Donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u navedenom periodu.
Ulične akcije: U ovom izveštajnom periodu organizovale smo:
- komemoracije/obeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime
- feminističke, antifašističke, antiratne, antirasističke, antimilitarističke...
Komemoracije/obeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime:
12, maj, Bratunac, Bosna i Hercegovina:: Učešće osam (8) aktivistkinja Žena u crnom iz Srbije obeležavanju 20 godišnjice zločina nad bošnjačkim civilima Bratunca. Aprila i maja 1992. ubijene su u Bratuncu 603 osobe bošnjačke nacionalnosti, dok su 12. maja 1992. za samo jedan sat ubijeno oko osamdeset civila: dece, žena, muškaraca, svih uzrasta, od devet meseci do 86 godina. Počinioci zločina su oružane formacije Republike Srpske i srbijanskog režima S. Miloševića. Aktivistkinje Žena u crnom su, u znak sećanja na zločin, poštovanja prema žrtvama zločina položile venac sa natpisom “Da ne zaboravimo zločin u Bratuncu '92 – Žene u crnom, Beograd”
24. maja, Beograd: Mirovna akcija “Zločini nad ženama u ratu u Bosni i Hercegovini – pamtimo” organizovana je uz podršku Rekonstrukcije ženski fond i ACT Women. Akcija je organizovana u znak sećanja na 20. godišnjicu početka srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu, a posebno na žene žrtve seksualnih zločina. Tokom dvočasovnog performansa na Trgu Republike aktivistkinje su čitale imena žena ubijenih u Prijedoru. Bilo je zamišljeno da se identičan performans istovremeno održi u Prijedoru, gde je od '91. do '95. ubijeno 5.209 građanki i građana, ali vlasti Republike Srpske nisu dozvolile skup. U ovoj akciji ŽuC-a organizovanoj i povodom 24. maja - Međunarodnog danu ženskih akcija za mir i razoružanje, učestvovalo je preko sto žena.
26. maj, Višegrad, Bosna i Hercegovina: Učešće na komemoraciji povodom 20 godina od zločina “3000 ruža za 3000 ubijenih’ na mostu Mehmed Paša Sokolović, u znak sećanja na ubijene Bošnjake i Bošnjakinje tokom srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu, od 1992 do 1995. Spomen-obeležje žrtvama zločina 1992. postavljeno je istog dana na groblju (mezarju) Stražište, na kojem je ukopano 66 ekshumiranih žrtava. Osam (8) aktivistkinja Mreže žena u crnom Srbije kao i tri aktivistkinje iz Crne Gore (Anima, Kotor i Bonafide, Pljevlja) prisustvovale su ovoj komemoraciji u Višegradu na poziv udruženja žrtava zločina u Višegradu.
31. maj, Beograd: Svetskog dana bijelih traka, dana (1992.) kada su vlasti bosanskih Srba u Prijedoru naredile nesrpskom stanovništvu da obeleži svoje kuće belim zastavama ili čaršavima, i da pri izlasku iz kuća stavi bele trake oko rukava. Žene u crnom pridružile su se apelu Udruženja logoraša Prijedor 92, Udruženju logoraša Kozarac i Udruženju porodica nestalih. Žene u crnom su izrazile ogorčenost zato što opštinske vlasti u Prijedoru nisu dozvolile bošnjačkim udruženjima da obeleže Svetski dan belih traka, čime se nastavlja ponižavanje žrtava. Aktivistkinje ŽuC-a su na Trgu Republike delile građanima i građankama bele trake kao simbol obeležavanja jedne etničke ili religijske grupe u ratu. Cilj belih traka je podizanje svesti o borbi za dostojanstvo miliona žrtava masovnih zločina i nepravde - od Prijedora do Johanesburga, od Džakarte do Lime, glas protiv poricanja istine o zločinima počinjenih zbog rasne, etničke pripadnosti ili političkih uvjerenja žrtava. U ovoj akciji je učesvovalo oko sedamdesetak aktivistkinja i aktivista.
1. jun, Zvornik, Bosna i Herzegovina: Tokom maja i juna 1992. godine, na području opštine Zvornik, srpske oružane formacije podvrgavale su torturi civile muslimanske nacionalnosti – oko 700 muškaraca, žena, deca a potom su ubijeni u mestu Gerina klanica. Povodom 20 godišnjice od ovog zločina organizovan je mirovni marš - obilazak mesta progona, proterivanja masovnih grobnica i logora u regiji Zvornik (Snagovo, Crnom vrh, Karakaj, Klisa, Tehnički centar…) u ovom činu sećanja učestvovalo je osam (8) aktivistkinja Žena u crnom zajedno sa više hiljada porodica žrtava i preživelih.
8. 9. i 10. Jul, Nezuk - Potočari/Srebrenica, BiH: Učešće pet aktiviskinja i aktivista Mreže žena u crnom Srbije, u maršu mira ’Trasom smrti do slobode’ od mesta Nezuk, kod Tuzle do Potočara. U ovogodišnjem maršu učestvovalo je 12 aktivistkinja i aktivista Mreže ŽuC-a iz sledećih gradova Niša, Bajina bašte i Beograda. Naime, nakon okupacije Srebrenice, jula 1995. od strane srpskih oružanih formacija, pod vođstvom ratnog zločinca R.Mladića, bošnjački civili su pomenutom trasom, bežeći od zverstava, pokušavali da nađu spas. Nažalost, većina ih je ubijena, a veoma mali broj se spasao. Marš, u dužini preko 128 km predstavlja, pre svega odavanje počasti žrtvama genocida, kao i podsećanje na masovne i stravične zločine; to je i čin izgradnje kulture sećanje, solidarnosti i saosećanja. Tokom marša u kojem je učestovalo više hiljada ljudi, pre svega iz BiH, ali i celog sveta, evocirana su sećanja preživelih, kao svojevrstan čas istorije. Na ovogodišnjem Maršu mira učestvovalo je više hiljada ljudi iz celog sveta.
10. jul, Beograd: Mirovna akcija „Nikada nećemo zaboraviti'genocid u Srebrenici“, izvedena je na Trgu Republike u Beogradu, a sastojala se iz više segmenata:
Memorijalni centar Potočari/Srebrenica u Beogradu: postavljeni su transparenti sa imenima svih ubijenih u genocidu u Srebrenici (8372) u znak sećanja, solidarnosti i odgovornosti sa žrtvama genocida. „Preseljenjem“ Srebrenice na Trg Republike u Beogradu, sa 8.372 imena žrtava genocida, želele smo da upozorimo da se ne mogu zatvarati oči pred genocidom, i da samo suočavanje sa njim može doprineti uspostavljanju vladavine zakona i političke kulture kažnjivosti zločina.
- Podizanje spomenika žrtvama genocida u Srebrenici: nastavak aktivnosti realizovanih prethodnih godina u okviru umetničko-aktivističke inicijative ‘Par cipela – jedan život’ radi podizanje trajnog spomenika u Beogradu. Aktivistkinje Mreže ŽuC-a po celoj Srbiji i tom je prilikom prikupljeno više stotina cipela iz cele Srbije a a cipele koje su nam građan/nke donirali postale su vrednost - koja je 'zaštićena’ i podizanjem ovog privremenog spomenika.
Pokretači/ce akcija su se u više navrata obraćale nadležnim organima da dodeli lokaciju za izgradnju trajnog spomenika žrtvama genocida. Međutim, nadležni organi su nas odbili. Pokretači/ce inicijative smatraju da „država’nema političku volju ni moralni kapacitet za saosećanje sa žrtvama’ i zato je ovom akcijom nastavljena kampanja u vidu podizanja privremenog spomenika žrtvama genocida u Srebrenici.
Tonsko izvođenje dokumentarnog filma 'Žene Srebrenice govore': u produkciji Žena u crnom (2008), u režiji Milice Tomić, trajanju od 17 minuta. Srodnice ubijenih u genocidu u Srebrenici svedočile su o genocidu obraćajući se građankama i građanima Beograda i Srbije povodom trinaeste godišnjice genocida (10. jul 2008.), kada je film prvi put prikazan u Beogradu, na Trgu Republike. Film se sastoji od razgovora sa srodnicama ubijenih i nestalih u genocidu, a ceo materijal je sniman u Bosni i Hercegovini, uz ogromnu podršku Udruženja građana 'Žene Srebrenice' sa sedištem u Tuzli (BiH). Akciju su organiziovale Žene u crnom, zajedno sa umetničkim kolektivima ‘Art klinika’ iz Novog Sada i ‘Škart’ iz Beograda.
11. jul, Potočari, Srebrenica, BiH: Povodom 17 godišnjice genocida u Srebrenici, 50 (tačan broj) aktivistkinja i aktivista Mreže ŽuC-a iz cele Srbije, kao i drugih zemalja (Francuska, Italija, Holandija, SAD, Švedska) prisustvovalo je komemoraciji i dženazi/ukopu 520 identifikovanih žrtava srebreničkog genocida u Memorijalnom centru Potočari. Ovom prilikom u Memorijalnom centru u Potočarima položile smo venac sa natpisom 'Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici'.
18. jul, Beograd, obeležavanje četrnaeste godišnjice zločina nad civilima srpske nacionalnosti na Kosovu: na području opštine Orahovac, u selima Opteruša i Retimlje ubijeno je 25 Srbina, jula 1998. Tokom ovog, komemorativnog čina održanog na groblju Orlovača, u organizaciji Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, aktivisti/kinje Žena u crnom i Fonda za humanitarno pravo iz Beograda su položile venac sa izrazima saosećanja i solidarnosti sa porodicama žrtava ovog zločina.
4. avgust, Beograd: Mirovna akcija “Oluja - 1995.- 2012. Pamtimo! Povodom 17 godišnjica ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz Krajine/Hrvatska. Naime, augusta 1995. tokom vojno-policijske akcije hrvatske vojske ‘Oluja’, masovno je proterano srpsko stanovništvo s područja teritorije koju su okupirale vojne formacije (tzv. Republike Srpske Krajine). U toj akciji i neposredno nakon nje pripadnici hrvatskih vojnih i paravojnih formacija lišili su života više stotina civila, uglavnom staraca i starica. Akciju su organizovale Žene u crnom zajedno sa udruženjem Žene Srebrenice iz Tuzla.
5.i 6. avgust, Omarska i Trnopolje, Bosna i Hercegovina: Na poziv Odbora za obilježavanje 20 godišnjice stradanja nevinih ljudi u općini Prijedor aktivistkinje ŽuC-a su posetile bivše koncentracione logore Trnopolje i Omarska, zajedno sa udruženjima ‘Spomenik’ i ‘Četiri lica Omarske’ iz Beograda. U pomenutim konc-logorima srpske vojske i policije bilo je zatočeno oko više hiljada osoba bošnjačke i hrvatske nacionalnosti. 5. avgusta je bio posvećen sećanjem na zločine u konc-logoru Tronopolje a 6. avgusta obeležen je datum zatvaranja logora Omarska. Ova poseta je odavanje pošte nastradalima, solidarnost sa preživelima, ali i podrška izgradnji Memorijalnog centra na prostoru bivšeg logora Omarska.
Feminističko-antifašističke, antimilitarističke, antihomofobične ulične akcije
- 11. maja i 22. juna, Beograd – Stop rehabilitaciji ratnog zločinca Žene u crnom su pred zgradom Trećeg opštinskog suda u Beogradu (gde je bila nova ročišta u procesu političke i sudske rehabilitacije ratnog zločinca- komandanta četničkih formacija, saradnika hitlerovskih okupatora Draže Mihailovića tokom II svetskog rata), kao i na ranijim ročištima, izrazile protest protiv rehabilitacije ratnog zločinca, kao i protiv vladajućih struktura koje bezbobzirno zloupotrebljavaju sudske instance i degradiraju pravni sistem, nanoseći nenadoknadivu štetu i odnosima u regionu. Aktivistkinje i aktivisti ŽuC-a su verbalno neprekidno napadani od strane četničkih organizacija iz Beograda i drugih gradova...
Ceo izveštaj možete pročitati/preuzeti u pdf formatu.
