Pored gore navedenih, radna grupa za Video aktivizam Žena u crnom uradila je u ovom periodu prevod i titl 7 filmova. Kroz javne prezentacije filmova, &scaronirimo znanja o iskustvima žena protiv svih vidova patrijarhanog nasilja, tako da smo sačinile smo odabir dokumentarnih i igranih filmova koji se bave srodnim temama. U prethodnom periodu, titlovale smo7 filmova. Grupa za video aktivizam ŽUC-a je prevela sa engleskog i španskog jezika i titlovala 212 minuta dokumentarnog i igranog materijala:

  1. Pronađite ime za to (21 min.), Kongo, dokumentarni film koji govori o zločinu masovnog silovanja žena u Kongu.
  2. Nikad više (21 min.), Maroko, dokumentarni film govori o iskustvima žena političkih zatvorenica tokom diktature kralja Hasana II u Maroku i o Komisiji za istinu i pomirenje, koju je osnovao njegov sin, kralj Mohamed VI.
  3. Zločin silovanja (21 min.), Mauritanija, dokumentarni film koji govori o zločinu silovanja žena u Mauritaniji, u ime običajnog prava i tradicije, kroz primenu brutalnog zločina Zina/preljuba, u okviru šerijatskog/islamskog zakona.
  4. Ubistvo iz časti (21 min.), Turska, dokumentarni film govori o zločinima počinjenim zbog običajnog prava, o ubistvima žena koje su, navodno, „okaljale čast i obraz porodice“.
  5. Bekstvo u poslednji čas (21 min.), Nepal, dokumentarni film govori o trgovini ženama iz Nepala u Indiju.

    (Gore navedene dokumentarne filmove producirao je Unifem, dok je Grupa za video aktivizam ŽuC-a filmove prevela i titlovala).
  6. Femicid u Huarezu (12 min.), Meksiko, dokumentarni film govori o ubijanju žena/femicidu u gradu Huarez, na granici SAD i Meksika, kao i o aktivnostima Žena u crnom u Meksiku protiv zločina femicida.
  7. Mleko tuge/ Milk of sorrow, (95 min.), Peru, igrani film o seksualnom nasilju nad ženama tokom unutrašnjeg sukoba između levičarske gerile Svetleća staza/Sendero luminoso i države u Peruu.

C) Power point prezentacije o pravdi: prikaz institucionalnih mehanizama, incicijativa civilnog društva i feminističkog pokreta – urađeno je u ovom periodu 5 power point prezentacija.

• Međunarodne institucije pravde (30 min.), pruža osnovne informacije o procesima i mehanizmima tranzicione pravde i međunarodnim institucijama pravde.
• Institucije pravde na nacionalnom nivou – Srbija (30 min.), izjave porodica žrtava zločina u Trnovu, u sklopu genocida u Srebrenici (“Škorpioni”), Ko i izjave porodica žrtava zločina u Suvoj Reci, Vukovaru i Zvorniku. Film prenosi reakcije porodica povodom presuda pred Specijalnim sudom u Beogradu.
• Telo žene- bojno polje - seksualni zločini nad ženama (30 min.), prezentacija o najtežim oblicima seksualnim zločinima počinjenih tokom ratova u XX veku.
• Civilno društvo kreira nove oblike pravde (30 min.), prezentacija o narodnim tribunalima.
• Prezentacija rada Ženskih grupa u svetu (30 min.), o najaktivnijim ženskim grupama koje su do sada organizovale ženske sudove.


Video aktivizam: tranziciona pravda - feministički pristup -
U cilju poboljšanja vidljivosti efekata različitih modela tranzicione pravde, posebno onog sa feminističkog stanovišta, koji promovišu Žene u crnom (ŽUC), tokom 2010. godine smo stvorile grupu video aktivistkinja i aktivista, koja se osposobila za snimanje, montažu, digitalizaciju i postavljanje na internet video i audio materijala koji je prikupljen tokom redovnih aktivnosti ŽUC, da bi on, u formi kratkih filmova, postao dostupan široj javnosti.
Pored već navedenih dokumentarnih filmova i ostalih video materijala, Grupa za video aktivizam ŽuC-a (kojom koordiniraju Marija Vidić i Goran Lazin ) u ovom izveštajnom periodu uradila je sledeći dokumentarne filmove:

Da ne zaboravimo genocid u Srebrenici (14,19 min.), dokumentarni film urađen na na srpskom 2010. godine, a u ovom periodu je preveden i titlovan i na engleskom. Film sadrži ulične akcije Žena u crnom u vezi sa genocidom u Srebrenici, a sadrži sekvence sa akcija Udruženja Žena Srebrenice iz Tuzle, izjave aktivistkinja, itd.

Genocid u Srebrenici - 15 godina kasnije (14,24 min.), dokumentarni film urađen krajem 2010. na srpskom, u vom periodu i na engleskom;film prikazuje umetničko-aktivističku akciju ’Par cipela – jedan život’ u Beogradu, povodom obeležavanja petnaest godina od genocida u Srebrenici, kao i učešće aktivistkinja i aktivista Žena u crnom na maršu mira ’Trasom smrti do slobode’, jula 2010.

Stop rasizmu nad Romima u Srbiji: dokumentarni film (4, 49 min.) o aktivnostima u okviru aktivnosti povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije. Žene u crnom i Romska ženska mreža Banata organizovale je niz aktivnosti pod nazivom ‘Stop rasizmu protiv Roma’. Akcija je započela antirasističkim uličnim maršem a potom smo na glavnom gradskom trgu održale performans.

Feministička poezije pesnikinje Radmile Lazić iz Beograda: dokumentarni film (12, 57 min.) o večeri interaktivne poezije koji jeŽuC organizovao 8. marta 2009. u Beogradu.

Pogodi ko dolazi na večeru: snimak (14,38 min.) antipatrijarhalne sociodrame u izvođenju aktivistkinja Mreže ŽuC-a Srbije.

Internet distribucija filmova: Svi navedeni filmovi postavljeni su na internet stranu Žena u crnom. Takođe, kreirale/li smo naloge na sajtovima www.tubemogul.com, www.youtube.com i www.blip.tv, gde su postavljeni filmovi, na srpskom i engleskom jeziku. Na ovim sajtovima filmove prate oznake (tagovi) koje će olakšati pretraživanje po sadržaju (po temama kojima se bave), kao i podaci o godini proizvodnje, mestu i vremenu/povodu snimanja.


Aktivističko-umetnički angažman u suočavanju s prošlošću/tranzicionoj pravdi
U ovom periodu nastavljena je praksa zajedničkog rada i saradnje umetničkih udruženja, profesionalnih pozorišta, umetnica/ka angažovanih na umetničkom oblikovanju ženskog otpora ratu, ratnim zločina, represiji, kršenju ljudskih prava. U ovom periodu realizovane su sledeće aktivnosti:

A) Par cipela - jedan život:Nastavak umetničko-aktivističke inicijative povodom 15 godišnjice genocida u Srebrenici upućivanjem zahteva Skupštini grada Beograda, Sekretarijatu za kulturu Beograda - Komisiji za spomenike i nazive ulica i trgova. Od gradonačelnika Beograda, od svih odbornika Skupštine Beograda je zatraženo da naš zahtev uvrsti u redovnu proceduru za podnošenje inicijativa pod nazivom 'Spomenik ubijenim u genocidu u Srebrenici', da se dodeli prostor za izgradnju spomenika u kojem će biti izložene do sada prikupljene cipele i poruke i u kome će se voditi javna rasprava o ovoj inicijativi. Inicijativu za izgradnju spomenika žrtvama genocida u Srebrenicu su pokrenule Žene u crnom, zajedno sa umetničkim udruženjima, tokom akcije 'Par cipela – jedan život' izvedene u Beogradu jula 2010. Budući da su nadležni organi dužni da se izjasne o ovoj inicijativi, njeni pokretači/ce su nastavili pritisak na institucije. Marta 2011. godine nadležni organi su negativno odgovorili na našu inicijativu. Pokretači/ce inicijative su u saopštenju kazali/e da „država’nema političku volju ni moralni kapacitet za saosećanje sa žrtvama’ i da nastavljamo sa našom kampanjom.

B) Umetničko/aktivistička/antifašistička solidarna podrška Omarskoj: logorašima i logorašicama iz Bosne i Hercegovine u podizanju spomen obeležja na mestu nekadašnjeg konc-logora Omarska, koji su držale snage Republike Srpske tokom 1992. ŽuC je zajedno sa udruženjima ‘Četiri lica Omarske’ i ‘Spomenik’ iz Beograda održao tokom aprila oko desetak radnih sastanaka u znak podrške preživelima iz Omarske u cilju dostojnog obeležavanja mesta stradanja, kao i Deklaracije o nastavku borbe protiv fašizma.

C) Aktivističko-umetnička solidarnost: U znak poštovanja i podrške,deset aktivista/kinja ŽuC-a organizovano je otišlo u Novi Sad (24. februara) na izložbu Nikole Džafo angažovanog umetnika, pokretača Art Klinike i saradnika ŽuC-a.


Kažnjivost zločina – put do pravednog mira: praćenje suđenja u Specijalnom sudu – pred Većem za ratne zločine u Beogradu

Suđenje za zločin u Lovasu: pripadnici JNA i paravojne formacije 'Dušan Silni' su oktobra 1991. ubili u Lovasu oko 70 hrvatskih civila. Od samog početka, aprila 2008. aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje. U ovom periodu održana su sledeća ročišta:
Januar 2011: 24, 25, 26. i 27.
Februar: 21, 22, 23, 24. i 25.
Mart: 21, 22, 23, 24. i 25.
April: 19. i 20.

Suđenje za zločin u Ćuški/Kosovo: Dana 14. maja 1999. godine, tokom oružanog sukoba na Kosovu između Oslobodilačke snage Kosova i srpskih vojnih i politijskih snaga, devet pripadnika jedine 'Šakali' ubili su najmanje četrdesettri (43) civila albanske nacionalnosti u selu Ćuška, opština Peć.
Suđenje je počelo 20. decembra 2010. i u ovom izveštajnom periodu održana su sledeća ročišta:
Januar 2011: 24, 25, 26. i 27.
Februar: 21, 22. i 23.
Mart: 28, 29, 30, 31.
April: 11, 12. i 13.

U ovom izveštajnom periodu pratile smo 30 ročišta pred Specijalnim sudom.
Gore navedena suđenja redovno prati Miloš Urošević o tome izveštava kako organizacije u okviru Mreže ŽuC-a, tako i međunarodne mreže sa kojima sarađujemo. Povremeno suđenja prati i oko desetak aktivistkinja ŽuC-a, pružajući moralnu i emotivnu podršku porodicama žrtava.


Žene, mir, bezbednost – feminističko-antimilitaristički pristup
U okviru našeg kontinuiranog rada na feminističkom pristupu bezbednosti, na Rezoluciji UN Saveta bezbednosti1325 ('Žene, mir, bezbednost'), pokrenule smo veliki broj različitih programa.
U ovom izveštajnom periodu realizovale smo sledeće aktivnosti:

I Edukativne aktivnosti: Pripremne aktivnosti za realizovanje projektaOrodnjavanje bezbednosti/Engendering Human Security.Projekat se sastoji odmonitoringa Nacionalnog akcionog plana/NAP-a za implementaciju Rezolucije 1325 (Saveta bezbednosti UN). U tom cilju organizovana je priprema za obuku organizacija civilnog društva iz cele Srbije za praćenje indikatora i primenu Rezolucije kao i pisanje Izveštaja u senci o primeni Rezolucije 1325 (Shadow Report izveštaja za UN).

II Učešće u konferencijama, seminarama, obukama, treninzima u vezi sa humanom bezbednošću i Rezolucijom 1325:

  • Trening o za nadzoru nad politikom bezbednosti na lokalnom i nacionalnom nivou, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, i OSCE Misija u Srbiji; trening je održan u Beogradu, 9. – 11.02.2011.;
  • Okrugli sto: Uvođenje savetnice za rodnu ravnopravnost: u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga (Geneva Centre Democratic Control of Armed Forces DCAF); okrugli sto je održan u Beogradu 1.03.2011.
  • Prezentacija četvrte Zbirke predloga praktične politike o reformi policije: u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku BCBP i Beogradskog centra za ljudska prava; prezentacija je održana u Beogradu,31.03.2011.

III Organizacija Beogradske nedelje bezbednosti - zajednička inicijativa više od 20 organizacija civilnog društva, pokrenuta sa idejom upoznavanja i podsticanja šire javnosti da uzme aktivnije učešće u diskusiji o bezbednosnim izazovima kao i mogućnostima da se na njih uspešno odgovori.
Cilj Beogradske nedelje bezbednosti je stvaranje inkluzivne platforme za dijalog koja će okupiti širok spektar aktera/rki iz različitih delova društva poput stručnjaka/kinja za bezbednost, umetnika/ca, dizajnera, naučnika/ca, zvaničnika vlade, predstavnika/ca lokalnih samouprava, medija, univerziteta, organizacija civilnog društva i sve druge zainteresovane građane koji žele da artikulišu i podele svoje ideje o odgovorima na savremene bezbednosne izazove i pretnje.
Beogradska nedelja bezbednosti/BNB je zamišljena kao jednonedeljna manifestacija koja se održava svake godine u drugoj polovini oktobra. BNB kombinuje različite forme i aktivnosti poput diskusija, radionica, izložbi, predstava, filmskih projekcija, i tako nastoji da stvori povoljan ambijent i podstakne kreativan potencijal građana u traženju odgovora na pitanja lokalne, nacionalne i globalne bezbednosti.
Koordinacioni sastanci u okviru priprema BNB održani su tri puta od marta do kraja aprila: 14. marta, 15. aprila i 25. aprila.

IV Izdavačke i druge aktivnosti:
Distribucija knjige Rezolucija 1325 – 10 godina (na srpskom i engleskom, u izdanju ŽuC-a) regionalnim i međunarodnim mrežama koje se bave humanom bezbednošću, Rezolucijom 1325, feminističko-antimilitarističkim pristupom bezbednosti, kao i međunarodnim institucijama i diplomatskim predstavništvima.


Mreže, koalicije - uzajamna podrška i solidarnost
Žene u crnom su pokretačice ili aktivne učesnice brojnih regionalnih mreža, koalicija i saveza, aktivne učesnice u aktivnostima srodnih organizacija radi jačanja uzajamne podrške, solidarnosti, civilnog društva i demokratije u Srbiji i u celoj regiji.
U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:

Mreža Žena u crnom Srbije: Ženska mirovna mreža u kojoj deluju aktivističke grupe i pojedinke u svim delovima Srbije; Mreža održava radne sastanke na kojima se dogovaraju se zajedničke akcije i u ovom periodu su održani radni sastanci:

Jastrebac, 28, 29. i 30. januar: Sastanku Mreže su prisustvovale 42 aktivistkinje iz 12 cities in Serbia (Kragujevac, Bečej, Leskovac, Novi Sad, Niš, Beograd, Pirot, Bajina Bašta, Vlasotince, Kruševac, Dimitrvgrad i Kraljevo), kao i jedna aktivistkinja iz Kotora (Crna Gora).
Pored zajedničke analize i evaluacija rada Mreže Žena u crnom u prethodnom periodu, dogovorene su i aktivnosti za naredni period.
U okviru Feminističkog čitalačkg kružoka prikazana su značajna izdanja za pitanja tranzicione pravde:
- Otimanje pravde - Suočavanje s prošlošću na Balkanu, autorka knjige je Jelena Subotić, Beograd/SAD (predstavila Staša Z.)
- Novosti iz prošlosti – Poznavanje istorije i stavovi građana prema događajima iz prošlosti'- ovaj istraživački projekat o tranzicionoj pravdi u izdanju Beogradskog centra za ljudska prava predstavila je Snežana Tabački;
- 'Šta će revolucija ako ne mogu da plešem' autorke Džejne Beri/Jane Barry predstavio je Miloš Urošević.

U okviru panel prezentacije i diskusije: Drugačiji svet je moguć: o angažovanoj umetnosti – tamo i ovde, govorili su i svoje radove prezentovali umetnice/i: Đorđe Balmazović-Žole (Škart), Jovana Dimitrijević: Život u radnoj kući (Work house)

Grupa za videoaktivizam predstavila je sledeće filmove:
Devojke su snažne“ – deset godina Udruženja žena Peščanik, koji je predstavila Jelena Memet.
-Feminističko- antimilitarističke-antifašističke akcije„Vraćamo vam tenk“, Antifašizam je naš izbor - 9. novembar, Dan ljudskih prava- 10. decembar; Dekonstrukcija muškosti - Drugačiji muškarci; Par cipela – jedan život)
- Feminizam Izabel Aljende/Isabel Allende, čilenske književnice – dokumentarni film je predstavila Nataša Lambić.

Horizontalno umrežavanje - Mreža Žena u crnom Srbije: edukativno-aktivistički program koji se kontinuirano odvija od januara 2007. godine u cilju širenja Mreža ŽuC-a, decentralizacije rada Mreže, jačanja saradnje među grupama koje deluju unutar Mreže, pokretanjem zajedničkih inicijativa, sticanjem dodatnih znanja vezanim za određena pitanja u skladu sa iskazanim potrebama aktivistkinja. Pored gore navedenih zajedničkih aktivnosti u ovom periodu realizovane su brojne zajedničke aktivnosti, od kojih hronološki navodimo neke od njih:

8 mart - Međunarodni dan žena: Žene u crnom su realizovale brojne aktivnosti:

Kragujevac, 4. mart: u organizaciji ’Alternativnog kruga’ iz Kragujevca aktivisktinje Žena u crnom iz Beograda (Marijana Stojčić, Ljiljana Radovanović, Zinaida Marjanović i Staša Zajović) učestovale su na sesiji ’Ženska solidarnost i borba za radna prava žena’; prikazani su dokumentarni filmovi ŽuC-a o navedenoj temi (Žene na tržištu rada- Srbija. 21 minut; Žene u neformalnog ekonomiji (8 minuta); Solidarno za naša prava-8. mart 2010. (4,14 min.) a takođe su prikazane kraće power point prezentacije o međunarodnoj feminističkoj solidarnosti (Iranke niste same – o protestima žena u Iranu; o protestima žena u Egiptu i drugim zemljama Magreba i Bliskog istoka, itd. Ovom događaju je prisustvovalo oko pedesetak žena.

8 mart, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd: Ovogodišnje aktivnosti u okviru 8. marta pod nazivom ’Za radna prava žena i solidarnost’ bile su posvećene ženama u tekstilnoj industriji, koje najviše zapošljavaju žene. Tekstilna industrija u celom svetu predstavlja presek teškog stanja radnih prava žena, ali i mesto pobune i emancipacije radnica.

Nakon uličnog marša i performansa ’Za radna prava žena’, održane su sledeće aktivnosti:

Izložba Jovane Dimitrijević u znak solidarnosti sa tekstilnim radnicama Srbije: izložba je inspirisana tezom Virdžinije Vulf da žene treba da rašiju stare haljine i ponovo ih sastave, ali sasvim drugačije. Ovo se odnosi na uloge koje su ženama nametnute, kao i na poziciju koju imaju u društvu.

Uvek u pobuni kontinuitet ženskog otpora: filmovi feminističkog internacionalizma i solidarnosti posvećeni su ženama Egipta i drugim zemljama Magreba i Bliskog istoka.

Žene u tekstilnoj industriji: grupa aktivisktinja SOS telefona iz Vlasotinca izvela je performans posvećen nezaposlenim ženama u tekstilnoj industriji u tom gradu; nakon što je tekstilni kombinat ’Vlasinka’ privatizovan, žene su izložene stalnoj diskriminaciji i rade u krajnje teškim uslovima.

Aktivistička umetnost- za radna prava žena: nastup horova LewHore i Proba iz Beograda.

Ovom događaju je prisustvovalo oko dve stotine žena (200) iz cele Srbije.

Da vidim, da znam, da menjam: U skladu sa dogovorima i iskazanim potrebama, u ovom periodu članice Mreže su u brojnim gradovima (Leskovcu, Dimitrovgradu, Novom Bečeju, Vlasotincu) organizovale projekcije dokumentarnih i igranih filmova o suočavanju s prošlošću, otporu žena zločinima, otporu žena zloupotrebi religije, tradicije i običaja u raznim delovima sveta. Nakon projekcije organizovane su diskusije. Ovaj edukativni programa (odabir filmova, prevod, titlovanje, propratni materijal, distribucija, slanje, itd.) priredile su Žene u crnom, Beograd.

Bilten news 'Solidarnost je naša snaga/Solidarity is our strength': od januara 2009. godine Žene u crnom izdaju svakog meseca na srpskom jeziku (prevod i priređivanje sa engleskog) bilten o kampanjama solidarnosti u kojima učestvuju Žene u crnom. U cilju jačanja globalne solidarnosti i uzajamne podrške bilten se distribuira pre svega u Mreži Žena u crnom Srbije, kao u drugim regionalnim mrežama. Bilten koordiniraju: Nataša Lambić i Saša Kovačević.


Mreže, koalicije - uzajamna podrška i solidarnost
Žene u crnom su pokretačice ili aktivne učesnice brojnih regionalnih mreža, koalicija i saveza, aktivne učesnice u aktivnostima srodnih organizacija radi jačanja uzajamne podrške, solidarnosti, civilnog društva i demokratije u Srbiji i u celoj regiji.
U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:

Žensko nasleđe/ Women’s Heritage - U januaru 2011. godine smo nastavile rad na povećavanju vidljivosti ženskog nasleđa, zajedno sa još 4 organizacije (Centar za ženske studije (Zagreb, Hrvatska), Centar za savremenu umjetnost (Sarajevo, Bosna i Hercegovina), Casa internazionale delle Donne di Trieste (Trst, Italija) i Srpski kulturni centar Danilo Kiš (Ljubljana, Slovenija)).
Želimo da zajedno potvrdimo kontinuitet žena u javnom prostoru i vremenu, kontinuitet njihove borbe za ravnopravnost, da bismo doprinele tome da se u istoriju upiše često izostavljeno žensko iskustvo i doprinos. Kao feminističke aktivistkinje, želimo da, kroz razmenu iskustava doprinosimo jačanju autonomnih feminisitičkih organizacija.
Prvi deo procesa podrazumeva istraživanja, digitalizaciju feminističkih tekstova i relevantne istorijske i umetničke građe, putujuće slikarske izložbe i sastanke radi stvaranja partnerskih mreža. Prve dve godine ovog procesa (2011 – 2012) je podržala Evropska Komisija/EK. Centraz za ženske studije iz Zagreba su nositeljke ovog projekta.
Fokus istraživanja (istorijskih, socioloških, antropoloških i umetničkih) je dokumentovanje feminističkih pokreta u Evropi za vreme komunističkih režima i, uopšte, dokumentovanje ženskog doprinosa razvoju društava iz kojih dolazimo.

Žene u crnom su uključene u ovo istraživanja kroz “Feminističko mapiranje Srbije” – istorijsko istraživanje koje u prostoru (gradovi: Beograd, Leskovac, Užice i Bajina Bašta) i vremenu (od početka XX veka do danas), “mapira” žene, ženske pokrete i inicijative koje su doprinele emancipaciji, jednakosti i, pre svega, mirovnom aktivizmu. Nakon šestomesečnog istraživanja, koje je započelo u maju 2011.godine, izdaće se turistička karta “Beograd iz ženskog ugla”, na srpskom i engleskom jeziku, i kratka publikacija, u kojoj će biti predstavljene biografije žena i kratki podaci o radu najznačajnijih udruženja, da bi, upotrebom te karte, neposredna istorijska otkrića zaživela u neposrednoj praksi grada. Na isti način će se predstaviti I rezultati istraživanja ostalih gradova. IStraživanje će se vremenom proširiti na ostale gradove Srbije, a na internet sajtu će, na mapi Srbije, biti upisane sve žene i pokreti “otkriveni” tokom istraživanja.
Druga aktivnost koju će mreža organizovati su konferencije i sastanci, na kojima će o ženskom nasleđu zajedno govoriti stručnjakinje, umetnice i feminističke aktivistkinje. Želimo da zajedničkim radom stvorimo znanje koje ćemo kasnije pretočiti u zajedničku političku akciju.
Do sada su, u okviru procesa, organizovana tri sastanka:

10.- 11. 02. 2011. - Istanbul, Turska – Članice svih 5 organizacija su predstavile svoj projekat, nakon kog je održan operativni sastanak sa predstavnicima/cama EK, oko dogovora oko projektnih aktivnosti i uslova njihove realizacije. Takođe smo učestvovale na Drugom kongresu za organizacije civilnog društva “Organizacije civilnog društva kao izazov vlastima: od političke obaveze do aktivnog dijaloga”, sa više od 400 učesnica/ka iz zemalja Zapadnog Balkana. Na kongresu se raspravljalo o mogućnostima i metodama za dijalog između civilnog društva i organa vlasti. Radionice su poslužile razmeni iskustava, nakon kojih su predložene preporuke koje bi EK trebalo da prosledi vlastima zemalja iz kojih OCD dolaze. Za Žene u crnom ovo je bila korisna prilika da se upoznamo sa vladajućim tendencijama u civilnom društvu i donatorskim trendovima koji uslovljavaju rad organizacija civilnog društva, ugrožavajući time njegovu autonomiju.
24. 02.2011. – Sarajevo, Bosna i Hercegovina – Prvi radni sastanak (laboratorij) Ženski prostori, ženske priče: nasleđe i savremena umetnost, gde smo se sastale sa sarajevskim umetnicama, čija će dela činiti putujuću izložbu “Miraz”, koja će predstaviti bosanko-hercegovačku stvarnost kroz umetnost are: Amre Zulfikarpašić, Danice Dakić, Maje Bajević, Alme Suljević, Gordane Anđelić-Galić, Šejle Kamerić, Lane Čmajčanin, Adele Jušić, Leile Čmajčanin, Lale Raščić, Sandre Dukić, Jasmile Žbanić i Borjane Mrdže.
• 02.- 04.04.2011. – Portorož, Slovenija – Drugi radni sastanak (laboratorij) Ženske priče: orodnjavanje istorije i kulturne arheologije/ženski prostori, posvećen nastavku rada mreže “Red Athena”, koja se bavi, prvashodno, proučavanjem i dokumentovanjem feminističkih pokreta u Evropi u vreme komunističkih režima. Cilj ovog sastanka bio je razgovor o feminističkoj istoriji regiona tokom 1980tih godina. Ovo nasleđe feminističkog pokreta nije dovoljno sistematizovano, sačuvano i poznato, pa se na sastanku govorilo o prevođenju i izdavanju neobjavljenih tekstova, o stvaranju zajedničkog arhiva i metodama da se pobedi kultura zaborava, pre svega zbog emancipatorskog potencijala feminističkog nasleđa, koji je vrlo značajan za negovanje demokratskih vrednosti u našim društvima.

Zajedničke inicijative vezane za tranzicionu pravdu: konsultacije, konferencije, seminari od kojih navodimo samo neke:

Aktivnosti Rekom-a: Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za ustanovljenje i javno iznošenje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava u bivšoj SFRJ predstavlja jednu od najvažnijih inicijativa koja okuplja više stotina organizacija civilnog društva u bivšoj Jugoslaviji. Žene u crnom učestvuju od samog početka u koaliciji Rekom-u i u ovom izveštajnom periodu učestvovale smo na sledećim aktivnostima:

26. marta, Beograd: Četvrta Skupština Koalicije za osnivanje Rekom-a;
1. april, Beograd: Rat u brojkama – promocija knjige Ewe Tabeau, u izdanju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
12. aprila, Beograd: Slike ratnih zločina,konferencija u organizaciji Fonda za humanitarno pravo;
15. april, Beograd: Promocija knjige ’Bih u vreme raspada SFRJ 1990-1992 – Tematska zbirka dokumenata’ u izdanju Fonda za humanitarno pravo i Instituta za savremenu istoriju.

Pored toga aktivno smo učestovale (kao panelistkinje) na brojnim konferencijama, od kojih izdvajamo:

14. april, Beograd: Zabrana diskriminacije žena, sa podtemom ’Izazovi feminizma danas, sa posebnim osvrtom na ekonomski položaj i radna prava žena’ (aktivistkinje ŽuC-a Marija Perković i Staša Zajović), u organizaciji Centra za unapređenje pravnih studija/CUPS.


Solidarnost sa romskim stanovništvom: protivinsitucionalizovanog nasilja i aparthejda nad romskim stanovništvom, za ljudsku bezbednost i ljudska prava:

21. januar, Novi Bečej - umetničko-aktivistički susret: U organizacijin umetničkog udruženja Biro (Vladan Jeremić i Rena Redle), Žene u crnom iz Beograda i Romske ženske mreže Banata održana je projekcija dokumentarnih filmova "Gazela", "Bellville" i "Solidarnost u pet slika", o solidarnosti sa romskim stanovništvom i razgovor kojem je prisustvovalo 23 osoba.

Prisustvo suđenju u Pančevu: romskom mladiću B.J. (17. godina), osumnjičenom za ubistvo mladića (D.S. od 17. godina) 10. juna 2010. u selu Jabuka/Vojvodina (40km od Beograda); tada je došlo je do eskalacije nasilja prema romskom stanovništvu. Žene u crnom su prisustvovale svim do sada održanim ročištima održanim u Pančevu, u ovom izveštajnom periodu prisustvovale smo sledećim ročištima u januaru (8, 21, 24 i 26.) kada je doneta presuda na osnovu koje je B.J. dobio 4 godine maloletničkog zatvora i protiv ove presude su uputile organizacije za ljudska prava, među njima i Žene u crnom. Inače, sva ročišta je pratio aktivista ŽuC-a Goran Lazin, pisao izveštaje informišući kako Mrežu ŽuC-a tako i ostale.

23. mart, Novi Bečej: aktivisktinje Mreže Žena u crnom Srbije posetile su Žensku romsku mrežu Banata/Vojvodina, razgovarale sa njima i zajedno gledale dokumentarne filmove koje je Grupa za video aktivizam Žena u crnom uradila u vezi sa solidarnim akcijama sa romskim stanovništvom.

12. april, Beograd: Solidarna podrška raseljenom romskom stanovništvu: četiri porodice iz romskog naselja Belvill, čije su barake izgorele u požaru 12. aprila posetile su aktivistkinje ŽuC-a zajedno sa Regionalnim centrom za manjine i pružile solidarnu pomoć i podršku.

Javni apeli nadležnim institucijama: ŽuC-a i srodnih organizacija u vezi sa krajnje teškim položajem romskog stanovništva, drastičnim kršenjem ljudskih prava (ekonomsko- socijalnih i obrazovno-kulturnih).

Antifašistička solidarnost - praćenje suđenja klerofašističkim organizacijama i njihovim liderima
U ovom periodu aktivisti/kinje ŽuC- a su pratile sledeća suđenja:

Suđenje zbog paljenja džamije: Optuženima za paljenje Bajrakli džamije u Beogradu marta 2004. godine. Džamija je zapaljena u noći između 17. i 18. marta 2004. od strane pripadnika krajnje desnice (klerofašističke i neonacističke provenijencije) u znak odmazde zbog nasilja nad srpskim stanovništvom na Kosovu, marta 2004. U ovom periodu Žene u crnom su prisustovale pred Prvim opštinskim sudom ročištima održanim 25. februara i 31. marta, a naredno ročište je zakazano za 23. septembar 2011.

Suđenje zbog nasilja na Paradi ponosa, 2010.: Četrnaest članova klerofašističke organizacije ‘Otačestveni pokret Obraz’, na čelu sa njihovim liderom Mladenom Obradović, optužen su za sprečavanje i nasilja tokom Parade ponosa, održanoj 10. oktobra 2010. godine u Beogradu. Takođe su optuženi za ‘širenje rasne i druge diskriminacije, kao i za nasilničko ponašanje prema policiji’. Žene u crnom su prisustvovale svim ročištima pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu. U ovom izveštajnom periodu prisustvovale smo sledećim ročištima: 3. 4. marta, kao i 13, 15. i 20. aprila. i o tome pisale izveštaje koje su slale domaćim i međunarodnim mrežama za ljudska prava, LGBT, antifašizam/antirasizam i solidarnost.

Suđenje zbog nasilja povodom Paradi ponosa, 2009.: Suđenje pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu Miši Vaciću, lideru klerofašističke organizacije ‘Srpski narodni pokret 1389’ zbog nasilja tokom priprema za Paradu ponosa koja je trebalo da se održi u Beogradu septembra 2009. godine, ali je odložena zbog nespremnosti vlasti da obezbede održavanje Parade ponosa i nasilja klerofašističkih organizacija. U ovom periodu prisustvovale smo sledećim ročištima: 7. i 8. aprila, o tome obaveštavale međunarodne i domaće organizacije za ljudska prava.


Interne radionice, debate, projekcije filmova – u prostorijama Žena u crnom
'One su se usudile'
: serija razgovora, prezentacija, projekcija dokumentarnih i igranih filmova o znamenitim ženama tokom istorije koje su ostavile trag u umetnosti, književnosti, nauci; odabrane su žene koje su išle protiv svog vremena, dominantnih društvenih tendencija,a koje su za to platile ponekad veoma visoku cenu. Ovaj program je omaž njihovoj hrabrosti, posvećenosti, strasti...

U ovom periodu u okviru ovog ciklusa održane su sledeće aktivnosti:
23. februar: Predavanje o meksičkoj umetnici Fridi Kalo i video prezentaciju održala u prostorijama ŽuC-a Ana Vilenica, istoričarka umetnosti, aktivistkinja, performerka.
2. mart: Predavanje o multimedijalnoj Joko Ono i video prezentacija održala Ana Vilenica u prostorijama ŽuC-a.
30. mart: Predavanje o Roza Luksemburg (1871. 1919.), nemačkoj revolucionarki, socijaldemokratkinji održala Marijana Stojčić u prostorijama ŽuC-a.

Od drugih debata, predavanja, projekcija izdvajamo:
9. februar: Projekcija filma ’Šišanje’ o fašističkom nasilju u Srbiji 90-tih godina XX veka autora S. Filipovića.Projekcija i razgovor održani u ŽuC-u.
3. mart: Predavanje u ŽuC-u „Kantova teorija o večnom miru“ održao Lino Veljak, aktivista i profesor Filozofskog fakulteta iz Zagreba.

U svakoj od pomenutih aktivnosti učestvovalo između 10 i 20 aktivistkinja i aktivista.

Međunarodna politika: aktivno učešće na međunarodnim konferencijama, u globalnim akcijama solidarnosti, razmenom poseta, itd. Navodimo samo neke od tih aktivnosti:
U ovom periodu Žene u crnom su posetilo više desetina međunarodnih aktivista/kinja, kao i istraživačica iz Evrope, SAD-a, Latinske Amerike.

Izveštaj priredila: Staša Zajović, u saradnji sa Ljiljanom Radovanović, Milošem Uroševićem, Natašom Lambić i Snežanom Tabački.

Beograd, jula 2011.


Štampa   El. pošta