DAN SEĆANJA: APEL GRUPE JEVREJKI I JEVREJA U ITALIJI.
Pod naslovom „Nikad ravnodušni/e“ objavljen je apel grupe italijanskih građanki i građana jevrejske veroispovesti – najvećim delom iz Milana i Lombardije.
Objavljen je 27. januara, na Dan sećanja žrtava Holokausta
Apel se osvrće na ono što se događa na Bliskom istoku.
„Ne slažemo se – kaže se u apelu – sa stavom Saveza italijanskih jevrejskih zajednica, gde se naglašava kako je svaka kritika izraelske politike znak antisemitizma. Dobro nam je poznato šta je antisemitizam i ne tolerišemo njegovo instrumentalno korišćenje. Želimo sačuvati našu ljudskost i univerzalizam koji je u skladu s našim bićem Jevrejki i Jevreja.“
U apelu se naglašava: „Nisu samo Izraelci 7. oktobra bili zaprepašćeni terorističkim napadom Hamasa nego smo i mi koji ovde živimo osetili bol, gnev i neizvesnost.
A odgovor izraelske vlada nas je duboko uznemirio:
Netanjahu je, kako bi ostao na vlasti, pokrenuo vojnu operaciju koja je izazvala već više od 25.000 smrti Palestinaca i mnogih izraelskih vojnika, a nema nikakvog plana izlaska iz rata a sudbina većine talaca je još uvek neizvesna.
Čini se da deo izraelskog stanovništva i mnogi Jevreji u dijaspori ne uspevaju shvatiti dramatičnost onoga što se zbiva niti posledice toga za budućnost. Izraelski masakri civila u Gazi nesumnjivo su ratni zločini i nisu prihvatljivi. Moglo bi da se raspravlja o značenju reči „genocid“, ali ta rasprava ne služi obustavljanju masakra koji je u toku niti okončanju patnje svih žrtava, uključujući taoce i njihove porodice. Mnogi od nas bili su u prilici da slušamo kritičke i uznemirene glasove onih koji žive u Izraelu.
Oni kažu da se zemlja nalazi u nekoj vrsti plemenskog rata, između ultraortodoksnih, laika i naseljenika, koji svi teraju vodu na svoj mlin bez ikakve ideje o zajedničkom pristupu.
U velikim smo teškoćama na današnji dan: ne možemo se saglasiti sa redukcijom 27. januara na ritualno i značenja lišeno obeležavanje. Priznajući jedinstvenost Šoe, smatramo važnim da ovom datumu vratimo smisao i značaj na osnovu kojega je uspostavljen Dan sećanja, a to znači dan posvećen podsećanju na ono što se dogodilo i što se nikad više ne sme ponoviti, ne samo u odnosu na jevrejski narod.
Čemu služi sećanje ako nije u stanju da zaustavi umiranje u Gazi i Cisjordaniji? Da li viktimistička naracija služi opravdavanju i normalizaciji zločina?
Dobro znamo da u našoj zemlji i u svetu postoji antisemitizam, osećamo njegovu atmosferu, naročito nakon 7. oktobra, i u delu levice. Ali čini se da treba slomiti taj začarani krug: to što je neko pretrpeo genocid ne daje mu pravo na ravnodušnost prema drugima, na njihovo dehumanizovanje i na nasilje prema slabijima.
U cilju suprotstavljanja rastućem zadahu antisemitizma smatramo da je nužno da se pokušamo temeljito preispitati kako bismo započeti mirovni dijalog gradeći mostove među udaljenim stanovištima.
U ovom času osećamo bliskost s onima koji pate i pokušavamo da mislimo i osećamo zajedno sa njima.
Izvor: Radio Onda d'Urto, 27. 1. 2024.
(Priredio: Lino Veljak)
