Donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u navedenom periodu.
Ulične akcije: U ovom izveštajnom periodu organizovale smo:
- komemoracije/obeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime
- feminističke, antifašističke, antiratne, antirasističke, antimilitarističke...
Ovo je hronološki prikaz pomenutih akcija:
12. septembra, Beograd: “Sve smo mi Pussy Riot – sloboda za Pussy Riot”:feministički-antiklerikalni performans pred ambasadom Ruske federacije u Beogradu sa zahtevom za oslobađanjem tri članice feminističko-anarhističkog pank kolektiva Pussy Riot. One su, februara 2012, u crkvi u Moskvi izvele pank molitvu „Sveta Marijo, oteraj Putina”.
Zbog takvog umetničkog čina nenasilnog otpora sa protiv Putinovog režima, kao i fundamentalizma Ruske pravoslavne crkve, Pussy Riot su osuđene u avgustu 2012. godine na dve godine zatvora. U ovoj akciji solidarnosti u organizaciji ŽuC-a Act Women učestvovalo je oko četrdeset aktivistkinja.
21. septembar, Beograd: Stop kasetnoj municiji - akcija organizovana na Svetski dan mira – nastavak akcije koju je ŽuC započeo u junu da bi izvršile pritisak na institucije Srbije da potpišu Konvenciju o zabrani kasetne municije. U saradnji sa organizacijama iz Mreže Žena u crnom iz 11 gradova Srbije, organizovano je prikupljanje potpisa za peticiju za usvajanje Konvencije o zabrani kasetne municije. Na trgovima Leskovca, Kruševca, Dimitrovgrada i Beograda i na festivalu Feminiš u Nišu, aktivistkinje i aktivisti su 21. septembra skupljali/e potpise građanstva. Sakupljeno je više od 900 potpisa. Potpisivanje Konvencije o zabrani kasetne municije je veoma važno jer žrtve kasetnih bombi u Srbiji nemaju pravo na međunarodnu pomoć, jer Srbija nije potpisala Konvenciju.
5. oktobar, Beograd – komemoracija ubistva vojnika - pred ulazom u kasarnu Vojske Srbije, na beogradskom Topčideru 5. oktobra desetak aktivistkinja i aktivista Žena u crnom, obeležile su, zajedno sa članovima porodica ubijenih gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića. Dvojica gardista su stradali 5. oktobra 2004. u ovoj kasarni pod nerazjašnjenim okolnostima. Osnovano se sumnja da su ubijeni jer su u kasarni videli tadašnjeg haškog begunca Ratka Mladića. ŽuC i Centar za evroatlanske studije/CEAS izdale su saopštenje povodom osme godišnjice ubistva gardista, izrazivši solidarnost s roditeljima i porodicama ubijenih vojnika uz podrpku njihovoj potrazi za istinom o smrti dvojice mladića.
10. oktobar, Beograd: “Svetski dan protiv smrtne kazne” - - obeležen je po prvi put u Srbiji. Četiri beogradske NVO (Srbija protiv smrtne kazne, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Žene u crnom i ACT Women), u saradnji sa Ombudsmanom/zaštitnikom građana. Omladinke/ci iz Studija glume Sandre Rodić-Janković odigrala su scenu iz Sofoklove „Antigone“ u dvorištu CZKD. Zatim je novinar Miloš Vasić iznosio činjenice o istorijatu smrtne kazne u Srbiji, koja je ukinuta u Srbiji 26. februara 2002. ACT Women su izvele su scenski spektakl „Ode glava!“, protiv smrtne kazne. Žene u crnom i navedene organizacije su ovom akcijom potvrdile podršku ukidanju smrtne kazne u svetu.
25. oktobra: Stop kasetnoj municiji – nastavak akcije sakupljanje peticije u Beogrdu i drugim gradovima (13) u okviru mreže ŽuC-a: Kruševac, Dimitrovgrad, Novi Bečej, Pančevo, Leskovac, Pančevo, N. Sad, Sombor, Pirot, Kragujevac, Vlasotince, Niš, Kraljevo); peticija je 31. 10. na godišnjicu R1325 predata nadležnim institucijama.
30. oktobra, Beograd: Podrška LGBT organizacijama u Makedoniji- LGBT aktivisti iz Srbije, među kojima aktivisti i aktivistkinje Žena u crnom protestovali pred zgradom ambasade Makedonije u Beogradu sa transparentima na srpskom, engleskom, makedonskom i albanskom jeziku. Prema istraživanju Međunarodne lezbejske i gej asocijacije, Makedonija je država sa najvišim stepenom homofobije u Evropi. Organizatori skupa uputili su i pismo ambasadoru Makedonije u Beogradu Ljubiši Georgievskom, u kome su osudili članove makedonske vlade, sveštenstvo i medije koji pojačavaju netrpeljivost prema LGBT zajednici u Makedoniji.
9. novembar, Beograd: „Priznajem“ - akcija protiv poricanja zločinačke prošlosti od strane vlasti Srbije, povodom Međunarodnog dana akcija protiv fašizma i antisemitizma. Akciju su zajedno organizovali ŽuC i Art klinike iz Novog Sada. Mirovna/antifašistička/antiklerikalna akcija se odvijala na više mesta: protest pred Predsedništvom Srbije, zbog poricanja zločinačke prošlosti od strane aktuelnog predsednika Srbije a pre svega sa negiranjem genocida u Srebrenici; na Terazijama je položeno cveće na spomenik antifašistima koji su 1941. streljani, a potom obešeni u glavnoj beogradskoj ulici – ovim činom izražen je protest protiv istorijskog revizionizma – izjednačavanja fašizma i antifašizma; mirovni marš je nastavljen centralnim gradskim ulicama, a građanstvu su aktivisti/kinje su delili letke manifesta “Priznajem”, noseći transparente: “Sramota me što je predsednik Republike četnički vojvoda”, “Vukovar nije srpski grad”, “U Srebrenici se dogodio genocid”, “Fašizam ubija rečju i delom, ovde i sada”, “Zahtevam da se u Beogradu podigne spomenik žrtvama genocida”, "Priznajem da je Draža Mihailović ratni zločinac", “Priznajem da su ratni profiteri sadašnja politička i ekonomska klasa u Srbiji”, itd. Pred Patrijaršijom Srpske pravoslavne crkve/SPC istaknute su parole “Ja sam ateistkinja”, "Priznajem da se stidim što je Srbija crkvena država". U Srebreničkoj ulici postavljen je na ogradi ruševine Narodne biblioteke srušene u bombardovanju 6. aprila 1941. plakat sa crnom pozadinom na kojem je ispisano: “8372 - broj žrtava genocida u Srebrenici”. U ovoj akciji učestvovalo je oko šezdeset (60) aktivistkinja i aktivista.
25. novembar, Beograd: “Sećamo se” – masovni performans, u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“; u organizaciji šest feminističkih organizacija (Mreža Žene protiv nasilja, Autonomni ženski centar, Rekonstrukcija Ženski fond, Žene u crnom, Škart+Proba i ACT Women. 25. novembra na beogradskom Trgu Republike otkriveno je spomen-obeležje ženama-žrtvama nasilja. Na njemu piše „Vidite li nasilje?“, „Nijedna žena manje, nijedna mrtva više“. U masovnom performansu učestvovalo je više stotina žena iz cele Srbije.
30. novembar, Beograd: „Gradovi protiv smrtne kazne“ – međunarodna akcija protiv smrtne kazne. Naime, već 10 godina na ovaj dan stotine gradova širom sveta osvetljavaju neki svoj spomenik čime simbolički pokazuju da su za život a protiv smrtne kazne. Umetničku-aktivističku akciju su organizovale sledeće organizacije: Srbija protiv smrtne kazne, Žena u crnom i Centar za kulturnu dekontaminaciju, a odvijala se po gradskim uliama i završena je šetnjom do kuće u kojoj je živela filozofkinja i antifašistkinja Ksenije Atanasijević, gde je ŽuC postavio spomen ploču 8. marta 2012. O tome je govorila Snežana Tabački, aktivistkinja ŽuC-a.
10. decembar, Beograd: “Ugasi mrak“ – protestni marš i izložba povodom Međunarodnog dana ljudskih prava. Sedam organizacija za mir i ljudska prava (Atina, Centar za integraciju mladih, Labris –grupa za lezbejska ženska ljudska prava, Regionalni centar za manjine, Udruženje studenata sa hendikepom, Udruženje Prostor i Žene u crnom organizovale su marš. Upućen je i apel državnim institucijama, sa zahtevom: za zabranu fašističkih organizacija koje vrše represiju nad svi drugačijim i različitim pojedincima/kama i grupama, za procesuiranje svih slučajeva nasilja nad pripadniama/ima LGBT osobama, za uvođenje „zločina iz mržnje“ u postojeći krivični zakonik Srbije, itd. Ovom prilikom organmizovana je u Domu omladine izložba radova aktivistkinja i korisnika/ca programa pomenutih organizacija. U maršu je učestovalo stotinak aktivista i aktiviskinja.
Suočavanje s prošlošću/tranziciona pravda – feministički pristup
Ovo je jedna od najvažnijih aktivnosti Žena u crnom. Sastoji se od mnoštva segmenata: uličnih akcija, radionica, predavanja, stvaranje različitih modela tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta, saradnje sa srodnim organizacijama u vidu zajedničkih akcija, (kampanja, konsultativnih sastanka)...
Ceo izveštaj možete pročitati/preuzeti u pdf formatu.
