Donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u navedenom periodu.
Ulične akcije: U ovom izveštajnom periodu organizovale smo:
- komemoracije/obeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime
- feminističke, antifašističke, antiratne, antirasističke, antimilitarističke...
Komemoracije/obeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime, kao i drugih zločina nad civilnim stanovništvom tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije:
24. maj, Beograd: “Zločini nad ženama u ratu u Bosni i Hercegovini – pamtimo”- Mirovna akcija je organizovana u znak sećanja na 21. godišnjicu početka srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu, a posebno na žene žrtve seksualnih zločina. U ovoj akciji organizovanoj i povodom 24. maja - Međunarodnog danu ženskih akcija za mir i razoružanje, učestvovalo je oko trideset žena.
25. maj, Višegrad, Bosna i Herzegovina “3000 ruža za 3000 ubijenih”: Učešće na komemoraciji povodom 21 godina od zločina, u znak sećanja na ubijene Bošnjake i Bošnjakinje tokom srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu, od 1992 do 1995. Na groblju (mezarju) Stražište tog dana je ukopano 7 ekshumiranih žrtava. Osam (8) aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije prisustvovale su ovoj komemoraciji u Višegradu na poziv udruženja žrtava zločina u Višegradu.
31. maj, Prijedor (Bosna i Herzegovina), "Svjetski dan bijelih traka": Sećanje na početak kampanje (1992.) istrebljenja u kojoj su sprovođene masovne egzekucije, otvarani konc-logori (Trnopolja, Omarske i Keraterma kroz koje je prošlo nekoliko desetina hiljada ljudi, a više hiljada ih je brutalno ubijeno), vršeni seksualni i drugi zločini nad pripadnicama/ima nesrpske nacionalnosti. Vlasti bosanskih Srba u Prijedoru su navedenog dana naredile nesrpskom stanovništvu da obeleži svoje kuće belim zastavama ili čaršavima, i da pri izlasku iz kuća stavi bele trake oko rukava. Oko 200 aktivista i aktivistkinja iz BiH i Srbije, predstavnika udruženja žrtava i drugih nevladinih organizacija obeležili su 31. maja ovaj važan datum mirnim okupljanjem na gradskom trgu u Prijedoru i odavanjem počasti civilnim žrtvama rata i mirovnim maršom. Akciju je organizovala inicijativa “Jer se me tiče” u okviru borbe protiv negiranja genocida a u znak sećanja na civilne žrtve rata. Grupa od sedam (7) aktivistkinja i aktivista Žena u crnom posetilo je Prijedor i učestvovalo u akciji.
1. jun, Zvornik, Bosna i Herzegovina: Tokom maja i juna 1992. godine, na području opštine Zvornik, srpske oružane formacije podvrgavale su torturi civile muslimanske nacionalnosti – oko 700 muškaraca, žena, deca koji su potom su ubijeni u mestu Gerina klanica. Povodom 21 godišnjice od ovog zločina organizovan je mirovni marš - obilazak mesta progona i masovnih grobnica i logora u regiji Zvornik (Snagovo, Crni vrh, Karakaj, Klisa, Školsko-tehnički centar…); istog dana je na groblju/mezarju u Memićima ukopano posmrtnih ostataka eshumiranih žrtava. U ovom činu sećanja učestvovalo je osam (8) aktivistkinja Žena u crnom zajedno sa porodicama žrtava i preživelih.
8.- 11. jul: Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici:U okviru obeležavanja 18 godišnjice genocida organizovano je više akcija:
8. – 11. jul: Srebrenica – mirovni aktivizam – aktivistički biciklizam: marš mira od Beograda do Srebrenice. Organizatori su grupa aktivista i aktivistkinja (Eva Dinić, Vladimir Jevtić i Nina Đurđević Filipović) u saradnji sa organizacijom SOS Vlasotince i Mrežom Žena u crnom Srbije uz podršku Ženskog fonda Rekonstrukcija. Tokom akcije delili su se leci o genocidu u Srebrenici. Odatle su biciklisti/kinje nastavili ka Srebrenici i 11. jula učestvovali na obeležavanju 18 godišnjice genocida u Srebrenici. Akcija „Beograd – Srebrenica biciklom 2013“ je tura koja se vozi prvi put ove godine. Iz Beograda je krenulo devet biciklista i biciklistkinja. Vožnja je trajala tri dana, pređeno je oko 220 kilometara. Učesnice i učesnici ovog biciklističkog pohoda želeli su da podsete stanovnike zapadne Srbije i Podrinja, koji su tokom rata u Bosni i Hercegovini često bili logistička podrška i ishodište pohoda raznih vojnih i paravojnih formacija koje su ratovale na teritoriji Bosne i Hercegovine, na ulogu Srbije u ratu u Bosni i Hercegovini.
8. jul, Šabac i 9. jul, Loznica/zapadna Srbija: održana je manifestacija stajanja u crnini i ćutanju Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici“, „ u kojoj je učestvovalo desetak aktivistkinja Mreže ŽuC- Srbije sa ekipom biciklista/kinja koji/koje učestvuju u pomenutom mirovnom maršu.
10. jul, Beograd – “Pamćenje i odgovornost”, izložba: u Kući ljudskih prava u Beogradu u organizaciji Žene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Komitet pravnika za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. Izložene su fotografije u okviru kampanje “11. jul - Dan sećanja na genocid u Srebrenici – proglasite! koju su pomenute NVO organizovale od februara 2009. do jula 2010. godine a ove godine ponovile zahtev. Pred ulazom u izložbenu salu aktivistkinje Žena u crnom delile su letke sa izjavama Bosanki koje su preživele tragediju rata i genocida, itd.
10. jul, Beograd - “11. jul - Dan sećanja na genocid u Srebrenici – proglasite!: protest ispred Predsedništva Srbije u okviru istoimene kampanje, u organizaciji gore navedenih organizacija a uz podršku preko trideset NVo iz cele Srbije. I ovom prilikom zahtevano je od predsednika Srbije Tomislavu Nikoliću, Vladi i Skupštini Republike Srbije zatraženo je da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici u Srbiji.
10. jul, Beograd – “Oni su ostavili trag u nama”: scenska akcija u crnini i ćutanju u organizacji Mreže ŽUC-a a uz podršku umetničkih kolektiva Dah teatar, Škart i Art klinike povodom 18 godišnjice genocida. Scenskom akcijom na Trgu Republike u kojoj su korišćeneni predmete iz svakodnevnog života običnih ljudi (čaršavi, tepsije, voda...) izraženo je žaljenje prvenstveno zbog ubijanja ljudi, ali i zbog ubijanja simbola života. I ovim činom je ponavljeno da su ubijeni u genocidu u Srebrenici ostavili neizbrisiv trag u našim životima i da ćemo negovati pamćenje na njih. I ovom mirovnom akcijom u kojoj je učestvovalo oko 200 aktivistkinja i aktivista iz cele Srbije nastavljena je izgradnja živog spomenika žrtvama genocida u Srebrenici. ’Preseljenjem’ Srebrenice na Trg Republike u Beogradu, sa 8.372 imena žrtava genocida, upozoreno da se ne mogu zatvarati oči pred počinjenim genocidom, i da samo suočavanje sa njim može doprineti uspostavljanju političke kulture kažnjivosti zločina.
11. jul, Potočari/Srebrenica – “Pamćenje i odgovornost”, solidarnost sa žrtvama zločina počinjenim u naše ime: oko 60 aktivistkinja i aktivista Mreže Žena u crnom Srbije i srodnih organizacija, kao i aktivista/kinja iz Kanade, Italije, Velike Britanije prisustvovalo je komemoraciji/dženazi i ukopu 409 žrtava genocida.
18. jul, Beograd - obeležavanje petnaeste godišnjice zločina nad civilima srpske nacionalnosti na Kosovu: Na području opštine Orahovac, u selima Opteruša i Retimlje ubijeno je 25 civila srpske nacionalnosti, jula 1998. Tokom komemorativnog čina održanog na groblju Orlovača, u organizaciji Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, aktivisti/kinje Žena u crnom iz Beograda su položile venac sa izrazima saosećanja i solidarnosti sa porodicama žrtava ovog zločina.
24. jul, Šljivovica/zapadna Srbija: Predstavnici logoraša BiH, Žena u crnom, Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Inicijative mladih za ljudska prava posetili su u opštini Čajetina (Srbija] logor Šljivovica za Bošnjake iz Žepe. Naime, Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije su u logoru Šljivovica od avgusta 1995. do aprila 1996. godine držali zarobljeno više stotina Bošnjaka iz Žepe i okoline, koji su nakon pada Žepe prešli reku Drinu i utočište potražili u Srbiji. U logorima Šljivovica i Mitrovo Polje zabeležene su desetine slučajeva torture i nehumanog postupanja policajaca prema bošnjačkim muškarcima, a njih petorica su podlegli povredama. Žene u crnom, FHP i Inicijativa mladih za ljudska prava pozvali su institucije Srbije da ova dva logora obeleže tako da se žrtvama prizna učinjena nepravda.
5. i 6. avgust Trnopolje i Omarska, Bosna i Hercegovinaa: Na poziv Saveza logoraša BiH i Saveza logoraša Prijedora, grupa od pet aktivistkinja ŽuC-a posetila je bivše koncentracione logore Trnopolje i Omarska, (na kompleksu istoimenog rudnika). U pomenutom konc-logoru srpske vojske i policije držala je u zatočeništvu oko 6 000 osoba bošnjačke i hrvatske nacionalnosti, a u logoru je ubijeno od 700-900 osoba. 6. avgusta obeležen je datum zatvaranja pomenutog logora. Ova poseta je odavanje pošte nastradalima, solidarnost sa preživelima, ali i podrška izgradnji Memorijalnog centra na prostoru bivšeg logora Omarska.
Feminističke, antifašističke, antiratne, antirasističke, antimilitarističke... akcije navodimo hronološki:
9. maj, Beograd: Antifašizam je moj izbor - organizovano je niz akcija povodom Dana pobede nad fašizmom:
- Poseta grupe aktivistkinja i aktivista Žena u crnom Spomen parku Jajinci, nacističkom konc-logoru, tokom Drugog svetskog rata, mestu stradanja antifašista/kinja, kao i pripadnidnika jevrejskog, romskog, srpskog naroda. Položen je venac u znak sećanja i poštovanja prema žrtvama fašističkog terora.
- Antifašizam je moj izbor: antifašistički performans u izvođenju ŽuC-a i Artie-centra za promociju kulture, umetnosti i dizajna iz Beograda; akcija je izvedena pored Spomenika na Terazijama, gde je položeno cveće antifašistima koji su 1941. streljani, a potom obešeni u glavnoj beogradskoj ulici. Ovim činom izražen je protest protiv istorijskog revizionizma – izjednačavanja fašizma i antifašizma u Srbiji, negiranja antifašističkog nasleđa, glorifikacija zločinaca iz Drugog svetskog rata, itd. U ovoj akciji učestovalo je oko pedeset aktivistkinja i aktivista.
17. maj, Beograd - Međunarodni dan akcija protiv homofobije: Žene u crnom su zajedno sa LGBT organizacijama Labris i Queeria organizovale Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije. Akcija „Šareni piknik“ održana je u Studentskom parku u u centru Beograda, uz učešće više desetina osoba.
12. jun, Beograd, "Hrana, ne oružje" - antimilitaristička akcija u okviru globalne akcije protiv militarizma koju organizuje Međunarodna mreža akcije protiv malokalibarskog oružja i lakog naoružanja (IANSA), čije su članice Žene u crnom. Ovom akcijom je izražen protest protiv današnjeg militarizma u Srbiji, vojnih troškova na štetu civilnih potreba stanovništva,. Tokom akcije građanstvu su deljene bombone, antimilitarističke poruke, kao i leci sa podacima o rastućim vojnim troškovima, siromaštvu u zemlji.
27. jun, Beograd “Zona slobodna od mržnje”: Međunarodni Dan ponosa LGBT osoba obeležen je pod sloganom “Zona slobodna od mržnje” sa ciljem da se ukaže na široko rasprostranjenu netoleranciju u Srbiji prema LGBT zajednici, drugim manjinskim i ugroženim grupama, ali i da od mržnje “oslobađa” javne prostore u Beogradu i drugim gradovima širom Srbije. Ovu solidarnu akciju protiv homofobije, ksenofobije, rasizma zajednički su organizovale Žene u crnom, Gej strejt alijansa, IDAHO Beograd, Gej lezbejski info centar, Asocijacija “Duga”, Siguran puls mladih, uz aktiviste/kinje drugih nevladinih organizacija. Akcija je počela na Trgu Republike a potom je oko 150 učesnica/ka krenulo u mirovnu šetnju i zaustavila se na Obilićevom vencu, gde je 17. septembra 2009. pretučen francuski državljanin Bris Taton (Brice Taton), koji je 12 dana kasnije preminuo zbog povreda. Tatona su u atmosferi mržnje i tenzija pred najavljenu Paradu ponosa pretukli ultra desničarski huligani. Na mesta ovog zločina odata je pošta stajanjem u tišini, sa porukama solidarnosti prema ugroženim manjinskim grupama u Srbiji.
Suočavanje s prošlošću/tranziciona pravda – feministički pristup
Ovo je jedna od najvažnijih aktivnosti Žena u crnom. Sastoji se od mnoštva segmenata: uličnih akcija, radionica, predavanja, stvaranje različitih modela tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta, saradnje sa srodnim organizacijama u vidu zajedničkih akcija, (kampanja, konsultativnih sastanka)...
Ceo izveštaj možete pročitati/ preuzeti u pdf formatu.
