Maya Siminovich, Tel Aviv
06/01/2024
Sondaže javnog mnjenja u Izraelu tiču se stavova Izraelaca o ratu između Izraela i Hamasa, razmene talaca i oslobađanje palestinskih zatvorenika, kao i o privremenom primirju, o budućnosti Gaze. Međutim, odsustvo sondaža o podršci vojnom pohodu u potpunosti pokazuju u kom pravcu se kreće društveni kompas.
Tokom ova tri meseca rata, jedine javne manifestacije su one koje organizuju porodice talaca i svih koji ih podržavaju, zahtevajući oslobađanje talaca od Vlade, od međunarodne zajednice i od svih koji žele da usliše te zahteve. U ovim permanentnim javnim skupovima, ponekad veoma masovnim, ali ne uvek, u početku je bilo reči o ‘obustavi vatre’. Međutim, vremenom je to prestalo da se pojavljuje i jedino su ostali zahtevi za oslobađanjem odmah ‘vratite nam ih odmah!’. Što se tiče ostalih pitanja, porodice talaca nemaju zajednički ideološki stav.
Tokom tri meseca ratnog sukoba, oni/e koji traže da se zaustavi rat pomalo se pojavljuju na ulicama. U malim grupama i u velikom strahu. Već od oktobra i novembra ljudi su počeli da traže dozvole od policije za održavanjem takvih manifestacija, ali to je bilo bezuspešno. “Policija ne daje dozvole za takve skupove, pod izgovorom da za to još nije vreme”, objašnjava advokatica Lea Tsemel. ‘Veruješ li da će to dozvoliti?’ ‘Ne bih stavila ruku u vatru, ali se nadam da će odobriti. Ako se to ne desi, potpuno smo izgubljeni’, odgovara Lea. Policija je pod ingerencijom ministra nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvira, čuvenog zagovornika ekstremne desnice, koji u poslednje vreme zagovara transfer Palestinaca iz Gaze u druge zemlje i poziva izraelske civile da se naoružaju.
Glavna državna tužiteljka, Gali Baharav-Miara, izjavila je ove nedelje pred Vrhovnim sudom da je Ben Gvir ‘izašao iz okvira svoje nadležnosti, da se meša u diskreciono pravo policije u pogledu zabrane sadržaja u javnim skupovima. Naime, ministar Ben Gvir je izjavio da ne bi dozvolio javni skup arapsko-jevrejskoj levičarskoj partiji Jadash. Politički i društveni jaz se sve više produbljuje.
Opoziciona scena
Subotom uveče, ispred Ministarstva odbrane u Tel Avivu, okuplja se grupa Gush negued hakibush (Blok protiv okupacije) i to bez dozvole policije, uz bubnjeve i megafone, transparente na kojima piše 'jedan masakr ne opravdava drugi', 'od reke do mora sloboda za sve', 'u Gazi su deca' i sl. Neki prolaznici i vozači ih vređaju, a policija im je, prošle subote, oduzela transparente na kojima je pisalo 'genocid'. Tik uz ovu grupu, pojavila se grupa 'Dovedite ih iz Gaze' koju čine majke otetih. To su pacifističke izraelske majke koje smatraju da ni njihova deca, niti bilo čija deca, moraju da budu žrtvovana ili da nekog ubijaju. Ovih majki ima vrlo malo.
Žene za mir sede ispred izraelske zastave u Tel Avivu
Na udaljenosti od nekih dvadesetak metara, još neki Izraelci/ke protestuju. Sebe smatraju cionistima na levici, to su oni/e koji su rekli i ispunili to što su rekli – ako Vlada Netanjahua i dalje bude gušila demokratiju, oni neće ići dobrovoljno služiti kao rezervisti u armiji. Oni traže da Netanjahu odmah ode, njega smatraju odgovornim za ceo niz grešaka i koruptivnih radnji koja je dovela do toga da Hamas izvrši atentat na Izrael, ubivši 7. oktobra više od 1.200 ljudi, uglavnom civila, otevši oko 240 osoba, ranjavanjem više od 5 000 ljudi. Optužuju ga za eskalaciju sukoba, za smrt više od 22 000 ljudi i Gazi, po procenama Hamasa, koji ne pravi razliku između civila i boraca. Ovi demonstranti se ne pridružuju onima koji, na samo par metara, protestuju protiv rata. Na sledećem ćošku su demonstranti koji traže oslobađanje talaca. Njih ima više nego ostalih, obraćaju se publici putem megafona, neki kantautori pevaju, a ovu grupu ponekad prate i tv kamere.
“Mi smo hteli da izađemo na ulice odmah na početku rata, ali to nije bilo moguće jer je svuda oko nas atmosfera nasilja’, objašnjava Lena, aktivistkinja grupe žena koje sede na pločnicima na raznim punktovima, obučene su u belo, nose transparente na hebrejskom i arapskom na kojima piše ‘pijaća voda, mir, poštovanje, pravda, dogovor’. Ova, kao i mnoge druge grupe na izraelskoj levici, povezane su preko mreže Signal, nju smatraju najbezbednijom. Pre svake akcije, obraćaju se onima koji žele da učestvuju, da pošalju svoj kontakt u slučaju hapšenja, povrede – da se nekim znakom jave i obrate ukoliko im zatreba pomoć.
Na jednom od susreta, u mešovitom kvartu Yafo, u južnom delu Tel Aviva, gde žive izraelski Jevreji I izraelski Arapi, sazvanim blizu hotela prepunog raseljenih iz izmučenog grada Sderot, koji se nalazi blizu Gaze. U najvećem broju hotela u velikim gradovima smešteno je preko 200 000 interno raseljenih. Dakle, protestovati za mir o blizini ovakvih mesta, veliki je rizik, jer učesnici ovih protesta ponavljaju da zaista ne žele da vređaju ničija osećanja.
Jedna demonstrantkinja drži transparent tražeći obustavu vatre
Ovu grupu uglavnom čine mlade žene, one se ustežu da na transparentima traže ‘obustavu vatre’, odvaže se da to drže, ali nikako da piše ‘genocid’. ‘Ne mogu da verujem, ne mogu da verujem ovo što vidim’, uzvikuje neka mlada žena iz Sderota, dok je izlazila iz hotela, sa bebom u naručju. ‘Idite u Gazu! Hoćete mir? S kim? Vi ste lude”. Demonstrantkinje znaju da ne treba da reaguju. Ova vrsta protesta u tišini izbegava konfrontaciju. ‘Grupu čine isključivo žena i ta činjenica u nekoj meri umanjuje nasilje. Kad su samo žene, izložene su verbalnim napadima, bacanjem predmeta na njih ili fizičkim napadima, ali to se retko dešava’ objašnjava Lena, koja ne želi ništa više o sebi da kaže. ‘Sem toga, naša odeća na protestima je veoma ranjiva, obučene smo u belo, sedimo po pločnicima, u tišini, ne reagujemo jer ako bismo odgovarale na uvrede to bi dovelo do usijanja.
‘Ne mogu da verujem svojim očima’ viče jedna majka videvši žene koje protestuju u Sderotu. Ova mlada majka iz Sderota, sa bebom u naručju i mužem koji preti ženama da će obavestiti sve raseljene iz hotela da izađu iz svojih soba i ‘na silu rasteraju ove imbecilke’ kako nazivaju učesnice ovog protesta‘. Jedna od najupornijih demonstrantkinja raspravljala se sa tom majkom kako bi izbegla veće nevolje.
Pre neki dan, na protest ove iste grupe ispred nacionalnog pozorišta u Tel Avivu, neki muškarci koji su tuda prolazili, uzvikivali su ‘hoćete li da i vama odseku dojke?’ ili ‘da vas siluju?’, aludirajući na neke od zločina koje je počinio Hamas.
Lena kaže da žele da povrate dijalog u društvo, da se razgovara o rešenju o dve države. "Da se postigne neki nacionalni dogovor koji bi odgovarao obema stranama, a to se sad ne dešava. Mi hoćemo budućnost, nadu, da niko ne ide odavde, treba svi da živimo ovde.
Humanizam
„Ja se ne mirim sa ovom depresivnom klimom, ja sam za humanizam, a ne protiv ovih ili za one druge. Nikako ne mogu udovoljiti onim Evropljanima koji smatraju da je svaki vid cionizma po sebi zločin ili da moram da idem odavde kao izbeglica“, kaže Idan Elad, psiholog. „Ja sam ovde rođen, moji roditelji takođe, nemam nijedan drugi pasoš, moja deca su ovde rođena, ovo sad nije nikako način da se reši sukob“.
Ovo grupa ljudi se naziva ‘Koalicija za humanizam’, objavila je pismo koje su potpisale javne ličnosti, akademici, umetnici. Objavili su da će se boriti protiv dehumanizacije stanovnika Gaze, Palestinaca i muslimana, kao i protiv dehumanizacije Izraelaca i generalno Jevreja. ‘Kao aktivisti /kinje za ljudska prava’ kaže se u pismu ‘moramo se boriti protiv aparthejda i opresije. Međutim, to ne sme da podrazumeva demonizovanje civila koji pripadaju strani koja ima veću silu i moć; ova borba ne sme da toleriše masakre i zločine počinjene nad izraelskim civilima I drugim građanima Izraela 7. oktobra.
"U isto vreme, široko rasprostranjena podrška izraelskog građanstva represalijama u Gazi, praćena pozivima istaknutih javnih ličnosti (kao i dela izraelskog društva) na etničko čišćenje i premeštanje stanovništva, razlog su za najdublju zabrinutost. "Dehumanizacija Izraelaca i Jevreja, jednako kao I Palestinaca i muslimana, neprihvatljiva je. Ljudska bića nisu samo određena niti ograničena kolektivnim identitetom, istorijom, nekim istorijskim događajima ili političkim uverenjima. Dosledni humanistički pristup treba da prožima sva ova neprihvatljiva dešavanja’, kaže se u pismu.
Među potpisncima su pisci David Grossman i Iris Leal, filozofi Slavoj Žižek, Eva Illouz, političari Esawi Freige, Dov Khenin y Mossi Raz, advokat Michael Sfard, Yuli Novak, direktorka B'tselem, Avner Gvaryahu, lider pokreta Breaking the Silence/Prekinite ćutanje, pevačica Ajinoam Nini "Noa" i mnogi drugi.
(Prevela i priredila: Staša Zajović)
